KK Crvena zvezda

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
KK Crvena zvezda
sezona 2017/18.
KK Zvezda logo.svg
Nadimak Crveno-beli
Liga Jadranska liga
Košarkaška liga Srbije
Evroliga
Osnovan 4. mart 1945. god.; pre 72 godine (1945-03-04)
Dvorana Hala Aleksandar Nikolić
kapacitet: 5.878[1]
Štark arena
kapacitet: 18.386[2]
Lokacija Beograd,  Srbija
Boje kluba          
Predsednik Srbija Nebojša Čović
Trener Srbija Dušan Alimpijević
Prvaci 1 Kup pobednika kupova
3 Jadranska liga
18 Nacionalno prvenstvo
9 Nacionalni kup
Veb-sajt www.kkcrvenazvezda.rs
Dresovi
Kit body 3stripesonwhite.png
Domaći jersey
Kit shorts blanksidesandhems.png
Team colours
Domaći
Kit body 3whitestripes.png
Gostujući jersey
Kit shorts whitesidesandhems.png
Team colours
Gostujući
Kit body whitesides.png
Treći jersey
Kit shorts whitesidesandhems.png
Team colours
Treći

KK Crvena zvezda (ili, iz sponzorskih razloga, Crvena zvezda mts) srpski je profesionalni košarkaški klub iz Beograda. Deo je sportskog društva Crvena zvezda. Crvena zvezda se takmiči u Košarkaškoj ligi Srbije i domaćem Kupu Radivoja Koraća, i nije ispadao iz prve nacionalne lige.[3] Takođe, čini Jadransku košarkašku asocijaciju i takmiči se u ABA ligi, koja određuje koji će se timovi takmičiti u Evroligi a koji u Evrokupu. Prema ULEB-ovoj listi Zvezda je najbolje rangiran klub od svih srpskih klubova, kao i svih klubova iz Jadranske lige.[4]

Crvena zvezda kao domaćin utakmice igra u hali Pionir, sagrađenoj 1973, sa kapacitetom od 5.878 sedećih mesta, dok utakmice u Evropskim takmičenjima igra i u Štark areni sa predviđenim kapacitetom od 18.386 sedećih mesta. Navijači Crvene zvezde se nazivaju Delije.

Istorija[uredi]

1950-e[uredi]

Košarkaški klub Crvena zvezda kao posebna sekcija osnovan je istog dana kada i Sportsko društvo, 4. marta 1945. godine. Prvi rukovodilac košarkaške sekcije bila je Mira Petrović. Međutim, veoma brzo je brigu o Zvezdinim košarkašima preuzeo Mirko Aksentijević-Bata.[5] Zbog posledica ranjavanja tokom Drugog svetskog rata, on nije mogao da igra, ali zato je sve svoje vreme posvetio organizaciji rada košarkaške sekcije. Ubrzo mu se priključio i Nebojša Popović, pa su njih dvojica zajedno radili na unapređenju košarkaške ekipe Crvene zvezde.

U prvim mesecima postojanja Crvene zvezde najviše se radilo na logistici: popravljao teren, nabavljali koševi, šili dresovi i ostalo. Kada je sve ovo učinjeno, započeta je selekcija igrača koji će osvojiti veliki broj odličja. Prvih deset godina postojanja, predstavlja zlatno doba KK Crvena zvezda. Osvojeno je deset uzastopnih titula državnog prvaka.[6] Sinonim za košarku bio je Mali Kalemegdan, gde je Zvezda i igrala u prvim godinama svoga postojanja. Jedan od najčešćih gledaoca na tribinama bio je i jedini srpski nobelovac Ivo Andrić, kome je nuđeno da bude predsednik kluba.[7] Tadašnji tim bio je predvođen petorkom: Nebojša Popović, Tulio Roklicer, Aleksandar Gec, Ladislav Demšar i Srđan Kalember.[8] Pored vrhunskih rezultata, Beograđani će pamtiti tadašnju ekipu i po duhovitim potezima kojima su oduševljavali gledaoce. Srđan Kalember će zajedno sa saigračem Milanom Bjegojevićem ostati upamćen kao igrač sa najviše nacionalnih titula osvojenih sa Crvenom zvezdom — i to ukupno 9 u periodu od 1946. pa do 1954. godine.[9] Ovi uspesi su bili utoliko veći s obzirom na dekret tadašnje vlasti, po kojoj su svi Zvezdini igrači koji su bili vojna lica morali da pređu u redove rivalskog kluba Partizana. Među njima najpoznatiji su: braća Šaper, Ratko Vlahović, Braca Alagić i Aleksandar Nikolić.[10] Aleksandar će se međutim vratiti u Crvenu zvedu posle samo jedne sezone i učestvovati u osvajanju tri nacionalne titule. Par godina kasnije u Partizan je prešao i Borislav Stanković kako bi dobio pasoš.[11]

Svih tih godina prvenstvo je igrano po turnirskom sistemu sa manjim promenama za svaku sezonu. Tako je u sezoni 1947. uvedeno igranje kvalifikacija. Tada je Crvena zvezda ostvarila jednu od najubedljivijih pobeda u prvenstvima — i to nad Proleterom iz Prištine od 110 : 15. Godine 1952. uveden je sistem igranja kroz regionalne grupe, a zatim se igrao završni turnir u Zrenjaninu. Zvezda je pobedila sve svoje protivnike i zasluženo odbranila titulu. Crvena zvezda je tokom tih prvih 10 godina pored 10 osvojenih titula u 149 utakmica ostvarila 125 pobeda, imala 4 nerešene utakmice i pretrpela 20 poraza.

1960-e[uredi]

Desetogodišnji niz osvajanja domaćih prvenstava Zvezdinih košarkaša okončan je 1956. godine. Mnogi timovi su pokušavali da prekinu ovaj niz, ali je to konačno pošlo za rukom ekipi zrenjaninskog Proletera. Narednih osam sezona od 1957. do 1964, prvenstvom su dominirale ekipe OKK Beograda i ljubljanske Olimpije koje su se tih godina smenjivale na tronu. U tom periodu Crvena zvezda je u potpunosti izmenila sastav. Pored igračkog kadra, trenera Nebojšu Popovića zamenio je Aleksandar Gec, a zatim i Milan Bjegojević. Rezultati su bili promenljivi; od 3. mesta 1957. i 1958, pa do 8. mesta 1962. i 1963, da bi opet bili treći 1964. Dakle, Zvezdini košarkaši su za samo par godina stigli od višegodišnjeg šampiona do pozicije da se u sezonama 1962. i 1963. bore za opstanak. Ni naredne četiri sezone od 1965. do 1968. nisu donele veliki rezultatski uspeh, već su te godine obeležili košarkaši Zadra sa tri titule, dok je jednom šampion bila Olimpija.

1965. godine Košarkaški savez Jugoslavije je doneo odluku da se prvenstva igraju u zatvorenim halama i to počevši od sezone 1967/68. Tako je 1967. godine u novembru na Malom Kalemegdanu odigrana poslednja zvanična utakmica — i to protiv Rabotničkog iz Skoplja. Nakon toga, Zvezda je svoje utakmice igrala na Sajmištu dok se nije izgradila Hala sportova na Novom Beogradu.

Tih sezona bio je evidentan napredak Zvezdinih košarkaša, a polako je stasavala i jedna nova generacija, koju su predvodili Vladimir Cvetković, Zoran Slavnić, Ljubodrag Simonović, Dragan Kapičić. Konačno je u sezoni 1968/69. osvojena 11. titula Jugoslovenskog prvenstva. Te godine su po dva puta savladani tadašnji šampion Zadar i Partizan. Titulu je nakon 14. godina Zvezdi donela već pomenuta generacija, u kojoj su bili i Dragiša Vučinić i Ivan Sarjanović, a sa klupe ih je predvodio Milan Bjegojević. Naredna sezona 1969/70. nije donela odbranu šampionskog trona; titula je u dramatičnoj trci sa Olimpijom i Jugoplastikom bila izgubljena. Ipak, sezona je bila značajna jer je ekipa po prvi put nastupila u Kupu evropskih šampiona.[12] U 1. kolu elitnog takmičenja eliminisana je ekipa Sparte iz Luksemburga (112 : 92 i 128 : 84), a u osmini finala izbačen je i grčki Panatinaikos (91 : 66 i 75 : 83) i time obezbeđen plasman u četvrtfinalnu grupu. Međutim, u konkurenciji CSKA iz Moskve, italijanskog Ignisa i francuskog Asvela, nije se moglo više od poslednje četvrte pozicije.

1970-e[uredi]

Sezona 1970/71, kada je Jugoslovenski šampionat u pitanju, završena je na trećoj poziciji iza Jugoplastike i Lokomotive, ali je zato osvojen prvi trofej u nacionalnom kupu. U osmini finala velikom razlikom je pobeđen Partizan (103 : 71), u četvrtfinalu tesna pobeda nad Jugoplastikom (78 : 76), dok je u borbi za finale eliminisan KK Zadar (89 : 72). Finale je odigrano u Ljubljani, a Zvezda je savladala domaću Olimpiju rezultatom 82 : 70.

Naredna sezona 1971/72. bila je najuspešnija u dotadašnjoj istoriji.[13] U dramatičnoj završnici Jugoslovenske lige, Crveno-beli su došli do 12. šampionskog trofeja. Crvena zvezda i Jugoplastika su u regularnom delu šampionata ostvarili identičan skor od 17 pobeda i 5 poraza, tako da je o prvaku odlučivala majstorica. U odlučujućem meču Crveno-beli košarkaši slavili su sa 75 : 70 i došli do nove titule. Pored ovog uspeha, puleni Bratislava Đorđevića ostvarili su i veliki uspeh na međunarodnoj sceni. U okviru Kupa pobednika kupova, Crveno-beli su došli do prvog evropskog finala. U finalu protivnik je bila italijanska ekipa Simentala koja je u neizvesnoj završnici ipak bila uspešnija i rezultatom 74 : 70 došla do pobede.

Sezona 1972/73. nije donela odbranu nacionalne titule; KK Radnički Beograd je bio za korak bolji, ali je osvojen drugi trofej u nacionalnom kupu. Redom su pobeđivani čačanski Borac (89 : 86), beogradski Radnički (90 : 79) i splitska Jugoplastika (84 : 75). Veliko finale održano je u Zagrebu; rezultatom 71 : 65, košarkaši Crvene zvezde savladali su Partizan. Takođe, te sezone zabeležen je i drugi nastup u Kupu evropskih šampiona. U 1. kolu holandski Levis flamingos je savladan rezultatima 107 : 74 i 72 : 88, da bi u borbi za plasman u četvrtfinalnu grupu Crvena zvezda savladala albansku ekipu Partizana rezultatima 99 : 74 i 94 : 83. U grupnoj fazi, Crveno-beli su u konkurenciji Makabija (103 : 88, 102 : 113), Real Madrida (80 : 70, 77 : 74) i Simentala (74 : 80, 85 : 108) zauzeli drugu poziciju i plasirali se u polufinale elitnog takmičenja. U utakmici za finale moskovski CSKA je bio bolji. Armejci su slavili oba puta 90 : 98 i 83 : 100, i zasluženo se plasirali u borbu za titulu evropskog prvaka.

