Ужице — разлика између измена
м razne ispravke |
мНема описа измене ознака: уређивање извора (2017) |
||
Ред 36: | Ред 36: | ||
| позивни_број = 031 |
| позивни_број = 031 |
||
| регистарска_ознака = |
| регистарска_ознака = |
||
| веб-страна = |
| веб-страна = {{URL|http://uzice.rs/}} |
||
| електронска_пошта = uprava@opstinauzice.org.yu |
| електронска_пошта = uprava@opstinauzice.org.yu |
||
| градоначелник = Тихомир Петковић |
| градоначелник = Тихомир Петковић |
Верзија на датум 9. јун 2018. у 17:45
Ужице | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Златиборски округ |
Регион | Шумадија и западна Србија |
Стара имена | Capedunum (римски) |
Становништво | |
Становништво | |
— | 52.646 |
— густина | 125 ст./km2 |
Агломерација | 78.040 |
Географске карактеристике | |
Координате | 43° 51′ 21″ С; 19° 50′ 28″ И / 43.8558° С; 19.8411° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Површина | 667 km2 |
Остали подаци | |
Градоначелник | Тихомир Петковић (СНС) |
Поштански број | 31000, 31102, 31103, 31104, 31105, 31106, 31107, 31108, 3110 |
Позивни број | 031 |
Веб-сајт | |
uzice |
Ужице је град у Златиборском округу, у Републици Србији. Према попису из 2011. у њему је живело 52.646 становника.
Лежи на обалама реке Ђетиње. Очуване су средњовековне рушевине тада већ врло важног града. Ужице је било сједиште партизанске армије у јесен 1941. године. 1946. године име је промијењено у Титово Ужице у част Јосипа Броза Тита, а старо име је враћено 1992. године. Ужице је центар металне и индустрије машина и гајења воћа.
Географске одлике
Ужице се налази на надморској висини од 411 m, која варира и прелази 600 m. Кроз град протиче река Ђетиња , и Ужице је географски стављено у долину Ђетиње.
Овде се налазе Железничка станица Ужице теретна, Железничка станица Ужице и Капела Светог пророка Илије.
Историја
Стари и средњи век
Први становници Ужица и околине били су Илири, односно њихова племена Партини и Аутаријати. Широм ужичког краја оставили су своје гробнице и споменике. Доласком Римљана, ови простори увршћени су у састав провинције Далмације, а Илири су романизовани. На месту данашњег Ужица налазио се мањи град Капедунум (лат. Capedunum), који је имао важну улогу у овој римској провинцији.
У средњем веку долазе словенска племена, а потом и Срби из Беле Србије. Око 1180. године, велики жупан Стефан Немања је Ужице припојио Рашкој, а пре тога налазило се у поседу жупана Страцимира, рођеног брата Стефана Немање. Када је краљ Драгутин абдицирао у корист свог брата Милутина, за себе је задржао Златибор, Ариље и Ужице, и, добивши од угарског краља Мачву, створио је тзв. Сремску краљевину. Када је краљ Драгутин умро, ови крајеви опет су ушли у састав Србије. Након смрти цара Душана, Ужице је ушло у посед Војислава Војиновића. После његове смрти градом је овладао његов братанац Никола Алтомановић. Удруженим снагама, кнез Лазар и Твртко I победили су Николу Алтомановића, ослепели га у Ужицу и развластили, а његове поседе поделили међусобно. Том приликом, Ужице је припало кнезу Лазару.
Први писани документ у коме се помиње Ужице под тим називом потиче из 1329. године. У то време Ужице је био мали град, али стратешки важан, на путевима ка приморју.[1] Турци су освојили Ужице 1463. године, и остали у њему наредна четири века. Од тада је било у оквиру Београдског Пашалука, све до 1807. године, када су га током Првог српског устанка ослободили српски устаници.
