Српско-грчко пријатељство

Из Википедије, слободне енциклопедије

Српско-грчко пријатељство (грч. Ellinoserviki Filia, Ελληνοσερβική φιλία) је концепт посебног односа између два балканска народа који је почео да се формира у 19. веку, инспирисан заједничком борбом за ослобођење од османске власти, а кулминирао је током грађанског рата на простору бивше Југославије и бомбардовања СР Југославије од стране НАТО авијације 1999. год. Иако су владе Србије и Грчке, своје заједничке интересе формално-правно регулисале бројним војним и економским споразумима, српско-грчко пријатељство је однос који се развијао у непосредном контакту између два народа.

Историјска позадина[уреди]

Први светски рат[уреди]

Први непосредан контакт између два народа догодио се током Првог светског рата када су, почетком 1916. год., преко 150.000 српских војника и цивила евакуисани на грчко острво Крф. Супротно ставу грчке владе која је била против уласка српске војске на њену територију, због чега су снаге Антанте биле приморане да окупирају острво које је било део територије тада неутралне Грчке, становници Крфа, дубоко потресени патњом српских војника и цивила, успоставили су веома блиске односе са својим новим суседима.

Блиски односи између грчког и српског народа на острву манифестовали су се на више начина. Српска влада је била стационирана у хотелу „Бела Венеција“ на Крфу. Цркве св. Архангела, св. Тројице и св. Николе привремено су уступљене Србима на коришћење у религијске сврхе. На Крфу су свакодневно одржавана спортска такмичења и културни догађаји као што су позоришне представе и концерти у којима су учествовали српски такмичари и извођачи. Општинске власти Крфа уступиле су Србима штампарију на коришћење. Захваљујући модерним штампарским машинама које су обезбедили Французи, на Крфу су убрзо почеле да излазе „Српске новине“. Многи Срби су одлучили да се трајно настане на острву, а склопљен је и велики број мешовитих бракова. Све три ћерке власника хотела „Бела Венеција“, господина Јоаниса Газиса, удале су се за Србе. Занимљиво је истаћи да се средња ћерка Августа удала за будућег премијера југословенске владе, Милана Стојадиновића. Жена министра иностраних послова Краљевине Југославије, Александра Цинцар-Марковића је такође била са Крфа.

О пријатељском односу између српског и грчког народа, који се развијо у овом периоду сведочи и "Српска кућа" која и дан данас постоји на Крфу и у којој се налази музеј „Срби на Крфу 1916-1918" и почасни конзулат Републике Србије.[тражи се извор од 03. 2014.]

Међутим, пријатељски однос између два народа није утицао на промену става грчке владе која је одбила да дозволи пребацивање српске војске копненим путем до Солунског фронта.[1]

У Пироту постоји грчко војничко гробље на ком је сахрањено 358 официра, подофицира и војника.[2]

Југословенски ратови[уреди]

Рат у Босни[уреди]

Током Рата у Босни, више десетина грчких добровољаца борило се у име православља и грчко-српског пријатељства на страни Војске Републике Српске против војних снага владе у Сарајеву. Неколико десетина Грка провело је у редовима ВРС више месеци па и до две године у периоду од 1992. до 1995. год. Грчки добровољци били су груписани у тзв. Грчку добровољачку гарду која је била стационирана у Власеници у централној Босни. Забележено је да је ова јединица учестовала у борбеним дејствима у околини Сребренице, где је, након уласка у град на срушеном православном храму истакнута грчка застава.

Добровољци су регрутовани у Београду, док су у Атини и Солуну били успостављени центри за везу. Према изјави добровољаца, грчка влада није ометала регрутацију и упућивање добровољаца у Босну, док је Грчка обавештајна служба била у сталном контакту са њима. АФП је овим поводом цитирала и председника Републике Српске, Радована Караџића који је изјавио: „Срби имају само два пријатеља, бога и Грке." [3]

НАТО бомбардовање СР Југославије[уреди]

Само неколико дана након почетка НАТО бомбардовања СР Југославије, у Атини су 26. марта 1999. год. избиле демонстрације против акције НАТО. Маса од преко 10.000 демонстраната извикивала је антиамеричке пароле испред америчке амбасаде. Демонстрантима који су носили транспаренте са натписима који су указивали на снажну везу између два народа засновану на припадности истој православној вери, придружила се и група Срба који су се затекли у грчкој престоници. Демонстранти су се сукобили са полицијом која је употребила сузавац како би разбила демонстрације.[4] Истог дана грчка влада је затражила престанак бомбардовања и повратак преговорима.[5]