Naredna sezona 1973/74, ostaje zlatnim slovima upisana ne samo u analima KK Crvena zvezda već i tadašnje jugoslovenske košarke, jer je KKCK ostvario do tada najveći uspeh — osvojivši Kup evropskih pobednika kupova.[14] Sve je počelo sa dve pobede protiv albanskog predstavnika 17. Nandori, rezultatima 114 : 70 u prvoj i 99 : 83 u drugoj utakmici. U drugom kolu, francuski Banjole je pobeđen rezultatima 102 : 86 i 92 : 94. Crvena zvezda se plasirala u četvrtfinalnu grupu u kojoj je za protivnike imala CSKA iz Sofije (80 : 72 i 81 : 88) i italijansku Saklu (93 : 86 i 88 : 87). U polufinalu Zvezda je za rivala imala španski Estudijantes. Madridski Studenti smatrani su za favorita, ali su se sa obe pobede rezultatima 104 : 85 i 79 : 74 Zvezdini košarkaši plasirali u finale gde ih je čekala čehoslovačka Zbrojovka.[15] Zvezda je pobedila u finalu rezultatom 86 : 75, i prvi evropski klupski trofej je stigao u Beograd. Veliki međunarodni uspeh, Crveno-belima su doneli Rakočević, Lazarević, Sarjanović, Žugić, Kapičić, Simonović, Vučinić, Jovašević, Slavnić, Živković i Pešić. Ekipu je sa klupe predvodio Aleksandar Nikolić.[13] Te sezone prvenstvo je završeno na 3. mestu iza Zadra i Jugoplastike, a u kupu je poraz doživljen u finalu upravo od domaćina Jugoplastike.

Kao osvajači prvog evropskog trofeja, košarkaši Crvene zvezde su u sledeću sezonu ušli sa željom da i domaće trofeje vrate na Mali Kalemegdan. Prvenstvo je ipak bilo nedostižno, pošto je Zadar još ubedljivije došao do nove titule, ali je zato ostvaren uspeh u kupu Jugoslavije. Crvena zvezda se u niškom finalu revanširala Jugoplastici za prethodni poraz i pobedom od 81 : 79 stigla do trećeg kup trofeja. Na putu do uspeha pobeđivani su Jasenica iz Smederevske Palanke (91 : 85), Radnički iz Svilajnca (118 : 86), Partizan (102 : 100), novosadska Vojvodina (106 : 90) i do tada nepobedivi Zadar (89 : 87). Na međunarodnoj sceni, Crveno-beli su branili titulu u Kupu pobednika kupova. Kao nosilac trofeja Zvezda je imala povlašćeni status i direktno je žrebana za četvrtfinalnu grupnu fazu. U konkurenciji belgijskog Rasinga (116 : 89, 94 : 98), CSKA iz Sofije (102 : 91, 75 : 72) i španskog Huventuda (97 : 79, 63 : 78), osvojena je prva pozicija i obezbeđen polufinalni dvoboj — i to sa Jugoplastikom. U dva meča (81 : 63, 76 : 88) Zvezda je bila uspešnija i plasirala se u novo finale. Ekipa Spartaka iz Lenjingrada je za nijansu u finalu bila uspešnija i rezultatom 63 : 62 preuzela trofej.

Nakon tih uspeha, KK Crvena zvezda je u narednim sezonama beležila prosečne rezultate. U sezoni 1975/1976. osvojena je 5. pozicija u prvenstvu, a u kupu je zabeležen poraz u 3. kolu od OKK Beograda. Te sezone je šampion po prvi put bio Partizan.

U periodu od sezone 1976/77. do sezone 1979/80, klub je beležio prilično loše rezultate. U prvenstvu se nalazio od 5. do 8. mesta, a u kupu je ispadao u 2. i 3. kolu, dok se u sezoni 1977/1978. plasirao u polufinale.

1980-e[uredi]

Ranko Žeravica (u majici) i reprezentativci Jugoslavije, 1968

Konačno je sezona 1980/81. u kojoj je prvi trener bio Ranko Žeravica, donela nešto zapaženiji rezultat. Na domaćoj sceni ponovo je ostvaren prosečan rezultat (5. mesto u ligi i četvrtfinale kupa), ali je uspeh ostvaren u Kupu Radivoja Koraća. U osmini finala savladan je grčki Sporting (85 : 63, 72 : 69) i time obezbeđen plasman u četvrtfinalnu grupu. U konkurenciji belgijskog Anderlehta (90 : 91, 86 : 79), italijanske Ferarele (93 : 80, 92 : 88) i izraelskog Hapoela (128 : 102, 92 : 96) osvojena je prva pozicija. U polufinalu sa Huventudom iz Badalone, Zvezda je izgubila oba meča (73 : 82, 85 : 109).

I naredna sezona 1981/82, rezultatski je bila identična. U prvenstvu je osvojena treća pozicija i plej-of je okončan u polufinalu protiv Cibone. U Kupu Jugoslavije je pretrpljen poraz u osmini finala, ali je u Kupu Radivoja Koraća Zvezda ponovo stigla do polufinala. U konkurenciji turskog Efes pilsena (103 : 82, 91 : 80), francuskog Aspa (106 : 93, 98 : 106) i italijanskog Lato solea (91 : 79, 82 : 84) Zvezda je osvojila prvu poziciju u četvrtfinalnoj grupi i obezbedila polufinalni dvomeč. Protivnik je bila ekipa Šibenke iz Šibenika, koja je u dva meča (115 : 99, 83 : 101) bila uspešnija i plasirala se u finale.

Sezona 1982/83. nije bila rezultatski mnogo uspešna: četvrta pozicija u prvenstvu i ispadanje od Šibenke u polufinalu plej-ofa, polufinale nacionalnog kupa i ispadanje u četvrtfinalnoj grupi Kupa Radivoja Koraća. Zvezda je ipak stvarala sastav koji su činili Bogosavljev, Milićević, Janković, Avdija, Žižić, Nikolić, Radović, a od kojeg se očekivalo da ponovo donese trofeje na Mali Kalemegdan; ovaj sastav je uz manje korekcije u domaćem prvenstvu vodio velike bitke sa zagrebačkom Cibonom i splitskom Jugoplastikom, tokom daljih ’80-ih. Iste godine je Crvena zvezda učestvovala i na turniru u Solunu gde je igrala protiv Severne Karoline za koju je tada nastupao Majkl Džordan. Njegovim poenima (32 ukupno) Zvezda je poražena minimalnim rezultatom od 104 : 105.[16]

Rezultatski uspesi započeli su u sezoni 1983/84.[13] U regularnom delu prvenstva osvojena je druga pozicija iza tada dominantne Cibone. U plej-ofu Zvezdini košarkaši nisu imali većih problema sa Partizanom (2 : 0 u seriji) i Zadrom (2 : 1) i u finalu ih je čekala Cibona. Nakon pobede Cibone u Zagrebu (78 : 76) i pobede Zvezde u Beogradu (87 : 79), usledila je uzbudljiva majstorica u Zagrebu. Cibona je minimalnom pobedom 72 : 71 osvojila šampionski pehar. Ipak, ostaje zabeleženo da je sudija Radić, kasnije predsednik Košarkaškog saveza Hrvatske, dosudio nepostojeći aut u korist Cibone nakon čega Nakić poentira za pobedu.[17] U Kupu Radivoja Koraća Zvezda je preko ekipe iz Belgije Vervije (89 : 73, 95 : 89) u osmini finala, obezbedila takmičenje u grupi. U konkurenciji francuskog Moderna (93 : 84, 82 : 79), italijanskog Indesita (99 : 89, 83 : 97) i turskog Ezačibašija (104 : 94, 92 : 84), Crvena zvezda je osvojila prvo mesto i plasirala se u polufinale. U polufinalu Zvezda je bila uspešnija od španske Saragose (130 : 100, 87 : 108), ali je u finalu francuski Elan Berne Ortez pobedio rezultatom 97 : 73.

Naredna sezona 1984/85. je bila veoma slična. Ponovo je zauzeta druga pozicija u prvenstvu, a u plej-ofu su nakon Budućnosti (2 : 1) i Zadra (2 : 0) ponovo u finalu ukrstili koplja Zvezda i Cibona. I ponovo je nakon dva meča bilo 1 : 1 u seriji i majstorica je igrana u Zagrebu. Cibona je slavila rezultatom 119 : 106 i osvojila trofej. U nacionalnom kupu Zvezda je zaustavljena od Rabotničkog iz Skoplja u osmini finala, ali je ponovo ostvaren zapažen rezultat u Kupu Radivoja Koraća. U četvrtfinalnoj grupi Zvezda je stigla do prvog mesta preko španskog Likora (100 : 84, 104 : 102), italijanskog Džoli kombanija (100 : 82, 89 : 102) i izraelskog Hapoela (112 : 75, 88 : 80). Ipak, na putu za novo evropsko finale Zvezda je zaustavljena na poslednjem stepeniku od italijanskog Simaka (99 : 100, 86 : 109).

Sezona 1985/86. je bila nešto slabija. Zauzeta je tek osma pozicija u prvenstvu. U plej-ofu, Crveno-beli su opet eliminisani od Cibone, ovoga puta u četvrtfinalu. U nacionalnom kupu Partizan je bio bolji u 3. kolu, a u evropskom Kupu Koraća u četvrtfinalnoj grupi zauzeta je druga pozicija iza italijanskog Divarezea.

Konačan uspeh protiv Cibone u plej-ofu KK Crvena zvezda je zabeležio u sezoni 1986/87. U polufinalu su savladani Zagrepčani sa 2 : 1 u seriji, ali je u velikom finalu bolji bio Partizan sa dve pobede (73 : 78, 88 : 89).

Sezona 1987/88. ostaje upamćena po novom evropskom uspehu. Crvena zvezda je u okviru Kupa Radivoja Koraća ponovo zaustavljena u polufinalu. U prvoj rundi eliminisan je Bešiktaš (104 : 80, 114 : 75). U grupnoj fazi, i pored izuzetno jakih protivnika (Asvel, Estudijantes, PAOK) obezbeđena je prva pozicija i polufinalni dvoboj sa velikim Realom iz Madrida. Real je u oba meča bio bolji (82 : 89, 72 : 81) i zasluženo otišao u finale.

