Република Српска — разлика између измена
поправљен председник, човек је преминуо |
|||
| Ред 634: | Ред 634: | ||
* [[Орден Републике Српске]] |
* [[Орден Републике Српске]] |
||
* [[Херцеговина (Република Српска)]] |
* [[Херцеговина (Република Српска)]] |
||
* [http://www.petitiononline.com/nasaBIH/petition.html ABOLISH THE REPUBLIC OF SRPSKA] |
|||
==Спољашње везе== |
==Спољашње везе== |
||
Верзија на датум 8. децембар 2007. у 22:18
| Химна: Боже правде (инструментал) | |
| Положај Републике Српске | |
| Главни град | de jure Сарајево, de facto Бања Лука |
| Службени језици | српски, хрватски и бошњачки језик |
| Влада | Република |
| - Предсједник | вршилац дужности Игор Радојичић (СНСД) |
| - Премијер | Милорад Додик (СНСД) |
| Површина | |
| - Укупно | 25.053 km² [1] |
| - Вода (%) | n/a |
| Становништво | |
| - Процјена 2005. | 1.479.634 [1] |
| - Густина | 59/km2[1] |
| - Народна припадност (1996) |
Срби: 90% Бошњаци: 7% Остали: 3% |
| Валута | Конвертибилна марка (КМ) |
| Број насеља | 2.735 |
| Временска зона | UTC +1 |
Република Српска (скраћено: РС, Српска) један је од два ентитета од којих је састављена Босна и Херцеговина. Други ентитет је Федерација Босне и Херцеговине.
Република Српска је основана 9. јануара 1992. године као реакција српског народа на референдум о независности БиХ. По Дејтонском споразуму она је један од два ентитета Босне и Херцеговине с једнодомним парламентом те заузима 49% територије БиХ. Парламент-Народна скупштина састоји се од 83 посланика који се бирају на изборима сваке четврте године. Парламент има законодавну власт. Влада РС има извршну власт. Предсједник РС има велика овлашћења. Он се бира на непосредним изборима сваке четврте године. Нивои власти су општина односно град (Бања Лука и Источно Сарајево) и република. Бања Лука је de facto главни град Републике Српске, док је по Уставу главни град Републике Сарајево.
Републикa Српска има своју владу, амблем, химну, предсједника, скупштину, полицију и поштански систем. Уставни суд Босне и Херцеговине је 1. априла 2006. одлучио да чланови Закона о употреби заставе, грба и химне Републике Српске, а који се односе на химну и грб, нису у складу са Уставом Босне и Херцеговине. Уредбом Владе Републике Српске од 16. јуна 2007. уместо грба користи се амблем Републике Српске
Историја
Српска Република Босна и Херцеговина проглашена је 9. јануара 1992. године, док је 28. фебруара донијет Устав Републике Српске Босне и Херцеговине, у којем је писало да територија ове републике обухвата српске аутономне области, општине и друге српске етничке ентитете у Босни и Херцеговини. Република је проглашена дијелом југословенске федералне државе.
Када је Босна и Херцеговина 5. априла 1992. године прогласила независност, Српска Република Босна и Херцеговина проглашава 7. априла 1992. године одвајање од Босне и Херцеговине и останак у Југославији. Име републике је промијењено у Република Српска 12. августа 1992. године.
30. августа 1995. НАТО пакт покреће Операцију Намјерна сила.
Послије рата, који је трајао од 1992. до 1995. године, потписан је Дејтонски мировни споразум, 21. новембра 1995. године. Република Српска је међународно призната као један од два ентитета (државе) који чине Босну и Херцеговину (други ентитет је Федерација Босне и Херцеговине). Република Српска обухвата 49% територије Босне и Херцеговине, а Федерација Босне и Херцеговине 51%. Арбитражном одлуком о статусу Брчког, те успостављањем Дистрикта Брчко БиХ 2000. године, посјед територије оба ентитета је смањен за отприлике 0.5 - 1.0 %.
