Географија Републике Македоније

Из Википедије, слободне енциклопедије
Географија Републике Македоније
Континент Европа
Регион Јужна Европа
Границе Србија
Бугарска
Грчка
Албанија

Географија Републике Македоније је појам који обухвата рељефне, климатске и хидрографске карактеристике ове државе. Република Македонија се налази у региону јужне Европе и на југу Балканског полуострва, са географским координатама 41°50′N 22°00′E / 41.833° СГШ; 22.000° ИГД / 41.833; 22.000 и површином од 25.713 км2. Има границу дугу 896 километара, коју дели са Србијом (102 км) на северу, Косовом (179 км) на североистоку, Бугарском (173 км) на истоку, Грчком (256) на југу и Албанијом (186 км) на западу.[1] Држава представља транзитни коридор од Западне и Централне Европе до Егејског мора и од Југоисточне Европе до Западне Европе. Поред тога, Македонија се налази у северном умереном климатском појасу, па има повољну климу за узгајање бројних различитих култура.

Република Македонија је део ширег региона Македоније, по коме и носи име. Она је континентална држава без излаза на море, али има три велика природна језера: Охридско, Преспанско и Дојранско, па је од укупне површине државе под водом 477 км2.

Територија Македоније припада првој часовној зони која се протеже од 7°30’ до 27°30’ ИГД. Због уштеде горива и електричне енергије, као и због повећања радног учинка и других економских прилика, у многим земљама света, па тако и у Македонији, уведено је летње рачунање времена одлуком Владе Републике Македоније из 1982. године, па се стога сваке године почетком јуна казаљке померају за један сат унапред, да би се крајем септембра или почетком октобра вратиле један сат уназад.[2]

Рељеф[уреди]

У Македонији се издвајају 3 рељефне целине: Западна Македонија, средишњи део или Повардарје и Источна Македонија.

Западни део чине младе набране Шарско-пиндске планине грађене од палеозоичких шкриљаца и мезозојских кречњака (Баба, Шар планина, Кораб, Јакупица, Ниџе). Између планина налазе се дубоке долине Црног Дрима и више планинских котлина:

Полошка и Преспанска котлина су највеће.

Средишњи део или Повардарје тектонски је лабилан простор испуњен језерима и рекама. Наслаге потичу из палеозоика, мезозоика и терцијара. Ту се налази низ котлина, међусобно повезаних клисурама:

Планине[уреди]

Планина
Надморска висина
Врх
1 Кораб
2.764 m
Голем кораб
2 Шар планина
2.747 m
Титов врх
3 Баба
2.601 m
Пелистер
4 Јакупица
2.540 m
Солунска глава
5 Ниџе
2.521 m
Кајмакчалан
6 Дешат
2.373 m
Веливар
7 Галичица
2.288 m
Магаро
8 Стогово
2.273 m
Голем рид
9 Јабланица
2.257 m
Црн камен
10 Бистра
2.163 m
Маденица

Острва[уреди]

Острво Голем Град на Преспанском језеру

У Македонији постоји неколико острва, од којих су нека језерска, а нека речна. Највеће је острво Голем Град на Преспанском језеру, након кога следе острва на вештачким језерима попут Градишта (Тиквешко језеро), Калате (Калиманско језеро), Дебарског острва (Дебарско језеро) и других.[3] Речна острва се претежно налазе на реци Вардар и то у јужним деловима земље. Од језерских острва, Голем Град је једино острво које постоји на природном језеру.

Географски положај[уреди]

Смештена у југоисточном делу Европе и централном Балкану, Република Македонија, иако нема излаз на море, има доста повољан географски положај јер представља „мост” који повезује све балканске земље, па стога бројни значајни европски путеви који повезују Европу са Азијом и Африком пролазе кроз Македонију.[4]

Географски центар[уреди]

Географски центар Македоније налази се у Дубоком Долу (41°35′59.98″N 21°42′17.74″E / 41.5999944° СГШ; 21.7049278° ИГД / 41.5999944; 21.7049278), у атару села Доњи Врановци, општина Чашка. Све до најновијих истраживања спроведеним 2011. године уз помоћ најсавременијих метода, географски центар земље био је погрешно лоциран у атару села Крива Круша.[5]

Саобраћајни положај[уреди]

Добар географски положај Македоније условљен је важним саобраћајним путевима и међународним комуникацијским коридорима, који су посебно развијени дуж речних токова, котлина и планинских падина. Поред тога, у прилог значајности саобраћајног положаја иде и релативно мала удаљеност од Јадранског и Егејског мора. Свакако, у добро развијени саобраћајни положај најзначајније место заузима долина реке Вардар.

