Muskarinski acetilholinski receptor M1

С Википедије, слободне енциклопедије
Мускарински ацетилхолински рецептор М1‎‎
Идентификатори
Симболи ЦХРМ1; ХМ1; М1; М1Р; МГЦ30125
Вањски ИД ОМИМ118510 МГИ88396 ХомолоГене20189 ИУПХАР: M1 ГенеЦардс: ЦХРМ1 Гене
Ортолози
Врста Човек Миш
Ентрез 1128 12669
Енсембл ЕНСГ00000168539 ЕНСМУСГ00000032773
УниПрот П11229 Q52КQ0
РефСеq (мРНА) НМ_000738 НМ_007698
РефСеq (протеин) НП_000729 НП_031724
Локација (УЦСЦ) Цхр 11:
62.68 - 62.69 Мб
Цхр 19:
8.74 - 8.76 Мб
ПубМед претрага [1] [2]

Мускарински ацетилхолински рецептор M1 (холинергички рецептор, мускарински 1) је мускарински рецептор.

За овај рецептор је нађено да посредује спори ексцитаторни постсинаптички потенцијал у ганглионима постганглионским нервима.[1] Он је високо заступљен у ексокриним жлездама и у ЦНС-у.[2][3]

Он се предоминантно везује за Гq класу Г протеина,[4] која стимулише дејство фосфолипазе C и стога инозитол трисфосфата и сигналног пута интрацелуларног калцијума.

Ефекти[уреди | уреди извор]

Механизам[уреди | уреди извор]

Он формира спрегу са Gq, и у мањој мери Gi и Gs. То доводи до спорог ЕПСП и умањене К+ проводности.[6][7]

Лиганди[уреди | уреди извор]

=== Агонисти ===

Алостерни модулатори

  • бензилхинолон карбоксилна киселина[8]
  • VU-0090157[9]
  • VU-0029767[9]

Антагонисти

Ген[уреди | уреди извор]

Овај рецептор је кодиран хуманим геном CHRM1.[5] Он се налази на 11q13.[5]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Мессер, Јр, WС (20. 1. 2000). „Ацетyлцхолине”. Университy оф Толедо. Архивирано из оригинала 14. 10. 2007. г. Приступљено 27. 10. 2007. 
  2. ^ Јохнсон, Гордон (2002). ПДQ Пхармацологy (2нд изд.). Хамилтон, Онтарио: БЦ Децкер Инц. стр. 311 пагес. ISBN 1-55009-109-3. 
  3. ^ Richelson, Elliott (2000). „Cholinergic Transduction, Psychopharmacology - The Fourth Generation of Progress”. American College of Neuropsychopharmacology. Приступљено 27. 10. 2007. 
  4. ^ Burford NT, Nahorski SR (1996). „Muscarinic m1 receptor-stimulated adenylate cyclase activity in Chinese hamster ovary cells is mediated by Gs alpha and is not a consequence of phosphoinositidase C activation”. Biochem. J. 315 (Pt 3): 883—8. PMC 1217289Слободан приступ. PMID 8645172. 
  5. ^ а б в г „Entrez Gene: CHRM1 cholinergic receptor, muscarinic 1”. 
  6. ^ а б в г д ђ е ж з и Rang HP, Dale MM, Ritter JM, Moore PK (2003). „10”. Pharmacology (5th изд.). Elsevier Churchill Livingstone. стр. 139. ISBN 0-443-07145-4. 
  7. ^ Uchimura N, North RA (1. 3. 1990). „Muscarine reduces inwardly rectifying potassium conductance in rat nucleus accumbens neurones”. J. Physiol. (Lond.). 422 (1): 369—80. PMC 1190137Слободан приступ. PMID 1693682. 
  8. ^ Shirey JK, Brady AE, Jones PJ, Davis AA, Bridges TM, Kennedy JP, Jadhav SB, Menon UN, Xiang Z, Watson ML, Christian EP, Doherty JJ, Quirk MC, Snyder DH, Lah JJ, Levey AI, Nicolle MM, Lindsley CW, Conn PJ (2009). „A selective allosteric potentiator of the M1 muscarinic acetylcholine receptor increases activity of medial prefrontal cortical neurons and restores impairments in reversal learning”. J. Neurosci. 29 (45): 14271—86. PMC 2811323Слободан приступ. PMID 19906975. doi:10.1523/JNEUROSCI.3930-09.2009. 
  9. ^ а б Marlo JE; Niswender CM; Days EL; et al. (2008). „Discovery and characterization of novel allosteric potentiators of M1 muscarinic receptors reveals multiple modes of activity”. Mol. Pharmacol. 75 (3): 577—88. PMC 2684909Слободан приступ. PMID 19047481. doi:10.1124/mol.108.052886. 

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Rang HP, Dale MM, Ritter JM, Moore PK (2003). „10”. Pharmacology (5th изд.). Elsevier Churchill Livingstone. стр. 139. ISBN 0-443-07145-4. 
  • Јохнсон, Гордон (2002). ПДQ Пхармацологy (2нд изд.). Хамилтон, Онтарио: БЦ Децкер Инц. стр. 311 пагес. ISBN 1-55009-109-3.