Pređi na sadržaj

Tomislav Nikolić

Ova stranica je zaključana od daljih izmena anonimnih korisnika i novajlija zbog upitnog doprinosa istih.
S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Tomislav Nikolić
Tomislav Nikolić
Lični podaci
Datum rođenja( 1952-02-15)15. februar 1952. (73 god.)
Mesto rođenjaKragujevac, NR Srbija, FNR Jugoslavija
ObrazovanjePrva tehnička škola Kragujevac
Univerzitet
Profesijamaster ekonomista
Porodica
SupružnikDragica Nikolić
DecaRadomir i Branislav
Politička karijera
Politička
stranka		Srpska napredna stranka
(2008—)[a]
Srpska radikalna stranka
(1991—2008)
Narodna radikalna stranka
(1990—1991)
[2]
Predsednik Nacionalnog saveta za koordinaciju sa Ruskom federacijom i NR Kinom
Trenutna funkcija
Funkciju obavlja od 30. maja 2017
31. maj 2012 — 31. maj 2017.
IzboriPredsednički izbori 20. maja 2012.
Predsednik vladeMirko Cvetković (2012)
Ivica Dačić (2012—2014)
Aleksandar Vučić (2014—2017)
PrethodnikBoris Tadić
Slavica Đukić Dejanović (v.d)
NaslednikAleksandar Vučić
8. maj 2007 — 13. maj 2007.
NaslednikMilutin Mrkonjić (v.d)
Oliver Dulić
Potpredsednik Vlade Republike Srbije
24. mart 1998 — 23. oktobar 2000.
PredsednikMilan Milutinović
Predsednik vladeMirko Marjanović
Potpis

Tomislav Nikolić (Kragujevac, 15. februar 1952) srpski je političar i ekonomista. Od 2017. je predsednik Nacionalnog saveta za koordinaciju sa Ruskom Federacijom i NR Kinom, a u periodu od 2012. do 2017. je bio predsednik Srbije.

Bio je osnivač i prvi predsednik Srpske napredne stranke, bivši predsednik Narodne skupštine Republike Srbije i bivši potpredsednik vlade Srbije i Savezne Republike Jugoslavije.[3]

Jedan je od osnivača Srpske radikalne stranke, čiji je bio potpredsednik, a kasnije i zamenik predsednika, Vojislava Šešelja. Kada se Šešelj februara 2003. godine dobrovoljno predao Haškom tribunalu, preuzeo je vođstvo Srpske Radikalne stranke. Tri puta kandidat na predsedničkim izborima u Srbiji (neuspeli izbori 2003, izbori 2004, izbori 2008), i jednom kandidat za predsednika SRJ na predsedničkim izborima u 2000.

Obavljao je dužnost potpredsednika Vlade Srbije u periodu od 1998. do 1999. i potpredsednika Vlade SR Jugoslavije od 1999. do 2000, a maja 2007. godine na pet dana je obavljao i dužnost predsednika Narodne skupštine Republike Srbije.

Tomislav Nikolić je 5. septembra 2008. godine podneo ostavku na dužnost zamenika predsednika Srpske radikalne stranke zbog razmimoilaženja koja su u stranci nastala povodom usvajanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije sa Evropskom unijom. U Skupštini Srbije zajedno sa još dvadeset radikalskih poslanika formirao je poslanički klub „Napred, Srbijo“, a 12. septembra isključen je iz Srpske radikalne stranke. Mesec i po dana kasnije, 21. oktobra, zvanično je osnovao Srpsku naprednu stranku na čijoj osnivačkoj skupštini je bio izabran za predsednika.[4]

Na predsedničkim izborima u Srbiji 2012. godine je odneo pobedu nad kandidatom Demokratske stranke, Borisom Tadićem. Dužnost je predao 31. maja 2017. svom nasledniku Aleksandru Vučiću, pošto je prethodno odustao od najavljene zamisli da se kandiduje za svoj drugi mandat.