На северу је, осим вардарском долином, повезана са суседним државама низом других важних саобраћајних праваца који пролазе кроз равнице, котлине и гребене. Тако ка северу — ка Србији и Косову — воде два транспортна коридора, од којих један иде долином реке Марице, а други долином Лепенице, односно две путне магистрале и две железничке пруге, са укупно седам граничних прелаза (Гора, Јажинце, Вучји Дол, Блаце, Табановце, Сопот и Пелинце). Од њих, четири имају међународни карактер (Јажинце, Вучји Дол, Блаце и Табановце), док остала три имају међудржавни карактер (Сопот, Гора и Пелинце). Ови путни правци заправо представљају везу између Републике Македоније и других делова Централне, Северне и Западне Европе.[6]

На истоку, ка Бугарској воде три путна правца. Један пролази кроз долину Криве Реке, други долином Брегалнице, а трећи прати ток реке Струмице, односно, путни правци су смештени у Кривопаланачкој, Струмичкој и Дебарској котлини, респективно. Ови путни правци повезују Македонију са Бугарском и, даље, Источном Европом и Југозападном Азијом. Македонија има са Бугарском три гранична прелаза (сви међународног карактера) — Деве Баир, Делчево и Ново Село, а четврти Берово—Симитли је у изради.

На југу, ка Грчкој воде три путна правца и две железничке пруге. Први и најважнији путни правац иде вардарском долином (електрификована железничка пруга и аутопут Е75), други пролази Пелагонијском котлином (путни права Битољ—Лерин), као и железничка пруга која је већ дуги низ година ван употребе. Трећи путни правац је Дојран—Кукуш, односно гранични прелаз Стари Дојран.

На западу Македонију и Албанију спајају четири путна правца, од којих два пролазе Охридско-струшком котлином и преко граничних прелаза Ћасафан (путни правац СтругаДрач) и Свети Наум (путни правац ОхридПогдрадец) воде у Албанију. Трећи путни правац пролази Преспанском котлином, од Ресена до Мале Преспе, док четврти води до граничног прелаза Блато (путни правац ДебарПишкопеја).[7]

Поред копненог, Македонија има развијен и ваздушни саобраћај који је повезује како са суседним државама, тако и са остатком света. Ваздушни саобраћај се одвија преко два аеродрома, од којих се један налази у Скопљу — аеродром Александар Велики — а други у Охриду — аеродром Свети Апостол Павле.[8]

Повољан географски и саобраћајни положај који има Република Македонија омогућава развој веома важних и разноврсних саобраћајних комуникација. Сходно томе, она је укључена у међународну саобраћајну мрежу, па путевима у Македонији пролазе велике количине робе, али и велики број путника и туриста.[9] [10]

Границе[уреди]

Република Македонија се граничи са пет држава:

Северна граница са Републиком Србијом, која се протеже у правцу запад-исток, дугачка је 263 километра. Током своје дужине, границу пресецају седам граничних прелаза, шест планина, једна клисура и три веће реке. Граница почиње од врха Шерупа (2.092 m), који представља тромеђу Албаније, Македоније и Србије. Од свог почетка граница пресеца горњи део слива реке Радике и гранични прелаз Гора—Растелница, одакле се протеже даље ка истоку до централног планинског гребена Шар планине и једног од њених врхова — Љуботена (2.499 m). Од Љуботена се граница спушта наниже и пресеца пут ТетовоУрошевацПриштина, где је смештен и гранични прелаз Јажинце, одакле се даље спушта у Качаничку котлину и сече реку Лепенац. У тој области граница пресеца железничку пругу Скопље—Приштина, где је смештен железнички гранични прелаз Вучји Дол, као и аутопут Скопље—Приштина, где се налази гранични прелаз Блаце. Одатле се граница наставља до врха Скопске Црне Горе, са које потом силази у Кумановско-прешевску повију, где је пресецају локални гранични прелаз Сопот и путни правац Куманово—Бујановац, а потом и железничка пруга и аутопут Куманово—Врање са граничним прелазом Табановце. Даље на исток граница пролази ниским врхом Руен планине Осогово, да би је потом пресекла река Пчиња и пут Куманово—Прохор Пчињски са међународним граничним прелазом Пелинце. Источна завршница границе између Македоније и Србије пролази врховима планина Козјак, Герман и Билина, да би се завршина на врху Копрвија (1.315 m), који представља тромеђу Бугарске, Македоније и Србије.

Источна граница са Бугарском, уз мала одступања, протеже се меридијанским правцем. Граница је дуга 177 километара и својом дужином пресеца четири гранична прелаза, пет планина, једну котлину и једну већу реку — Струмицу. Од врха Коприва, граница се спушта до граничног прелаза Деве Баир (1.160 m), односно на пут Крива ПаланкаЋустендил, одакле почиње да се протеже Осоговском планином све до њеног врха Руен (2.225 m), да би се потом постепено спуштала и пресецала све њене гребене. Пре него што почне да се протеже планином Влахином, граница пресеца саобраћајницу ДелчевоБлагоевград са граничним прелазом Делчево. Од Влајне, граница се даље пружа Малешевском планином до њеног највишег врха — Ченгиног Кала (1.745 m), а потом и до граничног прелаза Клепало (Црна Скала, 1.290 m). Преко овог високог планинског превоја граница стиже до планине Огражден, коју сече и спушта се у Струмичку котлину, пресецајући је заједно са путним правцем Струмица—Петрич, односно граничним прелазом Ново Село и реком Струмицом. Источна граница завршава се на планини Беласици, односно на њеном врху Тумба (1.881 m), који представља тромеђу Бугарске, Грчке и Македоније.[11]