19. век
Ужичка нахија је била једна од нахија Београдског пашалука. У ослобођеној Србији Ужице је било средиште округа и среза, са много трговаца и занталија. Тек пред крај 19. века Ужице је почело да се развија као индустријски град. Ужице је било први град у Србији са електраном саграђеном по Теслиним принципима. Хидроелектрана на Ђетињи је саграђена 1900.
Ужичка република
Током немачке окупације у Другом светском рату 1941. године, Ужице је било привремено ослобођено од стране партизана. Током 67 дана постојања Ужичке Републике (од 24. септембра до 29. новембра), индустрија и фабрике су углавном производиле производе за војну употребу, пруга и путеви су функционисали и новине и књиге су биле штампане. Оквирне границе републике су биле подручје од реке Дрине на западу до Западне Мораве на истоку и од реке Скрапежа на северу до реке Увца на југу.
Музеј устанка налази се у згради која је служила као главни штаб партизана.
Модерна историја
У оквирима СФРЈ, Ужице је било преименовано у Титово Ужице, заједно са још 7 градова широм земље (Титов Дрвар, Титов Велес, Титова Кореница, Титов Врбас, Титова Митровица, Титово Велење, Титоград). Ово је био један од разлога због којег је Ужице добило велику финансијску помоћ од државе и велика улагања у инфраструктуру и локалну индустрију. Током наредних деценија, Ужице је прерасло у један од већих и развијенијих градова у СФРЈ, све до њеног распада. После распада, 1992. године, Ужице губи придев ”Титово”.
Током 1999. године и напада НАТО-а на СРЈ, Ужице је претрпело дневна бомбардовања, а најгоре је прошло 6-ог маја, када су авиони НАТО-а бомбардовали велики број мостова, путева, цивилних и државних зграда и аеородром (види Бомбардовање Ужица).
Демографија
У насељу Ужице живи 43126 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,4 година (36,7 код мушкараца и 38,0 код жена). У насељу има 17836 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,06.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
|
м | ж |
|||
? | 115 | 143 | ||
80+ | 153 | 294 | ||
75—79 | 427 | 612 | ||
70—74 | 801 | 976 | ||
65—69 | 1.240 | 1.438 | ||
60—64 | 1.443 | 1.454 | ||
55—59 | 1.285 | 1.344 | ||
50—54 | 2.013 | 2.154 | ||
45—49 | 2.373 | 2.535 | ||
40—44 | 2.120 | 2.365 | ||
35—39 | 2.080 | 2.172 | ||
30—34 | 1.909 | 2.139 | ||
25—29 | 1.861 | 2.042 | ||
20—24 | 1.990 | 1.960 | ||
15—19 | 2.069 | 1.983 | ||
10—14 | 1.825 | 1.804 | ||
5—9 | 1.615 | 1.528 | ||
0—4 | 1.223 | 1.232 | ||
Просек : | 36,7 | 38,0 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 21.879 | 6.651 | 13.968 | 665 | 540 | 55 |
Женски | 23.611 | 5.407 | 14.164 | 2.789 | 1.191 | 60 |
УКУПНО | 45.490 | 12.058 | 28.132 | 3.454 | 1.731 | 115 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 11.216 | 88 | 1 | 23 | 4.533 |
Женски | 9.772 | 42 | 1 | 6 | 2.928 |
УКУПНО | 20.988 | 130 | 2 | 29 | 7.461 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 286 | 1.014 | 1.355 | 332 | 1.125 |
Женски | 131 | 310 | 1.619 | 519 | 408 |
УКУПНО | 417 | 1.324 | 2.974 | 851 | 1.533 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 167 | 309 | 918 | 252 | 391 |
Женски | 339 | 201 | 533 | 735 | 1.592 |
УКУПНО | 506 | 510 | 1.451 | 987 | 1.983 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 326 | 1 | 3 | 92 | |
Женски | 348 | 4 | 3 | 53 | |
УКУПНО | 674 | 5 | 6 | 145 |
Насеља у Ужицу
Највеће насеље у Ужицу је Севојно (7.101 становник) и оно представља и градску општину. Севојно се налази на источном делу града. Како се креће ка западу и ка центру града прво следеће насеље на које се наилази је Сењак, затим Крчагово (где се налази болница) и Доварије. Услеђује насеље Липа, а затим центар града, даље ка западу су насеља Коштица, Теразије, Турица и Дубоки Поток (које је последње насеље на западном излазу из града). У јужном делу Ужица су Забучје и Међај, а на северу Ракијска пијаца,Царина, Татинац, Вујића Брдо, Сарића Осоје, Пора, Бело гробље, Глуваћи итд.
