Tomislav Nikolić
Tomislav Nikolić (Kragujevac, 15. februar 1952) je srpski političar, predsednik Republike Srbije, osnivač i prvi predsednik Srpske napredne stranke, bivši predsednik Narodne skupštine Republike Srbije i bivši potpredsednik vlade Srbije i Savezne Republike Jugoslavije.[1]
Jedan je od osnivača Srpske radikalne stranke, čiji je bio potpredsednik, a kasnije i zamenik predsednika, Vojislava Šešelja. Kada se Šešelj februara 2003. godine dobrovoljno predao Haškom tribunalu, preuzeo je vođstvo Radikalne stranke. Tri puta kandidat na predsedničkim izborima u Srbiji (2003, 2004, 2008), i jednom kandidat za predsednika SR Jugoslavije (2000).
Obavljao je dužnost potpredsednika Vlade Srbije u periodu od 1998. do 1999. i potpredsednika Vlade SR Jugoslavije od 1999. do 2000, a maja 2007. godine na pet dana je obavljao i dužnost predsednika Narodne skupštine Republike Srbije.
Tomislav Nikolić je 5. septembra 2008. godine podneo ostavku na dužnost zamenika predsednika Srpske radikalne stranke zbog razmimoilaženja koja su u stranci nastala povodom usvajanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije sa Evropskom unijom. U Skupštini Srbije zajedno sa još dvadeset radikalskih poslanika formirao je poslanički klub „Napred, Srbijo“, a 12. septembra isključen je iz Srpske radikalne stranke. Mesec i po dana kasnije, 21. oktobra, zvanično je osnovao Srpsku naprednu stranku na čijoj osnivačkoj skupštini je bio izabran za predsednika.[2][3]
Na predsedničkim izborima u Srbiji 2012. godine je odneo pobedu nad kandidatom Demokratske stranke, Borisom Tadićem.
Sadržaj
Biografija[uredi]
Nikolić je u rodnom gradu završio osnovnu i srednju tehničku školu — smer građevinski tehničar. 1970. godine, nakon što je završio srednju školu i postao punoletan, postaje aktivni član vladajuće Političke partije Saveza komunista Jugolslavije u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji, kao omladinac bio je aktivni član Saveza socijalističke omladine Jugoslavije, njegovo članstvo u te dve Društveno-političke organizacije pomoglo mu je da napreduje u budućnosti u poslovnoj karijeri u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji.1971. godine, nakon što je napustio studije na Pravnom fakultetu u Kragujevcu, započeo je radnu karijeru u Građevinskom preduzeću Žegrap. Bio je šef izgradnje na pruzi Beograd—Bar, radio u Majdanpeku, Priboju, Prijepolju, Trebinju, Beogradu i drugim mestima širom bivše SFRJ. U kragujevačkoj firmi „22. decembar“ bio je šef investicija u razdoblju od dvanaest godina (1978—1990), a dve godine je bio i tehnički direktor javnog komunalnog preduzeća „Gradska groblja“ u Kragujevcu (1990—1992). Oženjen je Dragicom Nikolić i ima dva sina, Radomira i Branislava.
Politička karijera[uredi]
Uspostavljanjem višestranačkog sistema u Srbiji, Tomislav Nikolić postaje funkcioner Narodne radikalne stranke, a odmah zatim, na njegovu inicijativu, dolazi do ujedinjavanja najvećeg broja opštinskih odbora narodnih radikala i Srpskog četničkog pokreta u Srpsku radikalnu stranku. Od 23. februara 1991. godine, član je Srpske radikalne stranke, u kojoj je najpre izabran za njenog potpredsednika, a na tri poslednja Otadžbinska kongresa srpskih radikala, tajnim glasanjem biran je za zamenika predsednika. Od 1992. godine poslanik je u Skupštini Srbije i jedini poslanik koji je izabran u svaki saziv Skupštine Srbije od tada. Zbog političkog delovanja, u vreme vladavine Socijalističke partije Srbije, zajedno sa Vojislavom Šešeljem, osuđen je 1995. godine na tromesečnu kaznu zatvora koju je izdržavao u Gnjilanu.
