Grupni pritisak

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Grupni pritisak (ili socijalni pritisak) je uticaj grupe vršnjaka, posmatrača ili individualni vršilac koji ohrabruje druge da promene njihove stavove, vrednosti, ili ponašanja da budu u skladu sa uticajnom grupom ili individuom. Socijalne grupe koje su pogođene uključuju i udruženja u kojima su pojedinci zvanični članovi (kao što su političke stranke ili sindikati), ili grupe u kojima članstvo nije jasno definisano. Ali, pojedinac ne mora da bude član neke grupe ili da nastoji da bude član neke grupe da bi bio pogođen vršnjačkim pritiskom. On može da prepozna disocijativne grupe koje želi da izbegne, prema tome da se ponaša suprotno normama grupe.

U mladosti[uredi | uredi izvor]

Vršnjaci postaju veoma važan uticaj na ponašanje tokom adolescencije, i vršnjački pritisak se još naziva oznaka adolescenskog iskustva.[1][2] Vršnjački konformizam kod mladih ljudi je često izgovaran sa poštovanjem stila, ukusa, izgleda, ideologije, i vrednosti.[3] Vršnjački pritisak je često povezan sa epizodama preuzimanja rizika adolescenata, jer se ove aktivnosti obično javljaju u društvu vršnjaka. Pripadnost prijateljima koji preuzimaju rizična ponašanja pokazalo se kao jak predskazatelj ponašanja nekog adolescenta.[4] Vršnjački pritisak takođe može da ima pozitivne efekte kada su mladi pod pritiskom od strane njihovih vršnjaka prema pozitivnom ponašanju, kao što je volontiranje u humane svrhe[5] ili napredovanje u studijama[6]. Važnost vršnjaka opada usled ulaska u zrelo doba[7].

Sociologija
Teorije
Metodi
Podoblasti
Indeks

Dok socijalno prihvaćena deca često imaju najviše prilika i pozitivnih iskustava, istraživanje pokazuje da biti u popularnoj grupi može biti takođe rizični faktor za blago do umereno devijantno ponašanje. Popularni adolescenti su najviše socijalizovani u njihovim vršnjačkim grupama i tako su ranjivi na vršnjački pritisak, kao što je ponašanje obično karakteristično za one sa većom zrelosti i razumevanjem. Socijalno prihvaćena deca su često prihvaćena za čiste činjenice da se dobro prilagođavaju normama tinejdžerske kulture, uključujući dobre i loše aspekte. Popularni adolescenti su mnogo više povezani sa njihovim vršnjačkim interesovanjima kao što su alkohol, cigare i droga. Neke studije takođe pokazaju da mnogi popularni studenti imaju niže ocene nego manje društveno prihvaćena deca. Ovo je verovatno zbog činjenice da popularni studenti provode više vremena brinući o njihovom socijalnom životu, ili jednostavno obraćaju pažnju na njihov socijalni, pre nego na učenje. Iako tu postoji dovoljno rizičnih faktora povezanih sa popularnošđu, devijantno ponašanje je često jedino blago ka umerenom. Bez obzira, socijalno prihvatanje obezbeđuje više ukupnih protektivnih faktora nego rizičnih faktora[8].

Upotreba supstanci i adolescenti[uredi | uredi izvor]

Vršnjački pritisak je opšte poznat kao glavni saradnik iniciranja upotrebe supstanci, naročito u adolescenciji[9] Ovo je prikazano preko supstanci, uključujući nikotin,[10][11] i alkohol.[12] Dok je ova veza čvrsto ustanovljena, faktori posredovanja zaista postoje. Na primer, roditeljski nadzor je negativno povezan sa upotrebom supstanci ali kada postoji mali nadzor, adolescenti češće podležu vršnjačkoj prinudi tokom iniciranja upotrebe supstanci ali ne tokom tranzicije iz eksperimentalnog u regularno korišćenje.[13] Kaldvel i kolege su proširile ovaj rad nalazeći da je vršnjački pritisak vodeći faktor do pojačanog rizika u kontekstu socijalnog okupljanja, malog nadzora roditelja, iako ih je pojedinac prijavio kao ranjive na vršnjački pritisak.[14] Obrnuto, neka istraživanja su primetila da vršnjački pritisak može da bude zaštitni faktor protiv upotrebe supstanci.[15].

