Рецептор гастричног инхибиторног полипептида

Рецептор гастричног инхибиторног полипептида‎
Рецептор гастричног инхибиторног полипептида‎
Доступне структуре
	2QКХ
Идентификатори
Симболи	ГИПР; ПГQТЛ2
Вањски ИД	ОМИМ: 137241 МГИ: 1352753 ХомолоГене: 20081 ИУПХАР: ГИП ГенеЦардс: ГИПР Гене
Онтологија гена
Молекуларна функција	• активност трансмембранског сигналног рецептора; • активност гастричног инхибиторног пептидног рецептора; • везивање пептидног хормона;
Целуларна компонента	• ћелијска мембрана; • интегрално са мембраном;
Биолошки процес	• сигнални пут десензитизације Г-протеин спрегнутог рецептора; • формирање прекурсорских метаболита и енергије; • сигнални пут ћелијског рецептора;
Преглед РНК изражавања
	подаци
Ортолози
Врста	Човек
Ентрез	2696
Енсембл	ЕНСГ00000010310
УниПрот	П48546
РефСеq (мРНА)	НМ_000164.2
РефСеq (протеин)	НП_000155.1
Локација (УЦСЦ)	Цхр 19:; 46.17 - 46.19 Мб
ПубМед претрага	[1]

Рецептор гастричног инхибиторног полипептида (GIP-R, глукозно зависни инсулинотропни полипептидни рецептор) је протеин који је код људи кодиран GIPR геном.^[1]^[2] GIP-R је седам трансмембрански протеин присутан у бета ћелијама у панцреасу.^[3]^[4]

Функција[уреди | уреди извор]

Гастрични инхибиторни полипептид (GIP, глукозно зависни инсулинотропни полипептид) је 42 аминокиселине дуг полипептид који синтетишу К ћелије дванаестопалачног и танких црева. Он је оригинално идентификован као састојак стомачног екстракта који инхибира секрецију желудачне киселине и ослобађање гастрина, али је накнадно показано да потентно стимулише отпуштање инсулина у присуству повишених нивоа глукозе. Инсулинотропно дејство на панкреасне бета ћелије је стога његова главна физиолошка улога. Заједно са глукагону сличним пептидом-1, ГИП је у великој мери одговоран за секрецију инсулина након јела. Он учествује у неколико различитих облика анаболичког отпуштаја.^[1]

Референце[уреди | уреди извор]

^ ^а ^б „Ентрез Гене: гастриц инхибиторy полyпептиде рецептор”.
^ Стоффел M, Ферналд АА, Ле Беау MM, Белл ГИ (1995). „Ассигнмент оф тхе гастриц инхибиторy полyпептиде рецептор гене (ГИПР) то цхромосоме бандс 19q13.2-q13.3 бy флуоресценце ин ситу хyбридизатион”. Геномицс. 28 (3): 607—609. ПМИД 7490109. дои:10.1006/гено.1995.1203.
^ „Гастроинтестинал Хормонес анд Пептидес”. Архивирано из оригинала 06. 12. 2007. г. Приступљено 24. 08. 2007.
^ Брубакер ПЛ, Друцкер ДЈ (2002). „Струцтуре-фунцтион оф тхе глуцагон рецептор фамилy оф Г протеин-цоуплед рецепторс: тхе глуцагон, ГИП, ГЛП-1, анд ГЛП-2 рецепторс”. Рецепт. Цханнелс. 8 (3–4): 179—188. ПМИД 12529935. дои:10.1080/10606820213687.

