Портал:Биографија/Изабрани чланак 2017.
Изабрани чланци [уреди извор]
Јануар[уреди извор]
Моника Ана Марија Белучи (итал. Monica Anna Maria Bellucci, IPA: [ˈmɔːnika belˈluttʃi]; Чита ди Кастело, 30. септембар 1964) италијанска је глумица и модел, која је каријеру најпре започела као модел, а касније и глумећи у италијанским филмовима. Врло брзо се пробила до Холивуда захваљујући свом атрактивном изгледу, својом сензуалношћу и лепотом.
У каријери је глумила у неколико остварења која су доживела велики интернационални успех, попут филмова Дракула, Малена, The Matrix Reloaded, Страдање Христово, Спектра, Пакт са вуковима и На млечном путу. У серијалу филмова о Џејмсу Бонду била је најстарија Бондова девојка; глумила је у филму Спектра из 2015. године. Дана 25. априла 2005. године у музеју Гревен у Паризу, откривена је воштана фигура са њеним ликом. Била је чланица жирија на Филмском фестивалу у Кану 2006. године.
Због њене лепоте и „раскошних облина” сматра се да је један од највећих секс-симбола икада.
Фебруар[уреди извор]
Младен Стојановић (Приједор, 7. април 1896 — Јошавка, код Челинца, 2. април 1942) био је љекар, хуманиста и револуционар, учесник Народноослободилачке борбе, један од организатора устанка на Козари 1941. и народни херој Југославије.
Уочи балканских ратова, 1912. године, као ученик гимназије се укључио у тајну омладинску национално-револуционарну организацију „Народна одбрана”, а недуго потом је постао и члан „Младе Босне”. Био је изразити поборник ослобођења југословенских народа од Аустроугарске и један од вођа национално-револуционарне омладине у Тузли. Након Сарајевског атентата и почетка Првог свјетског рата, 1914. године био је осуђен на 15 година затвора, али је 1917. године био амнестиран и пуштен.
Након рата је студирао медицину у Загребу и Бечу, а од 1929. године је радио као љекар у родном Приједору. Као „народни љекар” који је бесплатно лијечио сиромашне, веома брзо је стекао велико поштовање и популарност међу народом Приједора и шире околине. Од 1936. године је радио и као љекар амбуланте рудника у Љубији, гдје је отпочео дружење са радницима и синдикалистима, али и учествовао у њиховој борби за боље услове живота.
Иако је комунистичке идеје прихватио још као студент, тек септембра 1940. године је постао члан илегалне Комунистичке партије Југославије (КПЈ). Као љекар је учествовао у Априлском рату, али се послије капитулације вратио у Приједор, гдје су га јуна 1941. године ухапсиле усташе. Након бјекства из затвора отишао је на Козару, гдје је активно радио на организовању оружаног устанка.
Народ Козаре, заплашен усташким злочинима, брзо се одазвао позиву на устанак и већ у августу је био формиран Козарски партизански одред, чији је Младен био командант. Овај Одред је изводио многе борбене акције против окупатора и усташа, због чега је против њега било покренуто неколико акција и офанзива. Упркос томе, Одред је успио да се одржи на Козари и даље изводи акције. Младен, који је у току устанка постао готово легендарна личност на Козари и Поткозарју, обилазио је села и позивао људе у борбу против окупатора, па је велики број људи овог краја укључио у Народноослободилачки покрет (НОП).
Пошто је Младенова популарност расла и ширила се Босанском крајином, он је јануара 1942. године прешао у Подгрмеч, гдје је био у Штабу Првог крајишког одреда, а у фебруару је на Скендервакуфској конференцији био изабран за начелника Оперативног штаба НОП одреда Босанске крајине. Почетком марта, у сукобу са четницима Лазе Тешановића, код Липовца, био је тешко рањен у главу. Након тога опорављао се у партизанској болници у селу Јошавка. У току четничког пуча Раде Радића у Четвртом крајишком одреду, био је убијен заједно са осталим рањеницима.
За народног хероја проглашен је 7. августа 1942. године. У његову част село Букин, код Бачке Паланке, 1946. године је понело назив Младеново, а 1975. године је снимљен филм „Доктор Младен”.
Март[уреди извор]
.jpg)
Никола Јокић (Сомбор, 19. фебруар 1995) српски је кошаркаш. Игра на позицијама крилног центра и центра, а тренутно наступа за Денвер нагетсе.
