Пређи на садржај

Prometazin

С Википедије, слободне енциклопедије
Prometazin
Klinički podaci
Prodajno imeAllergan, Aprobit, Avomine, Dimapp
Drugs.comMonografija
Način primeneTopikalno, intramaskularno, intravenozno, oralno
Farmakokinetički podaci
Poluvreme eliminacije16-19 h
IzlučivanjeRenalno
Identifikatori
CAS broj60-87-7 ДаY
ATC kodD04AA10 (WHO), R06AD05
PubChemCID 4927
DrugBankDB01069 ДаY
ChemSpider4758 ДаY
KEGGC07404 ДаY
ChEBICHEBI:8461 ДаY
ChEMBLCHEMBL643 ДаY
Hemijski podaci
FormulaC17H20N2S
Molarna masa284,419
  • CC(CN1C2=CC=CC=C2SC2=CC=CC=C12)N(C)C
  • InChI=1S/C17H20N2S/c1-13(18(2)3)12-19-14-8-4-6-10-16(14)20-17-11-7-5-9-15(17)19/h4-11,13H,12H2,1-3H3 ДаY
  • Key:PWWVAXIEGOYWEE-UHFFFAOYSA-N ДаY
Fizički podaci
Tačka topljenja60 °C (140 °F)
Tačka ključanja190 °C (374 °F)

Prometazin je organsko jedinjenje, koje sadrži 17 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 284,419 Da.[1][2][3]

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 3
Broj donora vodonika 0
Broj rotacionih veza 3
Particioni koeficijent[4] (ALogP) 4,4
Rastvorljivost[5] (logS, log(mol/L)) −3,8
Polarna površina[6] (PSA, Å2) 31,8
  1. ^ Peters RJ Jr, Kelder SH, Markham CM, Yacoubian GS Jr, Peters LA, Ellis A: Beliefs and social norms about codeine and promethazine hydrochloride cough syrup (CPHCS) onset and perceived addiction among urban Houstonian adolescents: an addiction trend in the city of lean. J Drug Educ. 2003;33(4):415-25. PMID 15237866
  2. ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709Слободан приступ. PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126. 
  3. ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889Слободан приступ. PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958. 
  4. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  5. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  6. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).