Holandija

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga


Koordinate: 51°-53° SG Š, 3°-7° IGD

Holandija
Nederland
Zastava Holandije Grb Holandije
Zastava Grb
krilatica: Izdržaću
Je Maintiendrai/Ik zal handhaven
Himna
Het Wilhelmus
Položaj Holandije
Glavni grad Amsterdam
Službeni jezik holandski
 — Kralj Vilem-Aleksander
 — Predsednik vlade Mark Rute
Nezavisnost: 1648.
Površina  
 — ukupno 41.848 km² (135)
 — voda (%) 18,4
Stanovništvo  
 — 2011. 16.675.300 (61)
 — gustina 401,6/km² 
Valuta Evro¹
američki dolar²
Vremenska zona UTC +1, +2 (CET, CEST)
Internet domen .nl
Pozivni broj +31
¹ Pre 2002. holandski gulden
² U specijalnim opštinama BES ostrva.

Holandija (hol. Nederland, friz. Nederlân), poznata i kao Nizozemska je zapadnoevropska država[1] i jedna od četiri konstitutivne države Kraljevine Holandije (ostale tri su: Aruba, Kurasao i Sveti Martin). Nalazi se na zapadu Evrope, na jugu se graniči sa Belgijom, na istoku sa Nemačkom, dok na zapadu i severu ima izlaz na Severno more.

Država Holandija se sastoji iz 12 provincija u tzv. Evropskoj Holandiji, a nakon rasformiranja Holandskih Antila, u njenom sastavu su i tri specijalne opštine u tzv. Karipskoj HolandijiBoner, Saba i Sveti Eustahije.

Ime[uredi]

U nekim jezicima ova država se naziva „niska zemlja“ — „Nizozemska“, „Nederland“ (holandski, francuski, hrvatski, španski, ruski, češki), ali se kolokvijalno često naziva i Holandija. U drugim jezicima (srpski, poljski, rumunski, grčki, mađarski, turski), skoro isključivo se koristi naziv Holandija. Izvorno, Holandija je bilo ime provincije koje je obuhvatalo samo dve centralne provincije, Severnu i Južnu Holandiju. Ponekad stanovnici Nizozemske koji ne žive u Holandiji tj. u Severnoj i Južnoj Holandiji ne vole kada ljudi nazivaju celu zemlju Holandijom.

Geografija[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Geografija Holandije

Geologija i reljef[uredi]

Wiki letter w.svg Ovaj članak, ili jedan njegov deo, treba još da se proširi.
Pogledajte stranu za razgovor za razlog. Kada se poboljšavanje završi, možete skloniti ovo obaveštenje.
Tipičan pejzaž Holandije

Oko polovine teritorije Holandije se nalazi ispod jednog metra nadmorske visine, a oko četvrtine je ispod nivoa mora. Ove površine se od poplava brane sistemom kanala čija je ukupna dužina veća od 3.000 kilometara. Najviši vrh kontinentalne Holandije, Valserberg (322,5 metara) nalazi se na krajnjem jugu zemlje. Od njega je viši vrh na karipskom ostrvu Saba, visok 877 metara.

Delovi Holandije, kao na primer cela provincija Flevoland, nastali su isušivanjem delova mora. Ove površine se nazivaju polderi. Oko petina teritorije Holandije je pod vodom, od čega najveći deo predstavlja jezero Ejselmer (IJsselmeer). Ejselmer je ostatak nekadašnjeg zaliva Severnog mora koji je 1932. odvojen nasipom dugim 29 km.

Vode[uredi]

Wiki letter w.svg Ovaj članak, ili jedan njegov deo, treba još da se proširi.
Pogledajte stranu za razgovor za razlog. Kada se poboljšavanje završi, možete skloniti ovo obaveštenje.

