Ova stranica je zaključana od daljih izmena anonimnih korisnika i novajlija zbog sumnjivog doprinosa istih, koji treba da se raspravi na stranici za razgovor

Tomislav Nikolić

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Tomislav Nikolić
Tomislav Nikolić, official portrait.jpg
Tomislav Nikolić
Biografija
Datum rođenja( 1952-02-15)15. februar 1952. (67 god.)
Mesto rođenjaKragujevac
 Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija FNR Jugoslavija
Državljanstvo Srbija
ReligijaPravoslavni hrišćanin
SupružnikDragica Nikolić
DecaRadomir i Branislav
Profesijamaster ekonomista
Politička
partija		Nezavisni političar
Ranije:
Savez komunista Jugoslavije
(1970—1990) [1]
Narodna radikalna stranka
(1990—1991)
Srpska radikalna stranka
(1991—2008)
Srpska napredna stranka
(2008—2012)
PotpisSignature Tomislav Nikolic.png
tomislavnikolic.org
Spisak predsednika Srbije
31. maj 2012. — 31. maj 2017.
Izbori20. maj 2012.
Predsednik vladeMirko Cvetković (2012)
Ivica Dačić (2012—2014)
Aleksandar Vučić (2014—2017)
PrethodnikBoris Tadić
Slavica Đukić Dejanović (v.d)
NaslednikAleksandar Vučić
8. maj 2007. — 13. maj 2007.
NaslednikMilutin Mrkonjić (v.d)
Oliver Dulić
Potpredsednik Vlade Republike Srbije
24. mart 1998. — 23. oktobar 2000.
PredsednikMilan Milutinović
Predsednik vladeMirko Marjanović

Tomislav Nikolić (Kragujevac, 15. februar 1952) je srpski političar, bivši predsednik Republike Srbije, osnivač i prvi predsednik Srpske napredne stranke, bivši predsednik Narodne skupštine Republike Srbije i bivši potpredsednik vlade Srbije i Savezne Republike Jugoslavije.[2]

Jedan je od osnivača Srpske radikalne stranke, čiji je bio potpredsednik, a kasnije i zamenik predsednika, Vojislava Šešelja. Kada se Šešelj februara 2003. godine dobrovoljno predao Haškom tribunalu, preuzeo je vođstvo Srpske Radikalne stranke. Tri puta kandidat na predsedničkim izborima u Srbiji (2003, 2004, 2008), i jednom kandidat za predsednika SR Jugoslavije (2000).

Obavljao je dužnost potpredsednika Vlade Srbije u periodu od 1998. do 1999. i potpredsednika Vlade SR Jugoslavije od 1999. do 2000, a maja 2007. godine na pet dana je obavljao i dužnost predsednika Narodne skupštine Republike Srbije.

Tomislav Nikolić je 5. septembra 2008. godine podneo ostavku na dužnost zamenika predsednika Srpske radikalne stranke zbog razmimoilaženja koja su u stranci nastala povodom usvajanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije sa Evropskom unijom. U Skupštini Srbije zajedno sa još dvadeset radikalskih poslanika formirao je poslanički klub „Napred, Srbijo“, a 12. septembra isključen je iz Srpske radikalne stranke. Mesec i po dana kasnije, 21. oktobra, zvanično je osnovao Srpsku naprednu stranku na čijoj osnivačkoj skupštini je bio izabran za predsednika.[3]

Na predsedničkim izborima u Srbiji 2012. godine je odneo pobedu nad kandidatom Demokratske stranke, Borisom Tadićem. Dužnost je predao 31. maja 2017. svom nasledniku Aleksandru Vučiću.

Biografija

Nikolić je u rodnom gradu završio osnovnu i srednju tehničku školu — smer građevinski tehničar. 1970. godine, nakon što je završio srednju školu i postao punoletan, postaje aktivni član vladajuće Političke partije Saveza komunista Jugoslavije u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji, kao omladinac bio je aktivni član Saveza socijalističke omladine Jugoslavije, njegovo članstvo u te dve Društveno-političke organizacije pomoglo mu je da napreduje u budućnosti u poslovnoj karijeri u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji. [1] 1971. godine, nakon što je napustio studije na Pravnom fakultetu u Kragujevcu, započeo je radnu karijeru u Građevinskom preduzeću Žegrap. Bio je šef izgradnje na pruzi Beograd—Bar, radio u Majdanpeku, Priboju, Prijepolju, Trebinju, Beogradu i drugim mestima širom bivše SFRJ. U kragujevačkoj firmi „22. decembar“ bio je šef investicija u razdoblju od dvanaest godina (1978—1990), a dve godine je bio i tehnički direktor javnog komunalnog preduzeća „Gradska groblja“ u Kragujevcu (1990—1992). Oženjen je Dragicom Nikolić i ima dva sina, Radomira (gradonačelnika Kragujevca) i Branislava.[4]