Јужна граница са Грчком протеже се правцем исток-запад у дужини од 262 километра и сече три гранична прелаза, пет планина, четири котлине, два језера и највећу македонску реку — Вардар. Од врха Тумба, граница у правцу паралеле пролази дуж гребена планине Беласице, где се спушта и сече Дојранско језеро, саобраћајницу Стари Дојран—Кукуш и гранични прелаз Дојран. Граница се даље наставља и сече Ђевђелијско-валандовску котлину, међународни путни правац Е75 и Вардар, као и међународну железничку линију ЂевђелијаСеховоСолун и аутомобилски гранични прелаз Богородица. Даље на запад, граница пролази планином Кожуф и високих врховима Зелени Брег (2.171 m) и Дудица (2.132 m), да би се потом спустила на нижу планину Козјак, са које потом прелази на планину Ниџе, где сече и највиши врх Кајмакчалан (2.520 m). Ова граница сече и највећу македонску равницу, Пелагонију, заједно са путним правцем Битољ—Лерин и граничним прелазом Кременица (који већ неколико година није у функцији). Од пелагонијске равнице граница се даље протеже преко Баба планине и њеног врха Ржане (2.334 m), настављајући се даље на Преспанску котлину и пресецајући Преспанско језеро све до тромеђе Албаније, Грчке и Македоније.

Западна граница са суседном Албанијом протеже се у приближно меридијанском правцу север-југ, дужине је 192 километра и пресецају је четири гранична прелаза и исто толико планина, два језера, једна котлина и једна већа река — Црни Дрим. Јужно од острва Голем Град на Преспанском језеру, од тромеђе Албаније, Грчке и Македоније, почиње западна граница. Идући ка северу, она пролази највишим врховима планине Галичице, претходно пресецајући саобраћајницу Ресен—Горица, односно гранични прелаз Стење. Западним обронцима Галице граница се спушта до Охридског језера преко путног правца Охрид—Подградец и граничног прелаза Свети Наум. Даље, северозападно, копнена граница прелази у водену, а потом даље скреће ка западу и пресеца путни правац Струга—Елбасан и гранични прелаз Ћасафан. Меридијанским правцем граница се даље пружа врховима планине Јабланице, да би се потом спустила у Дебарску котлину и пресекла Црни Дрим и гранични прелаз Блато. На крају, граница пролази гребенима планина Крчин, Дешат и Кораб, где пресеца највиши врх Македоније — Голем Кораб (2.764 m), највиши планински превој Голема Корабска Врата и завршава се врхом Шерупа, који представља тромеђу Албаније, Македоније и Србије.

Границе са Србијом, Бугарском, Албанијом и Грчком нису етничке, с обзиром да у Пиринској и Егејској Македонији, као и у областима Мала Преспа, Голо Брдо и Гора живи значајан број македонског становништва који не ужива сва грађанска права.[12]

У оквиру ових граница Република Македонија заузима површину од 25.713 км2. Контура државне територије је неправилна, али ипак у одређеној мери подсећа на елипсу. Македонија спада у групу малих држава, као и у групу континенталних држава које немају излаз на море. Ваздушном линијом у правцу север-југ, Македонија се протеже на дужини од око 155 километара, док је у правцу запад-исток дужине око 215 километара.

У својим етничким границама, Македонија заузима површину од 68.451 км2, од чега Македонији припада 25.713 км2 или 37,5 %, 34.411 км2 припада Грчкој (50,3 %), 6.789 км2 (9,9 %) Бугарској, Албанији припада 802 км2 (1,2 %), док Србији припада 727 км2 (1,1 %).[13]

Насеља[уреди]

У Македонији појава насеља датира још од праисторијског периода. Наиме, прва насеља на простору Македоније појавила су се у периоду раног неолита, пре око 7.000 година пре нове ере, док први градови датирају из 7. века пре нове ере.

Стварање насеља, њихов развој и формирање мреже насеља условљени су како природно-географским, тако и историјско-економским догађајима и променама. Током дуге историјске прошлости, на територији Македоније изграђена су насеља различите величине и са различитим значајем. Нека од њих нестала су у прошлости, док су друга временом наставила свој развој.

Према величини и функцији коју имају, насеља се деле на градска и сеоска. Данас, у складу са Законом о територијалној подели из 2004. године, у Републици Македонији постоји укупно 1.767 насеља. Од тога је градских насеља 34, док је осталих 1.733 насеља сеоског типа. Треба напоменути да у чак 146 сеоских насеља нема становништва, односно становништво је расељено, па тако у Републици Македонији данас постоји 1.621 село.

