Општина Ада — разлика између измена

Општина Ада;
	Датотека:Ada;
	Грб општине Ада; Грб
Основни подаци
Становништво
Географске карактеристике
Површина	227 km2
Остали подаци

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 1. јануар 2015. у 17:37

Општина Ада је једна од општина у Републици Србији. Налази се у Војводини и спада у Севернобанатски округ. Општина је са десне стране Тисе, што је географски Бачка, а по политичкој подели спада у северни Банат. По подацима из 2004. општина заузима површину од 227 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 20132 ha, а на шумску 235 ha). Центар општине је град Ада. Општина Ада се састоји од 5 насеља. По подацима из 2002. године у општини је живело 18994 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -6,8‰, а број запослених у општини износи 4639 људи. У општини се налази 5 основних и 1 средња школа.

Насељена места

Историја

Општина Ада се налази на средишњем делу Источне Бачке, на десној обали реке Тисе. Осим градића Ада, општину чине насеља Мол, Стеријино, Утрине и Оборњача у којима живи око 24000 становника, већином Мађара, Срба, Југословена и остале националности. Археолошки налази сведоче да је ово подручје било настањено још у доба неолита. На овим просторима своје трагове оставили су Римљани, Хуни и Авари који су са собом повукли и словенска племена. Крајем IX века у Панонској низији појављују се Мађари, а током XII и XIV века читав низ насеља са претежно мађарским становништвом: мађ. Асоњфалва, мађ. Банфалва, Песер и др. Претечом Аде може се сматрати насеље Петрина, за које се сматра да је настало године 1694. и настањено је претежно Србима досељеним приликом се обе Арсенија Чарнојевића. Касније се назив мења на Острово (1702.г.) да би се на карти Тамишке бановине 1723. године појавио назив АДА-ХАТТА. Током XIX века постигнут је велики напредак на привредном и друштвеном пољу.

Године 1836. Ада је проглашена за трговиште и добила право на амблем. Прва православна основна школа основана је 1703. године, а католичка 1760. године док је 1885. године основана пољопривредна школа, једна од првих на подручју тадашње Југославије. У другој половини прошлог века Ада има своју апотеку и неку врсту болнице, а у исто време почела је да ради пошта и телеграф. Железничка пруга изграђена је 1889. године, а 1908. године Ада добија електричну централу. Данас, поред развијене земљорадње која користи једно од највећих заливних система у земљи, метална индустрија, првенствено машиноградња Аде је широм света позната по својим производима.

У општини има погодних услова за одмор, спорт и рекреацију на спортским теренима рекреационих подручја, базенима, хиподрому и спортској хали. Смештај гостију обезбеђује се у хотелу „Парк“ у Ади, Ловачком дому у Молу, у мотелу „Салаш“ и у приватним кућама. ^[1]

Етничка структура

Попис 2002. године

Мађари - 14558 (76,64%)
Срби - 3324 (17,5%)
Роми - 277 (1,45%)
Југословени - 275 (1,44%)
остали

Сва насељена места имају већинско мађарско становништво.

Етнички састав према попису из 2011.‍^[2]

Мађари	12.750	75,04%
Срби	2.956	17,40%
Роми	323	1,90%
Југословени	74	0,44%
Хрвати	50	0,29%
Албанци	25	0,16%
Словаци	18	0,11%
Муслимани	13	0,08%
Немци	11	0,06%
Румуни	11	0,06%
Црногорци	8	0,05%
Буњевци	6	0,04%
Русини	4	0,02%
Украјинци	4	0,02%
Руси	3	0,02%
Словенци	3	0,02%
Власи	1	0,01%
остали	10	0,06%
Регионална припадност	84	0,49%
неизјашњени	388	2,28%
непознато	249	1,47%

Референце

^ Banatera еciklopedija Banata(2006)
^ Етничка структура након пописа 2011.

[1] Banatera еciklopedija Banata(2006)

[2] Етничка структура након пописа 2011.

[1]

[2]

@@ Ред 44: / Ред 44: @@
 == Етничка структура ==
+;Попис 2002. године
 * [[Мађари]] - 14558 (76,64%)
 * [[Срби]] - 3324 (17,5%)
@@ Ред 51: / Ред 52: @@
 Сва насељена места имају већинско [[мађар]]ско становништво.
+{{Графикон постоци
+|извор=<ref>[http://media.popis2011.stat.rs/2012/Nacionalna%20pripadnost-Ethnicity.pdf Етничка структура након пописа 2011.]</ref>
+|ширина=300px
+|наслов=Етнички састав према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011.]]
+|позадина=#ddd
+|позиција=left
+|шипке=
+{{Врста са постотком|[[Мађари]]|green|12750|75.04}}
+{{Врста са постотком|[[Срби]]|yellow|2956|17.40}}
+{{Врста са постотком|[[Роми]]|purple|323|1.90}}
+{{Врста са постотком|[[Југословени]]|orange|74|0.44}}
+{{Врста са постотком|[[Хрвати]]|red|50|0.29}}
+{{Врста са постотком|[[Албанци]]|green|25|0.16}}
+{{Врста са постотком|[[Словаци]]|yellow|18|0.11}}
+{{Врста са постотком|[[Муслимани (народ)|Муслимани]]|purple|13|0.08}}
+{{Врста са постотком|[[Немци]]|orange|11|0.06}}
+{{Врста са постотком|[[Румуни]]|red|11|0.06}}
+{{Врста са постотком|[[Црногорци]]|orange|8|0.05}}
+{{Врста са постотком|[[Буњевци]]|red|6|0.04}}
+{{Врста са постотком|[[Русини]]|green|4|0.02}}
+{{Врста са постотком|[[Украјинци]]|yellow|4|0.02}}
+{{Врста са постотком|[[Руси]]|purple|3|0.02}}
+{{Врста са постотком|[[Словенци]]|orange|3|0.02}}
+{{Врста са постотком|[[Власи]]|red|1|0.01}}
+{{Врста са постотком|остали|gray|10|0.06}}
+{{bar percent|Регионална припадност|cyan|84|0.49}}
+{{bar percent|неизјашњени|black|388|2.28}}
+{{Врста са постотком|непознато|orange|249|1.47}}
+}}
+<br clear=all />
 == Референце ==
 {{reflist}}