Politička karijera

Uspostavljanjem višestranačkog sistema u Srbiji, Tomislav Nikolić postaje funkcioner Narodne radikalne stranke, a odmah zatim, na njegovu inicijativu, dolazi do ujedinjavanja najvećeg broja opštinskih odbora narodnih radikala i Srpskog četničkog pokreta u Srpsku radikalnu stranku. Od 23. februara 1991. godine, član je Srpske radikalne stranke, u kojoj je najpre izabran za njenog potpredsednika, a na tri poslednja Otadžbinska kongresa srpskih radikala, tajnim glasanjem biran je za zamenika predsednika. Od 1992. godine poslanik je u Skupštini Srbije i jedini poslanik koji je izabran u svaki saziv Skupštine Srbije od tada. Zbog političkog delovanja, u vreme vladavine Socijalističke partije Srbije, zajedno sa Vojislavom Šešeljem, osuđen je 1995. godine na tromesečnu kaznu zatvora koju je izdržavao u Gnjilanu.

Dana 24. marta 1998. godine postao je potpredsednik Vlade Republike Srbije u „vladi narodnog jedinstva“ koju su oformili Socijalistička partija Srbije, Jugoslovenska levica i Srpska radikalna stranka pod vođstvom predsednika Vlade Mirka Marjanovića. SRS se usprotivila potpisivanju Kumanovskog sporazuma, juna 1999. godine, kojim je okončana agresija NATO na SR Jugoslaviju i ministri iz ove stranke su podneli formalne ostavke na svoje funkcije, ali su nastavili da obavljaju svoje dužnosti, objašnjavajući ovo nacionalnim interesima. U decembru 1999. Nikolić biva izabran za potpredsednika Savezne vlade SR Jugoslavije, koju su ove stranke formirale sa SNP Crne Gore. SRS beleži loš rezultat na parlamentarnim i predsedničkim saveznim izborima u septembru 2000, na kojima je Nikolić kao predsednički kandidat osvojio 5,88% glasova. Vlast preuzima Demokratska opozicija Srbije (sa SNP), a Nikolić se povlači i posvećuje radu u stranci.

Nikolić je 20. maja 2012. pobedio u drugom krugu predsedničkih izbora u Srbiji, i tako postao novi predsednik Srbije.

Zamenik predsednika Srpske radikalne stranke

Nakon odlaska Vojislava Šešelja u Hag, februara 2003. godine, vodi Srpsku radikalnu stranku u zemlji. Na Šešeljev predlog Centralna otadžbinska uprava stranke donela je odluku da Nikolić bude kandidat za predsednika Republike Srbije, juna 2004. godine. Tomislav Nikolić je 27. juna, u drugom krugu je izgubio od protivkandidata, aktuelnog predsednika Borisa Tadića, iako je on u prvom krugu imao malo više glasova od njega.[5]

Godine 2005. Nataša Kandić, predsednica Fonda za humanitarno pravo iz Beograda, tvrdila je da je tokom rata u Hrvatskoj Nikolić bio u paravojnoj grupi koja je likvidirala nekoliko civila u hrvatskom selu Antin, severno od Vinkovaca. Nikolić se na te tvrdnje oglasio, rekavši da dok je bio u Antinu, ni jedan civil nije poginuo. Srpska radikalna stranka je optužila Kandićevu za klevetu zbog ovakvih tvrdnji, kao i vlasnika televizije B92 Verana Matića, ali je Četvrto opštinsko tužilaštvo ocenilo da nema dovoljno dokaza za pokretanja krivičnog postupka.