24. marta 1998. godine postao je potpredsednik Vlade Republike Srbije u „vladi narodnog jedinstva“ koju su oformili Socijalistička partija Srbije, Jugoslovenska levica i Srpska radikalna stranka pod vođstvom predsednika Vlade Mirka Marjanovića. SRS se usprotivila potpisivanju Kumanovskog sporazuma, juna 1999. godine, kojim je okončana agresija NATO na SR Jugoslaviju i ministri iz ove stranke su podneli formalne ostavke na svoje funkcije, ali su nastavili da obavljaju svoje dužnosti, objašnjavajući ovo nacionalnim interesima. U decembru 1999. Nikolić biva izabran za potpredsednika Savezne vlade SR Jugoslavije, koju su ove stranke formirale sa SNP Crne Gore. SRS beleži loš rezultat na parlamentarnim i predsedničkim saveznim izborima u septembru 2000, na kojima je Nikolić kao predsednički kandidat osvojio 5,88% glasova. Vlast preuzima Demokratska opozicija Srbije (sa SNP), a Nikolić se povlači i posvećuje radu u stranci.
Nikolić je 20. maja 2012. pobedio u drugom krugu predsedničkih izbora u Srbiji, i tako postao novi predsednik Srbije.
Zamenik predsednika Srpske radikalne stranke[uredi]
Nakon odlaska Vojislava Šešelja u Hag, februara 2003. godine, vodi Srpsku radikalnu stranku u zemlji. Na Šešeljev predlog Centralna otadžbinska uprava stranke donela je odluku da Nikolić bude kandidat za predsednika Srbije, juna 2004. godine. 27. juna, u drugom krugu je izgubio od protivkandidata, aktuelnog predsednika Borisa Tadića, iako je on u prvom krugu imao malo više glasova od njega.
2005. godine Nataša Kandić, predsednica Fonda za humanitarno pravo iz Beograda, tvrdila je da je tokom rata u Hrvatskoj Nikolić bio u paravojnoj grupi koja je likvidirala nekoliko civila u hrvatskom selu Antin, severno od Vinkovaca. Nikolić se na te tvrdnje oglasio, rekavši da dok je bio u Antinu, ni jedan civil nije poginuo. Srpska radikalna stranka je optužila Kandićevu za klevetu zbog ovakvih tvrdnji, kao i vlasnika televizije B92 Verana Matića, ali je Četvrto opštinsko tužilaštvo ocenilo da nema dovoljno dokaza za pokretanja krivičnog postupka.
Na konstitutivnoj sednici Narodne skupštine Srbije, koja je započela 7. a završila 8. maja 2007. godine u ranim jutarnjim časovima, Nikolić je izabran za predsednika Skupštine većinom od 142 poslanika, pošto su predstavnici Demokratske stranke Srbije uskratili podršku kandidatu Demokratske stranke i izgalasali Nikolića zajedno sa poslanicima SRS i SPS. Na toj funkciji bio je ukupno pet dana, pošto su Demokratska stranka i Demokratska stranka Srbije postigle sporazum, i Nikolić je 13. maja podneo ostavku.
Nikolić je bio kandidat Srpske radikalne stranke na izborima za predsednika Srbije 2008. Osvojio je najveći broj glasova (39.99%) u prvom krugu predsedničkih izbora osvojivši oko 5% više nego njegov protivkandidat iz Demokratske stranke Boris Tadić. U drugom krugu predsedničkih izbora osvojio je oko 2.180.000 glasova ili oko 100.000 manje od Borisa Tadića i nakon toga čestitao Borisu Tadiću na pobedi izjavivši da „radikali nikad neće prestati da se bore“ i da „slede lokalni izbori“.