Posle još jedne loše sezone (1988/89), usledila je sezona 1989/90. u kojoj je Zvezda ponovo došla u borbu za trofeje. Međutim, te godine je domaćom i evropskom košarkom vladala ekipa splitske Jugoplastike. U oba domaća takmičenja, Zvezda i Jugoplastika su igrali u samoj završnici.[13] U plej-ofu Splićani su sa 3 : 1 u seriji došli do trofeja (70 : 98, 69 : 67, 63 : 93, 91 : 113), dok je u finalu nacionalnog kupa koje je održano u Dubrovniku — rezultatom 79 : 77, Jugoplastika stigla do drugog trofeja te godine. Ipak, finale kupa je donelo Crveno-belima učešće u Kupu pobednika kupova.

Sezona 1990/91. bila je poslednja sezona velike Jugoslavije. Ta sezona je donela i veliki rezultatski neuspeh, jer su Zvezdini košarkaši kroz plej-aut morali da obezbeđuju opstanak. U konkurenciji Slobode iz Tuzle, beogradskog Radničkog i titogradske Budućnosti, sa skorom 5–1 klub se ipak spasao prvog ispadanja iz prvoligaškog takmičenja. Ni takmičenje u Kupu pobednika kupova nije donelo zapaženiji rezultat. U prvoj rundi eliminisan je turski Pašabanče (86 : 76, 85 : 94), da bi u grupnoj fazi u konkurenciji Saragose, PAOK-a i Hapoela sa skorom 2–4 zauzeta poslednja pozicija.

1990-e[uredi]

Raspad nekadašnje države doveo je i do velikih poremećaja u samoj košarci. Sezona 1991/92. bila je više nego haotična. Država se raspadala, ali su ipak klubovi iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Makedonije učestvovali u takmičenju. Te sezone Zvezdine košarkaše je sa klupe predvodio Duško Vujošević.[18] Zvezda je u finalu plej-ofa poražena od najvećeg rivala Partizana sa 3 : 0 u seriji, dok je u domaćem kupu, ekipa Bosne bila bolja u polufinalu rezultatom 106 : 101.

Napokon dugo očekivana titula se ponovo vratila na Mali Kalemegdan 1993. godine, i to posle 21 godine posta. Ekipa je zauzela prvu poziciju na tabeli u regularnom delu šampionata. U plej-ofu preko šabačke Ive obezbeđeno je veliko finale sa Crno-belima. Ta generacija predvođena Nebojšom Ilićem, Sašom Obradovićem kao i mladim Dejanom Tomaševićem, i sa klupe Vladislavom Lučićem, uspela je u finalu da pobedi Partizan u utakmicama za pamćenje (3 : 2 u seriji) i osvoji 13. šampionsku titulu u istoriji kluba.[19] Pored vodećih igrača pamtiće se igre Aleksandra Trifunovića i Ljube Vidačića. Zbog sankcija Zvezda naredne sezone nije učestvovala u Kupu evropskih šampiona.

I sezona 1993/94. je za KK Crvena zvezda bila šampionska. Predvođeni trenerom Lučićem, Zvezdini košarkaši su u plej-ofu preko Mornara iz Bara, šabačke Ive i Partizana stigli do novog trofeja. Tokom sezone je Zvezda igrala promenljivo; zabeleženo je 9 poraza u ligaškom delu, ali neposredno pre plej-ofa u tim se vraća Saša Obradović.[20] Igra se naglo okrenula, a Saša postao njen glavni nosilac. Lučić u finalu vadi svog džokera Radeta Milutinovića koji je imao velikog udela u igri Zvezde, iako nije bio vodeći strelac. U finalnoj seriji Crveno-beli su savladali Partizan sa 4 : 1 (77 : 64, 99 : 85, 103 : 88, 69 : 78, 80 : 79). Crvena zvezda je imala veliku priliku da po prvi put u istoriji dođe do drugog domaćeg trofeja u jednoj sezoni. U nacionalnom kupu nakon Užica (96 : 90, 106 : 80), nikšićke Sutjeske (89 : 78), beogradskog Radničkog (93 : 91) i Spartaka iz Subotice (70 : 62), usledilo je ponovno finale sa Partizanom. Partizanovi košarkaši su pobedom 104 : 102 došli do pehara.

Polovinom ’90-ih godina 20. veka usledila je i prva opšta kriza u klubu. S druge strane, na domaćoj košarkaškoj mapi pojavljuju se manji klubovi sa velikim budžetima ali se zbog toga brzo i gase. Tako je Crvena zvezda u sezoni 1994/95. u polufinalu plej-ofa eliminisana od Borovice iz Rume a naredne sezone u četvrtfinalu domaćeg šampionata bolja je bila ekipa BFC Beočin. Sezona 1995/96. ostaje upamćena i po tome što se Zvezda nakon sankcija ponovo našla na međunarodnoj sceni. Ponovo je to bio Kup Radivoja Koraća, ali se ovoga puta moralo krenuti od samih kvalifikacija. Ekipa predvođena trenerom Slavnićem je izgubila u dvomeču od ruske ekipe Akvarijus (67 : 74, 78 : 76), pa je nakon toga Slavnić i podneo ostavku.

Kritičnu tačku svoje dotadašnje istorije Crvena zvezda je doživela u sezoni 1996/97. U konkurenciji 14 ekipa u domaćem šampionatu, Crvena zvezda je zauzela tek 12. poziciju i za malo izbegla ispadanje iz lige. Te sezone Zvezda je učestvovala i u Kupu Radivoja Koraća, gde su postignuti skromni rezultati. U 1. kvalifikacionom kolu savladan je bugarski Kompakt (83 : 69, 87 : 66), da bi u drugoj, grupnoj fazi kvalifikacija, Zvezda u konkurenciji španskog Kaseresa, ruskog Spartaka i poljskog Koforda zauzela drugu poziciju i plasman u 1. zvanično kolo Kupa Koraća. Nepremostiva prepreka u toj rundi bio je solunski PAOK (99 : 102, 87 : 100).

Sezona 1997/98. značila je buđenje kluba. Tim je bio jedinstven spoj iskusnih igrača koji su došli iz BFC Beočina Milenka Topića, Željka Topalovića i Vladimira Kuzmanovića, dok su iz Beobanke došli Oliver Popović i Vojkan Benčić, što je uz Jova Stanojevića, Igora Rakočevića i Zlatka Bolića predstavljalo zaista najbolji tim u tadašnjoj SR Jugoslaviji. Ovaj tim je opravdao očekivanja i stigao do šampionskog pehara SR Jugoslavije[21] i finala Kupa Radivoja Koraća. Interesantno je napomenuti da je Zvezda tokom sezone promenila čak četiri trenera; to su bili Ranko Žeravica, Tom Ludvig, Vladislav Lučić i Mihailo Pavićević. U regularnom delu prvenstva, Zvezda je osvojila treću poziciju iza Partizana i Budućnosti. Prvi protivnik u plej-ofu bio je KK Lovćen sa Cetinja (79 : 77, 89 : 62). U polufinalu Crveno-beli su se sastali sa KK Budućnost. Najbolji crnogorski klub je bio apsolutni favorit, ali su dve pobede 70 : 61 i 86 : 84, promovisale Zvezdu u prvog finalistu plej-ofa. U drugom polufinalnom duelu dogodilo se još jedno iznenađenje, gde je petoplasirani FMP eliminisao Partizan, pa je došlo do neočekivanog finala. Prvi finalni duel dobila je Zvezda rezultatom 63 : 56. U Železniku FMP je poravnao na 1 : 1 u seriji rezultatom 68 : 65 i taj poraz je bio koban po trenera Lučića. Pod izgovorom da je potrebno razdrmati ekipu, rukovodstvo je smenilo Lučića i na klupu dovelo Mihaila Pavićevića.[22] Naredna dva duela, Crvena zvezda je rešila u svoju korist i rezultatima 67 : 63 i 77 : 76 stigla do 15. šampionskog pehara.

Te sezone veliki uspeh je ostvaren na međunarodnoj sceni u Kupu Radivoja Koraća. U prvoj kvalifikacionoj fazi, kiparski Panatinaikos je bio samo zagrevanje (90 : 54, 89 : 77). U drugoj fazi kvalifikacija, Crvena zvezda je u konkurenciji grčkog Peristerija, izraelske Herclije i austrijskog Montana zauzela prvu poziciju pretrpevši samo jedan poraz — i to od Grka u Beogradu. U zvaničnom delu takmičenja na putu do finala pobeđivani su italijanska Fontana (91 : 73, 72 : 81), Darušafaka (67 : 62, 81 : 77) , Kombasan (81 : 66, 63 : 67), da bi u polufinalu francuski Šole bio pobeđen u Beogradu 81 : 49, tako da poraz na gostovanju od 96 : 74 nije sprečio učešće u finalu. U finalnom dvomeču Zvezdu je čekao italijanski Maš iz Verone. Prvi susret u Veroni Zvezdini igrači su rešili u svoju korist rezultatom 74 : 68, ali u revanšu u Beogradu pred prepunim tribinama hale Pionir, i još nekoliko hiljada ljudi na beogradskom Trgu Republike doživljen je poraz od 64 : 73, čime je ukupnim rezultatom 141 : 138 za ekipu Maša trofej otišao u Veronu.

Legenda kluba — Igor Rakočević

Zahvaljujući tituli iz prethodne sezone, Zvezda je za sezonu 1998/99. stekla pravo nastupa u Evroligi. Upravo je ta sezona donela i prvi dvoboj sa jednim od klubova iz nekadašnje Jugoslavije, i to sa najvećim rivalom zagrebačkom Cibonom. Zbog ulaska navijača na parket tokom prošlosezonskog finala Kupa Koraća Zvezda je sa Cibonom igrala bez prisustva publike i iz tog razloga pretrpljen je poraz rezultatom 66 : 69. Ipak, Crveno-beli su se revanširali Cibosima i u zagrebačkoj hali slavili rezultatom 80 : 77. U ostalim mečevima prve faze Evrolige, Crveno-beli su postigli sledeće rezultate: Panatinaikos 74 : 76 i 71 : 77, Efes Pilsen 71 : 72 i 60 : 73, TDK Manresa 88 : 60 i 59 : 74 te sa Makabijem iz Tel Aviva 67 : 70 i 59 : 78. U drugoj fazi takmičenja Zvezda je nastupala pojačana velikim asom Vladom Divcom koji je privremeno napustio NBA zbog lok-auta.[23] U tom periodu postignuti su sledeći rezultati: Žalgiris 77 : 69 i 65 : 91, Ortez 75 : 85 i 61 : 70 te Fenerbahče 88 : 66 i 61 : 78. Na kraju, sezonu Evrolige Crveno-beli su završili sa skorom od četiri pobede i 12 poraza. Ostaje za pamćenje da je Zvezda pobedila osvajača Evrolige te sezone, ekipu Žalgirisa. Kada je reč o domaćem šampionatu, plej-of nije održan zbog NATO bombardovanja SR Jugoslavije, tako da je lider nakon regularnog dela, ekipa Budućnosti iz Podgorice proglašena šampionom.

