Каинска киселина
| |
| Називи | |
|---|---|
| IUPAC назив
(2S,3S,4S)-3-(carboxymethyl)-4-prop-1-en-2-ylpyrrolidine-2-carboxylic acid
| |
| Други називи
2-Царбоxy-3-царбоxyметхyл-4-исопропенyл-пyрролидине
| |
| Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
| МеСХ | Каиниц+ацид |
| |
| Својства | |
| C10H15NO4 | |
| Моларна маса | 213,23 g/mol |
| Агрегатно стање | кристалне игле |
| Тачка топљења | 215 °C (dekomp.) |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 верификуј (шта је   ?)
| |
| Референце инфокутије | |
Каинска киселина је природна киселине присутна у неким врстама морске траве. Она је специфичан агонист каинат рецептора, који је један од ионотрофиц глутамат рецептора. Каинска киселина опонаша ефекат глутамата. Заједно са куискуалинском киселином (енгл. quisqualate) она се користи у експериментима за разликовање каинат рецептора од других ионотропских рецептора глутамата: НМДА и АМПА.
Откриће[уреди | уреди извор]
1953 каинска киселина је оригинално изолована из морске траве[4] зване "Каинин-соу" или "Макури" (Дигенеа симплеx) у Јапану. "Каинин-соу" се користи као антипаразитик у Јапану.
Примена[уреди | уреди извор]
Каинска киселине је потентан стимулант централног нервног система, и била је развијена као прототип неуро-екцитаторна аминокиселина за индукцију епилептичких напада код експерименталних животиња, са типичном дозом од 10–30 мг/кг код мишева. Каинска киселина има неуро-ексцитотоксични и епилептогенски ефекат. Она делује кроз каинат рецепторе.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Мерцк Индеx, 11тх Едитион, 5157
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Moloney, M. G.; Natural Product Reports; 1998; pp. 208
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
