Pređi na sadržaj

Perun

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Perunika, Perunova biljka

Perun (stsl. Перунъ) je slovenski bog neba i groma, ali i pokrovitelj vladara.[1] Verovatno je bio vrhovni bog svih starih Slovena.[2] Perunov dan je bio četvrtak.[3][4] Perunu je bila posvećena biljka perunika (bogiša), ali i hrast.[5][6][7] Stari Sloveni su verovali da će Perun svojim gromom usmrtiti svakoga ko prekrši datu reč ili laže na svedočenju i zato se on koristio u svim ozbiljnim zakletvama i vladari pri sklapanju mira. Perunove sposobnosti i proslavljanje su kod hrišćana zamenjene sa Svetim Ilijom. Nenad Gajić u delu Slovenska Mitologija smatra da je Perun toliko zastupljen kod Slovena da se pogrešno smatra za vrhovnog Boga. Kako Nenad Gajić piše Svarog je vrhovni Bog a Perun je njegov sin što se može vidjeti kako se za Peruna često kaže i Svarožić, sin Svarogov. Perunovi zadaci su najodgovorniji i on uživa najveće poverenje tako da se spominje i da Perun okreće Svarogov točak zvezdanog neba ili Kolo Svarogovo. Kolo Svarogovo je po starim verovanjima svemir koji se vrti oko Polarne zvezde koja je u njegovom centru. Perun također kontroliše kiše i oluje.[8]

Etimologija i indoevropsko poreklo[uredi | uredi izvor]

Ime Perun izvodi je praslovenska reč, a izvodi se od indoevropskog korena per odnosno perk koji ima značenje „udariti” (vrlo snažno, silovito udariti), „rasprsnuti” i sufiksa un koji označava onoga koji izvršava radnju.[9][10] U poljskom pjore (piore) znači „udaram”, dok piorun znači „grom”.

Srbi, Bugari i Rusi (današnji Rusi, Ukrajinci i Belorusi) ga nazivaju Perun, Poljaci Pjorum (Piorum), Česi Peraun (Peraun), a Slovaci Peron (Peron) odnosno Parom (Parom). Pojavljuje se i kod baltičkih naroda (Litvanaca) pod imenom Perkunas.[11]

Slovensko ime boga groma Perun, podudarno je litvanskom imenu boga groma Perkunas.[12][13] Skoro isti oblik imena boga groma kod Slovena i Litvanaca možda ukazuje na poreklo boga Peruna u vreme religijskog, a možda i jezičkog, zajedništva Slovena i Litvanaca. Postojanje boga groma kao vrhovnog boga u vreme mnogobožačkih verovanja upadljivo je i kod starih Grka i Rimljana. Isto mesto, u spisku bogova, Peruna, Zevsa i Jupitera može ukazivati na zajedničke religijske osnove Indoevropljana, to jest da su u vreme zajedništva imali boga groma kao važno, ili vrhovno božanstvo.

Opis i mitologija[uredi | uredi izvor]

U Vladimirovom Kijevu je izgleda prikazivan oko 980. godine sa sedom kosom, a plavim brkovima.[14] Slično Zevsu i Toru verovatno je zamišljano da Perun vozi kočiju, a u jednoj ruci drži sekiru, ili čekić. Sjekiru baca na zle ljude i duhove. Oženjen je Suncem. Njegovo je oružje zlatna jabuka. Svijet je opisan kao stablo, hrast, čije su grane nebo, a korenje podzemlje. Veles, Perunov brat, bježao je od Peruna skrivajući se svugdje kako bi došao do podzemlja. Gdje je došao, udarila bi munja s neba.

Perun kao vrhovni bog starih Slovena[uredi | uredi izvor]

Prvi zapis koji govori o vrhovnom bogu-gromovniku kod Slovena ostavio je vizantijski istoričar Prokopije iz Cezareje koji je u VI veku u svom delu O Ratovima (lat. De bellis) zabeležio verovanja Anta i Slovena.

Veruju naime (i Anti i Sloveni) da je jedan od bogova, tvorac munje, jedini gospodar sveta, i žrtvuju mu goveda i sve ostale žrtvene životinje.[15]

Prokopije nije zabeležio ime tog boga groma, ali iz pisanih izvora koji su nastali posle, jasno je da je pisao o Perunu.[16]

Neposredno pisanje o Perunu sa njegovim imenom nalazi se u Povesti minulih leta, ili Nestorovom letopisu iz 12. veka. To je delo u kome se opisuje Peruna kao vrhovni bog Kijevske Rusije pre primanja hrišćanstva. Nestor prvo spominje Peruna u pisanju o napadu kijevskog kneza Olega na Carigrad u 907. godini.

