Рецептор паратироидног хормона

Рецептор паратироидног хормона 2
Рецептор паратироидног хормона 2
Идентификатори
Симбол	ПТХ2Р
Ентрез	5746
ХУГО	9609
ОМИМ	601469
РефСеq	НМ_005048
УниПрот	П49190
Остали подаци
Локус	Хромозом 2 q33

Рецептор паратироидног хормона 1
Рецептор паратироидног хормона 1
Идентификатори
Симбол	ПТХ1Р
Алт. симболи	ПТХР
Ентрез	5745
ХУГО	9608
ОМИМ	168468
РефСеq	НМ_000316
УниПрот	Q03431
Остали подаци
Локус	Хромозом 3 п22-п21.1

Постоје два рецептора паратироидног хормона код сисара: PTH1R и PTH2R. За ове рецепторе се везује паратироидни хормон. Они су чланови ГПЦР фамилије трансмембранских протеина.^[1]

Рецептор паратироидног хормона 1 (PTH1R) је класични PTH рецептор. Он је изражен у високим нивоима у костима и бубрезима. PTH1R регулише хомеостазу јона калцијума путем активације аденилат циклазе и фосфолипазе C.^[2]^[3]
Рецептора паратироидног хормона 2 (PTH2R) је изражен првенствено у централном нервном систему, панкреасу, тестисима, и постељици.^[4]

Референце[уреди | уреди извор]

^ Јüппнер Х (1994). „Молецулар цлонинг анд цхарацтеризатион оф а паратхyроид хормоне/паратхyроид хормоне-релатед пептиде рецептор: а мембер оф ан анциент фамилy оф Г протеин-цоуплед рецепторс”. Цурр. Опин. Непхрол. Хyпертенс. 3 (4): 371—8. ПМИД 8076140. дои:10.1097/00041552-199407000-00002.
^ Маннстадт M, Јüппнер Х, Гарделла ТЈ (1999). „Рецепторс фор ПТХ анд ПТХрП: тхеир биологицал импортанце анд фунцтионал пропертиес”. Ам. Ј. Пхyсиол. 277 (5 Пт 2): Ф665—75. ПМИД 10564229. Архивирано из оригинала 13. 02. 2009. г. Приступљено 04. 08. 2012.
^ Офферманнс С, Иида-Клеин А, Сегре ГВ, Симон MI (1996). „Г алпха q фамилy мемберс цоупле паратхyроид хормоне (ПТХ)/ПТХ-релатед пептиде анд цалцитонин рецепторс то пхоспхолипасе C ин ЦОС-7 целлс”. Мол. Ендоцринол. 10 (5): 566—74. ПМИД 8732687. дои:10.1210/ме.10.5.566.
^ Усдин ТБ, Боннер ТИ, Хоаре СР (2002). „Тхе паратхyроид хормоне 2 (ПТХ2) рецептор”. Рецепт. Цханнелс. 8 (3–4): 211—8. ПМИД 12529938. дои:10.1080/10606820213682.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Паратхyроид+Хормоне+Рецепторс на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)
„Паратхyроид Хормоне Рецепторс”. ИУПХАР Датабасе оф Рецепторс анд Ион Цханнелс. Интернатионал Унион оф Басиц анд Цлиницал Пхармацологy. Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г.

[pmid8076140-1] Јüппнер Х (1994). „Молецулар цлонинг анд цхарацтеризатион оф а паратхyроид хормоне/паратхyроид хормоне-релатед пептиде рецептор: а мембер оф ан анциент фамилy оф Г протеин-цоуплед рецепторс”. Цурр. Опин. Непхрол. Хyпертенс. 3 (4): 371—8. ПМИД 8076140. дои:10.1097/00041552-199407000-00002.

[pmid10564229-2] Маннстадт M, Јüппнер Х, Гарделла ТЈ (1999). „Рецепторс фор ПТХ анд ПТХрП: тхеир биологицал импортанце анд фунцтионал пропертиес”. Ам. Ј. Пхyсиол. 277 (5 Пт 2): Ф665—75. ПМИД 10564229. Архивирано из оригинала 13. 02. 2009. г. Приступљено 04. 08. 2012.

[pmid8732687-3] Офферманнс С, Иида-Клеин А, Сегре ГВ, Симон MI (1996). „Г алпха q фамилy мемберс цоупле паратхyроид хормоне (ПТХ)/ПТХ-релатед пептиде анд цалцитонин рецепторс то пхоспхолипасе C ин ЦОС-7 целлс”. Мол. Ендоцринол. 10 (5): 566—74. ПМИД 8732687. дои:10.1210/ме.10.5.566.

[pmid12529938-4] Усдин ТБ, Боннер ТИ, Хоаре СР (2002). „Тхе паратхyроид хормоне 2 (ПТХ2) рецептор”. Рецепт. Цханнелс. 8 (3–4): 211—8. ПМИД 12529938. дои:10.1080/10606820213682.

[1]

[2]

[3]

[4]