Спорт
- ФК Слобода Ужице, фудбалски клуб основан 1925. године.
- ФК Јединство Путеви, фудбалски клуб основан 1961. године.
- ОК Јединство Ужице, женски одбојкашки клуб основан 1968. године.
- КК Слобода Ужице, кошаркашки клуб основан 1950. године.
Градски стадион у Ужицу има капацитет за 12.000 гледалаца, док спортска хала Велики парк има капацитет од 2.200 места.
Партнерски градови
Познати Ужичани
- Иван Босиљчић, глумац
- Немања Видић, бивши стуб одбране репрезентације Србије и фудбалер Манчестер Јунајтеда
- Драгољуб Ојданић, начелник Генералштаба Војске Југославије током 2000. године
- Љубиша Диковић, начелник Генералштаба Војске Србије (2011-)
- Слободан Мулина, народни певач
- Жарко Јокановић, глумац
- Милован Ђорић, бивши југословенски фудбалер и тренер
- Митар Тарабић, пророк Креманског пророчанства
- Филип Касалица, фудбалер и центарфор Црвене звезде
- Оливера Јевтић, најбоља српска атлетичарка , амстердамски маратон 2003. прво место
- Оливер Јездић, бивши клавијатуриста популарне музичке рок групе Галија
- Андрија Златић, српски стрелац и освајач бронзане медаље на Олимпијади 2012
- Михаило Миловановић, српски сликар, вајар и писац
- Александар Бакочевић, бивши политичар
- Љубомир Симовић, писац
- Милутин Ускоковић, писац
- Стојан Стив Тешић, сценариста
- Оливер Мандић, певач и композитор
- Драгица Јевтовић, прва жена начелник Полицијске управе у историји српске полиције (2010-2016)
- Никола Љубичић, начелник Савезног секретаријата за народну одбрану СФРЈ 1967—1982. године; председник председништва СР Србије 1982—1984. године
Галерија
-
Хотел Златибор
-
данашњи изглед цркве Св. Ђорђа
-
Панорама Ужица
-
Градска плажа
-
Велика брана у кањону реке Ђетиње
-
Центар града
-
Црква светог Ђорђа
-
Пецање у кањону Ђетиње
-
Градски стадион Ужице
Види још
- ужички говор
- ужичка пршута
- Златибор
- Аеродром Поникве
- Ужичка гимназија
- Ужичка република
- Ужичка лепиња
- Трг Партизана у Ужицу
- Градска галерија Ужице
- Градски културни центар Ужице
- Ужичко читалиште
Референце
- ^ РТС: „Први писани помен Ужица“ (22. октобар 2012.), Приступљено 27. 4. 2013.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
- ^ а б в г Град Ужице: Братски градови, Приступљено 3. 3. 2013.
Спољашње везе
- Ужице на Интернету (на вебу од 1996. године) - све о ужичком крају
- Форум Ужичана
- Интернет презентација Златиборског округа, вести, претраживач регионалних сајтова, телефонски именик региона, дискусије...
- Ужички интернет претраживач
- Ужице без жице, градска некомерцијална бежична мрежа - виртуелно Ужице
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
- Радио-аматерска диплома поводом Дан Града Ужица