Копенхаген

Копенхаген дан. København
Знаменитости Копенхагена
Грб
Административни подаци
Држава	Данска
Регија	Велики Копенхаген
Основан	1167.
Становништво
Становништво	‍
— 2022.	656.787
— густина	7.296,82 ст./km2
Агломерација (2022.)	1.336.301
Географске карактеристике
Координате	55° 40′ 00″ С; 12° 34′ 00″ И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	0-91 m
Површина	90,01 km2
Копенхаген Копенхаген на карти Данске
Остали подаци
Градоначелник	Франк Јенсен
Поштански број	1050-1778, 2100, 2150, 2200, 2300, 2400, 2450, 2500
Позивни број	3
Веб-сајт
kk.dk

Копенхаген (дан. København, у матерњем изговору Кобенхавн) je главни и највећи град Данске. Савремени назив је искварен облик старог имена Købmandshavn које значи „трговачка лука“. Простире се на површини од 526 km². У самом граду живи око 656 хиљада становника, а на ширем подручју око 1,33 милиона.

Копенхаген је политичко, привредно и културно средиште Данске. Последњих деценија, са јачањем сарадње са Шведском, Копенхаген је заједно са шведским Малмеом постао средиште велике регије Ересунд са око 3,8 милиона становника. Ово је једна од најразвијенијих области у Европској унији.

Копенхаген је већ годинама један од градова са најквалитетнијим животом. Истовремено, то је један од најскупљих градова на свету.

Географија

Географски положај Копенхагена је изразито повољан. Копенхаген се налази на најужем мореузу Ересунд, који одваја Категат и Скагерак, односно Балтичко и Северно море. На тај начин Копенхаген се налази на спони средње и северне Европе (Скандинавије).

Најближи већи град Копенхагену је шведски Малме, преко мореуза, 40 km источно, спојен новим Ересундским мостом-тунелом. Од другог по величини града у држави, Орхуса, Копенхаген је удаљен 300 km источно. Од Берлина Копенхаген је удаљен 430 км северно, а од Стокхолма 660 км југозападно.

Стари део Копенхагена са Амагертским тргом

Копенхаген се налази на источној обали великог данског острва Сјеланд, на месту где оно најближе приближава скандинавском полуострву. Мањи део града налази се на острву Амагер, које је од Сјеланда раздвојено Великим каналом. Надморска висина града иде од 0 до 30 m.

Копенхаген се развио као морска лука на мореузу Ересунд између Северног и Балтичког мора. Море је и данас главни чинилац развоја града (привреда, градски предео са многобројним каналима и маринама).

Клима

Клима у Копенхагену је умерено континентална са утицајем Атлантика и Голфске струје. Стога град одликује блага клима. просечна годишња температура је 8 °C. Најнижа просечна температура је у фебруару, -1 °C, а највећа је током јула и августа, 17 °C. Годишња количина падавина је око 613 милиметара.