За време пописа 2002. године, укупна градска популација у 34 градова бројала је 1.175.909 становника, што представља 58,1 % укупног становништва Македоније, док је у 1.621 селу живело укупно 846.638 људи, односно 41,9 % укупне популације. Према истом попису, у Македонији постоји 282 насеља са преко 1.000 становника (укључујући и Град Скопље), у којима укупно живи 1.728.803 житеља, односно 85,5 % укупног становништва.[14]

Градска насеља[уреди]

У Републици Македонији се 34 насеља сматра градовима: Скопље, Куманово, Битољ, Прилеп, Тетово, Велес, Штип, Охрид, Струмица, Гостивар, Кавадарци, Кочани, Кичево, Струга, Радовиш, Ђевђелија, Дебар, Свети Николе, Неготино, Крива Паланка, Пробиштип, Делчево, Виница, Ресен, Берово, Кратово, Крушево, Валандово, Пехчево, Македонски Брод, Демир Хисар, Македонска Каменица, Богданци и Демир Капија.

Према величини, односно према броју становника, градови се могу поделити у три групе — на велике, средње и мале. У велике градове спадају насеља са преко 50.000 становника, којих у Македонији има пет — Скопље (467.257), Битољ (74.550), Куманово (70.842), Прилеп (66.246) и Тетово (52.915).

У средње градове спадају они са 10.000—50.000 становника, којих има 18 у Македонији: Велес, Штип, Охрид, Струмица, Гостивар, Кавадарци, Кочани, Кичево, Струга, Радовиш, Ђевђелија, Дебар, Свети Николе, Неготино, Крива Паланка, Делчево, Пробиштип и Виница.

Мали градови су они са мање од 10.000 становника. Таквих је 11 у Републици Македонији: Ресен, Берово, Кратово, Крушево, Валандово, Пехчево, Македонски Брод, Македонска Каменица, Богданци, Демир Капија и Демир Хисар, од којих је последњи најмањи град, са свега 2.593 становника.

Територијални или просторни распоред градова је такав да се 9 њих налази у Повардарју, 12 у западном, а 13 у источном делу Македоније. У котлинама су смештена 23 градска насеља, у брдско-котлинским областима њих 8 (Штип, Велес, Кратово, Пробиштип, Крива Паланка, Македонски Брод, Македонска Каменица и Демир Капија), само један град је планинског типа — Крушево (1.250 m), док се Охрид и Струга сврставају у пријезерске градове. У неким котлинама је смештено више од једног градског насеља, односно у 7 котлина је смештено 14 градова — Битољ и Прилеп у Пелагонији, Тетово и Гостивар у Пологу, Неготино и Кавадарци у Тиквешкој котлини, Струмица и Радовиш у Струмичко-радовишкој котлини, Ђевђелија и Валандово у Ђевђелијско-валандовској котлини, Кочани и Виница у Кочанској, док се Берово и Пехчево налазе у Малешевској котлини.

У односу на површину Републике Македоније, сваки град се у просеку простире на површини од 756 км2. У западном делу Македоније налази се 12 градова, од којих сваки просечно захвата површину од 918 км2, у источном делу их је 13, с тим да се сваки град у просеку простире на површини од 545 км2, док их у Повардарју има 9, где у просеку сваки град захвата површину од 845 км2.

Као резултат културно-историјских и друштвено-економских догађаја и промена, градови у Македонији су физички и функционално претрпели велике промене. Познато је да је још у античко доба, у етнички недељивој Македонији постојало око 70 мањих и већих градова, од којих су најпознатији били Стоби, Хераклеја, Скупи, Стибера, Лихнид, Пела, Филипи и други, а чији су археолошки остаци и данас добро очувани.[15]

Из пресловенског периода, углавном из римског доба, датира пет градова — Скопље, Охрид, Велес, Штип и Кратово. Данашњи градови који су засељени још у средњем веку су Битољ, Прилеп, Струмица, Дебар, Радовиш, Кичево, Струга, Тетово, Гостивар и Кочани. У већини ових градова њихови саставни делови били су углавном зидови, врата, храмови, тргови и улице.

У турском периоду урбана насеља су расла, па су тако формирана 12 градова: Куманово, Крива Паланка, Делчево, Пехчево, Берово, Свети Николе, Кавадарци, Неготино, Ђевђелија, Валандово, Крушево и Ресен. Основне карактеристике ових градовима дале су исламска религија и војна власт, а посебну карактеристичну физиономију овим градовима дала је чаршија, мали стамбени комплекс, а нарочито покривени делови или безистани. Овакви безистени постојали су у Скопљу, Штипу, Битољу и другим градовима, па су, због своје физиономије, ови градови припадали оријентално-византијском архитектонском стилу. Од Другог светског рата па надаље у свим градовима су извршене велике физиономске промене — изграђени су савремени стамбени комплекси са вишеспратним зградама и свом неопходном инфраструктуром, док стари делови града полако нестају постепеном ревитализацијом новим савременим садржајима.