Korišćenje supstanci se verovatno ne primenjuje u vršnjačkom pritisku samo. Dokaz genetske predispozicije za korišćenje supstance postoji[16] i neki su počeli da ispituju gen X interakcija iz okruženja za uticaj pritiska. U nacionalnom reprezentativnom uzorku, adolescenti koji su imali genetske predispozicije češće su imali dobre prijatelje koji su bili teški korisnici supstanci i štaviše, češće su ranjivi na štetan uticaj tih prijatelja.[17] Rezultati istraživanja specifičnog kandidate gena bili su pomešani. Na primer, u istraživanju korišćenja nikotina Džonson i kolege su otkrile da vršljačko pušenje ima manji efekat na nikotinsku zavisnost za one sa visokim rizikom alele (CHRNA5).[18] Ovo ukazuje da socijalni konteksti ne igraju značajnu ulogu u korišćenju supstanci pokretanju i održavanju kako god bilo za druge i da bi intervencije za ove pojedince trebalo da budu razvijene uzimajući ovo u obzir.

Iako je uticaj pritiska uticao u adolescenciji, bilo je nejasno u kojim godinama ovaj efekat počinje da se umanjuje. Prihvaćeno je da takav vršnjački pritisak korišćenja alkohola ili nezakonitih supstanci manje verovatno postoji u osnovnim školama i veoma mladim adolescentima uzimajući u obzir ograničen pristup i izloženost. Koristeći skalu otpora na vršnjački uticaj, Sumnter i kolege su otkrili da otpornost na vršnjački pritisak raste sa povećanjem godina u velikim studijama od 10 do 18 godina.[19] Ovo istraživanje takođe otkriva da su devojke generalno više otpornije na vršnjački utisak od dečaka, naročito u središnjoj adolescenciji (13-15 godina). Veća ranjivost na vršnjački pritisak za dečake tinejdžere daje smisao s obzirom da više procentualno supstance koriste muški tinejdžeri.[20] Za devojke, povećan i pozitivno roditeljsko ponašanje ( roditeljska podrška, konstantna disciplina) su se pokazale kao važan doprinos da se odupre vršnjačkom pritisku korišćenja supstanci.[21]

Vršnjački uticaj proizvodi širok spektar negativnih ishoda. Alen i kolege su pokazali da je osetljivost na vršnjački pritisak u 13-oj i 14-oj godini predskazujući ne samo budućeg odgovora na vršnjački pritisak, već i šireg reda funkcionisanja.[22] Napomena, korišćenje supstance je takođe predskazano vršljačkim pritiskom osetljivosti kao što je velika osetljivost predskazana većim korišćenjem alkohola i droge.

Prevencija i intervencija[uredi | uredi izvor]

Programi prevencije i intervencije korišćenja supstanci su iskoristili mnogobrojne tehnike da bi se izborili sa uticajem koji ima pritisak vršnjaka. Jedna bitna tehnika je, logično, razvijanje otpornosti na uticaj vršnjaka.[23][24] Poznati uzajamni odnosi između korišćenja supstance i odnosa sa drugima koji koriste supstancu, čini razvijanje otpornosti logično najboljom terapijom. Ova vrsta treninga bi trebalo da pomogne individuama da odbiju korišćenje supstance, a da u isto vreme održe članstvo u vršnjačkoj grupi. Druge vrste intervencije podrazumevaju pristupe normativne edukacije (intervencija namenjena da prikaže studentima istinsku rasprostranjenost bolesti i koliko je u stvari prihvatljivo korišćenje određene supstance), obrazovne intervencije, koje podižu svesnost/nivo informisanosti o mogućim opasnostima koje nosi korišćenje određene supstance,[25] podižu nivo informisanosti o alkoholu i pomažu u kontrolisanju ponašanja u učionici. Literatura vezana za efikasnost ovih pristupa je ipak dosta izmešana.[26][27]

Pritisak vršnjaka i seksualni odnos[uredi | uredi izvor]

Postoje dokazi koji podržavaju tvrdnju da stavovi roditelja, koji ne odobravaju određeno seksualno opredeljenje, vode ka manjem nivou neplanirane trudnoće adolescenata.[28] Ove razlike ne zavise samo od stava roditelja, već i od komunikacije sa njima.

Ašov konformizam[uredi | uredi izvor]

Eksperimenti Ašovog konformizma su u stvari niz laboratorijskih projekata objavljenih 1950-ih, koji su pokazali iznenađujući nivo konformizma prema mišljenju većine. Ti eksperimenti su takođe poznati kao Ašova Paradigma.