Клима Копенхагену, Данска (1981–2010 нормале, екстреми 1768–садашњост)
Показатељ \ Месец	.Јан.	.Феб.	.Мар.	.Апр.	.Мај.	.Јун.	.Јул.	.Авг.	.Сеп.	.Окт.	.Нов.	.Дец.	.Год.
Апсолутни максимум, °C (°F)	11,8 (53,2)	15,8 (60,4)	20,8 (69,4)	26,2 (79,2)	28,5 (83,3)	32,7 (90,9)	33,0 (91,4)	33,8 (92,8)	29,8 (85,6)	23,2 (73,8)	16,6 (61,9)	12,8 (55)	33,8 (92,8)
Максимум, °C (°F)	3,4 (38,1)	3,6 (38,5)	6,5 (43,7)	11,8 (53,2)	16,7 (62,1)	19,6 (67,3)	22,2 (72)	21,8 (71,2)	17,5 (63,5)	12,6 (54,7)	7,6 (45,7)	4,4 (39,9)	12,3 (54,1)
Просек, °C (°F)	1,4 (34,5)	1,4 (34,5)	3,5 (38,3)	7,7 (45,9)	12,5 (54,5)	15,6 (60,1)	18,1 (64,6)	17,7 (63,9)	13,9 (57)	9,8 (49,6)	5,5 (41,9)	2,5 (36,5)	9,1 (48,4)
Минимум, °C (°F)	−0,7 (30,7)	−0,8 (30,6)	0,7 (33,3)	4,2 (39,6)	8,6 (47,5)	11,9 (53,4)	14,3 (57,7)	14,1 (57,4)	10,8 (51,4)	7,1 (44,8)	3,3 (37,9)	0,5 (32,9)	6,2 (43,2)
Апсолутни минимум, °C (°F)	−26,3 (−15,3)	−20,0 (−4)	−18,5 (−1,3)	−8,8 (16,2)	−3,4 (25,9)	1,0 (33,8)	0,7 (33,3)	0,6 (33,1)	−3,2 (26,2)	−7,0 (19,4)	−15,2 (4,6)	−16,0 (3,2)	−26,3 (−15,3)
Количина падавина, mm (in)	53,0 (2,087)	36,9 (1,453)	42,3 (1,665)	35,8 (1,409)	47,2 (1,858)	63,9 (2,516)	60,9 (2,398)	67,5 (2,657)	61,0 (2,402)	63,3 (2,492)	56,4 (2,22)	57,4 (2,26)	645,7 (25,421)
Дани са падавинама (≥ 0.1 mm)	14,9	11,4	13,5	11,5	10,8	12,0	12,4	12,0	13,6	14,5	15,4	15,4	157,4
Дани са снегом	5,9	4,4	4,1	1,3	0,0	0,0	0,0	0,0	0,0	0,2	1,7	3,9	21,4
Релативна влажност, %	86	84	82	76	72	72	73	75	78	83	84	85	79
Сунчани сати — месечни просек	51,5	68,1	119,7	180,9	230,2	213,3	228,1	198,9	141,9	100,9	55,3	40,6	1.629,7
UV индекс	0	1	2	3	5	6	5	5	3	1	1	0	2,7
Извор: DMI (precipitation days and snowy days 1971–2000, humidity 1961–1990), Meteo Climat (record highs and lows) and Weather Atlas

Историја

Рана историја

Иако најранији историјски записи о Копенхагену датирају од краја 12. века, недавни археолошки налази у вези са радом на градском метро систему открили су остатке велике трговачке виле у близини данашњег Конгенс Ниторва из око 1020. године. Ископавања у Пилестредеу су такође довела до открића бунара из касног 12. века. Остаци древне цркве, са гробовима који датирају из 11. века, откривени су у близини места где се Стрегет среће са Радхуспладсеном.

Ови налази указују на то да порекло Копенхагена као града сеже барем до 11. века. Значајни налази алата од кремена у области пружају доказе о људским насељима која датирају из каменог доба. Многи историчари верују да град датира из касног викиншког доба и да га је можда основао Свен Рашљобради. Природна лука и добре залихе харинге изгледа да су привлачиле рибаре и трговце у ово подручје на сезонској основи од 11. века, а трајније у 13. веку. Прва насеља су вероватно била усредсређена на Гамел Странд (дословно „стара обала") у 11. веку или чак раније.

Најранији писани помен града био је у 12. веку када је Саксо Граматикус у Геста Данорум назвао га Portus Mercatorum, што значи „Трговачка лука" или, на данском тог времена, Кебманахавн (Købmannahavn). Традиционално, оснивање Копенхагена се датира у време када је бискуп Абсалон изградио скромну тврђаву на малом острву Слотсхолмен 1167. године, где данас стоји палата Кристијансборг. Стога се 1167. године сматра годином оснивања Копенхагена. Изградња тврђаве била је одговор на нападе вендских гусара који су харали обалом током 12. века. Одбрамбени бедеми и ровови су завршени, а до 1177. године изграђена је црква Светог Клеменса. Напади Венда су се наставили, а након што су пљачкаши на крају уништили првобитну тврђаву, острвљани су је заменили дворцем у Копенхагену.

Повељом епископа Јакоба Ерландсена из 1254. Копенхаген и званично постаје град. Истовремено град је важно трговиште, па је и честа мета Ханзе. Међутим, Копенхаген постаје престоница Данске тек у 15. веку, уместо дотадашње престонице Роскилдеа.