Poslednju sezonu 20. veka obeležio je novi nastup u Evroligi. U prvoj fazi ovog takmičenja Zvezda se sastala sa ekipama PAOK-a 65 : 64 i 53 : 82, CSKA iz Moskve 65 : 80 i 62 : 86, Benetonom 60 : 70 i 63 : 88, Barselonom 86 : 91 i 67 : 90 i Šoleom 56 : 64 i 59 : 69. U drugoj Fazi protivnici su bili Panatinaikos 61 : 76 i 58 : 67, Real Madrid 71 : 96 i 78 : 98 i Ljubljanska Olimpija 83 : 77 i 47 : 59. Sezona u Evroligi je okončana sa svega dve pobede i 14 poraza. U domaćem šampionatu plej-of je okončan u polufinalnoj seriji sa Partizanom porazom od 2 : 3 u seriji, dok je domet u nacionalnom kupu bilo četvrtfinale, gde je FMP Železnik slavio sa ubedljivih 79 : 56.

2000-e[uredi]

Milan Gurović — jedan od najpoznatijih igrača Zvezde

Prelaz u novi milenijum doneo je nove poteškoće u funkcionisanju KK Crvena zvezda. Narednih godina došlo je do velikih oscilacija kako u rezultatima tako i u samoj organizaciji kluba. U timu su stasali mladi talentovani igrači poput Miloša Vujanića, Milutina Aleksića i Jovana Koprivice. Trener je u jednoj sezoni bio i Muta Nikolić, ali klub nije uspeo da zadrži pre svega Radmanovića kako bi bio konkurentan. Ubrzo nakon toga klub napušta i Vujanić odlaskom u tim najvećeg rivala. Tendencija odlaska igrača iz Crvene zvezde nastavljena je i narednih godina prelaskom Đure Ostojića odmah nakon priprema, kao i Luke Bogdanovića koji je imao važeći ugovor sa Crvenom zvezdom.[24]

U sezoni 2002/03. Crvena zvezda po prvi put učestvuje u Jadranskoj ligi koja je formirana godinu dana ranije. Dolaskom slovenačkog trenera Zmaga Sagadina, došlo je do velikih novina u Zvezdinom timu. Sagadin je pronašao i par igrača u nižim ligama koji će kasnije imati zapažene karijere: Čedomir Vitkovac, Vuk Radivojević, Goran Jeretin i Luka Bogdanović. Zvezda je pojačana sa dva iskusna strana igrača, Amerikancem Skunijem Penom[25] i Nigerijcem Obinom Ekezijem; zablistala je ali nije uspela da se domogne ijednog trofeja. Najbliža je bila trofeju u Jadranskoj ligi, ali je u polufinalu iznenađenje napravila ekipa Zadra koja će i u finalu iznenaditi Makabi iz Tel Aviva.

U sledećoj sezoni posebno se mora istaći i povratak Igora Rakočevića u evropsku košarku, i to upravo u tim Crvene zvezde. Zahvaljujući njemu i povređenom Jeretinu tim se 2004. godine domogao još jednog domaćeg kupa, nakon 28 godina. Ostaće zabeleženo da je tim Crvene zvezde poslednjih par sekundi produžetka odigrao sa 4 igrača u četvrtfinalu protiv Partizana. Nakon toga u polufinalu je opet nakon produžetka savladana Vojvodina, a u finalu za 56 sekundi uspeo da stigne 9 poena prednosti Refleksa, i u produžetku ih dobije predvođen povređenim Jeretinom, bez kapitena Igora Rakočevića.

Zatim se uprava odlučila za proverene snage pod vođstvom iskusnog trenera Šakote. Već prve sezone oformio je jak sastav predvođen Milanom Gurovićem. Okosnicu tog tima činili su još i Lari O’Banon, Pero Antić, Miroslav Raičević, ali ostaje zapaženo i pojavljivanje mladog Tadije Dragićevića. Ipak, pored zapaženih uspeha u ULEB kupu kao i osvajanja Kupa Radivoja Koraća, nedostajale su titule kako u Jadranskoj tako i u domaćoj košarkaškoj ligi. Najveći uzrok su bile brojne povrede igrača koji su u finišu sezone došli do odlične forme.

Sledi sezona velike krize iako je klub zabeležio zapažene rezultate predvođen Tadijom Dragićevićem i Omarom Kukom.[26] Klub je bio ozbiljno finansijski uzdrman. Na kraju sezone ostala su samo četiri seniorska igrača.

Dolaskom Slobodana Vučićevića na mesto predsednika kluba[27] činilo se da će klub uspeti da se izvuče iz krize. Dovedeni su mladi i perspektivni igrači, a kao najveće pojačanje imenovan je trener Svetislav Pešić. Pešić je u tim doveo nekoliko talentovanih igrača poput Marka Kešelja i Vladimira Štimca, iz Arkadije dovodi do tada gotovo nepoznatog Nemanju Bjelicu, dok su na mestu stranaca dovedeni Lorens Roberts i Andre Ovens. Tim uspeva da se domogne mnogih domaćih finala i napravi značajne rezultate u Evrokupu, ali ipak nije uspeo da se domogne titula. Najbliži su bili tituli u Košarkaškoj ligi Srbije; međutim, posle spornog finala kada je Pešić umesto nekog iz saveza delio srebrne medalje svojim igračima,[28] klub je ipak morao da se zadovolji drugim mestom.[29] Iako je sezona završena bez titula, u klubu je izniklo jedno od najvećih iznenađenja — Nemanja Bjelica,[30] kao i dokazani talenat — Marko Kešelj. Oni će kasnije zaslužiti i poziv selektora reprezentacije Srbije.

Tim na tajm-autu — sezona 2009/10.

Ipak, Vučićević je nakon te sezone otišao iz kluba, koji je i dalje bio u krizi.[31] Većina nosilaca igre je napustila ekipu. U timu su ostali samo domaći mladi igrači kojima se pridodao jedini stranac, Majk Tejlor.[32] U januaru je imenovana nova uprava na čelu sa Vladislavom Lučićem da spreči gašenje kluba. Tokom sezone ekipa gubi nosioce igre, ali se iskazuje neverovatan talenat Nemanje Bjelice koga su želeli svi evropski timovi. Nošeni njegovom igrom i trenerom Aleksandrom Trifunovićem Zvezda uspeva da zadrži status u Jadranskoj ligi. Posrtanje se svejedno nastavlja ostavkom Lučića i čitave uprave. Kriza je kulminirala kada je upravni odbor kluba podneo ostavke, a postojala je i mogućnost odlaska kluba u stečajni postupak.[33] Na kraju je privredni sud odlučio da KK Crvena zvezda kao sportska organizacija ne ide u stečaj.[34]

2010-e[uredi]

U sezonu 2010/11. klub je ušao sa mladim igračima kao što su Nemanja Nedović i Aleksandar Cvetković, ali i sa par iskusnijih igrača koji su mogli da popune tim uprokos lošoj finansijskoj situaciji. Pre svega tu je kapiten Boris Bakić, kao i Vujadin Subotić i pojačanja iz Krke — Uroš Nikolić, i Partizana — Strahinja Milošević i Darkom Balabanom. U Jadranskoj ligi je ostvaren najlošiji plasman uz skor od svega 8 pobeda i 18 poraza. U toj sezoni u timu su bili i američki košarkaši Džamar Jang, Rikardo Marš i Entoni Majls,[35] koji su dali veliki doprinos opstanku i izbegavanju poslednjeg mesta na tabeli koje je automatski značilo diskvalifikaciju za sledeću sezonu. Ipak, zbog finansijske situacije sa njima nije sklopljen dogovor o produženju ugovora.[36] Zbog toga se po završetku Jadranske lige tim rasuo u momentu kada je stvorena odlična hemija i u tako oslabljenom sastavu, a trenera Uvalina zamenio je Aleksandar Nikitović.[37] Tako desetkovan tim došao je u polufinale kupa gde je doživljen poraz od FMP-a. U prvenstvu Srbije u kojem nisu igrali već pomenuti američki košarkaši i Strahinja Milošević, izboreno je tek 5. mesto i klub se nije plasirao u plej-of.

Integracija sa FMP-om iz Železnika
Tim Crvene zvezde za sezonu 2011/12.[38]

Posle višegodišnjih pokušaja za integracijom sa FMP-om iz Železnika, konačno je došlo do sporazuma 12. avgusta 2011. godine. Čitav ovaj proces je urađen slično ugovorima o franšizingu koji se posebno primenjuju u SAD. FMP je preuzeo Zvezdino ime i grb, kao i nekolicinu igrača, dok se Crvena zvezda tokom 5 godina ne konsoliduje. Prema sporazumu svi eventualni trofeji koje osvoji klub u ovom periodu će se dodavati „staroj” Crvenoj zvezdi, koja će nakon predviđenih 5 godina nastaviti gde postojeći klub stane.

Već u prvoj sezoni uprava je učinila krupne korake ka konsolidaciji kluba. Urađen je detaljan plan reorganizacije kluba sa planom vraćanja dugova u periodu od pet godina, prema unapred pripremljenom planu reorganizacije (UPPR).[39] UPPR je pravni institut regulisan Zakonom o stečaju,[40] i on je nastao kao alternativa bankrotstvu u stečaju.[41] Time je omogućeno da se u narednim sezonama uđe sa znatno manjim teretom, ali sa obavezom redovnog ispunjavanja obaveza iz plana reorganizacije. Tim dobija i generalnog sponzora, pa nalik drugim klubovima dodaje u imenu i ime sponzora — Diva (distributer vode). Za predsednika novog kluba izabran je Nebojša Čović.[42][43]

Agilni predsednik odmah je preuzeo krupne korake ka konsolidaciji kluba. Najveće pojačanje je stiglo prvo, a to je trofejni trener Svetislav Pešić.[44] Okosnicu tima činili su igrači iz pogona FMP-a, kao i četvorica košarkaša Zvezde. Tim je pojačan Amerikancem Adamom Morisonom,[45] a od polusezone njega je zamenio Omar Tomas.[46] Ipak, čini se da ostatak ekipe nije dorastao zadatku igranja za veliki klub, a najveći dometi ove ekipe su bila oba domaća finala. Pešić je i pored nesporazuma sa Nedovićem uspeo da ga disciplinom u odbrani uzdigne do reprezentativnog nivoa.