Holandija je sa severa i sa zapada omeđena Severnim morem. Na jeveru se nalaze niz peščanih popričnih Frizijska ostrva|Frizijskih ostrva), od kojih se južno nalazi plitko Vadenovo more. U samom središtu zemlje se nalazi jezero Ejselmer, na mestu nekadašnjeg Zojderskog zaliva koje je izgradnjom brane Asfluitdejk 1932. godine zatvoreno pa sada sadrži samo slanu vodu. Važnija ušća i estuari su Dolard i Lajvers na jeveru, Holandski Dihep, Haringvliget, Grevelingenmer i Oster i Vesteršajde na jugozapadu. Holandska obala prolazi kroz dvodnevnu morsku menu čija amplituda duž obalu varira između 1,5 i 2 metra, u zavisnosti od uticaja vetra. Pored vertikalnog kretanja vode postoji i horizontalno kretanje, tzv. plimne utrke. Zbog relativno blagih temperatura (3 °C zimi i 16 °C ljeti) Vadenovo more i Osteršeldu su prepuni iverkom zlatopeg, listom i dagnjama.

Najvažnije reke Holandije su Rajna, njen rukavac Val i reka Mas. Ove reke teku sa istoka prema Severnom moru i dele državu na severni i južni deo.

Klima[uredi]

Wiki letter w.svg Ovaj članak, ili jedan njegov deo, treba još da se proširi.
Pogledajte stranu za razgovor za razlog. Kada se poboljšavanje završi, možete skloniti ovo obaveštenje.

Holandija ima umerenu primorsku klimu sa toplim letima i umerenim zimama.

Istorija[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Istorija Holandije

Praistorija i stari vek[uredi]

Prvi arheološki dokazi života drevnih ljudi na teritoriji današnje Holandije potiču iz mlađeg paleolita. Prvi žitelji su bili lovci i skupljači plodova. Krajem ledenog doba, teritorija je naseljena raznim paleolitskim grupa. Oko 8000. p. n. e. ovde su živela mezolitska plemena. U narednih nekoliko milenijuma, došlo je gvozdeno doba sa relativno visokim životnim standardom. Holandiju su naselili Kelti, a potom Germani. Tokom dolaska Rimljana Holandiju su naseljavali germanska plemena, kao što su Tubanti, Kaninefati i Frizi, koji su se ovde naselili oko 600. godine p. n. e. Keltska plemena, kao što su Eburoni i Menapi, naselili su se na jugu zemlje. Germansko pleme Frizi su jedan ogranak Teutonaca, koji su došli u Holandiju sredinom 1. milenijuma pre nove ere. Na početku rimske kolonizacije takođe su bila prisutna germanska plemena Toksandri i Batavijci. Tokom rimske vladavine, južni deo Holandije bio je pretvoren u provinciju Belgijsku Galiju, a kasnije u Donju Germaniju.

Srednji vek[uredi]

U 8. veku širi se hrišćanstvo. Posle se razvijalo zanatstvo, pa onda brodska trgovina. Često je menjala gospodare. Bila je važno kulturno područje pogotovo u Renesansi.

Habzburška Nizozemska (1519—1581)[uredi]

Viljem Oranski, vođa Holandske revolucije

Pod Karlom V, vladarom Svetog rimskog carstva i kraljem Španije, teritorija današnje Holandije je bila deo Sedamnaest provincija Nizozemske, koje je takođe obuhvatala današnju Belgiju, Luksemburg i delove Francuske i Nemačke.