Na konstitutivnoj sednici Narodne skupštine Srbije, koja je započela 7. a završila 8. maja 2007. godine u ranim jutarnjim časovima, Nikolić je izabran za predsednika Skupštine većinom od 142 poslanika, pošto su predstavnici Demokratske stranke Srbije uskratili podršku kandidatu Demokratske stranke i izgalasali Nikolića zajedno sa poslanicima SRS i SPS. Na toj funkciji bio je ukupno pet dana, pošto su Demokratska stranka i Demokratska stranka Srbije postigle sporazum, i Nikolić je 13. maja podneo ostavku.

Nikolić je bio kandidat Srpske radikalne stranke na izborima za predsednika Srbije 2008. Osvojio je najveći broj glasova (39,99 %) u prvom krugu predsedničkih izbora osvojivši oko 5% više nego njegov protivkandidat iz Demokratske stranke Boris Tadić. U drugom krugu predsedničkih izbora osvojio je oko 2.180.000 glasova ili oko 100.000 manje od Borisa Tadića i nakon toga čestitao Borisu Tadiću na pobedi izjavivši da „radikali nikad neće prestati da se bore“ i da „slede lokalni izbori“.

Raskid sa radikalima i osnivanje nove stranke

Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić na osnivačkoj skupštini SNS, 21. oktobra 2008.

Iste te 2008. godine, 5. septembra, Tomislav Nikolić podneo je ostavku na dužnost zamenika predsednika Srpske radikalne stranke. Povod je bilo usvajanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije sa Evropskom unijom. U SRS-u je došlo do nesuglasica oko toga da li treba glasati za usvajanje tog sporazuma. Pošto je lider radikala, Vojislav Šešelj, naredio da se glasa protiv sporazuma (a Predsednički kolegijum SRS to većinom glasova prihvatio), Nikolić je podneo ostavku na sve stranačke funkcije. Centralna otadžbinska uprava radikala je 12. septembra isključila iz stranke Nikolića i još devet njegovih pristalica, koji su zajedno s njim u republičkom parlamentu formirali poslanički klub „Napred, Srbijo“.

Na osnivačkoj skupštini 21. oktobra 2008, izabran je za predsednika Srpske napredne stranke.

Štrajk glađu i žeđu

U aprilu 2011. godine, Tomislav Nikolić je štrajkovao glađu (osam dana) i žeđu (šest dana) u znak protesta zbog neraspisivanja izbora. Ovaj štrajk nije dao očekivane rezultate, jer nisu raspisani izbori, a naišao je na delimičnu podršku tadašnje opozicije u Srbiji. [6]

Državne funkcije i kandidovanja

  • 24. marta 1998. godine izabran je za potpredsednika Vlade Srbije.
  • Decembra 1999. godine izabran je za potpredsednika Savezne vlade tadašnje SR Jugoslavije.
  • Septembra 2000. godine bio je kandidat Srpske radikalne stranke na izborima za predsednika Savezne Republike Jugoslavije; po broju glasova je bio rangiran treći, iza Vojislava Koštunice i Slobodana Miloševića.
  • Novembra 2003. bio je kandidat koji je osvojio najviše glasova na predsedničkim izborima (oko 47%); izbori su zbog nedovoljne izlaznosti (oko 38%) bili neuspeli.
  • Na ponovljenim predsedničkim izborima, juna 2004. godine, u prvom krugu je dobio većinu glasova (preko 30%), a u drugom krugu je imao manje glasova od Borisa Tadića, u odnosu 45%:53,7% glasova.
  • 8. maja 2007. izabran je za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije. Na tu funkciju podneo je ostavku 13. maja iste godine.
  • Na predsedničkim izborima održanim 20. januara 2008. godine osvojio je naveći broj glasova u prvom krugu i ušao je u drugi krug izbora, u kojem je 3. februara izgubio od Borisa Tadića.
  • Na predsedničkim izborima održanim 6. maja 2012. u prvom krugu glasanja osvojio je 25,05% glasova i kao drugoplasirani kandidat ušao u drugi krug izbora, u kojem je 20. maja ostvario pobedu nad kandidatom DS Borisom Tadićem (prema zvaničnim rezultatima Republičke izborne komisije Nikolić je osvojio 49,54% glasova).[7]

Politički profil

Dana 31. maja 2012. godine u sali Narodne skupštine u Beogradu, pred ministrima, poslanicima, crkvenim velikodostojnicima, bivšim predsednicima Borisom Tadićem i Milanom Milutinovićem, kandidatima za predsednika Republike Srbije i ostalim mnogobrojnim zvanicama, Tomislav Nikolić je i zvanično čitajući tekst zakletve, proglašen za predsednika Republike Srbije. Nakon potpisivanja i slušanja himne "Bože pravde" svi članovi parlamenta su pozvani na koktel u foaje parlamenta. Ovim činom zvanično je otpočeo predsednički mandat Tomislava Nikolića.