Na kraju sezone, Pešić nije mogao da nastavi posao započet u Zvezdi zbog obaveza sa reprezentacijom Nemačke.[47] Na mesto glavnog trenera je postavljen Milivoje Lazić, Pešićev pomoćni trener. U tim se vratio Igor Rakočević,[48] čija je želja bila da u svom klubu završi karijeru. Iskustvo je popunjeno sa Borisom Savovićem, Markom Simonovićem, Raškom Katićem kao i Amerikancima Braunom, Almondom i Nelsonom, ali nije zapostavljen ni mlađi kadar dovođenjem perspektivnog Luke Mitrovića uz ugovor na četiri godine.[49] Zbog traljavog početka sezone ubrzo je zamenjen trener Lazić Vladom Vukoičićem, a umesto Almonda u tim je došao Majkl Skot. Zvezda je krenula u dugu seriju pobeda i uspela je da prođe u drugi krug Evrokupa, kao i da se probije u sam vrh Jadranske lige. Na vrhuncu svoje forme osvojili su Kup Radivoja Koraća. Nakon toga usledio je pad forme, posebno sa početkom Srpske lige. Tada su mnogi nosioci igre već bili istrošeni napornom sezonom, a naročito sam Rakočević. Ipak, i sa tim padom uspeli su da se na fajnal-foru Jadranske lige domognu finala i samim tim obezbede učešće u Evroligi sledeće sezone.

Detalj sa utakmice Evrolige sa Lokomotivom

U sezoni 2013/14. nastavlja se postepen napredak Zvezde kako na sportskom tako i na organizacionom planu, pre svega zbog učešća u Evroligi. Po prvi put u istoriji Zvezde jedan stranac produžava ugovor, i to Demarkus Nelson.[50] Tim ostaje bez glavnog nosioca Igora Rakočevića, ali ubrzo se potpisuju Boban Marjanović,[51] Jaka Blažič[52] i Blejk Šilb, i priključuju tri juniora Tejić, Rebić i Ristić. Neposredno pred početak sezone dolazi i Čarls Dženkins, a umesto Savovića timu se priključuje Ivan Radenović. Tradicija promena igrača tokom sezone se nastavila pre svega otkazom Šilbu, odlaskom Ristića na koledž kao i odlaskom Cvetkovića na pozajmicu u MZT. Umesto njih u klub se vraća Tadija Dragićević i potpisuje osrednji igrač Lipovij iz Ukrajine. U Evroligi klub postiže zapažene rezultate. Ostvarene su odlične igre pre svega na domaćem terenu dok su za malo izmakle pobede pre svega nad Makabijem, koji postaje šampion Evrolige, ali i nad Panatinaikosom u produžetku. Jedini je Makabi u Tel Avivu uspeo da rutinski pobedi Zvezdu dok su sve ostale utakmice bile neizvezsne do samog kraja. U teškoj grupi Zvezda postaje jedini klub koji sa 4 pobede nije uspeo da se plasira u „top 16”. Kako god, nastavlja takmičenje u Evrokupu gde je napravljen veoma zapažen uspeh plasmanom u polufinale. Ostaju zabeležene fenomenalne atmosfere u Kombank areni tokom četvrtfinala i polufinala, kada 24.232 Zvezdina navijača probijaju rekord u posećenosti svih ULEB-ovih takmičenja.[53] Odlični rezultati u Evropskim takmičenjima podigli su Crvenu zvezdu na ULEB-ovoj listi, pa tako postaje najbolji klub s Balkana.[54] U ABA ligi su u ligaškom delu zabeleženi najbolji rezultati u istoriji i zauzeto prvo mesto u ligaškom delu. U borbi za trofej, u polufinalu finalnog turnira Zvezda gubi od Cibone koja je i osvojila turnir. Međutim, s obzirom da je Cibona zbog finansijskih problema odustala od Evrolige, bord ovog takmičenja je odlučio da Crvena zvezda u narednoj sezoni bude direktan učesnik takmičenja, a ne da ide u kvalifikacije.[55] Uspeh Zvezde je uvećan činjenicom da je po prvi put odbranjen domaći kup, i to pobedom nad ekipom Mega Vizure rezultatom 81 : 80.[56] Senku na veoma uspešnu sezonu bacio je pre svega poraz od Cibone u ABA ligi, ali i neosvajanje domaće lige. Iako je Super ligu započela odličnim rezultatima, posle prekida zbog poplava tim zahvata veliki pad. Ipak uspeva da se domogne finala, u kojem gubi od Partizana. Zvezda je odigrala dobro sve dok se protivnički tim nije povukao sa terena.[57] Nakon ovog Zvezda nije uspela da se snađe u promenjenom sudijskom kriterijumu i doživela je poraz.

Tim Crvene zvezde za sezonu 2014/15.

Sezona 2014/15. je bila najuspešnija u istoriji Crvene zvezde,[58] i može se nazvati sezonom rekorda. U prelaznom roku otišlo je dosta iskusnih igrača ali su došli reprezentativci Jović i Kalinić, kao i reprezentativac Nemačke Majk Cirbes. Najveće pojačanje dobijeno je u odličnom plejmejkeru Markusu Vilijamsu. Crvena zvezda je u toj sezoni uspela da obori nekoliko rekorda. U Jadranskoj ligi uspela je da ostvari najduži niz pobeda od starta šampionata (20), kao i da izjednači rekord u ukupnom skoru.[58] U Evroligi se po prvi put plasirala u top 16 fazu i to kao prvi srpski tim koji je to uradio sa pozitivnim skorom pobeda i poraza. To je urađeno sa najmlađim timom u Evroligi i uz najveću prosečnu posetu na utakmicama Evrolige. Ipak, ono što je najbitnije, Zvezda je uspela da osvoji tri titule. Najznačajnije je osvajanje ABA lige i ponovni plasman u Evroligu. Posebno dramatično je bilo u polufinalu, u borbi za plasman u Evroligu, gde se Zvezda sastala sa Partizanom. Posle prve pobede Zvezda je izgubila u drugoj utakmici na domaćem parketu i delovalo je da će Partizan na svom parketu obezbediti finale. Pošto je tokom tog polufinala bio zabranjen dolazak gostujućih navijača, najverniji su se pred treću utakmicu okupili ispred hale Pionir pre treninga i dali podršku timu; ovo kao da je promenilo tok istorije. U trećoj utakmici čvrstom igrom Zvezda uspeva da vrati prednost domaćeg terena, a posebno su se istakli Kalinić i Dženkins. U četvrtoj utakmici se razigrao i Markus Vilijams koji je sa 17 vezanih poena trasirao put ka Evroligi. U finalu ABA lige pobeđena je Cedevita i Crvena zvezda je po prvi put u svojoj istoriji došla do titule Jadranske lige. Za navijače je bilo još značajnije osvajanje titule šampiona Srbije posle 17 godina, i to pobedom od 3 : 0 u seriji protiv Partizana. Nakon Pionira titula je slavljena cele noći na Malom Kalemegdanu. Sezonu je obeležio i Boban Marjanović koji je uvršten u idealnu petorku Evrolige i koji je i sam oborio nekoliko statističkih rekorda.[59][60] Treba naglasiti da su u toj sezoni i mlađe kategorije osvojile gotovo sve nacionalne titule u svojim kategorijama, a titula prvaka Srbije je 600. po redu u SD Crvena zvezda.[61][62]

Sezonu 2015/16. klub dočekuje znatno rasterećenije. Do toga da sezona bude turbulentna dolazi iz razloga promašenih pojačanja u prelaznom roku. Tokom leta klub napuštaju Bobi Marjanović koji odlazi u NBA kao i Nikola Kalinić za kog klub dobija odgovarajuće obeštećenje. Ipak, Zvezdu pojačavaju Rajan Tompson, Gal Mekel, Stefan Nastić i kao najzvučnije pojačanje dolazi Sofoklis Shorcijanitis.[63] Što zbog loše forme što zbog nemogućnosti da se uklope u tim, niti jedan od njih nije dočekao Novu godinu u klubu. Iz FMP-a timu se priključuje Marko Gudurić. Uprava Crvene zvezde je dodatno bila prinuđena zbog povreda Tejića i Mitrovića da reaguje, pa je prvo angažovan Marko Simonović a nakon toga i značajno pojačanje Kvinsi Miler[64] kao i Vladimir Štimac. Oko Nove godine tim se kompletira sa Vasilijem Micićem i Tarensom Kinsijem. Iako je Crvena zvezda vrlo loše započela sezonu, kako u Evroligi tako i u ABA ligi, svejedno uspeva da se digne. Pre svega predvođena dvojcem Milerom i Cirbesom, ali i preporođenim Stefanom Jovićem, uspeva da podigne formu. Posle gotovo bezizlazne situacije u Evroligi beleži niz pobeda, da bi u odlučujućoj utakmici protiv Bajerna Crvena zvezda uspela da opet dođe do top 16 faze. Stefan Jović je na utakmici u Minhenu zabeležio novi rekord lige sa 19 asistencija.[65][66] I u top 16 fazi Zvezda beleži niz odličnih rezultata i podiže lestvicu plasmanom u plej-of među 8 najboljih timova Evrope, po prvi put u istoriji. Ipak, tu je čeka moskovski CSKA koji je morao da se pomuči ali ipak zabeležio tri pobede, a kasnije i osvojio Evroligu. Ono što je kako god bitnije je da Crvena zvezda uspeva da odbrani titulu ABA lige, čime obezbeđuje nastup u Evroligi i za narednu godinu, ali i odbrani titulu srpskog šampiona pobedom nad Partizanom rezultatom 3–1 u seriji.

Tim Crvene zvezde za sezonu 2016/17.

Naredna sezona je još jedna od veoma uspešnih u istoriji Crvene zvezde. Tim se posle odlazaka najboljih igrača pojačao sa Ognjenom Kuzmićem[67] koji je imao lošu sezonu u Panatinaikosu, ali i povratnicima Milkom Bjelicom i Čarlsom Dženkinsom. Tokom sezone tim je dodatno pojačan Nejtom Voltersom i Dionom Tompsonom. U novom formatu Evrolige, Crvena zvezda je odigrala 30 utakmica, svaku sa svakim u dvokružnnom sistemu. I pored pozitivnog skora od 16 pobeda i 14 poraza, nije uspela da uđe u plej-of. Ipak, ostaće upamćen niz od sedam uzastopnih pobeda[68] u kojima su poraženi i CSKA, Real, dva puta Makabi, Baskonija i Žalgiris na gostujućim terenima, ali i budući osvajač Evrolige tim Fenerbahčea. Trener Radonjić je, kao nikad do tada, imao izuzetne pojedince u odbrani, zbog čega su mnogi protivnici ostavljani na nuli po nekoliko minuta. S druge strane, Crvena zvezda je potpuno dominirala u regionalnim okvirima. U ABA ligi je oborila rekord sa samo jednim porazom u regularnom delu,[69] dok je bez većih problema odbranila titulu i izborila ponovni plasman u Evroligu. Na turniru u Nišu povraćena je titula Kupa Radivoja Koraća. U srpskoj ligi Zvezda se rutinski prošetala do titule, uz samo jedan poraz u regularnom delu, ali i sa 3 : 0 pobedila ekipu FMP-a.