Dok je bio predsednik uglavnom je ostao upamćen po velikom broju ordena koje je dodeljivao, po pojedinim čudnim izjavama, i po strogom držanju za ustavna ovlašćenja. Prema pojedinim političkim analitičarima, pored Milana Milutinovića se smatra predsednikom koji se najustavnije držao svojih ovlašćenja i koji se u skladu sa tim nije previše mešao u rad vlade. Pored toga je podneo ostavku na mesto šefa stranke skoro odmah po stupanju na službu predsednika države, čime je postao jedini predsednik Srbije za koga to važi.

Mladost i obrazovanje

Nikolić je u rodnom gradu završio osnovnu i srednju tehničku školu — smer građevinski tehničar. 1970. godine, nakon što je završio srednju školu i postao punoletan, kao omladinac bio je aktivni član Saveza socijalističke omladine Jugoslavije, njegovo članstvo u te dve Društveno-političke organizacije pomoglo mu je da napreduje u budućnosti u poslovnoj karijeri u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji.[2] 1971. godine, nakon što je napustio studije na Pravnom fakultetu u Kragujevcu, započeo je radnu karijeru u Građevinskom preduzeću Žegrap. Bio je šef izgradnje na pruzi Beograd—Bar, radio u Majdanpeku, Priboju, Prijepolju, Trebinju, Beogradu i drugim mestima širom bivše SFRJ. U kragujevačkoj firmi „22. decembar“ bio je šef investicija u razdoblju od dvanaest godina (1978—1990), a dve godine je bio i tehnički direktor javnog komunalnog preduzeća „Gradska groblja“ u Kragujevcu (1990—1992). Oženjen je Dragicom Nikolić i ima dva sina, Radomira, bivšeg gradonačelnika Kragujevca, i Branislava.[5]

Politička karijera

Uspostavljanjem višestranačkog sistema u Srbiji, Tomislav Nikolić postaje funkcioner Narodne radikalne stranke, a odmah zatim, na njegovu inicijativu, dolazi do ujedinjavanja najvećeg broja opštinskih odbora narodnih radikala i Srpskog četničkog pokreta u Srpsku radikalnu stranku. Od 23. februara 1991. godine, član je Srpske radikalne stranke, u kojoj je najpre izabran za njenog potpredsednika, a na tri poslednja Otadžbinska kongresa srpskih radikala, tajnim glasanjem biran je za zamenika predsednika. Od 1992. godine poslanik je u Skupštini Srbije i jedini poslanik koji je izabran u svaki saziv Skupštine Srbije od tada. Zbog političkog delovanja, u vreme vladavine Socijalističke partije Srbije, zajedno sa Vojislavom Šešeljem, osuđen je 1995. godine na tromesečnu kaznu zatvora koju je izdržavao u Gnjilanu.

Dana 24. marta 1998. godine postao je potpredsednik Vlade Republike Srbije u „vladi narodnog jedinstva“ koju su oformili Socijalistička partija Srbije, Jugoslovenska levica i Srpska radikalna stranka pod vođstvom predsednika Vlade Mirka Marjanovića. SRS se usprotivila potpisivanju Kumanovskog sporazuma, juna 1999. godine, kojim je okončana agresija NATO na SR Jugoslaviju i ministri iz ove stranke su podneli formalne ostavke na svoje funkcije, ali su nastavili da obavljaju svoje dužnosti, objašnjavajući ovo nacionalnim interesima. U decembru 1999. Nikolić biva izabran za potpredsednika Savezne vlade SR Jugoslavije, koju su ove stranke formirale sa SNP Crne Gore. SRS beleži loš rezultat na parlamentarnim i predsedničkim saveznim izborima u septembru 2000, na kojima je Nikolić kao predsednički kandidat osvojio 5,88% glasova. Vlast preuzima Demokratska opozicija Srbije (sa SNP), a Nikolić se povlači i posvećuje radu u stranci.