Kontroverze

Tomislav Nikolić je imao određen broj kontroverzi i afera u svojoj političkoj karijeri najpoznatija je kontroverza oko njegovog fakultetskog obrazovanja i verodostojnosti njegove fakultetske diplome sa Fakulteta za menadžment u Novom Sadu za Master Ekonomiju koja je bila plasirana u javnost 2012. godine. U predizbornoj televizijskoj emisiji 2012. godine na Prvoj srpskoj televiziji jedan od gostiju televizijske emisije Jovo Bakić je pitao Tomislava Nikolića koji je smer završio na fakultetu, Tomislav Nikolić nije dao dotičnom gostu odgovor koji je smer završio, dao je nejasan odgovor.

Još značajnija kontroverza je vezana za izjavu datu o premijeru dr Zoranu Đinđiću datu neposredno pred atentat na Đinđića. Nikolić je tada 23. februara 2003. godine na mitingu SRS-a izjavio kako je i predsednik TITO pred smrt imao problema sa nogom. Nikolićeve reči postaće surova stvarnost samo dvadesetak dana posle toga kada je premijer Đinđić ubijen u atentatu, a jedna od olakšavajućih okolnosti za atentatora bila je činjenica da se Đinđić sporo kretao zbog povrede noge. Na kasnija brojna pitanja novinara kako je znao da će Đinđić biti ubijen i zašto ako je znao nije to prijavio nadležnim organima, Nikolić nikada nije dao jasan odgovor.

Izdavačka delatnost i imovina

Godine 1998. Tomislav Nikolić je kao potpredsednik vlade dobio stan od države površine 186 kvadrata u Novom Beogradu. Taj stan je bio prinuđen da proda da bi platio ekstraprofit, koji mu je bio razrezan.[8] Prilikom podnošenja izveštaja u svom funkcionerskom kartonu prijavio je da ima stan od 97 kvadrata.[8] Zajedno sa Aleksandrom Vučićem je suvlasnik preduzeća Velika Srbija koja se bavi izdavačkim delatnostima Vojislava Šešelja sa udelom od 5%. Prema podacima Agencije za privredne registre ta firma je ostvarila dobit od 2,1 miliona dinara u 2010. godini. [8]

Odlikovanja i priznanja

Nagrada ili odlikovanje zemlja datum mesto
Order of Makarios III (Cyprus) - ribbon bar.gif Orden Makariosa III[9]  Kipar
13. januar 2013.
 Beograd
Order of the State of Ukraine.png Orden Republike Ukrajine[10]  Ukrajina
6. jun 2013.
 Beograd
GRE Order Redeemer 1Class.png Orden Velikog krsta reda spasitelja[11]  Grčka
18. jun 2013.
 Beograd
Ribbon bar of Order of Glory.png Orden slave[12]  Jermenija
11. oktobar 2014.
 Jerevan
Ribbon jose marti.png Orden Hoze Martin[13]  Kuba
19. maj 2015.
 Havana
Noribbon.svg Orden za nacionalne zasluge El - Athir[14]  Alžir
17. maj 2016.
 Alžir
PRT Order of Prince Henry - Grand Cross BAR.png Orden princa Henrija Moreplovca[15]  Portugal
25. januar 2017.
 Lisabon
  • Za počasnog građanina Berana izabran je 25. juna 2015.[16]
  • Nagradu Međunarodne fondacije jedinstva pravoslavnih naroda 2016. godine[17]
  • Ključeve grada Lisabona, uručeni 25. januara 2017. [18]
  • Za počasnog građanina Pekinga izabran je 30. marta 2017.[19]
  • Orden Prijateljstva naroda, Belorusija, uručen mu je 18. maja 2017.[20] To mu je 19. odlikovanje koje je dobio u okviru predsedničkog mandata 2012-2017.[21]
  • Orden prijateljstva, Rusija, 2017. godine[22]