Паралелно са значајним физиономским променама, градови су били изложени и функционалном развоју. Познато је да до Другог светског рата у македонским градовима није постојало ниједно индустријско постројење, већ су се људи у градовима бавили искључиво занатом и трговином. Данас је индустрија у већој или мањој мери присутна у свим градовима, па се тако у њима концентришу различите функције — административна, индустријска, саобраћајна, трговинска, здравствена, културна, просветна и друге. По обиму и разноврсности ових функција Скопље надмашује све остале градове. Он је главни град државе и као такав има најразвијенију полифункционалност. Тако, на пример, од 108.738 предузећа, колико их је било 1998. године у Републици Македонији, око 45.000, односно 41 % њих је било смештено у Скопљу. Други центар са значајном концентрацијом функција је Битољ са 6.890 предузећа или 6,3 % укупног броја, а након њега следе Куманово, Охрид, Прилеп, Тетово, Штип, Струмица и остали.[16]

Административно-територијална подела[уреди]

Општине у Републици Македонији

Према територијалној подели из 2004. године, Република Македонија је подељена на 84 општине са 1.795 насеља и на Град Скопље као посебну јединицу локалне самоуправе. Насупрот претходне 123 општине из периода 1996—2004. године и 34 општине до 1996. године, данас постоје 84 општине.

За разлику од раније поделе, у оквиру Скопља данас постоји 17 општина, од којих 10 припада Граду Скопљу као посебна јединица локалне самоуправе. То су: Аеродром, Бутел, Гази Баба, Ђорче Петров, Карпош, Кисела Вода, Сарај, Центар, Чаир и Шуто Оризари, са укупно 506.926 становника или 25,1 % укупног становништва Македоније. Остале општине су без статуса градских општина, односно представљају руралне општине, где спадају: Арачиново, Студеничани, Зелениково, Петровец, Илинден, Сопиште и Чучер-Сандево.

Општине у Републици Македонији се разликују по површини, броју насеља, полу, старости, густини насељености, националној припадности, као и према броју домаћинстава, образовној структури, активности и слично.

Подела Града Скопља
Општине у Републици Македонији од 2004. до 2013. године

Са стварањем већег броја општина, створене су значајне разлике у погледу њихове величине, односно површине, па тако постоји 14 општина са површином већом од 500 км2 (Гостивар, Берово, Штип, Ресен, Прилеп, Кавадарци, Куманово, Маврово и Ростуша, Македонски Брод, Новаци, Охрид, Струга, Чашка и Битољ) које заузимају површину од 9.853 км2, што чини 38,3 % укупне територије. У следећу категорију — општине површине између 400 и 500 км2 — спада 12 општина које захватају површину од 5.275 км2 или 20,5 %. Општина са површином између 300 и 400 км2 има 7 и оне се простиру на површини од 2.468 км2 (9,6 %), док општина са површином 200—300 км2 има 16, са укупном површином од 3.838 км2 (14,9 %). Оних мањих, са површином од 100 до 200 км2, има највише — чак 19, па оне захватају површину од 2.926 км2 или 11,4 %. Најмањих општина — са површином мањом од 100 км2 — има 16 и оне се простиру на површини од 773 км2, односно на 3 % целокупне територије Републике Македоније. Највећа македонска општина је Општина Прилеп која се простире на површини од 1.194 км2, док је најмања Општина Чаир, која заузима површину од свега 3,5 км2.

Насељена места су различито распоређена по општинама и њихов број није равномерно заступљен. Према броју насеља, четири општине (Битољ, Прилеп, Струга и Македонски Брод) имају највећи број насеља (преко 44), док најмањи број насеља — само једно — има Општина Вевчани. Деветнаест општина има између 31 и 50 насеља, потом следи десет општина које имају 21—30 насеља, 32 општине са 11—20, а у групу са мање од 10 насељених места спада 18 општина.[17]

