Пређи на садржај

Липљанска епархија

С Википедије, слободне енциклопедије
Српски православни манастир Грачаница, средиште древне Липљанске епархије

Липљанска епархија, касније позната и као Грачаничка епархија, односно Новобрдска епархија, древна је епархија Српске православне цркве, са седиштем у манастиру Грачаници код Липљана. Обухватала је средишње делове косовске области. Први помени посебне епископије на том подручју потичу већ из 4. века (античка Улпијанска епископија), а последњи из средине 18. века. Прошлост ове епархије и њеног подручја дели се на три историјска раздобља: античко, средњовековно и нововековно.[1]

Историја

[уреди | уреди извор]
Археолошки остаци ранохришћанске базилике у античкој Улпијани

Првобитна Улпијанска епископија постојала је већ током позноантичког периода, са седиштем у античкој Улпијани (лат. Ulpiana), а почевши од 535. године налазила се под јурисдикцијом Архиепископије Јустинијане Приме. Иако је пропала почетком 7. века, касније је обновљена и почевши од 1019. године налазила се у саставу Охридске архиепископије. Током 11. и 12. века, подручје ове епископије било је поприште честих српско-византијских сукоба. Српској држави је коначно прикључено у време владавине Стефана Немање (1166-1196). Почевши од 1219. године, епископија се налази у саставу Српске архиепископије, а након проглашења Српске патријаршије (1346), липљански епископи су добили и почасни наслов митрополита.[2]

Грачанички октоих (петогласник), једино познато издање Грачаничке штампарије (1539)

Седиште средњовековне епископије првобитно је било у Липљану, а потом у оближњем манастиру Грачаници. Под њу је потпадао и чувени рударски град Ново Брдо. Архијереји ове епархије су названи липљански, односно грачанички или новобрдски, а у 18. веку и косовски.[3]

Средином 15. века, целокупно подручје Липљанске епархије потпало је под османску власт и укључено у састав Вучитрнског санџака.[4][5] У седишту ове епархије, у манастиру Грачаници, основана је 1539. године српска ћириличка Грачаничка штампарија, у којој је приређен чувени Грачанички октоих.[6][7][8] Потоњи липљански митрополит Пајсије Јањевац изабран је 1614. године за српског патријарха.[9]

Епархија је тешко пострадала крајем 17 века, у време Велике сеобе Срба (1690) под патријархом Арсенијем III, а последњи пут се помиње средином 18. века. Један од последњих липљанских, односно грачаничких или косовских митрополита Василије Јовановић-Бркић (1756-1758) изабран је 1763. године за српског патријарха.[10]

Након укидања, подручје Липљаснке епархије прикључено је суседној Призренској епархији.

Липљански епископи и митрополити

[уреди | уреди извор]

Списак познатих епископа и митрополита Липљанске епархије

  • Мавројан (13. век)
  • Варнава (13. век)
  • Сава (13. век)
  • Јован (13. век)
  • Антоније (почетак 14. века)
  • Игњатије (прва половина 14. века)
  • Теодор (средина 14. века)
  • Симеон (око 1383-1388)
  • Дионисије (прва половина 15. века)
  • Доситеј (прва половина 15. века)
  • Венедикт Цреповић (око 1455.)
  • Никанор (око 1530.-1545.)
  • Дионисије (око 1570.)
  • Василије (око 1587.-1598.)
  • Пајсије Јањевац (1612-1614)
  • Лонгин (око 1616)
  • Василије Јовановић-Бркић (1756-1758)

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Јанковић 1983, стр. 27-37.
  2. ^ Богдановић 1981, стр. 317-320.
  3. ^ Јанковић 1985.
  4. ^ Zirojević 1968, стр. 103-120.
  5. ^ Зиројевић 1972, стр. 263-275.
  6. ^ Грујић 1936, стр. 81-96.
  7. ^ Дурковић-Јакшић 1964, стр. 287-298.
  8. ^ Петровић 1981, стр. 169-178.
  9. ^ Вуковић 1996, стр. 388-390.
  10. ^ Вуковић 1996, стр. 61-62.

Литература

[уреди | уреди извор]