Осим учестовања у антиамеричким демонстрацијама, припадници грчког народа били су спремни и да пруже конкретну помоћ пријатељском српском народу. У извештају Македонске новинске агенције, од 26. марта 1999. год. говори се о 250 грчких добровољаца који су се пријавили за одлазак у Србију како би, према њиховим речима „помогли Србима које сматрају пријатељима и браћом“.[3]

Грчки народ наставио је са протестима против НАТО бомбардовања СР Југославије чак и након престанка борбених дејстава. Посета америчког председника Била Клинтона Грчкој, 19. новембра 1999. год. била је повод за масовне антиамеричке демонстрације. Преко 10.000 демонстраната окупило се у Атини, на демострацијама које су организовале странке левог блока. Левичари су протестовали због учешћа САД у НАТО бомбардовању СР Југославије. Окупљени грађани су се упутили ка америчкој амбасади спаљујући успут америчке заставе. Грчка полиција покушала је да спречи демонстранте у њиховој намери што је довело до отвореног сукоба демонстраната и полиције. У сукобу, који је потрајао до дубоко у ноћ, коришћени су сузавац, камење и Молотовљеви коктели. Иако је намеравао да се задржи у дужој посети грчкој престоници, Бил Клинтон је из безбедносних разлога скратио свој боравак у Грчкој.[тражи се извор од 03. 2014.]

Грчка хуманитарна помоћ за Србију[уреди]

Бројне грчке хуманитарне организације и Грчка православна црква су, током 90-их година 20. века организовале бројне акције упућивања хуманитарне помоћи у Србију. Ове активности су нарочито интензивиране током НАТО бомбардовања СР Југославије. Тако је, 18. маја 1999. год., у Србију допремљена хуманитрна помоћ Грчке православне цркве намењена радницима бомбардоване фабрике аутомобила „Застава“. Преко 150 тона хране и лекова подељено је запосленим и пензионисаним радницима и члановима њихових породица.[6]

Акције допремања хуманитарне помоћи у Србију наставиле су се и након бомбардовања. Истакнуту улогу у организацији хуманитарних акција у којима помоћ из Грчке стиже у Србију има принцеза Катарина која је пореклом Гркиња. 29. децембра 2004. год., грчка хуманитарна организација "Лајфлајн Хелас", која је под патронатством принцезе Катарине допремила је пошиљку одеће, хране и играчака намењених деци без родитељског старања, деци ометеној у развоју и деци избеглицама широм Србије.[7] Хуманитарна помоћ из Грчке пронашла је свој пут и до српске деце на Косову и Метохији.[8]

Друштва српско-грчког пријатељства[уреди]

Србија[уреди]

Споменик Елефтериосу Венизелосу у истоименој улици у Београду

Друштво српско-грчког пријатељства.[9]

Основано у драматичним временима Друштво се јавља као насушна потреба за развијањем и продубљивањем вековних веза и сарадње утемељеним на православној византијско-словенској хришћанској љубави и блискости. Друштво је основано 4. марта 1991. године,[10] а већ на првој Скупштини 19. априла исте године, сагледавају се, из прихваћеног Статута Друштва, смернице његовог рада, циљеви и деловање. На наредној Скупштини одржаној 10. јуна у сали Српске академије наука и уметности, присуствовао је импозантан број наших угледних личности као и многобројни пријатељи грчког народа. Поздравну реч упутио је тадашњи председник САНУ академик Душан Каназир који је био и први и дугогодишњи председник Друштва српско-грчког пријатељства (1991—2000). Говорећи о историјским везама двају народа, академик је нагласио да ће обавеза Друштва бити да покрене све креативне, пословне и интелектуалне снаге наше земље ради трајног развијања веза у сфери науке, уметности, духовности, привреде, туризма и спорта, напомињући да ће главни носиоци те сарадње бити и важне институције науке и културе као што су САНУ са њеним Археолошким, Византолошким и Балканолошким институтима, заједно са Матицом српском, Заједницом универзитета Србије и Српском православном црквом. Надахнутом беседом прожетом духовношћу и блискошћу двају народа и две цркве, присутнима се обратио и владика бачки преосвећени др Иринеј Буловић, тадашњи и садашњи потпредседник нашег Друштва.