Mlađe kategorije[uredi]

Sve mlađe selekcije sa mlađim selecijama ŽKK koje su osvojile sve nacionalne titule u sezoni 2014/15.

Iako je sva pažnja uglavnom usmerena na rezultate prvog tima, Crvena zvezda ima dugu tradiciju u radu sa mlađim kategorijama. Naravno, sve mlađe selekcije su i u rezultatskom smislu uvek bile u vrhu kako domaćih tako i međunarodnih takmičenja. Čak i kada je prvi tim rezultatski imao loše sezone, u mlađim kategorijama su iznikli mnogi kasnije veoma uspešni igrači. Najvažniji i najpoznatiji izdanci Zvezdine škole košarke su svakako Moka Slavnić, Boban Janković, Nebojša Ilić, Saša Obradović i Igor Rakočević. Ipak treba istaći i druge igrače koji su svoje karijere gradili pre svega u drugim klubovima, poput Vladimira Radmanovića, Miloša Vujanića, Milka Bjelice i mnogih drugih.

Dodatni kvalitet u selekciji mlađih kategorija donosi fuzija sa FMP Železnikom. Tom prilikom kompletne mlade selekcije postaju Zvezdine selekcije sa mogućnošću korišćenja odlične infrastrukture. Tu je pre svega trenažni centar sa salama na Čukarici kao i hala u Železniku. Uspesi Zvezdinih mlađih selekcija postaju još značajniji. Tako Zvezdini juniori posle više pokušaja uspevaju da osvoje Evroligin Najk turnir 2014. godine u Milanu, i postaju nezvanični prvaci Evrope u juniorskoj konkurenciji.[70]

Cilj mlađih kategorija je pre svega formiranje potpunih igrača, ali i njihovo školovanje koje je omogućeno jedinstvenim sistemom obrazovanja koje se nudi deci.[71] Pored toga, veliki broj igrača svih uzrasta deo je mlađih reprezentativnih selekcija. Tako je samo u 2014. godini ukupno 12 košarkaša Zvezde (6 u kadetskom,[72] 3 u juniorskom i 3 u uzrastu do 20 godina) bilo deo neke od reprezentativnih selekcija Srbije, koje su pri tome osvojile 2 medalje na prvenstvima na kojima su nastupale.

Navijači[uredi]

Atmosfera na Evroligaškoj utakmici sa bratskim klubom Olimpijakosom

Od samog zasnivanja kluba najistaknutije ličnosti društva bile su često viđene na utakmicama na Malom Kalemegdanu. Jedan od čestih posetilaca košarkaških utakmica i muške i ženske selekcije Crvene zvezde je bio Ivo Andrić. Sve utakmice su od početka bile veoma posećene. Popularnost je rasla sa stalnim uspesima i košarkaškog kluba, ali pre svega fudbalskog kluba. Igrači svih klubova u okviru Sportskog društva često međusobno posećuju utakmice u svim takmičenjima. Crvena zvezda je srpski klub sa najvećim brojem navijača prema većini istraživanja koja su sprovedena u Beogradu, a i na teritoriji čitave Srbije.[73][74]

Organizovana grupa navijača Crvene zvezde se nazivaju Delije. Ova navijačka grupa nastala je ujedinjenjem dotadašnjih manjih navijačkih grupa 7. januara 1989. Delije predstavljaju jednu od najpoznatijih navijačkih grupa na svetu. Prema izboru organizacije „Svet Ultrasa” koja na društvenim mrežama okuplja preko 400.000 navijača, grupa Delije je izabrana za najbolju navijačku grupu na svetu u 2014. godini.[75] Navijači Crvene zvezde i Olimpijakosa razvili su duboko prijateljstvo. Navijači oba tima su sebe nazvali „Pravoslavna braća” (engl. Orthodox Brothers). U ovu bratsku uniju navijača kasnije su se uključili i navijači Spartaka iz Moskve. Upravo su navijači kluba sa Malog Kalemegdana priredili rekordnu gledanost neke košarkaške utakmice pod pokroviteljstvom ULEB-a. To se desilo tokom četvrtfinala Evrokupa 2014. godine protiv ekipe Budiveljnika, kada su u Kombank areni bila 24.232 navijača.[53][76]

Navijačka grupa Delije od početka učestvovanja Crvene zvezde u Jadranskoj ligi ne posećuje utakmice koje Zvezda igra u ovom takmičenju, ili se bar ne radi o organizovanom navijanju. Delije se inače protive igranju svih klubova iz SD u regionalnim ligama,[77] iako ova regionalna liga donosi prohodnost za sva takmičenja pod pokroviteljstvom ULEB-a. I pored toga ostali navijači redovno posećuju utakmice, pa je poseta često među najboljim u Jadranskoj ligi.[78]

U novije vreme značajan podatak je i broj navijača koji prate klub preko društvenih mreža: Fejsbuk, Tviter i Instagram, kao i preko zvaničnog Jutjub kanala. Zahvaljujući pre svega marketingu kluba ali i ukupnom broju navijača, Crvena zvezda je predvodnik svih košarkaških klubova na Balkanu što se tiče digitalnog marketinga.[79] S druge strane, sami navijači su 2017. godine rešili da finansijski pomognu klub. Organozovali su akciju pod nazivom Doniraj i dominiraj, kojom je za manje od tri meseca prikupljeno 30.000 evra.[80] Akciju je podržao klub, koji je omogućio da svi učesnici i vlasnici sezonskih karata budu članovi kluba.

Najveće posete[uredi]

Delije ruše rekord u poseti u Kombank Areni, 24.232 na utakmici četvrtfinala Evrokupa
Datum Takmičenje Hala Protivnik Poseta Ref.
1 26. mart 2014. Evrokup Kombank arena Ukrajina Budiveljnik 24.232 [1]
2 2. april 2014. Evrokup Kombank arena Rusija UNIKS Kazanj 22.736 [2]
3 17. oktobar 2013. Evroliga Kombank arena Rusija Lokomotiva Kubanj 19.000 [3]
4 2. januar 2015. Evroliga Kombank arena Španija Real Madrid 18.733 [4]
5 7. novembar 2014. Evroliga Kombank arena Grčka Olimpijakos 18.732 [5]

Rezultati[uredi]

Trofeji na Malom Kalemegdanu
Takmičenje Utakmice Pobede Porazi Nerešeno
Nacionalna liga 1607 1035 562 10
Jadranska liga 421 283 138 /
Nacionalni kup 172 128 44 /
Evropska takmičenja 414 220 192 2
UKUPNO 2614 1666 936 12

Ažurirano: 16. jun 2017 (2017-06-16). g.

Rekordi[uredi]

  • Najubedljivija pobeda: Crvena zvezda — Kosmaj 118 : 4, 1946. godine.
  • Najubedljiviji poraz: Olimpija — Crvena zvezda 140 : 86, 1963. godine.
  • Najviše postignutih poena: protiv Napretka iz Aleksinca — 150, u sezoni 1990/91.
  • Najmanje postignutih poena: protiv Partizana — 13, 1949. godine.
  • Najviše pobeda u nacionalnim prvenstvima: 28 u prvenstvu 1992/93.
  • Najviše pobeda u svim takmičenjima tokom jedne sezone: 67, sezona 2016/17.
  • Najmanje poraza u prvenstvu: niti jedan poraz u sezoni 1947. godine.
  • Najviše odigranih zvaničnih utakmica tokom jedne sezone: 84, sezona 2016/17.

Uspesi[uredi]

Takmičenje Broj Godina
Nacionalna takmičenja — 27
Nacionalno prvenstvo — 18 Zvezdica za 10 osvojenih titula
Prvenstvo SFRJ Prvak 12 1946, 1947, 1948, 1949, 1950, 1951, 1952, 1953, 1954, 1955, 1968/69, 1971/72.
Drugi 8 1959, 1969/70, 1972/73, 1983/84, 1984/85, 1986/87, 1989/90, 1991/92.
Prvenstvo SRJ / Prvenstvo SCG Prvak 3 1992/93, 1993/94, 1997/98.
Drugi 2 1998/99, 2005/06.
Prvenstvo Srbije Prvak 3 2014/15, 2015/16, 2016/17.
Drugi 5 2006/07, 2008/09, 2011/12, 2012/13, 2013/14.
Nacionalni kup — 9
Kup SFRJ Osvajač 3 1970/71, 1972/73, 1974/75.
Finalista 2 1973/74, 1989/90.
Kup SRJ Osvajač 0 /
Finalista 1 1993/94.
Kup Radivoja Koraća (SCG / Srbija) Osvajač 6 2003/04, 2005/06, 2012/13, 2013/14, 2014/15, 2016/17.
Finalista 2 2008/09, 2011/12.
Regionalna takmičenja — 3
Jadranska liga Osvajač 3 2014/15, 2015/16, 2016/17.
Finalista 1 2012/13.
Kontinentalna takmičenja — 1
Evroliga Osvajač 0 /
Finalista 0 /
Polufinale 1 1972/1973.
TOP 8 1 2015/16.
TOP 16 1 2014/15.
Evrokup Osvajač 0 /
Finalista 0 /
Polufinale 1 2013/14.
Kup pobednika kupova Osvajač 1 1973/74.
Finalista 2 1971/72, 1974/75.
Polufinale 0 /
Kup Radivoja Koraća (FIBA) Osvajač 0 /
Finalista 2 1983/84, 1997/98.
Polufinale 4 1980/81, 1981/82, 1984/85, 1987/88.