Carevi pak Leon i Aleksandar mir učiniše sa Olegom, obavezaše se da plaćaju danak i iđahu prisezati jedni drugima: carevi cjelovaše sami krst, a Olega i muževe njegove vodiše na zakletvu prema ruskome zakonu, i oni se kleše oružjem svojim, i Perunom, bogom svojim, i Volosom, bogom stoke, i utvrdiše mir.[17]

Prema Nestoru slično zaklinjanje u Peruna ponovilo se u vreme sporazumevanja kijevskog kneza Igora 945. sa Vizantincima.

I ko pomisli od strane Rusa da razruši ovu ljubav, da oni od njih koji su primili krštenje - osvetu dobiju od Boga svedržitelja, osudu na gubljenje vijeka budućeg; a oni od njih koji nisu kršteni - da nemaju pomoći od Boga, ni od Peruna,...[18]Ako pak ko od knezova ili od ljudi ruskih, hrišćanin ili nehrišćanin, naruši ovo što je napisano na hartiji ovoj, da - po zasluzi - umre od oružja svoga i da bude proklet od Boga i od Peruna za to što naruši svoju zakletvu.[19] Sutradan dozva Igor poslanike i dođe na brdo gdje stajaše Perun, i odložiše oružje svoje, i štitove i zlato, i zakle se Igor i ljudi njegovi...

Ako pak od onoga što ranije kazasmo šta ne održimo, ja i ovi sa mnom i poda mnom da imamo kletvu od Boga u kojega vjerujemo - u Peruna i Volosa, stočjeg Boga, i da budemo žuti kao zlato, i svojim oružjem da isječeni budemo. Za godinu 980. piše i Poče da jedini knezuje Vladimir u Kijevu i postavi kumire na brdu i izvan dvora sa kulom: drvenoga Peruna sa glavom od srebra, a sa zlatnim brkovima, i Horsa, i Dažboga, i Striboga i Simargla, i Mokoš. I prinosiše im žrtve, nazivajući ih bogovima.[20][21]

Gradnja drvenog kipa boga Peruna i još 5 kipova na uzvišenju u Kijevu bila je poslednja velika pobeda mnogoboštva na tom području. Nije prošla ni jedna decenija, a 988. knez Vladimir odlučio je da se oženi vizantijskom princezom Anom i prihvati njenu veru hrišćanstvo, a da odbaci stare bogove Slovena. “Naredi da se obore kumiri, i jedni da se iseku, a drugi da se spale. Peruna zapovedi privezati konju za rep i svući sa Gore niz Boričev do potoka, i postavi 12 ljudi da ga tuku gvozdenim palicama... I kada su ga vukli rukavcem do Dnjepra, oplakivahu ga nevernici, jer još ne behu primili sveto krštenje. I dovukavši ga baciše ga u Dnjepar.”[22] Knez Vladimir postavio je ljude kojima je rekao: “Ako nasedne [kip Peruna] negde na obalu, odgurajte ga (u Dnjepar) ...“[23]