Средњи век

У 1186. години, писмо папе Урбана III наводи да су замак Хафн (Копенхаген) и околна земља, укључујући град Хафн, дати Абсалону, бискупу Роскилда (1158–1191) и надбискупу Лунда (1177–1201), од стране краља Валдемара I. Након Абсалонове смрти, имовина је требало да пређе у власништво Бискупије Роскилде. Око 1200. године, Црква Наше Госпе је изграђена на вишем терену североисточно од града, који је почео да се развија око ње.

Како је град постајао истакнутији, више пута је био нападнут од стране Ханзеатске лиге. У 1368. години, успешно је освојен током Другог данско-ханзеатског рата. Како је риболовна индустрија напредовала у Копенхагену, посебно у трговини харингом, град је почео да се шири на север од Слотсхолмена. У 1254. години, добио је повељу као град под бискупом Јакобом Ерландсеном који је добио подршку од локалних трговаца рибом против краља тако што им је доделио посебне привилегије. Средином 1330-их, објављена је прва процена земљишта града.

Са успостављањем Калмарске уније (1397–1523) између Данске, Норвешке и Шведске, до око 1416. године Копенхаген је постао главни град Данске када је Ерик Померански преместио своје седиште у дворац Копенхаген. Универзитет у Копенхагену је отворен 1. јуна 1479. године од стране краља Кристијана I, након одобрења папе Сикста IV. Ово га чини најстаријим универзитетом у Данској и једним од најстаријих у Европи. Првобитно под контролом Католичке цркве, улога универзитета у друштву је морала да се промени током Реформације у Данској касних 1530-их година.

Нови век

У споровима пре Реформације 1536. године, град који је био веран Кристијану II, који је био католик, успешно је стављен под опсаду 1523. године од стране снага Фредерика I, који је подржавао лутеранство. Копенхагенске одбране су ојачане низом кула дуж градског зида. После дуже опсаде од јула 1535. до јула 1536. године, током које је град подржавао савез Кристијана II са Малмеом и Либеком, коначно је био приморан да капитулира пред Кристијаном III. Током друге половине века, град је напредовао од повећане трговине широм Балтика уз подршку холандског бродарства. Кристофер Валкендорф, високи државник, бранио је интересе града и допринео његовом развоју. Холандија је такође постала првенствено протестантска, као и северне немачке државе.

Током владавине Кристијана IV између 1588. и 1648. године, Копенхаген је доживео драматичан раст као град. На његову иницијативу почетком 17. века, завршене су две важне зграде на Слотсхолмену: Тојхус Арсенал и Берзен, берза. Да би се подстакла међународна трговина, основана је Источноиндијска компанија 1616. године. Источно од града, инспирисан холандским планирањем, краљ је развио округ Кристијансхавн са каналима и бедемима. Првобитно је замишљен као утврђени трговачки центар, али је на крају постао део Копенхагена. Кристијан IV је такође спонзорисао низ амбициозних грађевинских пројеката, укључујући дворац Розенборг и Округли торањ. У периоду 1658–1659, град је издржао опсаду Швеђана под Карлом X и успешно одбио велики напад.

До 1661. године, Копенхаген је потврдио свој положај главног града Данске и Норвешке. Све главне институције су се тамо налазиле, као и флота и већина војске. Одбрана је додатно побољшана завршетком Цитаделе 1664. године и проширењем Кристијансхавнс Волда са његовим бастионима 1692. године, што је довело до стварања нове базе за флоту у Нихолму.

Копенхаген је изгубио око 22.000 од своје популације од 65.000 због куге 1711. године. Град су такође погодила два велика пожара која су уништила велики део његове инфраструктуре. Копенхагенски пожар 1728. био је највећи у историји Копенхагена. Почео је увече 20. октобра и наставио да гори до јутра 23. октобра, уништивши приближно 28% града, оставивши око 20% становништва без крова над главом. Не мање од 47% средњовековног дела града је потпуно изгубљено. Заједно са пожаром из 1795. године, то је главни разлог зашто се у модерном граду може пронаћи мало трагова старог града.