Три сезоне је наступао за Мега Лекс и проглашен је за најкориснијег играча Јадранске лиге. Изабран је у другом кругу НБА драфта 2014. као 41. пик од стране Денвер нагетса са којима је у јулу 2015. потписао уговор. Јокић је постао други Србин у НБА лиги који је постигао четрдесет или више поена на једном мечу, пре њега то је урадио Предраг Стојаковић.
Са сениорском репрезентацијом Србије је освојио сребрну медаљу на Олимпијским играма у Рију 2016. године.
Април[уреди извор]
Емир Кустурица (рођен 24. новембра 1954. године у Сарајеву, Југославија) је српски и југословенски редитељ. За своје кратке филмове награђиван је још у средњој школи. Филмску режију завршио је на Филмској академији у Прагу (ФАМУ). Двоструки је добитник Златне палме филмског фестивала у Кану, за филмове Отац на службеном путу и Подземље. Носилац је „ордена Витеза реда уметности и књижевности“. Национални амбасадор УНИЦЕФ-а у Србији постао је 8. септембра 2007, заједно са Аном Ивановић, Александром Ђорђевићем и Јеленом Јанковић.
У групи „Забрањено пушење“ једно време је свирао бас-гитару, а сада као гитариста заједно наступа као члан групе „Emir Kusturica & the No Smoking Orchestra“. Бави се и писањем. Године 2010. издата је његова аутобиографија под називом „Смрт је непровјерена гласина“, а 2013. изашла је његова друга књига „Сто јада“.
Оснивач је и директор филмског и музичког фестивала Кустендорф, који се сваке године организује у етно-селу Дрвенград на брду Мећавник код Мокре Горе. Кустурица је идејни творац Андрићграда посвећеног српском нобеловцу Иви Андрићу, својеврсног културног центра и врсте етно-села, који се налази на локацији Ушће на самом ушћу река Дрине и Рзава у Вишеграду.
Мај[уреди извор]
Даворјанка Пауновић Зденка (Кучево, 19. јануар 1921 — Голник, код Крања, 1. мај 1946) била је студенткиња, учесница Народноослободилачке борбе и невенчана супруга Јосипа Броза Тита.
Као гимназијалка укључила се 1936. године у омладински револуционарни покрет и постала члан СКОЈ-а, а 1939. године је постала члан Среског партијског повереништва у Пожаревцу. Јуна 1940. постала је члан Среског комитета СКОЈ-а за Пожаревац, а исте године и члан Партијског бироа на Филозофском факултету у Београду, где је студирала француски језик.
Непосредно пред почетак Другог светског рата, 1941. године постала је курир Политбироа ЦК КПЈ. Након окупације, пратила је Јосипа Броза Тита приликом његовог преласка из Загреба у Београд, у мају, а потом и приликом његовог одласка на ослобођену територију, у септембру 1941. године. Све време рата провела је са Јосипом Брозом Титом, као његов лични секретар.
У току рата се разболела од туберкулозе, па је у лето 1944. године отишла у СССР на лечење.
Јуни[уреди извор]
Конрад Херман Јозеф Аденауер (нем. Konrad Hermann Joseph Adenauer; Келн, 5. јануар 1876 — Бад Хонеф, 19. април 1967) био је немачки политичар и први послератни канцелар Немачке од 1949 до 1963. године. Извео је Западну Немачку из рушевина Другог светског рата и од ње направио продуктивну и просперитетну државу која је успоставила блиске односе са Француском, Великом Британијом и Сједињеним Америчким Државама. За време његове владавине Западна Немачка је постала демократска и стабилна држава са међународним угледом и економским просперитетом (Немачко економско чудо). Био је први лидер Демохришћанске уније (ЦДУ), а Демохришћанска странка је под његовим вођством постала најутицајнија странка у земљи.
Аденауер, који је био канцелар до своје 87. године, назван је Der Alte (стари). Према британском историчару Роју Џенкинсу он је „најстарији државник икада који је изабран на неку функцију”. Противречио је својим годинама интензивним радним навикама и невероватним политичким инстинктом. Залагао се за широку визију тржишта базираним на основама либералне демократије и антикомунизма. Као изузетно вешт политичар, Аденауер је био дубоко посвећен прозападној оријентацији спољне политике Западне Немачке и њеном враћању на светску сцену. Радио је на обнови западнонемачке привреде од разарања Другог светског рата и био је на челу немачког економског чуда. Поново је успоставио немачку армију (Бундесвер) 1955. године и обновио односе са Француском, што је омогућило економско уједињење западне Европе. Аденауер је представљао оштрог противника Источне Немачке и увео је Западну Немачку у НАТО. За време његовог мандата, Западна Немачка је постала чврст савезник Сједињених Америчких Држава.