Грб Општина HASC[1] ISO 3166-2:MK Седиште општине Површина
(км2)[2]
Број становника
(2002)
Област Општински службени језици[18]
Coat of arms of Aerodrom Municipality, 2012-present.svg Аеродром[3] MK.AD MK-01 Аеродром (четврт) 21.85 72.009 Скопска македонски
Coat of arms of Aračinovo Municipality.svg Арачиново MK.AR MK-02 Арачиново 38 11.597 Скопска македонски
албански
Coat of arms of Berovo Municipality.svg Берово MK.BR MK-03 Берово 597 13.941 Источна македонски
30px Битољ MK.TL MK-04 Битољ 790 95.385 Пелагонијска македонски
Coat of arms of Bogdanci Municipality.svg Богданци MK.BG MK-05 Богданци 114 8.707 Југоисточна македонски
Coat of arms of Bogovinje Municipality.svg Боговиње MK.VJ MK-06 Боговиње 141 28.997 Полошка македонски
албански
Coat of arms of Bosilovo Municipality.svg Босилово MK.BS MK-07 Босилово 143 14.260 Југоисточна македонски
30px Брвеница MK.BN MK-08 Брвеница 164 15.855 Полошка македонски
албански
Coat of arms of Butel Municipality.svg Бутел[4] MK.BU MK-09 Бутел (четврт) 60.79 36.154 Скопска македонски
албански
Coat of arms of Valandovo Municipality.svg Валандово MK.VA MK-10 Валандово 331 11.890 Југоисточна македонски
Coat of arms of Vasilevo Municipality.svg Василево MK.VL MK-11 Василево 231 12.122 Југоисточна македонски
Coat of arms of Vevčani Municipality.svg Вевчани MK.VV MK-12 Вевчани 35 2.433 Југозападна македонски
Coat of arms of Veles Municipality.svg Велес MK.VE MK-13 Велес 518 55.108 Вардарска македонски
30px Виница MK.NI MK-14 Виница 432 19.938 Источна македонски
Coat of arms of Vrapčište Municipality.svg Врапчиште MK.VH MK-16 Врапчиште 157 25.399 Полошка македонски
албански
турски
Coat of arms of Gazi Baba Municipality.svg Гази Баба[5] MK.GB MK-17 Гази Баба (четврт) 92 72.617 Скопска македонски
30px Гевгелија MK.GV MK-18 Гевгелија 484 22.988 Југоисточна македонски
Coat of arms of Gostivar Municipality.svg Гостивар MK.GT MK-19 Гостивар 375 81.042 Полошка македонски
албански
турски
30px Градско MK.GR MK-20 Градско 291 3.760 Вардарска македонски
30px Дебар MK.DB MK-21 Дебар 85 19.542 Југозападна македонски
албански
Coat of arms of Debarca Municipality.svg Дебaрца MK.DA MK-22 Белчишта 423 5.507 Југозападна македонски
Coat of arms of Delčevo Municipality.svg Делчево MK.DL MK-23 Делчево 423 17.505 Источна македонски
Coat of arms of Demir Kapija Municipality.svg Демир Капија MK.DK MK-24 Демир Капија 312 4.545 Вардарска македонски
Coat of arms of Demir Hisar Municipality, Macedonia.svg Демир Хисар MK.DM MK-25 Демир Хисар 480 9.497 Пелагонијска македонски
Coat of arms of Dojran Municipality.svg Дојран MK.SD MK-26 Стар Дојран 129 3.426 Југоисточна македонски
Coat of arms of Dolneni Municipality.svg Долнени MK.DE MK-27 Долнени 418 13.568 Пелагонијска македонски
албански
Coat of arms of Ǵorče Petrov Municipality.svg Ђорче Петров[6] MK.GP MK-29 Ђорче петров (четврт) 63 41.634 Скопска македонски
Coat of arms of Želino Municipality.svg Желино MK.ZE MK-30 Желино 201 24.390 Полошка македонски
албански
Coat of arms of Zelenikovo Municipality.svg Зелениково MK.ZK MK-32 Зелениково 177 4.077 Скопска македонски
албански
30px Зрновци MK.ZR MK-33 Зрновци 52 3.264 Источна македонски
30px Илинден MK.IL MK-34 Илинден (четврт) 97 15.894 Скопска македонски
Coat of arms of Jegunovce Municipality.svg Јегуновце MK.JG MK-35 Јегуновце 174 10.790 Полошка македонски
албански
30px Кавадарци MK.AV MK-36 Кавадарци 998 38.741 Вардарска македонски
Coat of arms of Karbinci Municipality.svg Карбинци MK.KB MK-37 Карбинци 231 4.012 Источна македонски
Coat of arms of Karpoš Municipality.svg Карпош[7] MK.KX MK-38 Карпош (четврт) 21 59.666 Скопска македонски
30px Кисела Вода[8] MK.VD MK-39 Кисела Вода (четврт) 43 57.236 Скопска македонски
Coat of arms of Kičevo Municipality.png Кичево MK.KH MK-40 Кичево 838 56.734 Југозападна македонски
албански
Coat of arms of Konče Municipality.svg Конче MK.KN MK-41 Конче 233 3.536 Југоисточна македонски
30px Кочани MK.OC MK-42 Кочани 357 38.092 Источна македонски
Coat of arms of Kratovo Municipality.svg Кратово MK.KY MK-43 Кратово 375 10.441 Североисточна македонски