Уследила је значајна обнова. Године 1733. започели су радови на краљевској резиденцији дворца Кристијансборг, који је завршен 1745. године. Године 1749. започет је развој престижног округа Фредериксстаден. Пројектован од стране Николаја Ајгтведа у рококо стилу, његов центар је садржао виле које сада чине дворац Амалиенборг. Предузета су велика проширења поморске базе Холмен, док је културни значај града побољшан Краљевским позориштем и Краљевском академијом лепих уметности.

У другој половини 18. века, Копенхаген је имао користи од данске неутралности током ратова између главних европских сила, што му је омогућило да игра важну улогу у трговини између држава око Балтичког мора. Након што је Кристијансборг уништен у пожару 1794. године, а други пожар проузроковао озбиљну штету граду 1795. године, започели су радови на класичном копенхагенском обележју Хојбро Пладс, док су Ниторв и Гамел Торв спојени.

Дана 2. априла 1801. године, британска флота под командом адмирала Сер Хајд Паркера напала је и поразила неутралну данско-норвешку флоту усидрену у близини Копенхагена. Вице-адмирал Хорацио Нелсон предводио је главни напад. Он је чувено одбио Паркерово наређење за повлачење, уништивши многе данско-норвешке бродове пре него што је договорено примирје. Копенхаген се често сматра Нелсоновом најтежом битком, надмашујући чак и тешке борбе код Трафалгара. Управо током ове битке је речено да је Лорд Нелсон "ставио телескоп на слепо око" како не би видео сигнал адмирала Паркера за прекид ватре.

Друга битка код Копенхагена (или бомбардовање Копенхагена) (16. август - 5. септембар 1807) била је из британске перспективе превентивни напад на Копенхаген, циљањем цивилног становништва са идејом да поново заплени данско-норвешку флоту. Али из данске перспективе, битка је била терористичко бомбардовање њихове престонице. Посебно је била приметна употреба запаљивих ракета Конгрив (које садрже фосфор, који се не може угасити водом) које су насумично погађале град. Мало кућа са сламнатим крововима остало је после бомбардовања. Највећа црква, Вор Фруе Кирке, уништена је морском артиљеријом. Неколико историчара сматра ову битку првим терористичким нападом на велики европски град у модерно доба.

Британци су искрцали 30.000 људи, опколили Копенхаген и напад се наставио наредна три дана, убивши око 2.000 цивила и уништивши већи део града. Разарање је било тако велико јер се Копенхаген ослањао на стару одбрамбену линију чији ограничени домет није могао досегнути британске бродове и њихову артиљерију већег домета.

Упркос катастрофама почетком 19. века, Копенхаген је доживео период интензивне културне креативности познат као данско златно доба. Сликарство је процветало под Ц.В. Екерсбергом и његовим ученицима, док су Ц.Ф. Хансен и Готлиб Биндесбол донели неокласични изглед архитектури града. Почетком 1850-их, бедеми града су отворени да би се омогућила изградња нових стамбених објеката око Језера (дански: Søerne) која су се граничила са старим одбрамбеним положајима на западу. До 1880-их, развили су се окрузи Нерребро и Вестербро како би прихватили оне који су дошли из провинција да учествују у индустријализацији града. Ово драматично повећање простора је дуго каснило, јер не само да су стари бедеми били застарели као одбрамбени систем, већ је и лошу санитацију у старом граду требало превазићи. Од 1886. године западни бедем (Вестволден) је поравнат, омогућавајући велика проширења луке која су довела до оснивања Слободне луке Копенхаген 1892-94. Електрична енергија је дошла 1892. године са електричним трамвајима 1897. године. Ширење становања на подручја изван старих бедема довело је до огромног повећања становништва. Године 1840. у Копенхагену је живело приближно 120.000 људи. До 1901. године имао је око 400.000 становника.

Савремено доба

Савремено доба: У две битке, 1801. и 1807. године, Данско-норвешка флота је доживела велики пораз у бици код Копенхагена од стране британске. У исто време град је веома страдао, а погинуло је и много грађана. И поред тога, следећих деценија 19. века град и цела држава бележе нагли развој, па се градско становништво брзо увећавало.

Током Другог светског рата Копенхаген је био окупиран као и остатак државе. И поред окупације, Копенхаген и Данска много мање страдали него многе друге окупиране области.

После рата брзо је текла обнова и осавремењавање града. Од 1961. је отворена прва пешачка улица на свету, Строгет, и од тада се ради на брзом развијању пешачких зона.

