Стефан Кулинић
| Стефан Кулинић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум смрти | 1236. |
| Породица | |
| Супружник | Анцила |
| Потомство | Себислав |
| Родитељи | Кулин бан ? Војслава ? |
| Династија | Кулинић ? |
| Бан Босне | |
| Период | 1204–1232 ? |
| Претходник | Кулин |
| Наследник | Матеј Нинослав |
Бан Стефан Кулинић, или Стефан (Степан) I Босански је био трећи у писаним изворима по имену забележени бан босанске државе, али није јасно када је био бан између Кулинове изјаве из априла 1203. године и маја 1233. године, када је Нинослав био велики бан Босне.[1]
Постоји замисао да је био син бана Кулина и његове супруге Војславе.[2] То није могуће доказати никаквим писаним извором, али ни потпуно одбацити. Нема извора који говори да је Кулина наследио син Степан I, или неко ко је преотео власт Кулиновом сину.[3]
Није јасно ни да ли је био само један бан између бана Кулина, који је био жив у априлу 1203. године,[4]и „великог бана” Нинослава који је владао око 1232.[5] Из папске преписке сазнајемо мало да је 1236. кнез у Усори Себислав, а да је он син тада преминулог „Стефана бана Босне”.[6] Степан I је изгледа био припадник Цркве босанске.[3]
Бан Стефан I Босански и његова супруга, Анцила, имали су сина Себислава, који је око 1236. био кнез Усорски.[7][2][8] Постоји замисао да је после смрти бана Степана I Босанског његов син Сибислав био протеран из средишње Босне (од Нинослава?) и уз подршку краља Угарске постао кнез у Усори.[9]
После Стефана (Степана) I Босанског у Босни су владала најмање два бана са именом Стефан (вероватно у српском језику у Босни изговарано као Степан). Једино сагласно изворима и употребљиво име за првог у том низу од најмање три, а вероватно четири, бана Босне са истим именом је Стефан (Степан) I Босански.[10][11]
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Логос 2017, стр. 174, 175. Његово име се јавља у папској преписци из 1236. у којој се за кнеза Усоре Сибислава пише да је син „Stephani bani de Bosna”.
- ^ а б Enver Imamović: Korijeni Bosne i bosanstva: izbor novinskih članaka, predavanja sa javnih tribina, referata sa znanstvenih skupova i posebnih priloga, Međunarodni centar za mir, 1995.
- ^ а б Логос 2017, стр. 174.
- ^ Fejér, II 1829, стр. 405-408.
- ^ Накаш 2011, стр. 24.
- ^ Fejér, IV, Vol. 1 1829, стр. 36-37.
- ^ Логос 2017, стр. 175.
- ^ Dominik Mandić: Sabrana djela Dr. O. Dominika Mandića: Bosna i Hercegovina : Sv. 1. Državna i vjerska pripadnost sredovječne Bosne i Hercegovine, Ziral, 1978.
- ^ Логос 2017, стр. 174 у напомени 867.
- ^ Логос 2016, стр. 144, 147. Наравно, применом тог очигледног именовања за једног бана Степана, пре бана Матије Нинослава и другог бана Степана из 1249. године, устаљена имена за Степана I Котроманића и Степана II Котроманића би морала претрпети измену у Степан III и Степан IV.
- ^ Анчић 2005, стр. 44.
Извори и литература
[уреди | уреди извор]- Логос, Александар А. (2017). Историја Срба I (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-37-4.
- Анчић, Младен (2005). Касносредњовековни Столац, Повијесни прилози 29.
- Ћирковић, Сима (1964). Историја средњовековне босанске државе. Београд: Српска књижевна задруга.
- Накаш, Лејла (2011). Конкордацијски рјечник ћирилских повеља средњовјековне Босне. Сарајево.[мртва веза]
- Fejér, Georgius (1829). Codex diplomaticus Hungariae ecclesiasticus ac civilis, Tomi IV, Vol. 1. Budae.
- Fejér, Georgius (1829). Codex diplomaticus Hungariae ecclesiasticus ac civilis, Tomi II. Budae.
- Логос, Александар А. (2016). Историја Срба, 2. измењено издање. Београд. ISBN 978-86-85117-31-2.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
