Лизофосфолипидни рецептор
Лизофосфолипидни рецептори (LPL-R) су чланови фамилије Г протеин-спрегнутих рецептора, интегралних мембранских протеина који учествују у липидној сигнализацији.[1] Код човека постоји осам ЛПЛ рецептора, који су кодирани засебним генима. Ти гени LPL рецептора се понекад означавају са "Edg” (енгл. endothelial differentiation gene).
Порекло имена[уреди | уреди извор]
Термин лизофосфолипид (LPL) се односи на било који фосфолипид коме недостаје један од два О-ацилна ланца. Другим речима, LPL молекули садрже слободни алкохол у било sn-1 или sn-2 позицији. Префикс 'lyso-' указује на чињеницу да је за лизофосфолипиде оригинално нађено да су хемолитици, мада је он накнадно попримио значење фосфолипида коме недостаје један ацилни ланац. LPL молекули су обично настају дејством фосфолипазе А на регуларне фосфолипиде попут фосфатидилхолина или фосфатидне киселине, мада они могу да буду формирани ацилацијом глицерофосфолипида или фосфорилацијом моноацилглицерола. Неки LPL лиганди имају важне сигналне улоге, нпр. лизофосфатидна киселина.
Лиганди[уреди | уреди извор]
Лиганди LPL-R групе су екстрацелуларни лизофосфолипидни сигнални молекули, лизофосфатидна киселина (LPA) и сфингозин 1-фосфат (S1P).
Функција[уреди | уреди извор]
LPL лиганди се везују за и активирају рецепторе на ћелијској мембрани. У зависности од лиганда, рецептора, и ћелијског типа, активирани рецептор може да има вишеструке ефекте на ћелију. Оно обухватају примарне ефекте инхибиције аденилил циклазе и ослобађања калцијума из ендоплазматичног ретикулума, као и секундарне ефекте попут превенције апоптозе и повишења ћелијске пролиферације.[2]
Чланови групе[уреди | уреди извор]
Следећа листа садржи осам познатих LPL рецептора човека:[1][3][4]
| Симбол гена | IUPHAR Симбол | Ген / Име протеина | Агонист Лиганд | Синоними |
|---|---|---|---|---|
| LPAR1 | ЛПА1 | рецептор лизофосфатидне киселине 1 | LPA | EDG2 |
| LPAR2 | ЛПА2 | рецептор лизофосфатидне киселине 2 | " | EDG4 |
| LPAR3 | ЛПА3 | рецептор лизофосфатидне киселине 3 | " | EDG7 |
| LPAR4 | LPA4 | рецептор лизофосфатидне киселине 4 | " | GPR23 |
| LPAR5 | LPA5 | рецептор лизофосфатидне киселине 5 | " | GPR92 |
| LPAR6 | LPA6 | рецептор лизофосфатидне киселине 6 | " | P2RY5 |
| S1PR1 | С1П1 | сфингозин-1-фосфатни рецептор 1 | S1P | EDG1 |
| S1PR2 | С1П2 | сфингозин-1-фосфатни рецептор 2 | " | EDG5 |
| S1PR3 | С1П3 | сфингозин-1-фосфатни рецептор 3 | " | EDG3 |
| S1PR4 | С1П4 | сфингозин-1-фосфатни рецептор 4 | " | EDG6 |
| S1PR5 | С1П5 | сфингозин-1-фосфатни рецептор 5 | " | EDG8 |
Види још[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- ^ а б Цхун Ј, Гоетзл ЕЈ, Хла Т, Игарасхи Y, Лyнцх КР, Мооленаар W, Пyне С, Тигyи Г (2002). „Интернатионал Унион оф Пхармацологy. XXXIV. Лyсопхоспхолипид рецептор номенцлатуре”. Пхармацол Рев. 54 (2): 265—9. ПМИД 12037142. дои:10.1124/пр.54.2.265.
- ^ Меyер зу Херингдорф D, Јакобс КХ (2007). „Лyсопхоспхолипид рецепторс: сигналлинг, пхармацологy анд регулатион бy лyсопхоспхолипид метаболисм”. Биоцхим Биопхyс Ацта. 1768 (4): 923—40. ПМИД 17078925. дои:10.1016/ј.ббамем.2006.09.026.
- ^ Цхои ЈW, Херр ДР, Ногуцхи К, Yунг YЦ, Лее ЦW, Мутох Т, Лин МЕ, Тео СТ, Парк КЕ, Мослеy АН, Цхун Ј (2010). „ЛПА Рецепторс: Субтyпес анд Биологицал Ацтионс”. Аннуал Ревиеw оф Пхармацологy анд Тоxицологy. 50 (1): 157—186. ПМИД 20055701. дои:10.1146/аннурев.пхармтоx.010909.105753.[мртва веза]
- ^ Пастернацк СМ, вон Кüгелген I, Абоуд КА, Лее YА, Рüсцхендорф Ф, Восс К, Хиллмер АМ, Молдерингс ГЈ, Франз Т, Рамирез А, Нüрнберг П, Нöтхен MM, Бетз РЦ (2008). „Г протеин-цоуплед рецептор П2Y5 анд итс лиганд ЛПА аре инволвед ин маинтенанце оф хуман хаир гроwтх”. Нат. Генет. 40 (3): 329—34. ПМИД 18297070. дои:10.1038/нг.84.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- „Лyсопхоспхолипид Рецепторс”. ИУПХАР Датабасе оф Рецепторс анд Ион Цханнелс. Интернатионал Унион оф Басиц анд Цлиницал Пхармацологy. Архивирано из оригинала 02. 09. 2012. г.
- Лyсопхоспхолипид+рецепторс на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)