Zamenik predsednika Srpske radikalne stranke

Nakon odlaska Vojislava Šešelja u Hag, februara 2003. godine, vodi Srpsku radikalnu stranku u zemlji. Na Šešeljev predlog Centralna otadžbinska uprava stranke donela je odluku da Nikolić bude kandidat za predsednika Republike Srbije, juna 2004. godine. Tomislav Nikolić je 27. juna, u drugom krugu je izgubio od protivkandidata, aktuelnog predsednika Borisa Tadića, iako je on u prvom krugu imao malo više glasova od njega.[6]

Godine 2005. Nataša Kandić, predsednica Fonda za humanitarno pravo iz Beograda, tvrdila je da je tokom rata u Hrvatskoj Nikolić bio u paravojnoj grupi koja je likvidirala nekoliko civila u hrvatskom selu Antin, severno od Vinkovaca. Nikolić se na te tvrdnje oglasio, rekavši da dok je bio u Antinu, ni jedan civil nije poginuo. Srpska radikalna stranka je optužila Kandićevu za klevetu zbog ovakvih tvrdnji, kao i vlasnika televizije B92 Verana Matića, ali je Četvrto opštinsko tužilaštvo ocenilo da nema dovoljno dokaza za pokretanja krivičnog postupka.

Na konstitutivnoj sednici Narodne skupštine Srbije, koja je započela 7. a završila 8. maja 2007. godine u ranim jutarnjim časovima, Nikolić je izabran za predsednika Skupštine većinom od 142 poslanika, pošto su predstavnici Demokratske stranke Srbije uskratili podršku kandidatu Demokratske stranke i izgalasali Nikolića zajedno sa poslanicima SRS i SPS. Na toj funkciji bio je ukupno pet dana, pošto su Demokratska stranka i Demokratska stranka Srbije postigle sporazum, i Nikolić je 13. maja podneo ostavku.

Nikolić je bio kandidat Srpske radikalne stranke na izborima za predsednika Srbije 2008. Osvojio je najveći broj glasova (39,99%) u prvom krugu predsedničkih izbora osvojivši oko 5% više nego njegov protivkandidat iz Demokratske stranke Boris Tadić. U drugom krugu predsedničkih izbora osvojio je oko 2.180.000 glasova ili oko 100.000 manje od Borisa Tadića i nakon toga čestitao Borisu Tadiću na pobedi izjavivši da „radikali nikad neće prestati da se bore“ i da „slede lokalni izbori“.

Raskid sa radikalima i osnivanje nove stranke

Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić na osnivačkoj skupštini SNS, 21. oktobra 2008.

Iste te 2008. godine, 5. septembra, Tomislav Nikolić podneo je ostavku na dužnost zamenika predsednika Srpske radikalne stranke. Povod je bilo usvajanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije sa Evropskom unijom. U SRS-u je došlo do nesuglasica oko toga da li treba glasati za usvajanje tog sporazuma. Pošto je lider radikala, Vojislav Šešelj, naredio da se glasa protiv sporazuma (a Predsednički kolegijum SRS to većinom glasova prihvatio), Nikolić je podneo ostavku na sve stranačke funkcije. Centralna otadžbinska uprava radikala je 12. septembra isključila iz stranke Nikolića i još devet njegovih pristalica, koji su zajedno s njim u republičkom parlamentu formirali poslanički klub „Napred, Srbijo“.

Na osnivačkoj skupštini 21. oktobra 2008, izabran je za predsednika Srpske napredne stranke.

Štrajk glađu i žeđu

U aprilu 2011. godine, Tomislav Nikolić je štrajkovao glađu (osam dana) i žeđu (šest dana) u znak protesta zbog neraspisivanja izbora. Ovaj štrajk nije dao očekivane rezultate, jer nisu raspisani izbori, a naišao je na delimičnu podršku tadašnje opozicije u Srbiji.[7]

Predsednička inauguracija

Nikolić je 20. maja 2012. pobedio u drugom krugu predsedničkih izbora u Srbiji, i tako postao novi predsednik Srbije.

