Јован Грковић Гапон

С Википедије, слободне енциклопедије
Јован Грковић Гапон
Датум рођења1879.
Место рођењаОраховац
 Османско царство
Датум смрти21. октобар 1912.
Место смртиКуманово
 Османско царство

Јован Грковић Гапон (Ораховац, 1879Куманово, 8. октобра 1912) био је српски калуђер и четник.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је у зидарској породици у Ораховцу, од родитеља Недељка и Агније Грковић. Са 10 година кренуо у основну школу у родном месту. Завршио је у Призрену Призренску богословију - Богословско-учитељску школу 1898/1899. године. Током похађања Богословије истицао се као добар певач. Након тога Јован се замонашио у манастиру Високим Дечанима, из којег убрзо одлази као дечански монах у Хиландар. Због великих сукоба са грчким и бугарским калуђерима није могао остати на Св. Гори и једва се спасио отуда 1902. године, у исто време када и војвода комитски Василије Трбић.

Дошавши у српске крајеве, постао је као јерођакон, секретар жичког епископа Саве Дечанца, 1903-1904. године. Јован је напустио дотадашњи положај и раскинуо са калуђерским животом, па се обрео 1905. године у манастиру Враћевшници, као српски комита под пуном опремом. У четничку акцију ушао је тада и на томе патриотском послу остао до смрти. Необично борбен и револуционаран, а притом бивши калуђер, он је добио надимак „Гапон“, по чувеноме рускоме раскалуђеру и револуционару Гапону. Учествовао је у чувеној борби четника Срба и Бугара код села Дренова, 27. маја 1907. године. Српске комите су уништиле бугарску чету под командом Стевана Димитрова. Инспирисан доживљеним током херојске борбе Гапон је 1908. године током четовања у Велешкој кази, написао чувену комитску песму - химну: Српска ми труба, затруби во тоа село Дренови... Аутор текста је исту допунио аријом и први пут је у целости испевао на скупу Србо-Македонаца у Београди, одржаном 1909. године.[1]

Погинуо је "раскалуђер" Гапон 21. октобра 1912. године код Младог Нагоричана у Кумановској бици.[2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Време", Београд 1940. године
  2. ^ Време, 29. фебруар 1940. године

Литература[уреди | уреди извор]