Coat of arms of Kriva Palanka Municipality.svg Крива Паланка MK.KZ MK-44 Крива Паланка 482 20.820 Североисточна македонски
Coat of arms of Krivogaštani Municipality.svg Кривогаштани MK.KG MK-45 Кривогаштани 88 6.150 Пелагонијска македонски
Coat of arms of Kruševo Municipality.svg Крушево MK.KS MK-46 Крушево 190 9.684 Пелагонијска македонски
албански
влашки
Coat of arms of Kumanovo Municipality.svg Куманово MK.UM MK-47 Куманово 432 105.484 Североисточна македонски
албански
30px Липково MK.LI MK-48 Липково 270 27.058 Североисточна македонски
албански
Coat of arms of Lozovo Municipality.svg Лозово MK.LO MK-49 Лозово 166 2.858 Вардарска македонски
Coat of arms of Mavrovo and Rostuša Municipality.svg Маврово и Ростуша MK.MR MK-50 Ростуша 856 8.618 Полошка македонски
турски
Coat of arms of Makedonska Kamenica Municipality.svg Македонска Каменица MK.MK MK-51 Македонска Каменица 189 8.110 Источна македонски
Coat of arms of Makedonski Brod Municipality (2012).svg Македонски Брод MK.MD MK-52 Македонски Брод 875 7.141 Југозападна македонски
Coat of arms of Mogila Municipality.svg Могила MK.MG MK-53 Могила 255 6.710 Пелагонијска македонски
Coat of arms of Negotino Municipality.svg Неготино MK.NG MK-54 Неготино 414 19.212 Вардарска македонски
Coat of arms of Novaci Municipality.svg Новаци MK.NV MK-55 Новаци 755 3.549 Пелагонијска македонски
30px Ново Село MK.NS MK-56 Ново Село 257 11.567 Југоисточна македонски
30px Охрид MK.OD MK-58 Охрид 392 55.749 Југозападна македонски
30px Петровец MK.PE MK-59 Петровец 222 8.255 Скопска македонски
албански
Coat of arms of Pehčevo Municipality.svg Пехчево MK.PH MK-60 Пехчево 208 5.517 Источна македонски
Coat of arms of Plasnica Municipality.svg Пласница MK.PN MK-61 Пласница 54 4.545 Југозападна македонски
турски
Coat of arms of Prilep Municipality.svg Прилеп MK.PP MK-62 Прилеп 1.198 76.768 Пелагонијска македонски
30px Пробиштип MK.PT MK-63 Пробиштип 326 16.193 Источна македонски
Coat of arms of Radoviš Municipality.svg Радовиш MK.RV MK-64 Радовиш 502 28.244 Југоисточна македонски
Coat of arms of Rankovce Municipality.svg Ранковце MK.RN MK-65 Ранковце 240 4.144 Североисточна македонски
Coat of arms of Resen Municipality.svg Ресен MK.RE MK-66 Ресен 549 16.825 Пелагонијска македонски
Coat of arms of Rosoman Municipality.svg Росоман MK.RM MK-67 Росоман 133 4.141 Вардарска македонски
Coat of arms of Saraj Municipality.svg Сарај[9] MK.AJ MK-68 Сарај (четврт) 230 35.408 Скопска македонски
албански
30px Свети Николе MK.SL MK-69 Свети Николе 483 18.497 Вардарска македонски
Coat of arms of Sopište Municipality.svg Сопиште MK.SS MK-70 Сопиште 223 5.656 Скопска македонски
албански
Coat of arms of Staro Nagoričane.svg Старо Нагоричане MK.NA MK-71 Старо Нагоричане 515 4.840 Североисточна македонски
српски
Coat of arms of Struga Municipality.svg Струга MK.UG MK-72 Струга 469 63.376 Југозападна македонски
албански
Coat of arms of Strumica Municipality.svg Струмица MK.RU MK-73 Струмица 311 54.676 Југоисточна македонски
30px Студеничани MK.SU MK-74 Студеничани 276 17.246 Скопска македонски
албански
30px Теарце MK.TR MK-75 Теарце 137 22.454 Полошка македонски
албански
Coat of arms of Tetovo Municipality, Macedonia.svg Тетово MK.ET MK-76 Тетово 262 86.580 Полошка македонски
албански
Coat of arms of Centar Municipality, Macedonia.svg Центар[10] MK.CE MK-77 Центар (четврт) 9 45.412 Скопска македонски
Coat of arms of Centar Župa Municipality.svg Центар Жупа MK.CZ MK-78 Центар Жупа 107 6.519 Југозападна македонски
турски
Coat of arms of Čair Municipality.svg Чаир[11] MK.CI MK-79 Чаир (четврт) 53 64.773 Скопска македонски
албански
30px Чашка MK.CA MK-80 Чашка 727 7.673 Вардарска македонски
албански
Coat of arms of Češinovo-Obleševo Municipality.svg Чешиново-Облешево MK.CH MK-81 Облешево 133 7.490 Источна македонски
Coat of arms of Čučer Sandevo Municipality.svg Чучер-Сандево MK.CS MK-82 Чучер-Сандево 215 8.493 Скопска македонски
албански
српски
Coat of arms of Štip Municipality.svg Штип MK.ST MK-83 Штип 583 47.796 Источна македонски
Coat of arms of Šuto Orizari Municipality.svg Шуто Оризари[12] MK.SO MK-84 Шуто Оризари (четврт) 6 22.017 Скопска македонски
ромски