Као велики римокатолик, био један од водећих чланова Странке центра за време Вајмарске Републике. Такође, вршио је функцију градоначелника Келна (1917—1933) и био председник Пруског државног савета (1922—1933).
Јули[уреди извор]
.jpg)
Стефен Кари (енгл. Wardell Stephen "Steph" Curry II; Акрон, 14. март 1988), познатији као Стефен Кари, амерички је кошаркаш. Члан је Голден Стејт вориорса и игра на позицији плејмејкера, и носи број 30. Изабран је у првом кругу НБА драфта 2009. као 7. пик од стране истоимене екипе. Три сезоне је играо на Дејвидсон колеџу, где је наступао за екипу Дејвидсон вајлдкетса. Кари је син некадашњег професионалног кошаркаша Дела Карија, који је шеснаест сезона наступао у НБА лиги, у дресу Јуте, Кливленда, Шарлота, Милвокија и Торонта.
Године 2015. на Ол-стару је победио у такмичењу у брзом шутирању тројки, освојио је први шампионски прстен са Голден Стејтом и проглашен за најкориснијег играча у сезони. Следеће сезоне, други пут је био најкориснији играч, а са 73 победе у 82 утакмице Вориорси су оборили рекорд чувене генерације Чикаго булса из сезоне 1995/96. Освојио је други шампионски прстен у сезони 2016/17.
Држи рекорд НБА лиге по постигнутим тројкама у регуларној сезони. Први је кошаркаш у историји који је постигао преко 400 тројки у регуларном делу сезоне. У тандему са клупским колегом Клејом Томпсоном, заједнички држе рекорд лиге по броју постигнутих тројки у регуларној сезони и добијају надимак Сплеш брадерс.
Са сениорском репрезентацијом САД је освојио две златне медаље на Светским првенствима 2010. и 2014. Поједини кошаркашки стручњаци, колеге и навијачи сматрају да је Кари најбољи шутер у историји НБА лиге.
Август[уреди извор]
.jpg)
Грејс Патриша Кели (енгл. Grace Patricia Kelly; Филаделфија, 12. новембар 1929 — Монте Карло, 14. септембар 1982) била је америчка глумица која је, удајом за кнеза Ренијеа III, 18. априла 1956, постала Грејс, кнегиња од Монака.
Грејс Кели сматра се једном од највећих икона филма и моде свих времена. Глумачку каријеру отпочела је улогама у позоришту и на телевизији, а 1951. остварила је и своју прву улогу на великом платну у филму Четрнаест сати. Ширу популарност стекла је 1952. након улоге у вестерну Тачно у подне, у ком јој је партнер био Гари Купер. Наредне године је, заједно са Кларком Гејблом и Авом Гарднер, снимила филм Могамбо који јој је донео награду Златни глобус за најбољу споредну глумицу, као и прву номинацију за Оскара. Почетком 1955. Келијева је освојила Оскара за најбољу главну глумицу и Златни глобус за најбољу главну глумицу у играном филму за улогу у драми Провинцијалка. Келијева је била позната и као муза британског редитеља Алфреда Хичкока, са којим је снимила филмове Назови М ради убиства, Прозор у двориште и Држ'те лопова. Последњу улогу остварила је у филму Високо друштво 1956. године.
У априлу 1956. године Грејс Кели се удала за Ренијеа III, кнеза од Монака, након чега је напустила глумачку каријеру. Пар је добио троје деце — Каролину, Алберта и Стефани. 13. септембра 1982, враћајући се у Монако из Француске заједно са кћерком Стефани, Келијева је доживела мождани удар и изгубила контролу над воланом. Преминула је дан касније, а сахрањена је 18. септембра.
Године 1999. Амерички филмски институт поставио ју је на 13. позицију листе 100 највећих филмских звезда свих времена.
Септембар[уреди извор]
Том Димулен (франц. Tom Dumoulin, Мастрихт, 11. новембар 1990) холандски је професионални бициклиста од 2011. године.
Први велики успјех остварио је 2014. када је освојио национално првенство у вожњи на хронометар и бронзу на Свјетском првенству у вожњи на хронометар, завршивши иза Бредлија Вигинса и Тонија Мартина. Године 2015. завршио је шести на Вуелта а Еспањи, гдје је био лидер до етапе 20, на којој је изгубио много времена. Наредне године освојио је национално првенство у вожњи на хронометар по други пут, а сезону је крунисао сребрном медаљом на Олимпијским играма, гдје је у вожњи на хронометар завршио 47 секунди иза Фабијана Канчеларе. Године 2017. Димулен је остварио највећи успјех у каријери; освојио је Ђиро д’Италију, поставши тако први холандски побједник Ђира.