Učinak u prethodnim sezonama[uredi]

Sezona Prvenstvo Srbije Kup Srbije Jadranska liga Evropska takmičenja Sez. skor
Domet Skor Domet Skor Domet Skor Domet Skor
2006/07. Viceprvak 12–8 Polufinale 1–1 6. mesto 15–11 ULEB kup — Četvrtfinale 9–5 37–25
2007/08. Polufinale 9–7 Polufinale 1–1 Četvrtfinale 17–12 ULEB kup — Osmina finala 8–5 35–25
2008/09. Viceprvak 10–4 Finalista 2–1 Polufinale 19–8 Evrokup — Top 16 6–6 37–19
2009/10. Polufinale 8–8 Četvrtfinale 0–1 9. mesto 11–15 Evrokup — Top 16 8–4 27–28
2010/11. 5. mesto 6–8 Polufinale 1–1 13. mesto 8–18 15–27
2011/12. Viceprvak 12–9 Finalista 2–1 10. mesto 11–15 25–25
2012/13. Viceprvak 14–7 Pobednik 3–0 Viceprvak 19–9 Evrokup — Top 16 7–5 43–21
2013/14. Viceprvak 14–6 Pobednik 3–0 Polufinale 22–5 Evroliga — Top 24
Evrokup — Polufinale
4–6
7–5
50–22
2014/15. Prvak 18–1 Pobednik 3–0 Prvak 30–4 Evroliga — Top 16 10–14 61–19
2015/16. Prvak 11–1 Polufinale 1–1 Prvak 25–6 Evroliga — Četvrtfinale 12–15 49–23
2016/17. Prvak 18–1 Pobednik 3–0 Prvak 30–2 Evroliga — 9. mesto 16–14 67–17
2017/18. Evroliga

Uspesi kroz istoriju[uredi]

Na sledećem dijagramu je prikazana uspešnost kluba kroz istoriju u svim takmičenjima:

Uspešnost kluba, procenat pobeda u odnosu na ukupan broj utakmica, sa osvojenim trofejima

Pojedinačni uspesi[uredi]

Uspesi i priznanja

Igrači[uredi]

Trenutni sastav[uredi]

Sastav KK Crvena zvezda
Igrači Treneri
Poz. Br. Država Ime Visina Težina Starost
K 4 Srbija Marko Kešelj 2,06 m 94 kg 29 – 2. januar 1988.(1988-01-02)
PL 5 Srbija Nikola Radičević 1,96 m 91 kg 23 – 25. april 1994.(1994-04-25)
K 6 Srbija Nemanja Dangubić 2,04 m 88 kg 24 – 13. april 1993.(1993-04-13)
K 7 Srbija Dejan Davidovac 2,03 m 95 kg 22 – 17. januar 1995.(1995-01-17)
10 Srbija Branko Lazić (C) 1,95 m 91 kg 28 – 12. januar 1989.(1989-01-12)
KC 12 Republika Makedonija Pero Antić 2,11 m 118 kg 35 – 29. jul 1982.(1982-07-29)
K 13 Srbija Ognjen Dobrić 2,00 m 93 kg 23 – 27. oktobar 1994.(1994-10-27)
14 Dominikanska Republika Džejms Feldin 1,93 m 91 kg 29 – 26. jun 1988.(1988-06-26)
KC 16 Srbija Stefan Janković 2,11 m 107 kg 24 – 4. avgust 1993.(1993-08-04)
PL 22 Sjedinjene Američke Države Tejlor Ročesti 1,85 m 88 kg 32 – 1. jul 1985.(1985-07-01)
C 26 Francuska Matijas Lesor 2,06 m 113 kg 22 – 29. septembar 1995.(1995-09-29)
PL 31 Jamajka Dilan Enis 1,88 m 88 kg 25 – 26. decembar 1991.(1991-12-26)
C 32 Srbija Nikola Jovanović 2,11 m 109 kg 23 – 6. januar 1994.(1994-01-06)
KC 51 Srbija Milko Bjelica 2,07 m 102 kg 33 – 4. jun 1984.(1984-06-04)
Glavni trener
Pomoćni trener(i)
Menadžer tima

Legenda
  • (C) Kapiten tima
  • Injured Povređen

Ažurirano: 14. decembar 2017.

Plan pozicija[uredi]

Poz. Prva petorka Prve zamene Druge zamene Rezerve
C Matijas Lesor Pero Antić Nikola Jovanović
KC Milko Bjelica Stefan Janković
K Nemanja Dangubić Branko Lazić Marko Kešelj
B Džejms Feldin Ognjen Dobrić
P Tejlor Ročesti Dilan Enis Dejan Davidovac Nikola Radičević

Promene u sastavu u tekućoj sezoni[uredi]

Zvezdine zvezde[uredi]

Tokom godina dres KK Crvena zvezda su nosili mnogi proslavljeni košarkaši. Svaki klub SD Crvena zvezda bira igrače i daje im titulu Zvezdine zvezde. KK Crvena zvezda je do sada izabrala 8 igrača koji su poneli ovu titulu:

Igrački rekordi[uredi]

Ažurirano: 16. jun 2017 (2017-06-16). g.

Rekordi i zanimljivosti[uredi]

  • Vladimir Cvetković je igrajući za Crvenu zvezdu 9 puta bio najbolji strelac nacionalnog prvenstva Jugoslavije.
  • Najveći prosek datih poena u Crvenoj zvezdi ima Branko Radović — 30,9 tokom 18 utakmica.
  • Nebojša Ilić je postigao rekordnih 71 poena za Crvenu zvezdu, protiv Vojvodine u sezoni 1992/93.
  • Najveći broj poena na utakmici plej-ofa postigao je Milan Gurović — 40, protiv Partizana u sezoni 2006/07.
  • Najveći broj poena na utakmici nacionalnog kupa postigao je Nebojša Ilić — 42, protiv Big Eneksa u sezoni 1992/93.
  • Najveći broj poena na utakmici Jadranske lige postigao je Milan Gurović — 45, protiv FMP-a u sezoni 2006/07.
  • Najveći broj poena u derbiju postigao je Ljubodrag Simonović — 59, u sezoni 1975/76.
  • Igrač sa najviše odigranih utakmica u jednoj sezoni je Čarls Dženkins. Nastupio je na 83 utakmice u sezoni 2016/17.
  • Elmedin Kikanović tokom tri sezone provedene u Crvenoj zvezdi nije propustio niti jedan meč.
  • Vladimir Cvetković je tokom 13 sezona u Crvenoj zvezdi propustio samo 13 utakmica.
  • Stefan Jović je rekorder Evrolige sa 19 asistencija koje je upisao u pobedi Crvene zvezde protiv Bajerna u sezoni 2015/16,[65] i time za dve asistencije preskočio rekord takođe igrača Crvene zvezde Markusa Vilijamsa koji je postigao sezonu ranije protiv Galatasaraja.[81]

Ostali poznati bivši igrači[uredi]

Igrači na NBA draftu[uredi]

Na NBA draftu su iz redova Crvene zvezde izabrana četiri igrača:

U NBA su bez drafta iz Crvene zvezde otišli sledeći igrači:

Treneri[uredi]

Tokom duge istorije veliki broj košarkaških stručnjaka radio je u Crvenoj zvezdi. Početak kluba obeležio je Nebojša Popović koji je u nekoliko sezona bio i igrač i trener, i sa kojim je Zvezda zabeležila 10-godišnji niz titula. Nakon toga treneri su bili Aleksandar Gec, a zatim i Milan Bjegojević. Osamdesetih, najznačajnije trenersko ime na klupi Zvezde bio je Ranko Žeravica, dok je u devedesetim najveće uspehe klub postigao sa Vladislavom Lučićem. Od 2000. godine Zvezda je vrlo često menjala trenere zbog neadekvatnih rezultata.

Najuspešniji treneri[uredi]

Samo šest trenera je ostvarilo preko 100 pobeda sa timom Crvene zvezde. Među njima jedino Ranko Žeravica nije sa Zvezdom osvojio niti jedan značajan trofej, dok ostali jesu. U narednoj tabeli je uspešnost tih trenera:

KK Zvezda logo.svg
KK Zvezda logo.svg
Uspešnost trenera sa preko 100 pobeda
(Ime, broj pobeda, poraza i procenat)
Dejan Radonjić 239 87 73,3%
Ranko Žeravica 170 105 61,8%
Nebojša Popović 155 29+8 80,7%
Milan Bjegojević 142 100 58,7%
Vladislav Lučić 108 44 71,1%
Bratislav Đorđević 104 63 62,3%

Ažurirano: 16. jun 2017 (2017-06-16). g.

Ostali poznati treneri[uredi]

Dresovi (proizvođači)[uredi]

Period Proizvođač
1986–1990 Sport
1990–1992 Dribling
1992–1993 Ribok
1993–1995 Asiks
1995–2000 Najki
2000–2003 Rang
2003–2010 AND1
2010–2011 Anta
2011–2013 Adidas
2013–2017 Čempion
2017– Najki