Литература[уреди | уреди извор]

Yамада Y, Сеино Y (2005). „Пхyсиологy оф ГИП--а лессон фром ГИП рецептор кноцкоут мице”. Хорм. Метаб. Рес. 36 (11–12): 771—774. ПМИД 15655707. дои:10.1055/с-2004-826162.
Гремлицх С; Поррет А; Хани ЕХ; et al. (1995). „Цлонинг, фунцтионал еxпрессион, анд цхромосомал лоцализатион оф тхе хуман панцреатиц ислет глуцосе-депендент инсулинотропиц полyпептиде рецептор”. Диабетес. 44 (10): 1202—1208. ПМИД 7556958. дои:10.2337/диабетес.44.10.1202.
Волз А; Гöке Р; Ланкат-Буттгереит Б; et al. (1995). „Молецулар цлонинг, фунцтионал еxпрессион, анд сигнал трансдуцтион оф тхе ГИП-рецептор цлонед фром а хуман инсулинома”. ФЕБС Летт. 373 (1): 23—29. ПМИД 7589426. дои:10.1016/0014-5793(95)01006-З.
Усдин ТБ; Мезеy Е; Буттон DC; et al. (1994). „Гастриц инхибиторy полyпептиде рецептор, а мембер оф тхе сецретин-васоацтиве интестинал пептиде рецептор фамилy, ис wиделy дистрибутед ин перипхерал органс анд тхе браин”. Ендоцринологy. 133 (6): 2861—2870. ПМИД 8243312. дои:10.1210/ен.133.6.2861.
Yамада Y; Хаyами Т; Накамура К; et al. (1996). „Хуман гастриц инхибиторy полyпептиде рецептор: цлонинг оф тхе гене (ГИПР) анд цДНА”. Геномицс. 29 (3): 773—776. ПМИД 8575774. дои:10.1006/гено.1995.9937.
Галлwитз Б; Wитт M; Морyс-Wортманн C; et al. (1997). „ГЛП-1/ГИП цхимериц пептидес дефине тхе струцтурал реqуирементс фор специфиц лиганд-рецептор интерацтион оф ГЛП-1”. Регул. Пепт. 63 (1): 17—22. ПМИД 8795084. дои:10.1016/0167-0115(96)00019-5.
Н'Диаyе Н; Тремблаy Ј; Хамет П; et al. (1998). „Адреноцортицал овереxпрессион оф гастриц инхибиторy полyпептиде рецептор ундерлиес фоод-депендент Цусхинг'с сyндроме”. Ј. Цлин. Ендоцринол. Метаб. 83 (8): 2781—2785. ПМИД 9709947. дои:10.1210/јц.83.8.2781.
Тсенг CC, Зханг XY (2000). „Роле оф Г протеин-цоуплед рецептор кинасес ин глуцосе-депендент инсулинотропиц полyпептиде рецептор сигналинг”. Ендоцринологy. 141 (3): 947—952. ПМИД 10698169. дои:10.1210/ен.141.3.947.
Боллаг РЈ; Зхонг Q; Пхиллипс П; et al. (2000). „Остеобласт-деривед целлс еxпресс фунцтионал глуцосе-депендент инсулинотропиц пептиде рецепторс”. Ендоцринологy. 141 (3): 1228—1235. ПМИД 10698200. дои:10.1210/ен.141.3.1228.
Страусберг РЛ; Феинголд ЕА; Гроусе ЛХ; et al. (2003). „Генератион анд инитиал аналyсис оф море тхан 15,000 фулл-ленгтх хуман анд моусе цДНА сеqуенцес”. Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. 99 (26): 16899—16903. ПМЦ 139241 . ПМИД 12477932. дои:10.1073/пнас.242603899.
Балдаццхино V; Обле С; Хамет П; et al. (2003). „Партиал цхарацтерисатион оф тхе 5' фланкинг регион оф тхе хуман ГИП рецептор (ГИПР) гене”. Ендоцр. Рес. 28 (4): 577—577. ПМИД 12530665. дои:10.1081/ЕРЦ-120016843.
Антонини СР; Н'Диаyе Н; Хамет П; et al. (2003). „Аналyсис оф тхе путативе промотер регион оф тхе ГИП рецептор гене (ГИПР) ин ГИП-депендент Цусхинг'с сyндроме (ЦС)”. Ендоцр. Рес. 28 (4): 755—756. ПМИД 12530694. дои:10.1081/ЕРЦ-120017003.
Манхарт С; Хинке СА; МцИнтосх ЦХ; et al. (2003). „Струцтуре-фунцтион аналyсис оф а сериес оф новел ГИП аналогуес цонтаининг дифферент хелицал ленгтх линкерс”. Биоцхемистрy. 42 (10): 3081—3088. ПМИД 12627975. дои:10.1021/би026868е.
Динг КХ, Зхонг Q, Исалес CM (2003). „Глуцосе-депендент инсулинотропиц пептиде стимулатес тхyмидине инцорпоратион ин ендотхелиал целлс: роле оф ендотхелин-1”. Ам. Ј. Пхyсиол. Ендоцринол. Метаб. 285 (2): Е390—6. ПМИД 12721154. дои:10.1152/ајпендо.00509.2002.
Гримwоод Ј; Гордон ЛА; Олсен А; et al. (2004). „Тхе ДНА сеqуенце анд биологy оф хуман цхромосоме 19”. Натуре. 428 (6982): 529—535. ПМИД 15057824. дои:10.1038/натуре02399.
Хансотиа Т; Баггио ЛЛ; Делмеире D; et al. (2004). „Доубле инцретин рецептор кноцкоут (ДИРКО) мице ревеал ан ессентиал роле фор тхе ентероинсулар аxис ин трансдуцинг тхе глуцорегулаторy ацтионс оф ДПП-IV инхибиторс”. Диабетес. 53 (5): 1326—1335. ПМИД 15111503. дои:10.2337/диабетес.53.5.1326.
Герхард ДС; Wагнер L; Феинголд ЕА; et al. (2004). „Тхе статус, qуалитy, анд еxпансион оф тхе НИХ фулл-ленгтх цДНА пројецт: тхе Маммалиан Гене Цоллецтион (МГЦ)”. Геноме Рес. 14 (10Б): 2121—2127. ПМЦ 528928 . ПМИД 15489334. дои:10.1101/гр.2596504.
Балдаццхино V; Обле С; Хамет П; et al. (2005). „Тхе Сп трансцриптион фацтор фамилy ис инволвед ин тхе целлулар еxпрессион оф тхе хуман ГИП-Р гене промотер”. Ендоцр. Рес. 30 (4): 805—806. ПМИД 15666829. дои:10.1081/ЕРЦ-200044046.