Октобар[уреди извор]
Тијана Бошковић (Требиње, 8. март 1997) српска је одбојкашица, која игра на позицији коректора. Тренутно наступа за турски Езачибаши.
У млађим категоријама је играла за женски одбојкашки клуб Херцеговац из Билеће у којем је тренирао Зоран Видаковић. Године 2011. прешла је у Партизан Визуру са којим је у сениорској конкуренцији освојила двије титуле првака, један куп и два суперкупа Србије.
Са јуниорском репрезентацијом Србије је освојила прво мјесто на Европском првенству 2014, када је проглашена за најбољег играча тог турнира. За сениорску селекцију Србије је дебитовала на Свјетском првенству 2014, а већ у свом првом наступу, против репрезентације Турске била је најбољи поентер утакмице. Сљедеће године је са репрезентацијом заузела друго мјесто на Свјетском купу у Јапану и треће на Европском првенству у Холандији и Белгији.
Тијана је остварила велики успјех са репрезентацијом на Олимпијади у Рију 2016. кад је освојена сребрна медаља. Проглашена је за најкориснију играчицу (МВП) Европског првенства 2017. Бошковићева је са 29 поена у финалу предводила Србију до титуле шампионки Европе, друге у историји земље од осамостаљења.
Новембар[уреди извор]
Бошко Палковљевић Пинки (Манђелос код Сремске Митровице, 14. децембар 1920 — Мала Ремета код Ирига, 10. јун 1942) био је учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
Као ученик Државне средње техничке школе у Новом Саду, 1940. године је постао члан Савеза комунистичке омладине Југославије, а децембра исте године је био један од организатора штрајка ученика ове школе. Почетком 1941. године био је ухапшен и искључен из школе, под оптужбом за комунистичко деловање.
У току Априлског рата, као добровољац се прикључио војсци, али је убрзо био заробљен. Успео је да побегне из сабирног логора за заробљенике и вратио се у родно место где се укључио у припреме за организовање устанка. У лето 1941. године био је један од првих сремских партизана, а августа 1941. је учествовао у организацији бекства затвореника-комуниста из затвора у Сремској Митровици.
Крајем 1941. године био је од стране Окружног комитета КПЈ за Срем послат као курир у источну Босну, где је након скоро месец дана путовања, јануара 1942. године на Романији успео да пронађе Врховни штаб и Централни комитет КПЈ. Тада је врховном команданту Јосипу Брозу Титу пренео информације о Народноослободилачкој борби у Војводини.
Био је један од првих диверзаната у Војводини. Извршио је више смелих акција и диверзија на железничким пругама у Срему. Више пута се истицао у борбама са усташама и Немцима и још за живота је међу сремским партизанима постао легендарна личност. Погинуо је јуна 1942. године у борбама с Немцима на Фрушкој гори.
За народног хероја је проглашен 25. октобра 1943. године.
Књижевник Јован Поповић је по његовим доживљајима 1944. године написао књигу Пинки је видео Тита, која је дуги низ година била део школске лектире за ученике основних школа.
Децембар[уреди извор]
Зелда Фицџералд (енгл. Zelda Fitzgerald), рођена Сејр (енгл. Zelda Sayre; Монтгомери, 24. јул 1900 — Ешвил, 10. март 1948) била је америчка књижевница и супруга америчког писца Ф. Скота Фицџералда, на чије је стваралаштво снажно утицала.
Рођена у Монтгомерију, Алабама, била је примећена због своје лепоте и ведрог духа и била је проглашена од стране свог супруга првом америчком флаперком. Скот и она постали су симбол доба џеза, што су и до данас остали. Тренутни успех Скотовог првог романа Ова страна раја (1920) увео их је у високо друштво, али је њихов брак мучило неумерено опијање, издаја и жестоке оптужбе. Ернест Хемингвеј, кога Зелда није волела, кривио је њу због смањења бројности Скотових књижевних дела, иако је она била жртва супругове доминације. Након што јој је дијагностификована шизофренија, она је већину времена проводила у специјалистичким клиникама и супружници су живели одвојено када је Скот изненада умро 1940. године. Зелда је умрла касније, током пожара у болници у Ешвилу, Северна Каролина.
Недавни писци и научници приказивали су Зелду као креативни таленат који је игнорисан у патријархалном друштву. Биографија из 1970. чији је аутор Ненси Милфорд, ушао је у ужи избор за Пулицерову награду. Године 1992, Зелда је постхумно примљена у Алабамину кућу славних жена.