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. Zvaničan sajt Tašmajdana
  2. Zvanični sajt Kombank Arene
  3. Monografija 50 godina SD Crvena zvezda. str. 107.
  4. „ULEB rang lista: Crvena zvezda deseti klub u Evropi!”. zurnal.rs. 12. 11. 2017. Pristupljeno 4. 12. 2017. 
  5. „Zanimljivosti iz istorije KK Crvena zvezda”. mojacrvenazvezda.net. 27. 09. 2012. Pristupljeno 21. 05. 2014. 
  6. „Dobitnik nagrade za životno delo — Nebojša Popović”. Ukts.rs. Pristupljeno 7. 10. 2013. 
  7. Miletić, Aleksandar. „Andriću nuđeno da bude predsednik Zvezde”. Politika.rs. Pristupljeno 13. 9. 2011. 
  8. „O Klubu”. Kkcrvenazvezda.rs. Pristupljeno 7. 10. 2013. 
  9. Zvanični Media Guide KK Crvena zvezda — sezone 2002/ (2003). str. 138.
  10. „Istorija KK crvena zvezda 1 deo”. mojacrvenazvezda.net. 26. 7. 2011. Pristupljeno 28. 5. 2014. 
  11. „Stanković: košarka je sport disidenata”. Nedeljnik. 16. 4. 2015. Pristupljeno 18. 4. 2015. 
  12. „Na današnji dan rođen Dragiša Vučinić”. mojacrvenazvezda.net. Pristupljeno 22. 5. 2014. 
  13. 13,0 13,1 13,2 13,3 „Ono što se mora znati o KK Crvena zvezda”. mojacrvenazvezda.net. 19. 3. 2011. Pristupljeno 27. 3. 2015. 
  14. Moja Crvena Zvezda. „Mojacrvenazvezda / Istorija KK Crvena zvezda 3. deo”. Mojacrvenazvezda.net. Pristupljeno 4. 3. 2016. 
  15. „KK Crvena zvezda / Obeležavanje 40 godina od velikog trofeja”. Kkcrvenazvezda.rs. Pristupljeno 4. 3. 2016. 
  16. „Kako je pre 32 godine Majkl Džordan u poslednjem napadu srušio Zvezdu”. Telegraf. 10. 2. 2015. Pristupljeno 12. 2. 2015. 
  17. „Intervju — Ranko Žeravica”. kkcrvenazvezda.rs. Pristupljeno 28. 4. 2014. 
  18. „Dule Vujošević: Navijam za Zvezdu | Telegraf”. www.telegraf.rs. 17. 2. 2013. Pristupljeno 4. 3. 2015. 
  19. „Ono što se mora znati o KK Crvena zvezda | Mojacrvenazvezda”. www.mojacrvenazvezda.net. Pristupljeno 2. 6. 2014. 
  20. „Na današnji dan rođen Saša Obradović | Mojacrvenazvezda”. www.mojacrvenazvezda.net. 29. 1. 2015. Pristupljeno 4. 3. 2015. 
  21. „Zvezdina poslednja titula 1998 | Kurir”. kurir-info.rs. 13. 6. 2013. Pristupljeno 15. 5. 2014. 
  22. „Na današnji dan rođen Milenko Topić | Mojacrvenazvezda”. www.mojacrvenazvezda.net. 6. 3. 2014. Pristupljeno 4. 3. 2015. 
  23. „Sećanje na lok-aut | RTS”. rts.rs. 25. 11. 2011. Pristupljeno 23. 4. 2014. 
  24. „Luka Bogdanović u Partizanu!”. b92. 8. 7. 2004. Pristupljeno 10. 4. 2014. 
  25. „Predstavljen Skuni Pen”. Vesti. 17. 8. 2002. Pristupljeno 1. 4. 2014. 
  26. „Srpski klubovi u prvom delu sezone”. B92. 28. 12. 2007. Pristupljeno 19. 5. 2014. 
  27. „Slobodan Vučićević predsednik Crvene zvezde”. Pres. 6. 11. 2008. Pristupljeno 19. 5. 2014. 
  28. „Afera poslužavnik”. Glas Javnosti. 25. 5. 2009. Pristupljeno 23. 4. 2014. 
  29. „Oteli su mi titulu sa Crvenom zvezdom”. b92.net. 21. 12. 2010. Pristupljeno 23. 4. 2014. 
  30. „Nemanja Bjelica Crvena zvezda”. eurocupbasketball.com. 5. 3. 2010. Pristupljeno 23. 4. 2014. 
  31. „Predsednik KK Crvena zvezda podneo ostavku”. TV Vojvodina. 6. 7. 2009. Pristupljeno 19. 5. 2014. 
  32. „Majk Tejlor u Zvezdi”. B92. 19. 9. 2009. Pristupljeno 22. 5. 2014. 
  33. „UO Crvene zvezde podneo ostavku”. B92.net. 29. 6. 2010. Pristupljeno 13. 9. 2011. 
  34. „KK Zvezda ne ide u stečaj!”. Mondo.rs. 10. 6. 2010. Pristupljeno 13. 9. 2011. 
  35. „Entoni Majls potpisao za Zvezdi | B92”. b92.net. 11. 11. 2010. Pristupljeno 23. 4. 2014. 
  36. „Rikardo marš napustio Zvezdu | Blic”. blic.rs. 21. 3. 2011. Pristupljeno 23. 4. 2014. 
  37. „Nikitović: Zvezdin tim nije uzdrman | Politika”. politika.rs. 20. 3. 2011. Pristupljeno 4. 3. 2015. 
  38. „Goreo Pionir”. www.naslovi.net. 06. 10. 2010. Pristupljeno 4. 3. 2016. 
  39. Vesti, Pristupljeno 8. 4. 2013.
  40. „PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O STEČAJU” (PDF). parlament.gov.rs. Pristupljeno 21. 3. 2015. 
  41. „Unapred pripremljeni planovi reorganizacije u Republici Srbiji | Dr. Branko Radulović”. slideshare.net. Pristupljeno 21. 3. 2015. 
  42. „Crvena zvezda Beograd: Čović predsednik | Mondo”. Mondo.rs. 10. 6. 2010. Pristupljeno 13. 9. 2011. 
  43. „RTS : Čović predsednik Zvezde”. Rts.rs. Pristupljeno 13. 9. 2011. 
  44. „Vesti”. Kkcrvenazvezda.rs. Pristupljeno 13. 9. 2011. 
  45. „Zvanično je — Adam Morison u Zvezdi”. www.mozzartsport.com. 13. 9. 2011. Pristupljeno 4. 3. 2016. 
  46. „Najnovije zvezdino pojačanje | Na dlanu”. nadlanu.com. 14. 12. 2011. Pristupljeno 23. 4. 2014. 
  47. „Pešić napušta Zvezdu | Telegraf”. telegraf.rs. 25. 7. 2012. Pristupljeno 23. 4. 2014. 
  48. „Igor Rakočević potpisao za Zvezdu | Novosti”. novosti.rs. 9. 8. 2012. Pristupljeno 23. 4. 2014. 
  49. „I Luka Mitrović potpisao za Zvezdu | Telegraf”. telegraf.rs. 26. 7. 2012. Pristupljeno 23. 4. 2014. 
  50. „Nelson produžio ugovor sa Zvezdom | Blic”. blic.rs. 13. 6. 2013. Pristupljeno 23. 6. 2014. 
  51. „Bobi Marjanović potpisao za Zvezdu na Čovićev rođendan | Vesti”. www.vesti.rs. 2. 7. 2013. Pristupljeno 22. 6. 2014. 
  52. „Jaka Blažič dogovorio dolazak u Zvezdu | Mocart sport”. www.mozzartsport.com. 17. 6. 2013. Pristupljeno 22. 6. 2014. 
  53. 53,0 53,1 „Delije oborile rekord | Novosti”. novosti.rs. 26. 3. 2014. Pristupljeno 27. 4. 2014. 
  54. „Zvezda nezadrživo napreduje na ULEB-ovoj listi | Redstar”. redstarbelgrade.info. 29. 3. 2014. Pristupljeno 22. 6. 2014. 
  55. „Zvezda i zvanično u Evroligi | KK Crvena zvezda”. www.kkcrvenazvezda.rs. 25. 6. 2014. Pristupljeno 25. 6. 2014. 
  56. „Zvezda odbranila Kup | RTS”. www.rts.rs. 9. 2. 2014. Pristupljeno 22. 6. 2014. 
  57. „Skandal — Vujošević povukao pa vratio ekipu Partizana | Vesti”. www.vesti.rs. 14. 6. 2014. Pristupljeno 4. 3. 2016. 
  58. 58,0 58,1 „Zvezda je ove sezone po prvi put | KK Crvena zvezda”. kkcrvenazvezda.rs. 13. 6. 2015. Pristupljeno 24. 6. 2015. 
  59. „Marjanović u istoriji Evrolige”. b92.net. 10. 4. 2015. Pristupljeno 10. 4. 2015. 
  60. „Statistika u sezoni 2014/15. na sajtu Evrolige”. Evroliga. Pristupljeno 10. 4. 2015. 
  61. „Košarkašima 600. trofej SD Crvena zvezda”. sd-crvenazvezda.net. 03. 07. 2015. Pristupljeno 3. 7. 2015. 
  62. „Košarkašima 600. trofej SD Crvena zvezda”. kkcrvenazvezda.rs. 03. 07. 2015. Pristupljeno 3. 7. 2015. 
  63. „Sofoklis pojačao Zvezdu”. b92.net. 2. 8. 2015. Pristupljeno 22. 1. 2017. 
  64. „Kvinsi Miler u Crvenoj zvezdi”. mondo.rs. 22. 10. 2015. Pristupljeno 22. 1. 2017. 
  65. 65,0 65,1 (engleski)Jovic sets assists record in Crvena Zvezda road win!. euroleague.net. 13. 11. 2015. Pristupljeno 14. 11. 2015. 
  66. „REKORDER Stefan Jović ispisao istoriju Evrolige sa 19 asistencija!”. blic.rs. 12. 11. 2015. Pristupljeno 22. 1. 2017. 
  67. „Ognjen Kuzmić prešao u Crvenu Zvezdu”. mondo.rs. 19. 7. 2016. Pristupljeno 21. 9. 2017. 
  68. „Zvezdina sedma pobeda u nizu”. sportskenovosti.net. 26. 1. 2017. Pristupljeno 21. 9. 2017. 
  69. „Zvezdin rekord, protiv Budućnosti u polufinalu”. sport.blic.rs. 13. 3. 2017. Pristupljeno 21. 9. 2017. 
  70. „Zvezdini klinci na krovu Evrope | Mondo”. mondo.rs. 18. 5. 2014. Pristupljeno 19. 5. 2014. 
  71. „Čović: Imamo sistem | Zvaničan sajt KK Crvena zvezda”. kkcrvenazvezda.rs. 19. 5. 2014. Pristupljeno 19. 5. 2014. 
  72. „Počinju pripreme za svetsko prvenstvo u Dubajiu| Košarka 24”. www.kosarka24.com. 29. 6. 2014. Pristupljeno 17. 8. 2014. 
  73. „Sportsko društvo Crvena zvezda | Jugmedia”. jugmedia.info. 4. 3. 2014. Pristupljeno 3. 5. 2014. 
  74. „41% Beograđana navija za Zvezdu, 21% za Partizan | Telegraf”. telegraf.rs. 14. 2. 2012. Pristupljeno 3. 5. 2014. 
  75. „Delije najbolji navijači na svetu u 2014. godini | Blic”. blic.rs. 29. 12. 2014. Pristupljeno 27. 3. 2015. 
  76. „Pao Partizanov rekord, u Areni 24.232. navijača | Mondo”. mondo.rs. 26. 3. 2014. Pristupljeno 27. 4. 2014. 
  77. „Delije: Ne regionalnoj ligi”. vaseljenska.com. 21. 10. 2012. Pristupljeno 21. 3. 2015. 
  78. „Zvezda najgledanija u ABA ligi”. naslovi.net. 26. 12. 2012. Pristupljeno 21. 3. 2015. 
  79. „Košarka i društvene mreže: ko dominira na Balkanu”. sportske.net. 18. 1. 2015. Pristupljeno 27. 3. 2015. 
  80. „NEVEROVATNO: Navijači Zvezde poklonili KKCZ oko 30.000 evra!”. redstarbelgrade.rs. 11. 8. 2017. Pristupljeno 15. 9. 2017. 
  81. (engleski)Crvena Zvezda's Williams breaks Euroleague assists record!. euroleague.net. 21. 11. 2014. Pristupljeno 21. 11. 2014. 
  82. „Luka Mitrvić pik Filadelfija siksersa | Mondo”. mondo.rs. 26. 6. 2015. Pristupljeno 26. 6. 2015. 

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]