Osamdesetogodišnji rat između provincija i Španije je počeo 1568. Severne provincije su sklopile Utrehtsku uniju, sporazum po kom su se obavezale da će podržati jedni druge u svojoj odbrani od španske vojske.[2]Utrehtska unija se smatra temeljem moderne Holandije. Severne provincije su 1581. usvojile Akt o odricanju vernosti španskom kralju, deklaraciju o nezavisnosti provincija čime je zvanično zbačen Filip II od Španije kao vladar severnih provincija.[3] Za vođu Unije u ratu protiv Španije imenovan je Viljem Oranski. Holandija predstavlja prvi istorijski primer države nastale buržoaskom revolucijom protiv apsolutističke vlasti. Karakter Holandske revolucije u 16. veku je bio kako buržoaski, tako i verski i nacionalni. Uzrok revolucije leži u namerama španskog kralja Filipa II da ukine autonomiju provincija, nametne nove poreze i iskoreni protestantizam

Nizozemska republika[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Nizozemska republika

Nakon proglašenja svoje nezavisnosti, provincije Holandija, Zeland, Groningen, Frizija, Utreht, Overejsel i Helderland su osnovale konfederaciju. Sve ove provincije su bile autonomne i imale svoje skupštine. Staleške skupštine Nizozemlja, konfederalna skupština, je zasedala u Hagu i sastojala se od predstavnika iz svake od sedam provincija. Retko naseljena oblast Drente, koja se uglavnom sastoji od lošeg tresetišta, je bila deo republike, iako Drente nije bio smatran jednim od provincija. On je imao svoje predstavnike, dok je upravnika Drentea imenovala Staleška skupština.

Kraljica Elizabeta I je podržavala holandsku borbu protiv Španaca, i 1585. je zaključila ugovor sa Holanđanima kojim je obećala da će poslati englesku vojsku u Holandiju.[4] U decembru 1585. 7.600 vojnika je poslato iz Engleske u Holandiju pod komandom Roberta Dadlija. Uprkos značajnoj veličini za to vreme, engleska vojska nije bila ni od kakve stvarne koristi za holandski ustanak.[3]

Iako se Robert Dadli vratio u Holandiju u novembru 1586. sa drugom vojskom, engleska vojska je još uvek imala malo uticaja u ustanku.[5] Filip II nije bio spreman da leko odustane, a rat se nastavio do 1648, kada je Španija pod kraljem Filipom IV konačno priznala nezavisnost sedam severozapadnih provincija mirom u Minsteru, koji je bio deo širef Vestfalskog mira kojim je okončan i Tridesetogodišnji rat. Delovi južnih provincijama su postale de facto kolonije nove republikansko-trgovačke imperije.

Novostvorena republika imala je federalističko uređenje sa obeležjima konfederalizma. Početkom 17. veka doživela je veliki napredak (Zlatno doba Holandije) i istakla kao prvorazredna sila u moreplovstvu, trgovini i ekonomiji. Tada je nastalo Holandsko kolonijalno carstvo, zauzimanjem nekih područja u Indiji, Istočnoj Indiji, Južnoj Africi i Severnoj Americi. U to vreme Holandija je bila najbogatija zemlja Evrope. Uz ekonomski progres u Holandiji došlo je i do procvata kulture i nauke. Od sredine 17. veka gubi svoj značaj. Ratovi Luja XIV i uspon britanske ekonomske i pomorske imperije doveli su do opadanja holandske moći.

Francuski uticaj[uredi]

U ratu protiv revolucionarne Francuske je poražena i osvojena. Napoleon je 1795. stvorio vazalnu Batavijsku republiku po uzoru na francusko uređenje. Bila je centralizovana unitarna država i donesen je zakon o pravima čoveka i građanina. Republikansko uređenje trajalo je do 1806. kada je Holandija postala monarhija kao vazalna kraljevina namenjena Napoleonovome bratu Luju Bonaparti kao kralju. Tokom 1810. potpuno je anektirana u sastav Francuske.

Kraljevina Holandija[uredi]

Nakon Bečkog kongresa 1815. obrazovana je Kraljevina Holandija pod vlašću dinastije Oranje-Nasau. Holandja je deo svojih kolonija izgubila u korist Britanske Imperije, a to je kompenzirano aneksijom Belgije. Kasnije 1815. stvorena je Kraljevina Holandija najpre. Provincije su postale administrativni regioni, umesto federalnih jedinica. Kraljevina Ujedinjene Nizozemske je pored Holandije u svoj sastav uključila i Južnu Nizozemsku (danas Belgija i Luksemburg). Međutim, 1830. godine Belgija je oružanim ustankom izborila nezavisnost.