Марта 2013. године Кичеву су припојене следеће општине (горенаведени подаци за Кичево представљају укупне податке за свих пет ранијих општина):

Грб Општина HASC[13] ISO 3166-2:MK Седиште општине Површина
(км2)[14]
Број становника
(2002)
Област Општински службени језици
Coat of arms of Vraneštica Municipality.png Вранештица MK.VC MK-15 Вранештица 109 1.322 Југозападна македонски
турски
Coat of arms of Drugovo Municipality.svg Другово MK.DR MK-28 Другово 383 3.249 Југозападна македонски
Coat of arms of Zajas Municipality.svg Зајас MK.ZA MK-31 Зајас 161 11.605 Југозападна македонски
албански
Coat of arms of Oslomej Municipality.png Осломеј MK.OS MK-57 Осломеј 137 10.420 Југозападна македонски
албански

Подела општина према броју становника[уреди]

Ако се изузме Град Скопље и његове четврти, једина општина са више од 100.000 становника у Републици Македонији је Општина Куманово (118.079) у којој живи 5,2 % укупне популације. Тринаест општина има између 50.000 и 100.000 становника са укупним бројем од 894.985 становника, односно 44,3 % укупног становништва које живи на територији Македоније. Након тога следи 8 општина које имају 30.000—50.000 становника са укупно 373.375 становника (15,5 %). Између 20.000 и 30.000 становника имају 9 општина, које укупно броје 222.567 становника (11 %), а након њих следи 21 општина са по 10.000—20.000 становника, што у збиру износи 308.908 житеља или 15,3 % укупног становништва. Општина које имају 5.000—10.000 становника има 16, које у збиру имају 119.727 становника (5,9 %), након којих следи 13 општина са 3.000—5.000 становника које насељава 51.080 становника или 2,5 % популације. На крају, свега три општине имају између 1.000 и 3.000 становника са укупним бројем од 5.613 житеља (0,3 %), а то су Вевчани (2.433), Вранештица (1.322) и Лозово (2.858).[19]

Подела општина по густини насељености[уреди]

Карта убраних и руралних општина у Републици Македонији

Просечна густина насељености у Републици Македонији износи 79 становника/км2. У 34, односно 40,5 % општина густина насељености је већа од републичког просека, од чега чак 6 општина има густину насељености већу од 1.000 становника/км2 (Аеродром, Центар, Карпош, Кисела Вода, Шуто Оризари и Чаир). Четири општине (Бутел, Гази Баба, Ђорче Петров и Кичево) имају густину насељености 500—1.000 становника/км2, након којих следи исто толико општина са густином насељености између 200 и 500 становника/км2. Чак 20 општина има густину насељености 51—100 становника/км2, а највећи је број малих општина са густином између 50 и 100 становника/км2 — чак 31. Пет општина има најмању густину насељености — мању од 10 становника/км2, а то су Новаци, Другово, Чашка, Вранештица и Македонски Брод.[20]

Подела општина по узрасти становништва[уреди]

У прву старосну групу — од 0 до 19 година — спада 29,2 % становништва, другој старосној групи (20—64 године) припада 60 %, док остатак становништва, односно њих 10,7 %, чини старо становништво са преко 65 година старости. На основу ових података може се закључити да је становништво Републике Македоније захваћено процесом демографског старења. У Македонији постоји 16 општина у којима старо становништво учествује са преко 20 % укупне популације, а са истим бројем младе популације. Овакве карактеристике имају општине Новаци (29,3 %), Дебарца (27,9 %), Старо Нагоричане (27,6 %), Вранештица (27 %) и друге. У 32 општине је велики удео младог становништва (0—19 година) које у њима чини преко 38 % укупне популације. Карактеристични примери оваквих општина јесу Шуто Оризари (39,8 %), Арачиново (42,8 %), Студеничани (40,8 %), Сарај (38,9 %), Желино (40,9 %), Центар Жупа (41,7 %), Липково (41,7 %), Пласница (40,3 %) и друге.[21]

Подела општина по националној припадности[уреди]

У Републици Македонији, поред општина које су претежно једнонационалне, постоје и општине у којима постоји вишенационална структура становништва. У 46, односно у 64,8 % општина Македони учествују са преко 80 %, у 10 општина претежно живе Албанци, који од укупног броја становника у тим општинама представљају преко 80 %. Две општине су претежно насељене Турцима — Центар Жупа и Пласница, у којима чак 97 % становништва чине Турци. Роми чине већинско становништво једино у општини Шуто Оризари, у којој су заступљени са преко 66 % укупног становништва. Осталих 25 општина насељено је становницима различитих националности, са различитим процентуалним учешћем у укупном броју становника тих општина.[22]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Државен завод за статистика, Статистички годишник на Република Македонија, 2013, 14 стр.
  2. Национална географија за втора година реформирано гимназиско образование - стр. 10
  3. Статија за островите во Македонија - географски портал „ИГЕО“
  4. Национална географија за втора година реформирано гимназиско образование - стр. 11
  5. Крива Круша веќе не е срцето на Македонија - Дневник, 03.08.2011
  6. Географија за VI одделение за основно образование - стр.8
  7. Состојба на патиштата; преземено од АМСМ услуги
  8. Географија за VI одделение за основно образование - стр.9
  9. Список на гранични премини во Македонија; преземено од Златна книга
  10. Географија за VI одделение за основно образование - стр.6/7
  11. Национална географија за втора година реформирано гимназиско образование - стр. 15
  12. Национална географија за втора година реформирано гимназиско образование - стр. 16
  13. Национална географија за втора година реформирано гимназиско образование - стр. 17
  14. Национална географија - втора година реформирано гимназиско образование - стр.111
  15. Национална географија - втора година реформирано гимназиско образование - стр.112
  16. Национална географија - втора година реформирано гимназиско образование - стр.113/114
  17. Национална географија - втора година реформирано гимназиско образование - стр. 117/118
  18. Адресар на општините во Република Македонија
  19. Национална географија - втора година реформирано гимназиско образование - стр.118
  20. Национална географија - втора година реформирано гимназиско образование - стр.119
  21. Национална географија - втора година реформирано гимназиско образование - стр.120
  22. Национална географија - втора година реформирано гимназиско образование - стр.120

Спољашње везе[уреди]