Од 2000. године Копенхаген је повезан са шведским градом Малмеом преко моста-тунела Ересунд. Последњих пар деценија Копенхаген се увек укључује међу најбоље светске градове за живот на свету без обзира на високе трошкове живота.

Становништво

У 17. веку Копенхаген је био један од највећих градова Европе, али је касније потиснут. Током друге половине 19. века и пре половине 20. века град је брзо растао, повећавши број становника неколико пута. После Другог светског рата број становника је споро растао, а касније и стагнирао. У то време почела су расти предграђа Копенхагена. Данас у градским границама живи око 656 хиљада становника, а у широј градској зони око 1,33 милиона.

Етнички састав

По подацима из 2022. године, већину становништва са 73,7% чине Данци, 12,9% чини остало становништво са простора Европе, 8,2% су са простора Азије, 3% са простора Африке, док су се 2,2% изјаснили као остали.

Богородичина црква у Копенхагену

Вероисповест

Већина становника Копенхагена, односно 56,9% се изјашњава да припада лутеранској Цркви Данске. Овај број је по подацима из 2020. године био 0,6% мањи у односу на податке пописа из 2019. године. Такође, постоје и остале хришћанске заједнице у Копенхагену, од којих се истиче католичка заједница.

Захваљујући масовној миграцији крајем 20. века и почетком 21. века, верска слика града се мењала, тако да се процењује да у Копенхагену живи око 175,000-200,000 муслимана, односно око 10% становништва. Прва џамија у данској, Велика џамија у Копенхагену, отворена је 2014. године.

Број Јевреја процењује се на око 7,000 на територији Данске, од којих је већина сконцентрисана у Копенхагену и предграђима. Постоји неколико синагога у овом граду, које имају око 1,800 чланова. Прва синагога у Данској отворена је 1684. године.

Привреда

Копенхаген је „привредно срце" Данске. Град је и данас велика лука, а последњих деценијама посебно су се развиле делатности из области пословања, трговине и услуга. Све важније светске компаније имају своје испоставе или пословнице у Копенхагену.

Саобраћај

Међународни Аеродром Копенхаген удаљен је 8 километара од центра града. 2018. године овај аеродром је имао промет већи од 30 милиона путника. Повезан је метроом са средиштем града.

Бицикли паркирани у близини једне од метро станица.

Копенхаген има развијену мрежу путева који повезују град са другим деловима Данске путем Ересундског моста. У Копенхагену поред С-воза и аутобуса постоје и 2 линије подземне железнице, тј. метроа. Метро линије су у дужини од 20,4 километара.

Бицикл је једно од најчешћих превозних средстава становника Копенхагена. Процењује се да у овом граду има више бицикала него становника. Саобраћајна инфраструктура прилагођена је овом начину превоза. Стазе, предвиђене искључиво за бициклисте, дужине су преко 400 километара.

Знаменитости града

Нова лука (дан. Nyhavn)

Копенхаген има добро очувано старо градско језгро са препознатљивим „скандинавским духом“ (једноставне фасаде у живим бојама, канали, готске цркве и сл.). Град поседује и једну од највећих пешачких зона, која је истовремено и најстарија на свету, па је понос града.

Округли торањ представља једну од главних туристичких знаменитости Копенхагена. Она се налази у самом средишту града. Заједно са њим је грађена и Црква свете Тројице. Државна скупштина је био некадашњи двор данских краљева, а у данашње време је седиште законодавства и министарства спољних послова. Монументална зграда берзе се налази на обали канала Фредериксхолм. Одликује је шиљати врх спиралног облика, којег чине четири уплетена змајева репа.