Током протеклих година, неке ингеренције Републике Српске изричито дефинисане дејтонским уставом и његовим анексима пренесене су на ниво Босне и Херцеговине (царинска и гранична служба, војска, правосуђе - оснивањем Суда БиХ и Високог судског и тужилачког савјета итд.).
Географија
Положај, величина и границе
Територија Републике Српске налази се између 42°°33' и 45°°16' сјеверне географске ширине и 16°°11' и 19°°37' источне географске дужине. Заузима мањи дио јединственог српског етничког простора западно од Дрине, односно захвата сјеверни и источни дио геопростора Босне и Харцеговине. Велики дио српског геопростора је према Дејтонском споразуму остао изван Републике Српске - дио Крајине, Озрена, Посавине и Херцеговине, дијелови Подриња, сарајевске котлине, те дио Јадранског приморја. Република Српска има површину од 25.053 km² или 49% територије Босне и Херцеговине, на којој живи 1.479.634 становника (2005.).
Природне одлике
Природне одлике Републике Српске су веома сложене, што је резултат њене припадности различитим природногеографским цјелинама и њиховој геоморфолошкој еволуцији.
У геоморфолошком изгледу на простору Републике Српске се смјењују различити облици. У сјеверном перипанонском дијелу брежуљкасти терени, изграђени од кенозојских наслага, постепено се спуштају у равничарске просторе са алувијалним заравнима и ријечним терасама; он уједно чини и најплоднији дио Републике Српске. На том простору издижу се само неколико усамљених планина – Козара, Просара, Мотајица, Вучијак и Требовац, те крајњи сјеверо-источни огранци Мајевице. Према југу равничарски простор преко брежуљкастог терена прелази у планинско подручје које заузима и највећи дио површине Републике Српске.
Клима
Република Српске се налази у сјеверном умјереном појасу, и могу се издвојити три климатска поднебља.
- Средоземни, са варијантама класичне и измијењене средоземне климе.
- Планински, који обиљежава обиље снијега зими, и пријатна и свјежа љета.
- Континентални, са варијантама умјерено-континенталне и континенталне климе.
Хидрографија
Са хидролошког аспекта, простор Републике Српске се може означити као релативно богат површинском и подземном хидролошком мрежом. Сви главни ријечни токови хидролошки припадају сливу Црног мора.
Вегетација
Вегетација Републике Српске се одлукује великом разноликошћу, што је највећим дијелом посљедица климатских услова. Посебан значај има шумски комплекс, а међу најраспрострањеније спада подручје климазоналне вегетације храстових шума. На сјеверу, уз обалу ријеке Саве и њених већих притока, налази се појас храста лужњака, који је мјестимично испрекидан шумама храста китњака и обичног граба. Просторно, овај појас се наставља на шумски појас у Славонији познат под називом "славонске храстове шуме". Јужније, на брежуљкастим и уздигнутијим просторима, налази се шумска заједница храста китњака и обичног граба, а мјестимично су се развиле и букове шуме претпланинског појаса.
Демографија
Још у прошлом вијеку већинско становништво у Босни и Херцеговини било је православно (Срби), што показује и попис из 1865. године, када је забиљежено 46,3% православних, 30,4% муслимана и 22,7% католика. Сличан однос у оквиру етничке структуре биљежи и посљедњи аустроугарски попис из 1910. године (43,4% православних, 32,3% муслимана и 23,3% католика). Већинско православно становништво забиљежено је и пописима у периоду између два свјетска рата (из 1921. и 1931. године), те и у знатном дијелу послијератног периода (пописи из 1948, 1951. и 1961). Попис из 1971. године први пут је показао да је измијењена етничка структура становништва бивше СР БиХ и да су Муслимани у њој постали релативна већина (39,6% Муслимани, 37,2% Срби и 20,6% Хрвати). По подацима Републичког завода за статистику број становника Републике Српске је у порасту[1]. По њиховим проценама у РС је:
- 2001. године живјело 1.447.477 становника
- 2002. - 1.455.446 становника
- 2003 - 1.463.465 становника
- 2004. - 1.471.529 становника и
- 2005. 1.479.634 становника
Економија
Посљедице рата 1991-1995. године оставиле су тешко насљеђе за Економију Републике Српске као и читаве Босне и Херцеговине. Укупне ратне штете у БиХ цијене се са 100 млрд USD, од чега око једне трећине отпада на Републику Српску. Економски опоравак Босне и Херцеговине и Републике Српске након 1995. године иде веома споро. То се види посебно преко кретања БДП per capita. У 2002. години у читавој БиХ овај индикатор се процењује са 1200-1300 USD, док је на почетку 1992. он износио cca 2200 USD. Уз ово, процјењује се да БДП per capita у Републици Српској заостаје иза просјека БиХ за 20%. БДП је у 2005. години у цијелој РС износио 5.251.162.000 конвертибилних марака[1].