Dana 31. maja 2012. godine u sali Narodne skupštine u Beogradu, pred ministrima, poslanicima, crkvenim velikodostojnicima, bivšim predsednicima Borisom Tadićem i Milanom Milutinovićem, kandidatima za predsednika Republike Srbije i ostalim mnogobrojnim zvanicama, Tomislav Nikolić je i zvanično čitajući tekst zakletve, proglašen za predsednika Republike Srbije. Nakon potpisivanja i slušanja himne "Bože pravde" svi članovi parlamenta su pozvani na koktel u foaje parlamenta. Ovim činom zvanično je otpočeo predsednički mandat Tomislava Nikolića.

Državne funkcije i kandidovanja

  • 24. marta 1998. godine izabran je za potpredsednika Vlade Srbije.
  • Decembra 1999. godine izabran je za potpredsednika Savezne vlade tadašnje SR Jugoslavije.
  • Septembra 2000. godine bio je kandidat Srpske radikalne stranke na izborima za predsednika Savezne Republike Jugoslavije; po broju glasova je bio rangiran treći, iza Vojislava Koštunice i Slobodana Miloševića.
  • Novembra 2003. bio je kandidat koji je osvojio najviše glasova na predsedničkim izborima (oko 47%); izbori su zbog nedovoljne izlaznosti (oko 38%) bili neuspeli.
  • Na ponovljenim predsedničkim izborima, juna 2004. godine, u prvom krugu je dobio većinu glasova (preko 30%), a u drugom krugu je imao manje glasova od Borisa Tadića, u odnosu 45%:53,7% glasova.
  • 8. maja 2007. izabran je za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije. Na tu funkciju podneo je ostavku 13. maja iste godine.
  • Na predsedničkim izborima održanim 20. januara 2008. godine osvojio je najveći broj glasova u prvom krugu i ušao je u drugi krug izbora, u kojem je 3. februara izgubio od Borisa Tadića.
  • Na predsedničkim izborima održanim 6. maja 2012. u prvom krugu glasanja osvojio je 25,05% glasova i kao drugoplasirani kandidat ušao u drugi krug izbora, u kojem je 20. maja ostvario pobedu nad kandidatom DS Borisom Tadićem (prema zvaničnim rezultatima Republičke izborne komisije Nikolić je osvojio 49,54% glasova).[8]

Period posle predsedništva

Posle okončanja predsedničkog mandata je 30. maja 2017. imenovan za direktora novoosnovanog Nacionalnog saveta za koordinaciju sa Ruskom federacijom i NR Kinom. Vrlo retko se pojavljuje u medijima, i skoro uopšte ne daje izjave nakon što je prestao biti predsednik Srbije.

Sa suprugom je bio član delegacije koja je 8. maja 2024. dočekala predsednika NR Kine Si Đinpinga tokom njegove posete Srbiji.[9]

Kontroverze

Tomislav Nikolić je imao određen broj kontroverzi i afera u svojoj političkoj karijeri najpoznatija je kontroverza oko njegovog fakultetskog obrazovanja i verodostojnosti njegove fakultetske diplome sa Fakulteta za menadžment u Novom Sadu za Master Ekonomiju koja je bila plasirana u javnost 2012. godine. U predizbornoj televizijskoj emisiji 2012. godine na Prvoj srpskoj televiziji jedan od gostiju televizijske emisije Jovo Bakić je pitao Tomislava Nikolića koji je smer završio na fakultetu, Tomislav Nikolić nije dao dotičnom gostu odgovor koji je smer završio, dao je nejasan odgovor.