U Prvom svetskom ratu Holandija je bila neutralna.

Drugi svetski rat[uredi]

U Drugom svetskom ratu Holandiju je okupirala nacistička Nemačka. Posebno je traumatično bilo bombardovanje Roterdama 1940, holokaust nad Jevrejima, i glad tokom zime 1944—1945. Njene posede u Indoneziji je 1942. okupirao Japan. Nakon završetka rata ti su posedi proglasili nezavisnost, što je Holandija priznala nakon rata koji je trajao do 1949. godine. Posle rata Holandija je dala nezavisnost i Surinamu.

Posleratna Holandija[uredi]

Nakon rata Holandija se relativno brzo oporavila, potom postala glavni zagovornik regionalne saradnje koja je uključivala stvaranje Beneluksa, a kasnije projekta evropskog ujedinjenja. Tako je Holandija je 1952. bila jedna od zemalja osnivača Evropske zajednice za ugalj i čelik i bila među 6 originalnih potpisnica Rimskog ugovora kojim je 1957. formirana Evropska ekonomska zajednica, a 1991 je na njenoj teritoriji potpisan Mastrihtski ugovor kojim se EEZ transformirala u Evropsku uniju. Međutim, holandski birači su evropsko ujedinjenje usporili odbivši na referendumu Ustav EU 2005. godine.

Administrativna podela[uredi]

Mapa Holandije

U početku, 1579, Holandija je bila unija sedam provincija. Kasnije su se uniji pridružile provincije Severni Brabant i Limburg. Drente je priznat za posebnu provinciju 1839, a dominantna provincija Holandija je 1840. podeljena na severnu i južnu. Najmlađa provincija Flevoland formirana je 1986.

Od 1. januara 1986, Holandija je podeljena na 12 provincija.

# Provincija Glavni grad Površina u km² Stanovništvo
1 Drente Asen 2.756,97 481.254
2 Flevoland (od 1986.) Lelistad 2.338,07 351.680
3 Frizija Leuvarden 5.723,95 639.787
4 Helderland Arnem 5.154,59 1.960.422
5 Groningen Groningen 2.797,48 572.997
6 Limburg Mastriht 2.023,85 1.141.889
7 Severni Brabant Hertohenbos 5.098,88 2.400.198
8 Severna Holandija Harlem 4.236,67 2.573.120
9 Overejsel Zvole 3.438,90 1.100.677
10 Južna Holandija Hag 3.478,07 3.439.982
11 Utreht Utreht 1.462,51 1.152.218
12 Zeland Midelburg 2.519,27 378.348

Od 10. oktobra 2010, u sastavu Holandije nalaze se i tri specijalne opštine (BES ostrva).

# Provincija Glavni grad Površina u km² Stanovništvo
1 Boner Kralendajk 288 15.414
2 Sveti Eustahije Oranjestad 21 3.300
3 Saba Botom 13 2.000

Stanovništvo[uredi]

Vetrenjače u okolini Kinderdijka

Sa 484 stanovnika po km², Holandija je jedna od najgušće naseljenih zemalja na svetu (uporedi: Srbija 106, Kina 135, Monako 16.923, Namibija 2,4).[6] Juna 2006. broj stanovnika Holandije bio je 16.336.000, od kojih polovina živi u najgušće naseljenom zapadu zemlje.

Holanđani su po statistikama jedan od najviših naroda na svetu, sa prosečnom visinom od 1,81 m za muškarce i 1,68 m za žene.[7]

Stanovništvo Holandije obuhvata pripadnike nacija iz celog sveta. Holanđani čine 80,6% populacije. Najviše došljaka potiče iz Nemačke (2,4%) i Belgije (0,7%), zatim iz bivših kolonija Indonezije (2,4%) i Surinama (2%), i najzad Maroka (2%) i Turske (2,2%).