Збирка слика

• 
  Опера у Копенхагену
• 
  Градска кућа
• 
  Краљевска палата — Амалиенборг
• 
  Парламент Данске у палати Кристијансборг
• 
  Дворац Розенборг
• 
  Улазак у главну пешачку улицу Строгет
• 
  Музеј лепих уметности
• 
  Краљевска библиотека
• 
  Копенхаген ноћу

Партнерски градови

• Пекинг
• Берлин
• Куритиба
• Марсеј
• Праг
• Рејкјавик
• Хелсинки
• Нук
• Осло
• Стокхолм
• Торсхавн
• Амстердам
• Гројец

Литература

• Schaldemose, Anne Prytz (2005). Copenhagen, People and Places. Gyldendal A/S. ISBN 978-87-02-02751-8. 
• Booth, Michael (1. 1. 2003). Time Out Copenhagen. Penguin Group USA. ISBN 978-0-14-100839-4. 
• Brebbia, C. A. (1. 5. 2013). Sustainable Development and Planning VI. WIT Press. ISBN 978-1-84564-714-8. 
• Cardarelli, François (19. 3. 2008). Materials Handbook: A Concise Desktop Reference. Springer. ISBN 978-1-84628-669-8. 
• Cervero, Robert (1. 10. 1998). The Transit Metropolis: A Global Inquiry. Island Press. ISBN 978-1-59726-931-5. 
• Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Copenhagen”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 7 (11 изд.). Cambridge University Press. 
• Christopher, Paul J. (31. 7. 2006). Greatest Cities in the World You Should Visit. Encouragement Press, LLC. ISBN 978-1-933766-01-0. 
• Cowie, Leonard W. (1. 9. 1990). Lord Nelson, 1758–1805: A Bibliography. Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-28082-5. 
• Cunningham, Antonia (2. 4. 2013). DK Eyewitness Top 10 Travel Guide: Copenhagen. Dorling Kindersley Limited. ISBN 978-1-4093-2964-0. 
• Davies, Elwyn (1944). Denmark. Naval Intelligence Division. 
• Fountain, Jane; Korf, Dirk J. (1. 1. 2007). Drugs in Society: European Perspectives. Radcliffe Publishing. ISBN 978-1-84619-093-3. 
• Harding, Paul (2009). Scandinavian Europe. Lonely Planet. ISBN 978-1-74104-928-2. 
• Hinde, Wendy (1973). George Canning. Collins. 
• Jason, Heda; Segal, Dimitri (1. 1. 1977). Patterns in Oral Literature. Walter de Gruyter. ISBN 978-3-11-081002-8. 
• Kjaer, Michael; Krogsgaard, Michael; Magnusson, Peter; Lars Engebretsen, Harald Roos, Timo Takala, Savio L-Y. Woo (15. 4. 2008). Textbook of Sports Medicine: Basic Science and Clinical Aspects of Sports Injury and Physical Activity. John Wiley & Sons. ISBN 978-1-4051-4057-7. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
• Lauring, Kåre (2003). Byen brænder – den store brand i København 1728 (на језику: Danish). Copenhagen: Gyldendal. ISBN 87-02-01895-0. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Nelson, Viscount Horatio Nelson (2005). Nelson, the New Letters. Boydell Press. ISBN 978-1-84383-130-3. 
• O'Brien, Sally (2005). Copenaghen. Ediz. Inglese. Lonely Planet. ISBN 978-1-74104-035-7. 
• Phillips, Ron (јануар 2011). Arts Entrepreneurship and Economic Development: Can Every City be "Austintatious"?. Now Publishers Inc. ISBN 978-1-60198-412-8. 
• Pocock, Tom (1994). Horatio Nelson. Pimlico. ISBN 978-0-7126-6123-2. 
• Raabyemagle, Hanne (1998). „Harsdorff shows the way”. Ур.: Raabyemagle, H.; Smidt, C. Classicism in Copenhagen. Denmark: Gyldendal. ISBN 87-00-34356-0. 
• Schaldemose, Anne Prytz (2005). Copenhagen, People and Places. Gyldendal A/S. ISBN 978-87-02-02751-8. 
• Skaarup, Bi; Jensen, Johan R. M. (2002). Arkæologien i metroens spor — The archaeology in the tracks of the metro (на језику: Danish и енглески). The Orestad Development Corporation and Copenhagen City Museum. ISBN 87-90143-15-9. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Smith, Digby George (1998). The Greenhill Napoleonic wars data book. Greenhill Books. ISBN 978-1-85367-276-7. 
• Woodward, Christopher (1998). Copenhagen. Manchester University Press. ISBN 978-0-7190-5193-7. 

Спољашње везе

• Званични веб-сајт
• Званични веб-сајт
• VisitCopenhagen.dk – Official VisitCopenhagen tourism website