Još značajnija kontroverza je vezana za izjavu datu o premijeru dr Zoranu Đinđiću datu neposredno pred atentat na Đinđića. Nikolić je tada 23. februara 2003. godine na mitingu SRS-a izjavio kako je i predsednik TITO pred smrt imao problema sa nogom. Nikolićeve reči postaće surova stvarnost samo dvadesetak dana posle toga kada je premijer Đinđić ubijen u atentatu, a jedna od olakšavajućih okolnosti za atentatora bila je činjenica da se Đinđić sporo kretao zbog povrede noge. Na kasnija brojna pitanja novinara kako je znao da će Đinđić biti ubijen i zašto ako je znao nije to prijavio nadležnim organima, Nikolić nikada nije dao jasan odgovor.

16. februar 2016. potpisao je Zakon o potvrđivanju sporazuma između Srbije i NATO. Ovo je izazvalo niz negodovanja i pretesta nacionalne i patriotske opozicije[10].

Izdavačka delatnost i imovina

Godine 1998. Tomislav Nikolić je kao potpredsednik vlade dobio stan od države površine 186 kvadrata u Novom Beogradu. Taj stan je bio prinuđen da proda da bi platio ekstraprofit, koji mu je bio razrezan.[11] Prilikom podnošenja izveštaja u svom funkcionerskom kartonu prijavio je da ima stan od 97 kvadrata.[11] Zajedno sa Aleksandrom Vučićem je suvlasnik preduzeća Velika Srbija koja se bavi izdavačkim delatnostima Vojislava Šešelja sa udelom od 5%. Prema podacima Agencije za privredne registre ta firma je ostvarila dobit od 2,1 miliona dinara u 2010. godini.[11]

Nagrade i priznanja

Odlikovanja

Nagrada ili odlikovanje Zemlja Datum Mesto
Orden Makariosa III[12]  Kipar
13. januar 2013.
 Beograd
Orden Republike Ukrajine[13]  Ukrajina
6. jun 2013.
 Beograd
Orden Velikog krsta reda spasitelja[14]  Grčka
18. jun 2013.
 Beograd
Orden slave[15]  Jermenija
11. oktobar 2014.
 Jerevan
Orden Hosea Martija[16]  Kuba
19. maj 2015.
 Havana
Orden za nacionalne zasluge El - Athir[17]  Alžir
17. maj 2016.
 Alžir
Orden prijateljstva prvog stepena[18]  Kazahstan 23. avgust 2016. Beograd
Veliki krst Ordena princa Henrija Moreplovca[19]  Portugal
25. januar 2017.
 Lisabon
Orden prijateljstva naroda[20]  Belorusija 18. maj 2017. Minsk
Orden prijateljstva[21]  Rusija 4. novembar 2017. Moskva

Počasni građanin

Država Mesto Datum
 Republika Srbija Počasni građanin Čačka[22] 13. decembar 2013.
 Crna Gora Počasni građanin Berana[23] 25. jun 2015.
 Grčka Počasni građanin Krfa[24] 18. april 2016.
 Republika Srbija Počasni građanin Knića[25] 26. novembar 2016.
 Kina Počasni građanin Pekinga[26] 30. mart 2017.

Druge nagrade

  • Crni pojas u džudu, dodelio Džudo savez BiH 2013.[27]
  • Nagrada Međunarodne fondacije jedinstva pravoslavnih naroda 2016. godine[28]
  • Ključevi grada Lisabona, uručeni 25. januara 2017.[29]

Dela

Političko-istorijske knjige

Objavio je trinaest knjiga:[30]

  • Ni pobeda ni poraz
  • Sve za Kosovo i Metohiju
  • Oteta pobeda
  • Šešelja za predsednika
  • Kroz medijski mrak
  • Pismo sa adresom
  • U kandžama mržnje
  • Govorio sam
  • Skupštinski hod po mukama
  • Neokomunistički parlament
  • Od početka
  • Kad padne vlada Milošević pada
  • Rovovi u Narodnoj skupštini