Eksperimenti vođeni od strane Solomona Aša sa Svartmor koledža, su uključili grupe studenata koji su zamoljeni da učestvuju u testu koji će im proveriti vid. U toku tog testa, osoba koja je vršila eksperiment je pokazala dve karte - jedna karta je pokazivala tri linije brojeva različitih dužina, dok je druga karta prikazivala samo jednu liniju. Od učesnika je traženo da naglas izgovore šta misle koja od tri linije odgovara dužini linije sa druge karte. Ipak, svi učesnici osim jednog su u stvari bili saradnici eksperimenta (glumci postavljeni od strane Eša), i eksperiment je u stvari trebalo da pokaže kako će taj preostali student reagovati na ponašanje saradnika.

Prema uputima saradnici su nekada namerno davali očigledno netačne odgovore. Uprkos očiglednoj grešci, učesnici su osetili pritisak da se prilagode društvu, te su pogrešno odgovorili u 36,8% slučajeva.[29] U stvari, 76.4% učesnika je odgovorilo netačno barem jednom, što je ogromna razlika u odnosu na 5%, koji je rezultat eksperimenta u kontrolisanim uslovima (kada je učesnik bio sam).

Rezultati Ešove studije, kao i mnogih drugih replikacija studije, imaju dosta implikacija na faktore koji utiču na pritisak vršnjaka.

Faktori koji povećavaju verovatnoću prilagođavanja[uredi | uredi izvor]

Forsajt (2009) je odredio više faktora koji povećavaju verovatnoću prilagođavanju vršnjačkog pritiska.

  • Jednoglasnost - kada svi članovi grupe rade istu radnju, individua će se verovatno više prilagoditi.
  • Veličina grupe - verovatnoća prilagođavanja se povećava kako se i grupa povećava, sa tim da je prilagođavanje najveće u grupi od sedam osoba (mada razlike verovatnoće prilagođavanja izmedju grupe od tri i grupe od sedam osoba statistički nisu bitne).
  • Nezavisnost odluke - ako članovi grupe donesu odluku nezavisno, ljudi će se više prilagoditi, nego kada su odluke donete na nivou grupe.
  • Pol - žene imaju veću verovatnoću da se prilagode nego muškarci, posebno u situacijama lice u lice, gde nema anonimnosti (Nord, 19679; Hejr, 1976).
  • Kultura - članovi istočnih (kolektivističkih) kultura će se više prilagođavati nego njihovi zapadnjački parneri, posebno kada na njih utiče član porodice ili prijatelj.
  • Starost - konformizam se povećava sa godinama, do zrelosti kada ljudi pokazuju više nezavisnosti pri donošenju odluka.
  • Autoritarnost - osobe koje pokazuju više poštovanja i više se pokoravaju autoritetima imaju veću verovatnoću da se ponašaju u skladu sa društvenim normama.
  • Redosled rođenja - prvorođena deca imaju veću verovatnoću da se prilagode nego deca rođena kasnije.
  • Inteligencija - ljudi koji pokažu slabije rezultate na IQ testovima imaju veću verovatnoću da se prilagode, nego ljudi koji pokažu bolje rezultate na IQ testovima.
  • Samopouzdanje - individue koje imaju samopouzdanje na srednjem ili visokom nivou imaju manju verovatnoću da će podleći pritisku vršnjaka, nego individue sa slabim samopouzdanjem.

Uzvraćanje na vršnjački pritisak[uredi | uredi izvor]

Postoje četiri moguća odgovora na pritisak vršnjaka:

  • Povinovanje - neslaganje sa mišljenjem/radnjom grupe, ali uprkos tome pristajanje na te ideje/mišljenja.
  • Menjanje - menjanje ličnog stava ili mišljenja da bi se složio/la sa mišljenjem grupe
  • Slaganje - slaganje sa mišljenjem/radnjom grupe od samog početka.
  • Neprilagođavanje - ili ostajanje nezavinim (tj. ne podleći pritisku grupe i zadržati svoje lično mišljenje), ili anti-konformizam (namerno izražavanje mišljenja suprotnog statusu quo).

