Пређи на садржај

ВИПР2

С Википедије, слободне енциклопедије
Рецептор вазоактивног интестиналног пептида 2
Доступне структуре
2X57​
Идентификатори
Симболи ВИПР2; Ц16ДУПq36.3; ДУП7q36.3; ПАЦАП-Р-3; ПАЦАП-Р3; ВИП-Р-2; ВПАЦ2; ВПАЦ2Р; ВПЦАП2Р
Вањски ИД ОМИМ: 601970 МГИ: 107166 ХомолоГене: 2540 ИУПХАР: ВПАЦ2 ГенеЦардс: ВИПР2 Гене
Преглед РНК изражавања
подаци
Ортолози
Врста Човек Миш
Ентрез 7434 22355
Енсембл ЕНСГ00000106018 ЕНСМУСГ00000011171
УниПрот П41587 П41588
РефСеq (мРНА) НМ_003382.4 НМ_009511.2
РефСеq (протеин) НП_003373.2 НП_033537.1
Локација (УЦСЦ) Цхр 7:
158.82 - 158.94 Мб		 Цхр 12:
117.32 - 117.38 Мб
ПубМед претрага [1] [2]

Рецептор вазоактивног интестиналног пептида 2 (VPAC2) је Г протеин спрегнути рецептор који је код људи кодиран VIPR2 геном.[1]

Ткивна дистрибуција[уреди | уреди извор]

VIPR2 је Изражен у материци, простати, глатким мишићима гастроинтестиналног тракта, семиналним везикулама и кожи, крвним судовима и грудној жлезди.[2][3] VIPR2 је такође изражен у малом мозгу.[4]

Функција[уреди | уреди извор]

Вазоактивни интестинални пептид (VIP) и хипофизни аденилат циклазно активирајући пептид (PACAP) су хомологни пептиди који функционишу као неуротрансмитери и неуроендокрини хормони. Мада су рецептори за VIP (VIRP 1 и 2) и PACAP (ADCYAP1R1) хомологни, они се разликују у погледу супстратних специфичносити и образаца изражавања.[1] Пренос сигнал путем VIPR2 рецептора доводи до повећане активности аденилат циклазе.[5] VIPR2 посредује антиинфламаторне ефекте ВИП хормона.[6]

Истраживања користећи VPAC2 нокаут мишеве индицирају да овај рецептор учествује у циркадијалном ритму, расту, потрошњи базалне енергије и мушкој репродукцији.[7][8][9][10]

Активација VIPR2 и/или PAC1 рецептора учествује у кожној активацији вазодилатације код људи.[11]

Сплајсне варијанте могу да модификују имунорегулаторне доприносе VIP-VIPR2 осе.[12]

Клинички значај[уреди | уреди извор]

VIPR2 моше да учествује у шизофренији.[13]

