Општина Кула

Општина Кула
Општина Кула;
	Зграда СО Кула
	Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Западнобачки
Седиште	Кула
Становништво
— 2022.	35.592
Географске карактеристике
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина	481 km2
Остали подаци
Председник општине	Дамјан Миљанић (СНС)
Веб-сајт	www.kula.rs

Општина Кула је једна од општина у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Западнобачки округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 481 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 45404 ha, а на шумску 279 ha).

Седиште општине је град Кула. Општина Кула се састоји од 7 насеља. Према подацима са последњег пописа 2022. године у општини је живело 35.592 становника^[1] (према попису из 2011. било је 43.101 становника).^[2] У општини се налази 8 основних и 4 средње школе.

Географија

Општина Кула истиче се средишњим положајем у Бачкој. Међуфункционална спона и фактор окупљања своје територије је град Кула. Иако је у својој општини ексцентрично положена, по својим вишеструким функцијама Кула има централно значење. Тако изражени функционални централитет сем Врбаса и Сомбора нема ни једно насеље каналске зоне. Специфичност саобраћајно-географског положаја Кулске територије наглашена је моментом транзитно-чворишне деконцентрације на шире подручје Великог Канала, због чега је и Црвенка могла преузети део транзитно-чворишних функција. У том смислу Црвенка се појављује као секундарна поларизацијска тачка која према себи привлачи део Кулске територије и има одговарајућу улогу у функционалној регионализацији. С релативно комплекснијим регионалним учинцима.

Рељеф

Рељефна једноличност овог подручја је привидна, јер при детаљнијем посматрању долазе до изражаја одређени контрасти, најизразитији у појави и распрострањености повишене лесне заравни (лесног платоа), која у односу на нижу лесну терасу оставља утисак повишеног и засеченог рељефног блока. И један и други рељефни елеменат истичу се тлима високог бонитета што се одражава у појму аграрне вредности ових крајева.

Клима

Климатска континенталност одражава се негативним јануарским и високим јулским температурама. За годишњи ток температура је упадљиво да се екстреми не подударају с летњим и зимским солстицијем, али с изузецима од ове претежне правилности.

Насељена места

Демографија

Насеља са већинским српским становништвом су Липар, Нова Црвенка, Сивац и Црвенка. Кула има релативну српску већину, Крушчић релативну црногорску. Руски Крстур има русинску већину.

Демографска кретања становништва показују позитивне износе механичког кретања броја становника општине у целини. Позитивна кретања показују и два водећа насеља општине - Кула и Црвенка. Остала насеља исказују наизменично осцилаторне тенденције с негативним вредностима у последњем пописном цензусу.

Хетерогеност и измешаност битна је карактеристика националног састава овог краја. Најбројније је српско становништво, а од националности најзаступљенији су Мађари. Црногорци су најзначајнија имиграциона компонента. Етнички спецификум краја су Русини са својом занимљивом и богатом културном баштином.

Етнички састав према попису из 2011.^[3]‍

Срби	25.237	58,55%
Русини	4.588	10,64%
Црногорци	4.334	10,07%
Мађари	3.412	7,91%
Украјинци	1.290	2,99%
Хрвати	569	1,36%
остали	1.720	3,99%
неизјашњено	1.951	4,52%
укупно: 43.101

Привреда

У привредним функцијама основно значење имају индустрија и пољопривреда. Индустрија са својим капацитетима и производњом далеко прелази општинске оквире. Неке индустријске гране попримају по важности и врсти производње државне релације, а неке се појављују и на страном тржишту са својим квалитетним производима. Индустрију у целини карактерише правилан избор производне оријентације и динамичан развој. У просторном распореду, поред агломеративних, долазе до изражаја и дисперзне тенденције.

У слици аграрног пејзажа долазе до изражаја друштвени поседи. Визуелно наглашени великим пространством и индивидуални поседи с правилном краћом и ужом парцелацијом. Бројчану превласт имају ливаде, а остале категорије тла одраз су еколошке средине рељефних елемената. Иако је водеће насеље Кула положено на источној периферији општинске територије, распоред насеља у целини одражава готово изотелно растојање. На додиру двају рељефних елемената простиру се Кула Црвенка и Сивац. Руски Крстур је најзначајније насеље лесне терасе на којој се налази и Крушчић. На лесној заравни налазе се свега два насеља општине - Липар и Нова Црвенка. Кула и Црвенка као водећа насеља сврстана су у категорију градских насеља с градским проспектима и реконструисаним централним деловима. И у осталим насељима наилазимо у централним деловима на елементе градске архитектуре. Распрострањење и вертикалне линије архитектонских објеката су пропорционалне с величином и значењем насеља.

Референце

^ ^а ^б „Коначни резултати пописа становништва, домаћинстава и станова 2022. (књига 1, национална припадност општине и градови)”. popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 21. 12. 2022.
^ „Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011.” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 2014.
^ Етничка структура након пописа 2011.

Литература

Кулска комуна, Економска политика - Београд)
Кула, „Пословни монитор“, мај. 1994.
Монографија фабрике „Слобода“, Јеж, Београд. 1970.
Каталог Кула. 1973.
Војводина - знаменитости и лепоте, књижевне новине, Београд, 1968.
Франц Бланц - Kula und seine deutschen, Волфлфганг Хен, Штутгарт, 1976.
Општина Кула - Географска монографија, Кула - Нови Сад, 1982. (pp. 268, 269) Др Јосип Плеше, проф. универзитета.

[Попис2022-1] а ^б „Коначни резултати пописа становништва, домаћинстава и станова 2022. (књига 1, национална припадност општине и градови)”. popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 21. 12. 2022.

[2] „Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011.” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 2014.

[3] Етничка структура након пописа 2011.

[1]

[2]

[3]