Treći talas[uredi | uredi izvor]

Treći talas je bio eksperiment, koji je sproveo profesor istorije Ron Džons sa svojim učenicima druge godine srednje škole koji su pohađali njegov predmet Savremene Istorije, kojim se pokušalo prikazati privlačnost fašizma. Eksperiment se održao u Kaberli srednjoj školi u gradu Palo Alto, Kalifornija, tokom prve nedelje aprila 1967. g. Džons, kako nije mogao da objasni svojim učenicima zašto Nemci tvrde da nisu znali za istrebljivanje Jevreja, odlučio je da im pokaže. Džons je oformio pokret nazvan "Treći talas" i ubedio svoje učenike da je cilj pokreta da uništi demokratiju. Činjenica da demokratija stavlja akcenat na individuu je smatrana manom demokratije, i Džons je naglasio taj glavni cilj pokreta motom: "Snaga kroz disciplinu, snaka kroz zajednicu, snaga kroz akciju, snaga kroz ponos". Eksperiment "Treći talas" je primer ponašanja u situaciji autoritarnog vršnjačkog pritiska.[30][31]

Alatka za vođe[uredi | uredi izvor]

To je jedan od korisnih instrumenta vođa. Umesto da traže od drugih rezultate i postavljaju zadatke, poslodavci su u ovom slučaju podstaknuti da sami donose inovacije i da sami sebi budu dovoljni. Postoji više načina na koje se vršnjački pritisak može uskladiti sa radnom okolinom. Primeri uključuju trening i grupne sastanke . U treningu, član grupe je u kontaktu sa ljudima koji su na jednakim ili sličnim funkcijama u drugim organizacijama. Na grupnim sastancima, postoji implicitno poređenje između svakog člana grupe, posebno ako je cilj agende sastanka da predstavi rezultate i odredi cilj.[32]

Nervni mehanizmi[uredi | uredi izvor]

Neurovizualizacija identifikuje prednju insulu i prednju singulatu kao glavne regije u mozgu koje određuju da li će ljudi prilagoditi svoje prioritete u zavisnosti od njene popularnosti medju vršnjacima.[33]

Objašnjenje[uredi | uredi izvor]