Kada su Sloveni prihvatili hrišćanstvo Peruna, kao gromovnika, zamenio je Sveti Ilija.[12][11] Pored uzvišenja kod Kijeva i na više drugih uzvišenja gde su živeli mnogobožački Sloveni poštovan je bog-gromovnik, Perun, ili su povezivana sa tim bogom. Jugoistočno od Splita postoji nekoliko uzvišenja (Perun, Perunsko i Perunić) nazvanih po Perunu, a za jedno od njih ime je sačuvano od druge polovine 11. veka.[24][25] Trag Peruna se očuvao i u nekim drugim toponimima Perun do savremenog doba, ali u drugim slučajevima hrišćani su ime Perun za neke vrhove zamenili imenom Svetog Ilije hrišćanskog svetitelja koji je bio gospodar gromova, slično kao Perun.[26][27][25] Izgleda da je i žrtvovanje goveda preneto od Peruna na Svetog Iliju.[28] Posle nestanka vere u boga Peruna, njegovo ime opstalo je kao lična imena Perun, Peruna, Perunika i Perunica kod Južnih Slovena, a odatle je izvedeno i prezime Perun(i)či kod Srba.[29]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Alimov 2015, str. 16-17 (156-157).
  2. ^ Logos 2017, str. 62-63. Veselin Čajkanović je izneo pretpostavku da Perun nije bio vrhovni bog kod Srba u vreme mnogoboštva, ali izgleda da ta pretpostavka nije dovoljno uverljiva.
  3. ^ Skok 1972, str. 644. U romanskim jezicima za četvrti radni dan u sedmici, četvrtak, javlja se i ime Jovis dies (Jovis dies), to jest „Jupiterov dan”. Kod Germana Jupiter je izjednačavan sa Donarom, a četvrtak je nazivan donerstag (Donnerstag). Kod Slovena u području Elbe/Labe to jest u jeziku Lužičkih Srba isti dan se zove i peräune- dăn („Perun-dan”). Iz toga se vidi da su oni Peruna izjednačili sa Jupiterom i Donarom.
  4. ^ Ivanov 2005, str. 12-13. U romanskim jezicima za četvrti radni dan u sedmici, četvrtak, javlja se i ime Jovis dies (Jovis dies), to jest „Jupiterov dan”. Kod Germana Jupiter je izjednačavan sa Donarom, a četvrtak je nazivan donerstag (Donnerstag). Kod Slovena u području Elbe/Labe to jest u jeziku Lužičkih Srba isti dan se zove i peräune- dăn („Perun-dan”). Iz toga se vidi da su oni Peruna izjednačili sa Jupiterom i Donarom.
  5. ^ Stevanović i dr 1990, str. 394. Perunika je biljka sa sabljastim listovima i velikim cvetovima ljubičaste, bele, ili crvenosmeđe boje.
  6. ^ Karadžić 1852, str. 33. Vukovo pisanje da je kod Dubrovnika perunika imenovana i bogiša potvrđuje da su Južni Sloveni verovali da je Perun bio bog. Ako je za Slovene na Balkanu perunika=bogša, sledi i da je Perun=bog.
  7. ^ Skok 1972, str. 644.
  8. ^ „Perun - vrhovni bog u staroslovenskoj mitologiji | Srednje škole”. 
  9. ^ Skok 1972, str. 643-644.
  10. ^ Ivanov 2005, str. 7-10.
  11. ^ a b Lajoye 2018, str. 32.
  12. ^ a b Ivanov 2005, str. 10.
  13. ^ Lajoye 2018, str. 29-30, 32.
  14. ^ Lihačev & Tvorogov 2012, str. 54. „Poče da jedini knezuje Vladimir u Kijevu i postavi kumire na brdu i izvan dvora sa kulom: drvenoga Peruna sa glavom od srebra, a sa zlatnim brkovima”.
  15. ^ VIINJ, I 1955, str. 26-27.
  16. ^ Ivanov 2005, str. 14. Kada je nestalo verovanja u više bogova kod Slovena (možda u Bugarskoj) nastao je jedan prevod romana o Aleksandru Velikom u kome je piše da je Aleksandar Veliki bio sin boga Peruna. Iz toga se vidi da su Sloveni imali predstavu da su bogovi groma Zevs i Perun jednaki.
  17. ^ Lihačev & Tvorogov 2012, str. 24.
  18. ^ Lihačev & Tvorogov 2012, str. 33.
  19. ^ Lihačev & Tvorogov 2012, str. 36-37.
  20. ^ Lihačev & Tvorogov 2012, str. 54.
  21. ^ Kosović 2003, str. 49-50.
  22. ^ Lihačev & Tvorogov 2012, str. 79-80.
  23. ^ Lihačev & Tvorogov 2012, str. 80.
  24. ^ Alimov 2015, str. 15 (155).
  25. ^ a b Logos 2017, str. 61. sa napomenom 297.
  26. ^ Ivanov 2005, str. 20. Jedan Perunov vrh (oko 880 metara iznad mora) nalazi se na istočnoj strani Istre.
  27. ^ Alimov 2015, str. 16, 23 (156, 163).
  28. ^ Ivanov 2005, str. 13-14. Običaj da selo žrtvuje vola postojao na dan Sv. Ilije u Povardarju, kod Velesa.
  29. ^ Ivanov 2005, str. 19, 37.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Перун&oldid=27889502”