Западно Повардарје (1906—1907)

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Извештај за Западно Повардарје (октобар 1906-март 1907)[уреди | уреди извор]

23. марта 1907. Глигор Соколовић, који је обављао дужност шефа Горског штаба и његов заменик Јован Бабунски, поднели су председнику Централног одбора краћи извештај, којим је обухваћен период од 30. октобра 1906. (датум долазка на терен) до 23. марта 1907. У том периоду српске чете су имале пет борби, три са Турцима и две са бугарским четама. Све борбе су завршене победом српских четника. У њима је убијено 30 турских војника, 20 комита и заробљено 14 Бугара са оружјем.


Освојена села[уреди | уреди извор]

У српску организацију је преведено 13, до тада бугарских села, из Велешке казе (Мартолце, Стари Град, Ново Село, Крива Круша, Поменово, Смиловце и Владиловце), из Прилепске казе (Степанце, Никодим, Крстец, Долнени, Дабјани и Кошино). Бугари су после пораза код Владиловца знатно ослабили али су турске потере знатно учестале. Због тога траже да им се упути једна чета од 25-30 људи са војводом Душаном. Од Срба из Србије хтели су да дође капетан Рајковић. Збох оскуднице са муницијом тражили су хитну доставку. Војвода такође није био задовољан због завађања одбора (Скопски, Извршни) тако да обућу и одев набављају сами, а новац који не добијају редно зајме од сеоских каса.[1]


Извори[уреди | уреди извор]

  • Владимир Илић: Српска четничка акција 1903-1912 (2006), pp. 116-117

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ АС,МИДС,ИоВ,Ф.6,Но 327, Глигор Соколовић и Јован Бабунски председнику Централног одбора