Raskid sa radikalima i osnivanje nove stranke[uredi]
Iste te 2008. godine, 5. septembra, Tomislav Nikolić podneo je ostavku na dužnost zamenika predsednika Srpske radikalne stranke. Povod je bilo usvajanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije sa Evropskom unijom. U SRS-u je došlo do nesuglasica oko toga da li treba glasati za usvajanje tog sporazuma. Pošto je lider radikala, Vojislav Šešelj, naredio da se glasa protiv sporazuma (a Predsednički kolegijum SRS to većinom glasova prihvatio), Nikolić je podneo ostavku na sve stranačke funkcije. Centralna otadžbinska uprava radikala je 12. septembra isključila iz stranke Nikolića i još devet njegovih pristalica, koji su zajedno s njim u republičkom parlamentu formirali poslanički klub „Napred, Srbijo“.
Na osnivačkoj skupštini 21. oktobra 2008, izabran je za predsednika Srpske napredne stranke.
Štrajk glađu i žeđu[uredi]
U aprilu 2011. godine, Tomislav Nikolić je štrajkovao glađu (osam dana) i žeđu (šest dana) u znak protesta zbog neraspisivanja izbora. Ovaj štrajk nije dao očekivane rezultate, jer nisu raspisani izbori, a naišao je na delimičnu podršku tadašnje opozicije u Srbiji. [4]
Državne funkcije i kandidovanja[uredi]
- 24. marta 1998. godine izabran je za potpredsednika Vlade Srbije.
- Decembra 1999. godine izabran je za potpredsednika Savezne vlade tadašnje SR Jugoslavije.
- Septembra 2000. godine bio je kandidat Srpske radikalne stranke na izborima za predsednika Savezne Republike Jugoslavije; po broju glasova je bio rangiran treći, iza Vojislava Koštunice i Slobodana Miloševića.
- Novembra 2003. bio je kandidat koji je osvojio najviše glasova na predsedničkim izborima (oko 47%); izbori su zbog nedovoljne izlaznosti (oko 38%) bili neuspeli.
- Na ponovljenim predsedničkim izborima, juna 2004. godine, u prvom krugu je dobio većinu glasova (preko 30%), a u drugom krugu je imao manje glasova od Borisa Tadića, u odnosu 45%:53,7% glasova.
- 8. maja 2007. izabran je za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije. Na tu funkciju podneo je ostavku 13. maja iste godine.
- Na predsedničkim izborima održanim 20. januara 2008. godine osvojio je naveći broj glasova u prvom krugu i ušao je u drugi krug izbora, u kojem je 3. februara izgubio od Borisa Tadića.
- Na predsedničkim izborima održanim 6. maja 2012. u prvom krugu glasanja osvojio je 25,05% glasova i kao drugoplasirani kandidat ušao u drugi krug izbora, u kojem je 20. maja ostvario pobedu nad kandidatom DS Borisom Tadićem (prema zvaničnim rezultatima Republičke izborne komisije Nikolić je osvojio 49,54% glasova).[5]
Politički profil[uredi]
Dana 31. maja 2012. godine u sali Narodne skupštine u Beogradu, pred ministrima, poslanicima, crkvenim velikodostojnicima, bivšim predsednicima Borisom Tadićem i Milanom Milutinovićem, kandidatima za predsednika Republike Srbije i ostalim mnogobrojnim zvanicama, Tomislav Nikolić je i zvanično čitajući tekst zakletve, proglašen za predsednika Republike Srbije. Nakon potpisivanja i slušanja himne "Bože pravde" svi članovi parlamenta su pozvani na koktel u foaje parlamenta. Ovim činom zvanično je otpočeo predsednički mandat Tomislava Nikolića.
Kontroverze[uredi]
Tomislav Nikolić je imao određen broj kontroverzi i afera u svojoj političkoj karijeri najpoznatija je kontroverza oko njegovog fakultetskog obrazovanja i verodostojnosti njegove fakultetske diplome sa Fakulteta za menadžment u Novom Sadu za Master Ekonomiju koja je bila plasirana u javnost 2012. godine. U predizbornoj televizijskoj emisiji 2012. godine na Prvoj srpskoj televiziji jedan od gostiju televizijske emisije Jovo Bakić je pitao Tomislava Nikolića koji je smer završio na fakultetu, Tomislav Nikolić nije dao dotičnom gostu odgovor koji je smer završio, dao je nejasan odgovor.
