Теорије о пореклу Срба

Из Википедије, слободне енциклопедије
Део серија чланака о
Србима
Serbian Cross.svg

Српска култура
Књижевност · Музика
Уметност · Кинематографија
Кухиња · Племена
Народна ношња

По регијима или земљама
(укључујући дијаспору)
Србија (Војводина · Космет)
БиХ (ФБиХ) · Црна Гора
Хрватска (Далмација) · Македонија
Мађарска · Румунија · Албанија
Словенија · Грчка · Бугарска
Немачка · Француска · Аустрија
Швајцарска · Канада · САД · Мексико
Аустралија · Африка · Русија
Украјина · Енглеска · Шведска
Аргентина · Турска · Словачка
По градовима
Беч · Будимпешта · Париз
Ванкувер · Чикаго · Загреб
Мостар · Сарајево · Темишвар · Трст
Коморан
Подгрупе и сродни народи
Бокељи · Бошњаци · Буњевци
Горанци · Јањевци · Крашовани
Македонци ·Муслимани · Торлаци
Хрвати · Црногорци · Шокци
Југословени · Јужни Словени

Српске земље
Србија (Војводина · Космет)
ЦГ · БиХ (РС · Брчко · ФБиХ)

Српска православна црква
Патријарси · Светитељи
Устројство · Манастири

Српски језици и наречја
српски · српскохрватски
ужички · ромско-српски
старословенски · славеносрпски
штокавски · торлачки · шатровачки

Историја · Владари
Порекло Срба

Прогањање Срба
Србофобија · Јасеновац
Независна Држава Хрватска
Крагујевачки октобар

п  р  у

Срби су јужнословенски народ, који живи претежно у Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини и Хрватској. Према тврдњама генетике и антропологије, Срби су потомци словенских племена и балканских староседелаца (Илира, Трачана, итд). Међутим, постоје теорије које тврде да име Срби можда има другачије корене. Постоји неколико теорија о пореклу српског имена, али треба имати у виду да ове теорије нису шире прихваћене од званичне историјске науке, јер не постоји довољно доказа који би их подржали.

Теорије о положају Беле Србије[уреди]

Бела Србија или Бојка је била област у Европи која је према наводима византијског цара Константина Порфирогенита (913959) у спису О управљању Царством (лат. De administrando imperio) била прапостојбина Срба из које су они кренули на Балканско полуострво.

О положају Беле Србије постоје различите теорије. На снази су три претпоставке које је смештају:

Српско-словенска теорија[уреди]

Према овој теорији, име Србин је старије од имена Словен[тражи се извор од 09. 2009.], односно она тврди да су Прото-Словени себе звали Србима, а да су данашњи Срби и Лужички Срби сачували то старо име, као некадашњу ознаку свих Словена.[тражи се извор од 09. 2009.]

Ову теорију заступали су историчари, лингвисти и слависти: Константин Јиричек, Јозеф Домашевски и Павел Јозеф Шафарик.[тражи се извор од 09. 2009.]

Иранска теорија[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Иранска теорија о пореклу Срба
Племе Serbi поред ушћа реке Волге, према грчким писаним изворима, на карти штампаној у Лондону око 1770.
Сеоба Срба са Кавказа према Нику Жупанићу

Ова теорија се заснива на подацима старих аутора који помињу народ под именом Серби (Serbi) или Сербои (Serboi) међу сарматским (иранским) односно аланским племенима, која су живела у источној Европи, северно од Кавказа.

Први писани помени „сарматских Срба“ се могу наћи у 1. веку (69. године), у делу Плинија Цецилија Секундуса „Познавање природе“, и то у латинизованом облику - Serbi. Ови Serbi су ту забележени као народ који живи у Азијској Сарматији (Sarmatia Asiatica), северно од Кавказа, па се из тога претпоставља да су били сарматско (иранско) племе.

После Плинија, народ Serbi помиње и Птолемеј.

Веза између ових сарматских „Старих Срба“ (како поједини аутори називају народ Serbi) и данашњих Срба није научно доказана, већ представља хипотезу. Претпоставља се да су се Serbi из Азијске Сарматије преселили у средњу Европу (Полабље) у 4. веку, заједно са Аланима. Мисли се да су Serbi и Алани били веома сродна сарматска племена, а потомци Алана су данашњи Осети на Кавказу. Према другом тумачењу и сами Serbi су били део Алана.

Даље се претпоставља да су се Serbi на подручју Полабља мешали са Словенима и оставили им своје име. Из тога произилази, а на основу реконструкције вероватне Сеобе Словена, да се део ових Словена, који је усвојио име Срби, доселио на Балкан у 7. веку, где се измешао са раније досељеним словенским племенима и романизованим потомцима балканских староседелаца. Други део Срба, како се тврди, који се није доселио на Балкан, остао је да живи у Полабљу, а њихови потомци би били данашњи Лужички Срби.

Староседелачка теорија[уреди]

Ова теорија се не бави пореклом српског имена, већ пореклом Срба у антрополошком и генетском смислу. Основу ове теорије чини идеја да су Срби староседеоци на Балкану, односно да су они директни наследници културе Лепенског Вира, па потом Винчанске културе и тако даље, све до данашњих дана. Тврди се да су Срби у једном тренутку одлучили да освоје део света колонизацијом, напустили су Балкан и кренули у сеобу и освајања. Неки Срби су остали на Балкану, а неки су се на крају поново вратили на Балканске просторе.

Индијска теорија[уреди]

Држава народа Сјанби (Сарби), на подручју данашње Монголије, 1-3. век. Према мишљењу романтичарских историчара Сарби су у ствари били Срби.

Један број романтичарских историчара заступао је теорију да су Срби пореклом из Индије, одакле су се селили у разним правцима - у Сибир, Месопотамију, северну Африку, на Кавказ, Балкан и у остатак Европе.

У склопу ове теорије, изнета је и теза да су припадници античког народа Сјанби (познатог и као Сарби) на подручју данашње Монголије у ствари били Срби, на основу сличности њиховог имена са именом Срба.

Остале теорије[уреди]

Постоји пуно теорија које обједињују неке од наведених. Тако је Милојевић сматрао да су Срби пореклом из Индије и Ирана и староседеоци Балкана у исто време.

Антропологија[уреди]

Срби углавном припадају динарској раси, једном од варијетета беле расе.

Генетика[уреди]

Спроведено је истраживање на 681 мушкарцу (који међусобно нису ни у каквим родбинским везама) на 7 различитих локација, на територији Хрватске, Босне и Херцеговине, Србије (укључујући покрајину Косово и Метохију) и Македоније.[1]. Код представника Срба (узоркованих само у Београду) изражено је присуство генетских маркера уобичајених за словенско становништво — R1a и I1b* (xM26), као и мала учесталост хаплогрупе E3b1. Пет хаплогрупа (R1a, R1b, I1b* (xM26), E3b1, J2) доминира у преко 70% становништва.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]