Kako proces vršnjačkog pritiska funkcioniše, zvano "efekat menjanja identiteta", je objasnio socio-psiholog Vendi Trejnor, koji je zajedno sa Leonom Festindžerom spojio prvobitne dve socio-psihološke teorije (kognitivne disonance, koja se bavi unutrašnjim konfliktom, i socijalnog poređenja, koja se bavi spoljašnjim konfliktom) u jednu. Prema Treynor-ovoj originalnoj hipotezi "efekat menjanja identiteta", proces vršnjačkog pritiska deluje na sledeći način: stanje harmonije jedne osobe je poremećeno kada je suočena sa mogućnošću spoljašnjeg konflikta (odbacivanje društva) zbog neuspevanja prilagođavanja standardima grupe. Zato se osoba prilagođava standardu grupe, ali čim to uradi, uništivši pri tom spoljašnji konflikt, unutrašnji konflikt se pojavjuje (jer je osoba prekršila svoje lične standarde). Da bi se osoba oslobodila unutrašnjeg konflikta (odbijanje samoga sebe), sprovodi se "menjanje identiteta", gde osoba usvaja standarde grupe kao svoje lične, i tako eliminiše unutrašnji konflikt (uz već eliminisani spoljašnji konflikt), vraćajući se na prvobitno stanje harmonije. Iako proces vršnjačkog pritiska počinje i završava se stanjem harmonije (nema konflikta), kao rezultat konflikta i procesa rešavanja konflikta, osoba završava sa novij identitetom - novim sklopom ličnih standarda.[34]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ B. B. Brown, "Adolescents' relationships with peers," In: R. M. Lerner & L. Steinburg (Eds.), Handbook of Adolescent Psychology, 2nd ed, New York: Wiley, 2004, p. 363-394.
  2. ^ Steinberg, L.; Monahan, K. C. (2007). „Age differences in resistance to peer influence”. Developmental Psychology. 43 (6): 1531—1543. PMC 2779518 Slobodan pristup. PMID 18020830. doi:10.1037/0012-1649.43.6.1531. 
  3. ^ Kevin Durkin, "Peer Pressure", In: Anthony S. R. Manstead and Miles Hewstone (Eds.), The Blackwell Encyclopedia of Social Psychology, 1996.
  4. ^ Spear, H. J.; Kulbok, P. A. (2001). „Adolescent health behaviors and related factors: A review”. Public Health Nursing (Boston, Mass.). 18 (2): 82—93. PMID 11285102. doi:10.1046/j.1525-1446.2001.00082.x. 
  5. ^ Stephanie Hanes, "Teens and volunteering: Altruism or just peer pressure?" The Christian Science Monitor, October 25, 2012.
  6. ^ Kellie B. Gormly, "Peer Pressure -- for students and adults -- can be positive," Pittsburgh Tribune-Review, March 18, 2013.
  7. ^ Brown, B. Bradford; Eicher, Sue Ann; Petrie, Sandra (1986). „The importance of peer group ("crowd") affiliation in adolescence”. Journal of Adolescence. 9 (1): 73—96. PMID 3700780. doi:10.1016/S0140-1971(86)80029-X. 
  8. ^ Allen, J. P.; Porter, M. R.; McFarland, F. C.; Marsh, P.; McElhaney, K. B. (2005). „The two faces of adolescents' success with peers: Adolescent popularity, social adaptation, and deviant behavior”. Child Development. 76 (3): 747—760. PMC 1551978 Slobodan pristup. PMID 15892790. doi:10.1111/j.1467-8624.2005.00875.x. 
  9. ^ Bahr, Stephen J.; Hoffmann, John P.; Yang, Xiaoyan (2005). „Parental and Peer Influences on the Risk of Adolescent Drug Use”. The Journal of Primary Prevention. 26 (6): 529—551. PMID 16228115. S2CID 24670181. doi:10.1007/s10935-005-0014-8. .
  10. ^ Urberg, K. A.; Shyu, S. J.; Liang, J. (1990). „Peer influence in adolescent cigarette smoking”. Addictive Behaviors. 15 (3): 247—255. PMID 2378284. doi:10.1016/0306-4603(90)90067-8. 
  11. ^ Farrell, Albert D.; White, Kamila S. (1998). „Peer influences and drug use among urban adolescents: Family structure and parent–adolescent relationship as protective factors”. Journal of Consulting and Clinical Psychology. 66 (2): 248—258. PMID 9583328. doi:10.1037/0022-006X.66.2.248. 
  12. ^ Dielman, T. E.; Butchart, A. T.; Shope, J. T. (1993). „Structural Equation Model Tests of Patterns of Family Interaction, Peer Alcohol Use, and Intrapersonal Predictors of Adolescent Alcohol Use and Misuse”. Journal of Drug Education. 23 (3): 273—316. PMID 8263671. S2CID 27589804. doi:10.2190/8YXM-K9GB-B8FD-82NQ. 
  13. ^ Fletcher, Anne C.; Darling, Nancy; Steinberg, Laurence (1995). „Parental monitoring and peer influences on adolescent substance use”. Coercion and Punishment in Long-Term Perspectives. str. 259–271. ISBN 9780521450690. doi:10.1017/CBO9780511527906.016. 
  14. ^ Caldwell, Linda; Darling, Nancy (1999). "Leisure Context, Parental Control, and Resistance to Peer Pressure as Predictors of Adolescent Partying and Substance Use: An Ecological Perspective". Journal of Leisure Research 31 (1).
  15. ^ Maxwell, Kimberly A. (2002). „Friends: The Role of Peer Influence Across Adolescent Risk Behaviors”. Journal of Youth and Adolescence. 31 (4): 267—277. S2CID 46914786. doi:10.1023/A:1015493316865. 