Jezici[uredi]

Holandski jezik je zvanični jezik, iako ovo nije regulisano zakonom. U provinciji Friziji koristi se i frizijski jezik. Lokalni dijalekti holandskog se često prepliću sa srodnim dijalektima nemačkog jezika.

U prekomorskim teritorijama Holandije u Karibima, pored holandskog, zvanični su jezici papjamento i engleski.

Holanđani imaju jaku tradiciju učenja stranih jezika. 87% stanovništva govori engleski jezik, 55-60% zna nemački, a 25% francuski.

Religije[uredi]

Katolička crkva Svetog Nikole u Amsterdamu

Po religijskoj pripadnosti, stanovništvo Holandije se opredeljuje:

Manje od 20% ljudi redovno posećuje crkvu.[8]

Do 1960ih, većina stanovništva je pripadala protestantskoj veroispovesti (55-60%), uglavnom kalvinizmu. Najveći broj ostalih vernika je pripadao katoličanstvu (do 40%). Sever i zapad zemlje su tradicionalno naklonjeni protestantizmu, dok jug i istok uglavnom naseljavaju rimokatolici.

Najveći gradovi[uredi]

Amsterdam
Amsterdam
Roterdam
Roterdam
Hag
Hag
Utreht
Utreht
Poredak Grad provincija Populacija Ajndhoven
Ajndhoven
Tilburg
Tilburg
Groningen
Groningen
Almere
Almere
1 Amsterdam Severna Holandija 808.032
2 Roterdam Južna Holandija 616.042
3 Hag Južna Holandija 508.634
4 Utreht Utreht 326.516
5 Ajndhoven Severni Brabant 220.836
6 Tilburg Severni Brabant 209.788
7 Groningen Groningen 198.123
8 Almere Flevoland 195.845
9 Breda Severni Brabant 179.823
10 Najmegen Helderland 167.613
11 Enshede Overejsel 158.589
12 Apeldorn Helderland 157.510
13 Harlem Severna Holandija 154.600
14 Arnem Helderland 150.673
15 Amersfort Utreht 150.608
16 Zanstad Severna Holandija 150,510
17 Harlemermer Severna Holandija 144.231
18 Hertogenbos Severni Brabant 143.590
19 Zutermer Južna Holandija 123.522
20 Zvole Overejsel 122.878
Centraal Bureau voor de Statistiek [1]


Tolerancija[uredi]

Holandija je društvo koje je veoma liberalno i tolerantno, u šta spada i „meka“ primena nekih zakona (hol. Gedoogbeleid).[9] Ovo se odnosi na legalizovanu prostituciju i eutanaziju, mogućnost korišćenja lakih droga, kao i jednaka prava homoseksualnih parova.

U poslednje vreme ojačale su političke snage koje se suprotstavljaju multikulturalnosti, islamu i Evropskoj uniji, iako propagiraju liberalizam (vidi: Partija za slobodu).[10]

Kultura[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Holandska kultura

Nauka[uredi]

Erazmo Roterdamski (1466–1536)

Od svog nastanka, holandsko društvo je relativno tolerantno prema različitim religijama i mišljenjima. Često je služila kao utočište za naučnike i filozofe, poput Renea Dekarta, Gabrijela Farenhajta i Džona Loka. Najpoznatiji domaći filozofi su Erazmo Roterdamski i Baruh Spinoza.

Najstariji holandski univerzitet osnovan je 1575. u Lajdenu.

Fizičar, matematičar i astronom Kristijan Hajgens otkrio je Saturnov mesec Titan, projektovao sat sa klatnom i razvio talasnu teoriju svetlosti. Holanđanin Antoni van Levenhuk je pronalazač mikroskopa. U 19. veku Hendrik Lorenc je razvio elektromagnetnu teoriju svetlosti.

