Рецептор глукагону сличног пептида 1

С Википедије, слободне енциклопедије
Рецептор глукагону сличног пептида 1‎‎
Приказ базира на ПДБ 3Ц59​.
Доступне структуре
3Ц59​, 3Ц5Т​, 3ИОЛ
Идентификатори
Симболи ГЛП1Р; МГЦ138331
Вањски ИД ОМИМ138032 МГИ99571 ХомолоГене1558 ИУПХАР: ГЛП-1 ГенеЦардс: ГЛП1Р Гене
Преглед РНК изражавања
подаци
Ортолози
Врста Човек Миш
Ентрез 2740 14652
Енсембл ЕНСГ00000112164 ЕНСМУСГ00000024027
УниПрот П43220 Е9Q7И1
РефСеq (мРНА) НМ_002062.3 НМ_021332.2
РефСеq (протеин) НП_002053.3 НП_067307.2
Локација (УЦСЦ) Цхр 6:
39.02 - 39.06 Мб
Цхр 17:
31.04 - 31.07 Мб
ПубМед претрага [1] [2]

Рецептор глукагону сличног пептида 1 (GLP1R) је људски ген који се налази на хромозому 6.[1][2] Овај протеин је члан глукогенске рецепторске фамилије Г протеин спрегнутих рецептора.[3]

Специфичност лиганда[уреди | уреди извор]

GLP1R специфично везује глукагону сличан пептид-1 (ГЛП1) и има много мањи афинитет за сродне пептиде као што су гастрични инхибиторни полипептид и глукагон.[4]

Функција и терапеутски потенцијал[уреди | уреди извор]

GLP1R је изражен у панцреасним бета ћелијама. Активирани GLP1R стимулише аденилил циклазни пут што доводи до повишене синтезе и отпуштања инсулина.[5] Сходно томе, ГЛП1Р је предложен као потенцијални циљ за лечење диабетеса.[6]

GLP1R је исто тако изражен у мозгу где учествује у контроли апетита.[7] Мишеви код којих је GLP1R izrađen u povećanoj meri pokazuju poboljšanu memoriju i sposobnost učenja.[8]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Thorens B (1992). „Expression cloning of the pancreatic beta cell receptor for the gluco-incretin hormone glucagon-like peptide 1”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 89 (18): 8641—5. PMC 49976Слободан приступ. PMID 1326760. doi:10.1073/pnas.89.18.8641. 
  2. ^ Dillon JS, Tanizawa Y, Wheeler MB, Leng XH, Ligon BB, Rabin DU, Yoo-Warren H, Permutt MA, Boyd AE 3rd (1993). „Cloning and functional expression of the human glucagon-like peptide-1 (GLP-1) receptor”. Endocrinology. 133 (4): 1907—10. PMID 8404634. doi:10.1210/en.133.4.1907. 
  3. ^ Brubaker PL, Drucker DJ (2002). „Structure-function of the glucagon receptor family of G protein-coupled receptors: the glucagon, GIP, GLP-1, and GLP-2 receptors” (PDF). Recept. Channels. 8 (3-4): 179—88. PMID 12529935. doi:10.1080/10606820213687. Приступљено 14. 07. 2008. 
  4. ^ Fehmann HC, Jiang J, Schweinfurth J, Dörsch K, Wheeler MB, Boyd AE 3rd, Göke B (1994). „Ligand-specificity of the rat GLP-I receptor recombinantly expressed in Chinese hamster ovary (CHO-) cells”. Z Gastroenterol. 32 (4): 203—7. PMID 8017094. 
  5. ^ Drucker DJ, Philippe J, Mojsov S, Chick WL, Habener JF (1987). „Glucagon-like peptide I stimulates insulin gene expression and increases cyclic AMP levels in a rat islet cell line”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 84 (10): 3434—8. PMC 304885Слободан приступ. PMID 3033647. doi:10.1073/pnas.84.10.3434. 
  6. ^ Holst JJ (2004). „Treatment of type 2 diabetes mellitus with agonists of the GLP-1 receptor or DPP-IV inhibitors”. Expert Opin Emerg Drugs. 9 (1): 155—66. PMID 15155141. doi:10.1517/eoed.9.1.155.32952. 
  7. ^ Kinzig KP, D'Alessio DA, Seeley RJ (1. 12. 2002). „The diverse roles of specific GLP-1 receptors in the control of food intake and the response to visceral illness”. J. Neurosci. 22 (23): 10470—6. PMID 12451146. 
  8. ^ During MJ, Cao L, Zuzga DS, Francis JS, Fitzsimons HL, Jiao X, Bland RJ, Klugmann M, Banks WA, Drucker DJ, Haile CN (2003). „Glucagon-like peptide-1 receptor is involved in learning and neuroprotection”. Nat. Med. 9 (9): 1173—9. PMID 12925848. doi:10.1038/nm919. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]