Naučni radovi

Dok je bio predsednik Srbije, tokom 2014. je objavio dva naučna rada na temu političkog menadžmenta i negativne kampanje:[31]

  • Politički marketing - negativna kampanja (Saradnici: Ljubiša Stojimirović i Aleksandra Stojković)
  • Posledice neadekvatnog menadžmenta kod političkih partija (Saradnici: Ljubiša Stojimirović i Aleksandra Stojković)

Napomene

  1. ^ Nije se 2012. iščlanio iz stranke, već je samo napustio mesto njenog predsednika.[1]

Reference

  1. ^ „Nikolić: Ostajem u SNS, nikad više nova stranka”. Arhivirano iz originala 08. 05. 2024. g. Pristupljeno 08. 05. 2024. 
  2. ^ a b „Tomislav Nikolić”. Arhivirano iz originala 3. 9. 2014. g. Pristupljeno 31. 8. 2014.  Tekst „ Ko Je Ko ” ignorisan (pomoć)
  3. ^ „B92:Nikolić do petka daje ostavku u SNS”. www.b92.net. 21. 05. 2012. Arhivirano iz originala 09. 03. 2014. g. Pristupljeno 22. 5. 2012. 
  4. ^ Čekerevac, Mirjana. „Politika : Šešelj nije želeo da uđemo u vlast : POLITIKA”. Politika.rs. Arhivirano iz originala 06. 02. 2013. g. Pristupljeno 28. 2. 2011. 
  5. ^ Todorović, Dragan (1. 11. 2012). „Otac i brat su otišli u politiku, a ja u fudbal”. Politika. Arhivirano iz originala 16. 04. 2019. g. Pristupljeno 16. 4. 2019. 
  6. ^ Bideleux & Jeffries 2007, str. 313.
  7. ^ „B 92”. Arhivirano iz originala 29. 03. 2014. g. Pristupljeno 19. 08. 2013. 
  8. ^ „RTS :: Konačni rezultati predsedničkih izbora”. Arhivirano iz originala 27. 07. 2012. g. Pristupljeno 28. 3. 2013. 
  9. ^ „Politika :: Kineski predsednik Si Đinping stigao u Beograd”. RTS. 8. maj 2024. Arhivirano iz originala 08. maj 2024. g. Pristupljeno 8. maj 2024.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |archive-date= (pomoć)
  10. ^ „RTS :: Politika :: Nikolić potpisao zakon o sporazumu sa NATO-om”. www.rts.rs. Arhivirano iz originala 06. 05. 2024. g. Pristupljeno 2024-05-06. 
  11. ^ a b v „Politika : Kućenje i pod pretnjom bombardovanja : POLITIKA”. Politika.rs. Arhivirano iz originala 3. 2. 2014. g. Pristupljeno 27. 2. 2012. 
  12. ^ „Serbian, Cypriot leaders exchange state decorations”. b92. 11. 10. 2014. Arhivirano iz originala 07. 01. 2016. g. Pristupljeno 28. 2. 2015. 
  13. ^ „KONAČNO! I Toma Nikolić dobio orden!”. pressonline. 6. 6. 2013. Arhivirano iz originala 12. 06. 2013. g. Pristupljeno 6. 6. 2013. 
  14. ^ „Predsednik Nikolić ponovo odlikovan!”. pressonline. 18. 6. 2013. Arhivirano iz originala 18. 05. 2015. g. Pristupljeno 18. 6. 2013. 
  15. ^ „President Serzh Sargsyan Meets Serbian President Tomislav Nikolic”. Armenpress. 11. 10. 2014. Arhivirano iz originala 29. 11. 2014. g. Pristupljeno 28. 2. 2015. 
  16. ^ „Nikolić dobio najviše odlikovanje na Kubi”. N1. 19. 5. 2015. Arhivirano iz originala 26. 05. 2015. g. Pristupljeno 19. 5. 2015. 
  17. ^ „Embassy of Algerie in the United-States of America | Algerian Consular Affairs, Economic Affairs, Foreign Affairs, Algeria Us relations[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 08. 08. 2016. g. Pristupljeno 09. 06. 2016.  Sukob URL—vikiveza (pomoć)
