Roksindol

С Википедије, слободне енциклопедије
Roksindol
IUPAC ime
3-[4-(4-fenil-3,6-dihidro-2H-piridin-1-il)butil]-1H-indol-5-ol
Identifikatori
CAS broj112192-04-8 ДаY
ATC kodnone
PubChemCID 219050
IUPHAR/BPS52
ChemSpider189880
UNII43227SMS0O ДаY
Hemijski podaci
FormulaC23H26N2O
Molarna masa346,47 g/mol
  • Oc1ccc2c(c1)c(cn2)CCCCN4C/C=C(/c3ccccc3)CC4

Roksindol (EMD-49,980) je dopaminergični i serotonergični lek koji je originalno bio razvijen za lečenje šizofrenije.[1][2][3] U kliničkim ispitivanjima njegova antipsihotička efikasnost je bila skromna, ali je neočekivano nađeno da proizvodi potentne i brze antidepresantne i anksiolitičke efekte.[2][3] Konsekventno, roksindol je dalje istražen za primenu u lečenju depresije.[1][4][4] On je takođe istražen kao terapija za Parkinsonovu bolest i lečenje prolaktinoma.[5][6]

Roksindol deluje kao agonist na sledećim receptorima:[7][8]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Gründer G, Wetzel H, Hammes E, Benkert O (1993). „Roxindole, a dopamine autoreceptor agonist, in the treatment of major depression”. Psychopharmacology. 111 (1): 123—6. PMID 7870927. doi:10.1007/BF02257418. 
  2. ^ а б Klimke A, Klieser E (1991). „Antipsychotic efficacy of the dopaminergic autoreceptor agonist EMD 49980 (Roxindol). Results of an open clinical study”. Pharmacopsychiatry. 24 (4): 107—12. PMID 1684439. doi:10.1055/s-2007-1014451. 
  3. ^ а б Kasper S, Fuger J, Zinner HJ, Bäuml J, Möller HJ (1992). „Early clinical results with the neuroleptic roxindole (EMD 49,980) in the treatment of schizophrenia--an open study”. European Neuropsychopharmacology : the Journal of the European College of Neuropsychopharmacology. 2 (1): 91—5. PMID 1353388. doi:10.1016/0924-977X(92)90041-6. 
  4. ^ а б Maj J, Kolodziejczyk K, Rogóz Z, Skuza G (1996). „Roxindole, a potential antidepressant. I. Effect on the dopamine system”. Journal of Neural Transmission (Vienna, Austria : 1996). 103 (5): 627—41. PMID 8811507. 
  5. ^ Bravi D, Davis TL, Mouradian MM, Chase TN (1993). „Treatment of Parkinson's disease with the partial dopamine agonist EMD 49980”. Movement Disorders : Official Journal of the Movement Disorder Society. 8 (2): 195—7. PMID 8097280. doi:10.1002/mds.870080214. 
  6. ^ Jaspers C, Benker G, Reinwein D (1994). „Treatment of prolactinoma patients with the new non-ergot dopamine agonist roxindol: first results”. The Clinical Investigator. 72 (6): 451—6. PMID 7950157. 
  7. ^ Newman-Tancredi A, Cussac D, Audinot V, Millan MJ (1999). „Actions of roxindole at recombinant human dopamine D2, D3 and D4 and serotonin 5-HT1A, 5-HT1B and 5-HT1D receptors”. Naunyn-Schmiedeberg's Archives of Pharmacology. 359 (6): 447—53. PMID 10431754. Архивирано из оригинала 11. 02. 2013. г. Приступљено 24. 04. 2012. 
  8. ^ Heinrich T, Böttcher H, Bartoszyk GD, Greiner HE, Seyfried CA, Van Amsterdam C (2004). „Indolebutylamines as selective 5-HT(1A) agonists”. Journal of Medicinal Chemistry. 47 (19): 4677—83. PMID 15341483. doi:10.1021/jm040792y. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Roksindol&oldid=26171562”