Umetnost[uredi]

Suncokreti, slika Vinsenta van Goga

Doba najvećeg blagostanja Nizozemske republike u 17. veku pratila su izuzetna dostignuća u kulturi, naročito slikarstvu. Ovo doba se naziva „Zlatno doba Holandije“. Najznačajniji slikari tog perioda su Rembrant van Rijn, Johanes Vermer i Frans Hals. U slikarstvu se javljaju teme karakteristične za holandsko građansko društvo: pojedinačni i grupni portreti, mrtva priroda, pejzaži, istorijske kompozicije i žanr scene.

U gradu Delftu u to vreme je počela proizvodnja plavo-belog Delftskog porcelana koji je stekao veliku popularnost u Evropi.

Zlatnom dobu pripada i dramski književnik Jost van den Vondel.

Znameniti holandski umetnici u 19. i 20. veku bili su slikar Vinsent van Gog, slikar i dizajner Pit Mondrijan i grafičar Moris Esher.

Praznici[uredi]

Omiljeni praznici u Holandiji su 30. april - Dan kraljice (kada se obeležava rođendan Kraljice Julijane) i 6. decembar - Sveti Nikola.

Politika[uredi]

Kraljevina Holandija je država parlamentarne demokratije i ustavna monarhija. Kralj je vladar države i predstavlja državu. Izvršnu vlast ima Savet ministara Kraljevine Holandije, koji je odgovoran Drugom domu za poslove vlade. Predsednika i premijera imenuje kralj. Država je podeljena na 12 provincija, a granice među njima određuje parlament. Izvršni organ provincije je kraljev namesnik. Sudsku vlast ima vrhovni sud. Biračko pravo imaju svi holandski državljani stariji od 18 godina, a pasivno stariji od 21 godine. Od 30. aprila 1980. na prestolu je kraljica Beatriks Armgard iz kuće Oranje−Nasau. Presto se ravnopravno nasleđuje po muškoj i ženskoj liniji prema naslednom redu. Holandija ima dvodomni parlament: gornji dom ima 75 a donji 150 članova. Sedište parlamenta je u Hagu. Zakonski predlozi moraju biti usvojeni u oba doma i mora ih prihvatiti kraljica.

Kraljevina se sastoji od država Holandije, Arube, Kurasaa i Svetog Martina — pri čemu su sve četiri ravnopravne.

Glavni grad[uredi]

Holandija nema jedinstven glavni grad. Sedište vlade i kralja se nalaze u Hagu, kao i većina ambasada, ali po ustavu vladar polaže zakletvu u Amsterdamu.

Reference[uredi]

  1. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  2. ^ Motley (1855), str. 411.
  3. ^ a b Motley (1855), str. 508.
  4. ^ Willson (1972), str. 294.
  5. ^ Mattingly (1959), str. 48.
  6. ^ Der Fischer Weltalmanach 2006. Zahlen, Daten, Fakten. Fischer Taschenbuch Verlag, Frankfurt am Main 2005, ISBN 3-596-72006-0; S. 334,117,126,321,325
  7. ^ „Reported health and lifestyle“. Centraal Bureau voor de Statistiek Приступљено 28. 08. 2007.. 
  8. ^ Becker, Jos and Joep de Hart (2006) (на Dutch). Godsdienstige veranderingen in Nederland. Sociaal en Cultureel Planbureau. OCLC 84601762. ISBN 90-377-0259-7. 
  9. ^ Besamusca, Emmeline; Verheul, J. (2010). Discovering the Dutch: On Culture and Society of the Netherlands. Amsterdam University Press. стр. 251-. ISBN 978-90-8964-100-7. 
  10. ^ Besamusca & Verheul (2010), str. 231.

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]

Sa drugih Vikimedijinih projekata :