Ново друштво српско-грчког пријатељства

У Београду је, 3. октобра 2001, у просторијама Скупштине града промовисано Ново друштво српско-грчког пријатељства чији председник је Диогенис Валаванидис.[11] Промоцији је поред осталих званица присуствовало и Принцеза Катарина.[12] Програмом и статутом Новог друштва српско-грчког пријатељства предвиђено је активно учешће друштва у организацији изложби, концерата и других културно-уметничких догађаја, а све у циљу даљег унапређења пријатељских односа и културне сарадње између два народа.

Чланови овог друштва активно су учестовали у више акција допремања хуманитарне помоћи у Србију током 1990-их година прошлог века. Своје неслагање са НАТО бомбардовањем СР Југославије друштво је исказало организацијом пријатељске фудбалске утакмице између АЕК-а и Партизана, која је одиграна на стадиону Партизана 7. априла 1999. год.[13]

На иницијативу овог друштва, некадашња улица Ђуре Ђаковића у Београду променила је име у улицу Елефтериоса Венизелоса, председника грчке владе из времена Првог светског рата и великог пријатеља српског народа.[14]

Грчка[уреди]

У Грчкој је основано Друштво грчко-српског пријатељства са седиштем у Атини.[15]

У Грчкој се налази више споменика српском страдању на Солунском фронту. У питању су маузолеј на острву Видо, Српско војничко гробље на Зејтинлику и Српска кућа на Крфу.

Маузолеј на Виду Српско војничко гробље Зејтинлик у Солуну Српска кућа на Крфу

Братимљење српских и грчких градова[уреди]

Близак однос између два народа огледа се и у великом броју градова и места у Србији који су се збратимили са градовима и местима у Грчкој. Неки од њих су:

Референце[уреди]

  1. ^ Историја Грчке модерног доба, Ричард Клог, Cambridge University Press, за Србију, CLIO 2000, стр. 92.
  2. ^ V. Ć.. „Опело поводом 95 година Солунског фронта („Вечерње новости“, 20. септембар 2013)“. Novosti.rs Приступљено 12. 1. 2014.. 
  3. ^ а б http://maillists.uci.edu/mailman/public/mgsa-l/2005-July/005561.html Greek Helsinki Monitor
  4. ^ „BBC news: Greeks protest at Nato strikes, Friday, March 26, 1999“. Newsvote.bbc.co.uk. 26. 3. 1999. Приступљено 12. 1. 2014.. 
  5. ^ „Greece calls for bombing halt, March 26, 1999“. CNN. 26. 3. 1999. Приступљено 12. 1. 2014.. 
  6. ^ „Хуманитарна помоћ за раднике „Заставе“ - ГЛАС Јавности, 18.5.1999“. Arhiva.glas-javnosti.rs Приступљено 12. 1. 2014.. 
  7. ^ Royal Family (25. 2. 2004.). „saopstenje“. Royalfamily.org Приступљено 12. 1. 2014.. 
  8. ^ http://www.kosovo.net/news/archive/2005/January_15/1.html
  9. ^ http://www.drustvosgp.rs/ Друштво српско-грчког пријатељства
  10. ^ Друштво српско-грчког пријатељства - Историјат
  11. ^ „Биографија Диогениса Валаванидиса“. Diogenis-valavanidis.org.rs Приступљено 12. 1. 2014.. 
  12. ^ Momir Jeremic. „Саопштење Канцеларије Њ. К. В. Престолонаследника Александра - Њ. К. В. Принцеза Катарина на промоцији Новог друштва српско-грчког пријатељства“. Royalfamily.org Приступљено 12. 1. 2014.. 
  13. ^ „Diogenis D. Valavanidis“. Diogenis-valavanidis.org.rs Приступљено 12. 1. 2014.. 
  14. ^ „Именовање Венизелосове улице у Београду“. Diogenis-valavanidis.org.rs Приступљено 12. 1. 2014.. 
  15. ^ „Athens News - Именик друштвених организација, под С“. Athensguide.com. 23. 1. 2007. Приступљено 12. 1. 2014.. 

Спољашње везе[уреди]