  18. ^ „Predsednik Kazahstana u zvaničnoj poseti Srbiji”. RTS. 23. avgust 2016. Arhivirano iz originala 02. apr 2022. g. Pristupljeno 02. apr 2022.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |access-date=, |archive-date= (pomoć)
  19. ^ „Serbian and Portuguese presidents exchange decorations - Politics - on B92.net[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 25. 01. 2017. g. Pristupljeno 26. 01. 2017.  Sukob URL—vikiveza (pomoć)
  20. ^ Lukašenko uručio Nikoliću orden Prijateljstva naroda („Večernje novosti”, 18. maj 2017)
  21. ^ „Putin odlikovao Nikolića („Politika”, 4. novembar 2017)”. Arhivirano iz originala 04. 11. 2017. g. Pristupljeno 05. 11. 2017. 
  22. ^ „Nikolić počasni građanin Čačka”. RTS. 13. 12. 2013. Arhivirano iz originala 02. 04. 2022. g. Pristupljeno 02. 04. 2022. 
  23. ^ „Nikolić počasni građanin Berana („Večernje novosti“, 25. jun 2015)”. Arhivirano iz originala 27. 06. 2015. g. Pristupljeno 26. 06. 2015. 
  24. ^ „Nikolić počasni građanin Krfa”. RTV. 19. april 2016. Arhivirano iz originala 14. maj 2022. g. Pristupljeno 02. apr 2022.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |access-date= (pomoć)
  25. ^ „Nikolić počasni građanin Knića”. B92. 26. novembar 2016. Arhivirano iz originala 02. 04. 2022. g. Pristupljeno 02. 04. 2022. 
  26. ^ „Nikolić od danas počasni građanin Pekinga („Blic“, 30. mart 2017)”. Arhivirano iz originala 01. 04. 2017. g. Pristupljeno 01. 04. 2017. 
  27. ^ „Nikolić postao džudo majstor”. B92. 20. avgust 2013. Pristupljeno 17. februar 2025. 
  28. ^ „Visoko odlikovanje predsedniku Tomislavu Nikoliću (SPC, 10. mart 2016)”. Arhivirano iz originala 01. 04. 2016. g. Pristupljeno 11. 03. 2016. 
  29. ^ „RTS :: Nikoliću uručeni ključevi grada Lisabona[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 26. 01. 2017. g. Pristupljeno 26. 01. 2017.  Sukob URL—vikiveza (pomoć)
  30. ^ d.o.o, cubes. „Sve predsednikove knjige - Vreme”. https://vreme.com/ (na jeziku: srpski). Arhivirano iz originala 29. 01. 2024. g. Pristupljeno 2024-01-29.  Spoljašnja veza u |website= (pomoć)
  31. ^ Miljana Leskovac (19. februar 2015). „OTKRIVAMO Predsednik objavio dva naučna rada: Nikolićev mali doprinos nauci”. Blic. Arhivirano iz originala 01. nov 2020. g. Pristupljeno 14. februar 2025.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |archive-date= (pomoć)

Literatura

Spoljašnje veze

Političke funkcije
Potpredsednik Vlade Republike Srbije
1998–2000
Predsednik Narodne skupštine Srbije
2007
Predsednik Srbije
2012–2017
Stranačke funkcije
Pozicija ustanovljena
 Predsednik Srpske napredne stranke
2008–2022
Pozicija ustanovljena
 Zamenik predsednika
Srpske radikalne stranke
1991–2008
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Томислав_Николић&oldid=30011436”