Izdavačka delatnost i imovina[uredi]
Godine 1998. Tomislav Nikolić je kao potpredsednik vlade dobio stan od države površine 186 kvadrata u Novom Beogradu. Taj stan je bio prinuđen da proda da bi platio ekstraprofit, koji mu je bio razrezan.[6] Prilikom podnošenja izveštaja u svom funkcionerskom kartonu prijavio je da ima stan od 97 kvadrata.[6] Zajedno sa Aleksandrom Vučićem je suvlasnik preduzeća Velika Srbija koja se bavi izdavačkim delatnostima Vojislava Šešelja sa udelom od 5%. Prema podacima Agencije za privredne registre ta firma je ostvarila dobit od 2,1 miliona dinara u 2010. godini.[traži se izvor od 03. 2014.]
Dela[uredi]
Objavio je trinaest knjiga:
- Ni pobeda ni poraz
- Sve za Kosovo i Metohiju
- Oteta pobeda
- Šešelja za predsednika
- Kroz medijski mrak
- Pismo sa adresom
- U kandžama mržnje
- Govorio sam
- Skupštinski hod po mukama
- Neokomunistički parlament
- Od početka
- Kad padne vlada Milošević pada
- Rovovi u Narodnoj skupštini
Reference[uredi]
- ^ „B92:Nikolić do petka daje ostavku u SNS“. www.b92.net Приступљено 22. 5. 2012..
- ^ „Blic Online | Nikolić pravi svoju stranku“. Blic.rs Приступљено 28. 2. 2011..
- ^ Мирјана Чекеревац. „Политика : Шешељ није желео да уђемо у власт : ПОЛИТИКА“. Politika.rs Приступљено 28. 2. 2011..
- ^ Б 92
- ^ RTS :: Konačni rezultati predsedničkih izbora, Приступљено 28. 3. 2013.
- ^ а б „Политика : Kućenje i pod pretnjom bombardovanja : ПОЛИТИКА“. Politika.rs Приступљено 27. 2. 2012..
Spoljašnje veze[uredi]
- Zvanična Internet prezentacija predsednika Republike Srbije
- Zvanična prezentacija Srpske napredne stranke
- Biografija Tomislava Nikolića
- Tomislav Nikolić: Radikalni naprednjak (biografija na NSPM)[mrtva veza od 01. 2014.]
- Nikolić na sajtu Narodne skupštine Republike Srbije
- Preko 400 izjava Tomislava Nikolića na jednom mestu (Izjave.net)
|
||||||||||
.svg)
|
|||||||
| prethodnik Boris Tadić |
Predsednik Srbije 2012 - |
naslednik ' |
| Prethodnik: Predrag Marković |
Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije |
Naslednik: Oliver Dulić |
| Prethodnik: {{{pre2}}} |
{{{spisak2}}} | Naslednik: {{{posle2}}} |
| Prethodnik: {{{pre3}}} |
{{{spisak3}}} | Naslednik: {{{posle3}}} |
| Prethodnik: {{{pre4}}} |
{{{spisak4}}} | Naslednik: {{{posle4}}} |
| Prethodnik: {{{pre5}}} |
{{{spisak5}}} | Naslednik: {{{posle5}}} |
| Prethodnik: {{{pre6}}} |
{{{spisak6}}} | Naslednik: {{{posle6}}} |
| Prethodnik: {{{pre7}}} |
{{{spisak7}}} | Naslednik: {{{posle7}}} |
| Prethodnik: {{{pre8}}} |
{{{spisak8}}} | Naslednik: {{{posle8}}} |
| prethodnik ' |
Predsednik Srpske napredne stranke 2008 - 2012 |
naslednik Aleksandar Vučić |
| prethodnik ' |
Zamenik predsednika Srpske radikalne stranke 1991 - 2008 |
naslednik Dragan Todorović |