Туризам
У срцу Балкана, а на простору сјевера и истока Босне и Херцеговине налази се Република Српска.
Иако територијално невеликој, Републици Српској припадају богати, али разуђени природни ресурси. Они представљају њену особеност и велику предност будући да се климатске зоне протежу од медитеранске на југу Херцеговине, до умјерено-континенталне која преовлађује у сјеверним дијеловима.
Природа, велики неимар, заиста је богато наградила сваком љепотом њене становнике, који су умјели да воле и поштују своју земљу као нешто најсветије. Издвојимо ли те драгуље из природног богатства Републике Српске, то би свакако биле њене алпске планине, Зеленгора, Трескавица, Јахорина, Романија, потом Грмеч, Козара, Озрен и многе друге, са огромним шумским и ловним богатством.
У њеним подножјима прострле су се питоме и плодне равнице житне Посавине и Семберије, Лијевче поља и лагано заталасаних Поткозарја и Подгрмеча, као и предјели херцеговачког краса, прошараног плодним крашким пољима.
Водотоци моћних ријека Уне, Сане, Врбаса, Укрине, Дрине и Таре, засигурно најбистријих ријека на читавом Балкану, богати су сваковрсном рибом.
Подјела
Дистрикт Брчко дијели територију Републике Српске на западни и источни дио. У западном дијелу се издваја географски регион познат као Босанска Крајина и Посавина, док се у источном дијелу издвајају Семберија, Романија и Источна Херцеговина.
|
Градови
Већи градови Републике Српске су (2005.):
- Бања Лука (225.843),
- Приједор (99.123),
- Бијељина (109.753),
- Требиње (31.459),
- Добој (80.944),
- Фоча (25.641),
- Градишка (61.775),
- Прњавор (50.084),
- Теслић (49.313),
- Дервента (42.997),
- Козарска Дубица (35.117),
- Лакташи (40.526),
- Зворник (51.996).
Напомене:
- Град Брчко (38.479) налази се у Дистрикту Брчко, који је под заједничком управом Републике Српске и Федерације Босне и Херцеговине.
- Многи градови Републике Српске су у вријеме цивилног рата у Босни и Херцеговини добили префиксе изведене од придјева српски: Српски Брод (Брод), Србиње (Фоча), Српско Сарајево (Источно Сарајево), итд. Касније су многим од ових градова враћена стара имена, или су добили нова имена без префикса српски. Примјера ради, данашњи Брод се прије рата звао Босански Брод, да би му током рата име било промијењено у Српски Брод, а данас се зове само Брод.
Види још
- Химна Републике Српске
- Грб Републике Српске
- Устав Републике Српске
- Природни потенцијали Републике Српске
- Дистрикт Брчко
- Плебисцит РС
- Орден Републике Српске
- Херцеговина (Република Српска)
- ABOLISH THE REPUBLIC OF SRPSKA
Спољашње везе
- Интернет портал Републике Српске
- Влада Републике Српске
- Предсједник Републике Српске
- Главни град Републике Српске
- Адресар републичких органа Српске
- РТРС - Радио Телевизија Републике Српске
- Туристичка организација Републике Српске
Референце
- ^ а б в г д Мјесечни статистички преглед за децембар 2006. год. на сајту Републичког завода за статистику РС
1 Припада и једном и другом ентитету |
.png){kind=link}
