Operacija Koridor

Из Википедије, слободне енциклопедије
Operacija „Koridor“
Deo Rata u BiH

jun-jul 1992.
Vreme: 18. juni 1992 — 6. oktobar 1992.[1]
Lokacija: Posavina
Uzrok rata: blokada
Rezultat: Odlučna srpska pobeda
Promene u teritoriji:
Sukobljene strane
Република Српска
Republika Srpska
Република Српска Крајина
Republika Srpska Krajina
Хрватска
Hrvatska
Flag of the Croatian Republic of Herzeg-Bosnia.svg
Herceg-Bosna
Босна и Херцеговина
Armija RBiH
Zapovednici
Република Српска Ratko Mladić
Република Српска Momir Talić
Република Српска Novica Simić
Република Српска Miko Škorić
Хрватска Anton Tus
Хрватска Petar Stipetić
Хрватска Slobodan Praljak
Хрватска Vinko Štefanek
Босна и Херцеговина Sefer Halilović
Jačina
40.800 - 54.660 [2] 25.000[1] ili 20.000[2]
Gubici
413 poginulih i 1.918 ranjenih[1]
ili 293 poginulih i 1.129 ranjenih
HV i HVO od 1. aprila do 1. oktobra 1992. u Posavini
Poginulih:
HV 306, HVO 918
Ranjenih (lakše i teže):
HV 1.986, HVO 4.254
{{{podaci}}}

Operacija Koridor ili proboj „koridora života“ je kodni naziv za operaciju Vojske Republike Srpske u leto 1992. godine u Posavini čiji cilj je bilo uspostavljanje kopnene veze između zapadnog dela Republike Srpske i Republike Srpske Krajine sa istočnim dijelom Srpske i sa Srbijom.[1]

Uvod[уреди]

Рат у Босни и Херцеговини
1992.
Сијековац - Зворник - Купрес - Брадина - Сарајевo - Добровољачка - Тузла - Приједор - Фоча - Липанске Зоре - Дервента - Коридор - Вишеград - Врбас - Горажде - Трново - Митровданска офанзива
1993.
Кравица - Лукавац - Садејство - Церска - Ахмићи - Неретва - Дрина - Муслиманско-хрватски сукоб
1994.
Маркале - Звезда - Тигар-Слобода - Бреза - Јесен - Грмеч - Штит
1995.
Капија - Пламен - Деблокада Сарајева - Криваја - Ступчаница - Сребреница - Лето - Олуја - Маркале - Намерна сила - Маестрал - Мркоњић Град - Уна - Сана - Ураган - Јужни потез - Вагањ

U leto 1992. godine snage lojalne krnjem predsedništvu RBiH potpomognute redovnom vojskom Hrvatske gotovo mesec i po dana su držale u potpunom okruženju Vojsku Republike Srpske na području Bosanske Krajine. Prema podacima generala Martina Špegelja, u Posavini leta 1992. se nalazilo osam brigada HVO i petnaest brigada HV koje su se izmenjivale ili su sve vreme bile prisutne. Četiri brigade HV su bile celovite 108, 139, 157. i 3. gardijska, a ostale su brigade bile sastavljene od jednog ili dva bataljona, ojačane artiljerijom i s nešto tenkova, a brojale su od 600 do 1.200 ljudi. Brigade kao što je 111. riječka, 105. bjelovarska, delovi 2. gardijske - jedan bataljon sa 150 ljudi — maksimalno su brojale do 400 ljudi.

Početkom maja 1992. svi putni pravci koji su zapadne delove Republike Srpske spajali sa istočnim dijelom i Srbijom bili su presečeni. Poslednja kopnena veza između zapadnog i istočnog dela Republike Srpske pod kontrolom srpskih snaga bila je saobraćajnica Banja Luka-Doboj-Tuzla-Bijeljina, ali i ta veza je presečena 15. maja 1992. godine, kada su pripadnici TO Tuzla izvršili napad na kolonu JNA koja se povlačila iz tog grada. Okidač za operaciju „Koridor“ smatra se smrt 12 beba u banjalučkom porodilištu usled nedostatka kiseonika.

Ofanziva[уреди]

Sredinom juna 1992. godine, general Momir Talić, komandant 1.krajiškog korpusa VRS je izdao potpukovniku Novici Simiću, tadašnjem načelniku Štaba Prve oklopne brigade i komandantu Taktičke grupe jedan, naređenje da probije koridor ka Srbiji preko Trebave do 28. juna (Vidovdana).

Pored Talića, kao glavnog kreatora operacije „Koridor“, akciju su planirali načelnik Štaba Prvog krajiškog korpusa general Boško Kelečević, komandant specijalne jedinice MUP-a RSK general Borivoje Đukić, general Slavko Lisica i tadašnji načelnik Štaba Prve oklopne brigade general Novica Simić.

Operacija „Koridor“ započela je 14. juna 1992. godine, kada su pripadnici 16. krajiške motorizovane brigade VRS pod komandom potpukovnika Milana Čeleketića, uz podršku tenkovske čete iz Doboja, krenuli u napad na južnom dijelu derventskog ratišta. Borbe su intenzivirane 24. juna, kada je snažna artiljerijska priprema na širokom frontu formacije Armije RBiH navela na pogrešan zaključak da srpske snage nameravaju da zauzme Tuzlu. Da bi sprečili proboj Armija RBiH je angažovale 16 brigada: pet motorizovanih i jedanaest lakih pješadijskih. Motorizovane brigade činili su pripadnici regularne Vojske Hrvatske: Prva ZNG iz Zagreba, Druga i 108. ZNG iz Slavonskog Broda, treća ZNG iz Osijeka i 153. ZNG iz Velike Gorice. Od lakih pješadijskih brigada bile su angažovene 101. HVO iz Broda, 102. iz Odžaka, 103. iz Dervente, 104. iz Šamca - Domaljevaca, 105. iz Modriče, 107. iz Gradačca, 110. iz Usore, 111. iz Žepča, te brigade Armije RBiH, 207. iz Tešnja, 201. iz Maglaja i 109. iz Gračanice. U osvit zore 26. juna 1992. godine vojnici Prvog krajiškog i Istočnobosanskog korpusa VRS, susreli su se u rejonu sela Kornica i Čardak, na razmeđi Modriče i Šamca spojivši zapadni i istočni deo Republike Srpske. Nastavkom borbi u julu srpske snage oslobađaju Derventu (7. juli 1992), Modriču (28. juni 1992) i Odžak (13. juli 1992), a konačni slom odbrane snaga HV, HVO i Armije RBiH u Posavini usledio je 6. oktobra 1992. godine srpskim oslobađanjem Broda.

U operaciji „Koridor“ su prema zvaničnim podacima poginula 293 vojnika, a 1.129 pripadnika VRS i specijalaca MUP-a Republike Srpske Krajine teže je ili lakše ranjeno. Prema izveštaju Operativne grupe Istočna Posavina HV gubici HVO i HV za period 1. 4. — 1. 10. 1992. iznose- poginuli: HV 306, HVO 918, ranjeni (laki i teški): HV 1.986, HVO 4.254.

Vidi još[уреди]

Literatura[уреди]

Reference[уреди]

  1. ^ а б в г „У недјељу обиљежавање 20 година од пробоја коридора“ (на ср). Радио-телевизија Републике Српске. 22. 6. 2012. Приступљено 22. 6. 2012.. 
  2. ^ а б Jerko Zovak: Rat u Bosanskoj posavini. strana 675

Spoljašnje veze[уреди]