  16. ^ Kendler, Kenneth S.; Prescott, Carol A.; Myers, John; Neale, Michael C. (2003). „The Structure of Genetic and Environmental Risk Factors for Common Psychiatric and Substance Use Disorders in Men and Women”. Archives of General Psychiatry. 60 (9): 929—937. PMID 12963675. doi:10.1001/archpsyc.60.9.929. 
  17. ^ Harden, K. Paige; Hill, Jennifer E.; Turkheimer, Eric; Emery, Robert E. (2008). „Gene-Environment Correlation and Interaction in Peer Effects on Adolescent Alcohol and Tobacco Use”. Behavior Genetics. 38 (4): 339—347. PMC 2898558 Slobodan pristup. PMID 18368474. doi:10.1007/s10519-008-9202-7. 
  18. ^ Johnson, Eric O.; Chen, Li-Shiun; Breslau, Naomi; Hatsukami, Dorothy; Robbins, Tania; Saccone, Nancy L.; Grucza, Richard A.; Bierut, Laura J. (2010). „Peer smoking and the nicotinic receptor genes: An examination of genetic and environmental risks for nicotine dependence”. Addiction. 105 (11): 2014—2022. PMC 2970633 Slobodan pristup. PMID 20840187. doi:10.1111/j.1360-0443.2010.03074.x. 
  19. ^ Sumter, Sindy R.; Bokhorst, Caroline L.; Steinberg, Laurence; Westenberg, P. Michiel (2009). „The developmental pattern of resistance to peer influence in adolescence: Will the teenager ever be able to resist?”. Journal of Adolescence. 32 (4): 1009—1021. PMID 18992936. doi:10.1016/j.adolescence.2008.08.010. 
  20. ^ Merikangas, Kathleen Ries; He, Jian-Ping; Burstein, Marcy; Swanson, Sonja A.; Avenevoli, Shelli; Cui, Lihong; Benjet, Corina; Georgiades, Katholiki; Swendsen, Joel (2010). „Lifetime Prevalence of Mental Disorders in U.S. Adolescents: Results from the National Comorbidity Survey Replication–Adolescent Supplement (NCS-A)”. Journal of the American Academy of Child & Adolescent Psychiatry. 49 (10): 980—989. PMC 2946114 Slobodan pristup. PMID 20855043. doi:10.1016/j.jaac.2010.05.017. 
  21. ^ Marshal, Michael P.; Chassin, Laurie (2000). „Peer Influence on Adolescent Alcohol Use: The Moderating Role of Parental Support and Discipline”. Applied Developmental Science. 4 (2): 80—88. S2CID 143466975. doi:10.1207/S1532480XADS0402_3. 
  22. ^ Allen, J. P.; Porter, M. R.; McFarland, F. C. (2006). „Leaders and followers in adolescent close friendships: Susceptibility to peer influence as a predictor of risky behavior, friendship instability, and depression”. Development and Psychopathology. 18 (1): 155—172. PMC 1557636 Slobodan pristup. PMID 16478557. doi:10.1017/S0954579406060093. 
  23. ^ Tobler, Nancy (1986). „Meta-analysis of 143 adolescent drug prevention programs: Quantitative outcome results of program participants compared to a control or comparison group”. Journal of Drug Issues. 16 (4): 537—567. 
  24. ^ Hansen, William B.; Graham, John W. (May 1991). "Preventing alcohol, marijuana, and cigarette use among adolescents: Peer pressure resistance training versus establishing conservative norms". Preventive Medicine Hansen, William B.; Graham, John W. (1991). „Preventing alcohol, marijuana, and cigarette use among adolescents: Peer pressure resistance training versus establishing conservative norms”. Preventive Medicine. 20 (3): 414—430. PMID 1862062. doi:10.1016/0091-7435(91)90039-7. .
  25. ^ Foxcroft, David; Ireland, Diana; Lowe, Geoff; Breen, Rosie; Breen, R. (2002). „Primary prevention for alcohol misuse in young people”. Ur.: Foxcroft, David. Cochrane Database of Systematic Reviews. str. CD003024. PMID 12137668. doi:10.1002/14651858.CD003024. 
  26. ^ Foxcroft, David R.; Tsertsvadze, Alexander (2012). „Cochrane Review: Universal school-based prevention programs for alcohol misuse in young people”. Evidence-Based Child Health: A Cochrane Review Journal. 7 (2): 450—575. doi:10.1002/ebch.1829. 
  27. ^ Shope, Jean T.; Copeland, Laurel A.; Maharg, Ruth; Dielman, T.E. (1996). „Effectiveness of a High School Alcohol Misuse Prevention Program”. Alcoholism: Clinical and Experimental Research. 20 (5): 791—798. PMID 8865950. doi:10.1111/j.1530-0277.1996.tb05253.x. hdl:2027.42/65153. 
  28. ^ "Influence of Teens' Perceptions of Parental Disapproval and Peer Behaviour on Their Initiation of Sexual Intercourse". The Canadian Journal of Human Sexuality 14.
  29. ^ (Asch 1952, 1957)
  30. ^ Weinfield, L (1991). Remembering the 3rd Wave. Pristupljeno March 6, 2010.
  31. ^ Jones, Ron (1972). THE THIRD WAVE. Pristupljeno March 6, 2010.
  32. ^ Salvador, José (2009). MBA CookBook.
  33. ^ Berns, G. S.; Capra, C. M.; Moore, S.; Noussair, C. (2010). „Neural mechanisms of the influence of popularity on adolescent ratings of music”. NeuroImage. 49 (3): 2687—2696. PMC 2818406 Slobodan pristup. PMID 19879365. doi:10.1016/j.neuroimage.2009.10.070. 
  34. ^ Treynor, Wendy (2009). Towards a General Theory of Social Psychology: Understanding Human Cruelty, Human Misery, and, Perhaps, a Remedy (A Theory of the Socialization Process). . Redondo Beach: Euphoria Press. ISBN 978-0-9823028-7-3. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Групни_притисак&oldid=27738126”