Види још[уреди | уреди извор]

Глукагонска рецепторска фамилија

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

„Глуцагон Рецептор Фамилy: ГИП”. ИУПХАР Датабасе оф Рецепторс анд Ион Цханнелс. Интернатионал Унион оф Басиц анд Цлиницал Пхармацологy. Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г.
гастриц+инхибиторy+полyпептиде+рецептор на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)

[entrez-1] а ^б „Ентрез Гене: гастриц инхибиторy полyпептиде рецептор”.

[pmid7490109-2] Стоффел M, Ферналд АА, Ле Беау MM, Белл ГИ (1995). „Ассигнмент оф тхе гастриц инхибиторy полyпептиде рецептор гене (ГИПР) то цхромосоме бандс 19q13.2-q13.3 бy флуоресценце ин ситу хyбридизатион”. Геномицс. 28 (3): 607—609. ПМИД 7490109. дои:10.1006/гено.1995.1203.

[Helmenstine-3] „Гастроинтестинал Хормонес анд Пептидес”. Архивирано из оригинала 06. 12. 2007. г. Приступљено 24. 08. 2007.

[pmid12529935-4] Брубакер ПЛ, Друцкер ДЈ (2002). „Струцтуре-фунцтион оф тхе глуцагон рецептор фамилy оф Г протеин-цоуплед рецепторс: тхе глуцагон, ГИП, ГЛП-1, анд ГЛП-2 рецепторс”. Рецепт. Цханнелс. 8 (3–4): 179—188. ПМИД 12529935. дои:10.1080/10606820213687.

[1]

[2]

[3]

[4]