Dela

Objavio je trinaest knjiga:

  • Ni pobeda ni poraz
  • Sve za Kosovo i Metohiju
  • Oteta pobeda
  • Šešelja za predsednika
  • Kroz medijski mrak
  • Pismo sa adresom
  • U kandžama mržnje
  • Govorio sam
  • Skupštinski hod po mukama
  • Neokomunistički parlament
  • Od početka
  • Kad padne vlada Milošević pada
  • Rovovi u Narodnoj skupštini

Reference

  1. ↑ 1,0 1,1 „Tomislav Nikolić”. Arhivirano iz originala na datum 3. 9. 2014. Pristupljeno 31. 8. 2014.  Tekst „ Ko Je Ko ” ignorisan (pomoć)
  2. ^ „B92:Nikolić do petka daje ostavku u SNS”. www.b92.net. Pristupljeno 22. 5. 2012. 
  3. ^ Čekerevac, Mirjana. „Politika : Šešelj nije želeo da uđemo u vlast : POLITIKA”. Politika.rs. Pristupljeno 28. 2. 2011. 
  4. ^ Todorović, Dragan (1. 11. 2012). „Otac i brat su otišli u politiku, a ja u fudbal”. Politika. Pristupljeno 16. 4. 2019. 
  5. ^ Bideleux & Jeffries 2007, str. 313.
  6. ^ B 92
  7. ^ RTS :: Konačni rezultati predsedničkih izbora, Pristupljeno 28. 3. 2013.
  8. ↑ 8,0 8,1 8,2 „Politika : Kućenje i pod pretnjom bombardovanja : POLITIKA”. Politika.rs. Arhivirano iz originala na datum 3. 2. 2014. Pristupljeno 27. 2. 2012. 
  9. ^ „Serbian, Cypriot leaders exchange state decorations”. b92. 11. 10. 2014. Pristupljeno 28. 2. 2015. 
  10. ^ „KONAČNO! I Toma Nikolić dobio orden!”. pressonline. 6. 6. 2013. Pristupljeno 6. 6. 2013. 
  11. ^ „Predsednik Nikolić ponovo odlikovan!”. pressonline. 18. 6. 2013. Pristupljeno 18. 6. 2013. 
  12. ^ „President Serzh Sargsyan Meets Serbian President Tomislav Nikolic”. Armenpress. 11. 10. 2014. Pristupljeno 28. 2. 2015. 
  13. ^ „Nikolić dobio najviše odlikovanje na Kubi”. N1. 19. 5. 2015. Pristupljeno 19. 5. 2015. 
  14. ^ Embassy of Algerie in the United-States of America | Algerian Consular Affairs, Economic Affairs, Foreign Affairs, Algeria Us relations
  15. ^ Serbian and Portuguese presidents exchange decorations - Politics - on B92.net
  16. ^ Nikolić počasni građanin Berana („Večernje novosti“, 25. jun 2015)
  17. ^ Visoko odlikovanje predsedniku Tomislavu Nikoliću (SPC, 10. mart 2016)
  18. ^ RTS :: Nikoliću uručeni ključevi grada Lisabona
  19. ^ Nikolić od danas počasni građanin Pekinga („Blic“, 30. mart 2017)
  20. ^ Lukašenko uručio Nikoliću orden Prijateljstva naroda („Večernje novosti”, 18. maj 2017)
  21. ^ Devetnaesto odlikovanje za Tomislava Nikolića („Politika”, 17. maj 2017)
  22. ^ Putin odlikovao Nikolića („Politika”, 4. novembar 2017)

Literatura

Spoljašnje veze


Prethodnik:
Boris Tadić
 Predsednik Srbije
2012-2017
Naslednik:
Aleksandar Vučić
Prethodnik:
Predrag Marković 		Predsednik Narodne skupštine
Republike Srbije
2007. 		Naslednik:
Oliver Dulić
Prethodnik:
— 		Predsednik
Srpske napredne stranke
2008—2012. 		Naslednik:
Aleksandar Vučić
Prethodnik:
— 		Zamenik predsednika
Srpske radikalne stranke
1991—2008. 		Naslednik:
Dragan Todorović
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Томислав_Николић&oldid=22032871”