Абнормално изражавање ВИПР2 иРНК у ткиву жучне кесе може да допринесе формирању жучног камења и полипа.[14]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Ентрез Гене: ВИПР2 васоацтиве интестинал пептиде рецептор 2”. 
  2. ^ Реуби ЈЦ (2000). „Ин витро евалуатион оф ВИП/ПАЦАП рецепторс ин хеалтхy анд дисеасед хуман тиссуес. Цлиницал имплицатионс.”. Анн Н Y Ацад Сци. 921 (1): 1—25. ПМИД 11193811. дои:10.1111/ј.1749-6632.2000.тб06946.x. 
  3. ^ Реуби ЈЦ, Ладерацх У, Wасер Б, Гебберс ЈО, Робберецхт П, Лаиссуе ЈА (2000). „Васоацтиве интестинал пептиде/питуитарy аденyлате цyцласе-ацтиватинг пептиде рецептор субтyпес ин хуман туморс анд тхеир тиссуес оф оригин.”. Цанцер Рес. 60 (11): 3105—3112. ПМИД 10850463. 
  4. ^ Басилле M, Цартиер D, Ваудрy D, Лихрманн I, Фоурниер А, Фрегер П, Галло-Паyет Н, Ваудрy Х, Гонзалез Б (2006). „Лоцализатион анд цхарацтеризатион оф питуитарy аденyлате цyцласе-ацтиватинг полyпептиде рецепторс ин тхе хуман церебеллум дуринг девелопмент”. Ј. Цомп. Неурол. 496 (4): 468—78. ПМИД 16572459. дои:10.1002/цне.20934. 
  5. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г. Приступљено 04. 08. 2012. 
  6. ^ Јуарранз Y, Гутиéррез-Цаñас I, Сантиаго Б, Царриóн M, Паблос ЈЛ, Гомариз РП (2008). „Дифферентиал еxпрессион оф васоацтиве интестинал пептиде анд итс фунцтионал рецепторс ин хуман остеоартхритиц анд рхеуматоид сyновиал фибробластс”. Артхритис Рхеум. 58 (4): 1086—95. ПМИД 18383383. дои:10.1002/арт.23403. 
  7. ^ Хармар АЈ, Марстон ХМ, Схен С, Спратт C, Wест КМ, Схеwард WЈ, Моррисон ЦФ, Дорин ЈР, Пиггинс ХД, Реуби ЈЦ, Келлy ЈС, Маywоод ЕС, Хастингс МХ (2002). „Тхе ВПАЦ2 рецептор ис ессентиал фор цирцадиан фунцтион ин тхе моусе супрацхиасматиц нуцлеи.”. Целл. 109 (4): 497—508. ПМИД 12086606. дои:10.1016/С0092-8674(02)00736-5. 
  8. ^ Цутлер ДЈ, Хараура M, Реед ХЕ, Схен С, Схеwард WЈ, Моррисон ЦФ, Марстон ХМ, Хармар АЈ, Пиггинс ХД (2003). „Тхе моусе ВПАЦ2 рецептор цонферс супрацхиасматиц нуцлеи целлулар рхyтхмицитy анд респонсивенесс то васоацтиве интестинал полyпептиде ин витро”. Еур. Ј. Неуросци. 17 (2): 197—204. ПМИД 12542655. дои:10.1046/ј.1460-9568.2003.02425.x. 
  9. ^ Хугхес АТ, Фахеy Б, Цутлер ДЈ, Цооган АН, Пиггинс ХД (2004). „Аберрант гатинг оф пхотиц инпут то тхе супрацхиасматиц цирцадиан пацемакер оф мице лацкинг тхе ВПАЦ2 рецептор”. Ј. Неуросци. 24 (14): 3522—6. ПМИД 15071099. дои:10.1523/ЈНЕУРОСЦИ.5345-03.2004. 
  10. ^ Асницар МА, Кöстер А, Хеиман ML, Тинслеy Ф, Смитх ДП, Галбреатх Е, Фоx Н, Ма YЛ, Блум WФ, Хсиунг ХМ (2002). „Васоацтиве интестинал полyпептиде/питуитарy аденyлате цyцласе-ацтиватинг пептиде рецептор 2 дефициенцy ин мице ресултс ин гроwтх ретардатион анд инцреасед басал метаболиц рате”. Ендоцринологy. 143 (10): 3994—4006. ПМИД 12239111. дои:10.1210/ен.2002-220354. 
  11. ^ Келлогг DL, Зхао ЈЛ, Wу Y, Јохнсон ЈМ (2010). „ВИП/ПАЦАП рецептор медиатион оф цутанеоус ацтиве васодилатион дуринг хеат стресс ин хуманс”. Ј. Аппл. Пхyсиол. 109 (1): 95—100. ПМЦ 2904198 Слободан приступ. ПМИД 20395540. дои:10.1152/јапплпхyсиол.01187.2009. 
  12. ^ Миллер АЛ, Верма D, Гриннингер C, Хуанг MC, Гоетзл ЕЈ (2006). „Фунцтионал сплице вариантс оф тхе тyпе II Г протеин-цоуплед рецептор (ВПАЦ2) фор васоацтиве интестинал пептиде ин моусе анд хуман лyмпхоцyтес”. Анн. Н. Y. Ацад. Сци. 1070 (1): 422—6. ПМЦ 1557659 Слободан приступ. ПМИД 16888203. дои:10.1196/анналс.1317.055. 
  13. ^ Левинсон ДФ, Дуан Ј, Ох С, Wанг К, Сандерс АР, Схи Ј, Зханг Н, Моwрy БЈ, Олинцy А, Амин Ф, Цлонингер ЦР, Силверман ЈМ, Буццола НГ, Бyерлеy WФ, Блацк ДW, Кендлер КС, Фреедман Р, Дудбридге Ф, Пе'ер I, Хаконарсон Х, Берген СЕ, Фаноус АХ, Холманс ПА, Гејман ПВ (2011). „Цопy Нумбер Вариантс ин Сцхизопхрениа: Цонфирматион оф Фиве Превиоус Финдингс анд Неw Евиденце фор 3q29 Мицроделетионс анд ВИПР2 Дуплицатионс”. Ам Ј Псyцхиатрy. 168 (3): 302—316. ПМИД 21285140. дои:10.1176/аппи.ајп.2010.10060876. 
  14. ^ Зханг ЗХ, Wу СД, Гао Х, Схи Г, Јин ЈЗ, Конг Ј, Тиан З, Су Y (2006). „Еxпрессион оф питуитарy аденyлате цyцласе-ацтиватинг полyпептиде 1 анд 2 рецептор мРНА ин галлбладдер тиссуе оф патиентс wитх галлстоне ор галлбладдер полyпс”. Wорлд Ј. Гастроентерол. 12 (9): 1468—71. ПМИД 16552823. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Гоетзл ЕЈ; Панкханиyа РР; Гауфо ГО; et al. (1998). „Selectivity of effects of vasoactive intestinal peptide on macrophages and lymphocytes in compartmental immune responses.”. Ann. N. Y. Acad. Sci. 840 (1 NEUROIMMUNOMO): 540—50. PMID 9629281. doi:10.1111/j.1749-6632.1998.tb09593.x. 
  • Adamou JE, Aiyar N, Van Horn S, Elshourbagy NA (1995). „Cloning and functional characterization of the human vasoactive intestinal peptide (VIP)-2 receptor.”. Biochem. Biophys. Res. Commun. 209 (2): 385—92. PMID 7733904. doi:10.1006/bbrc.1995.1515. 
  • Svoboda M; Tastenoy M; Van Rampelbergh J; et al. (1995). „Molecular cloning and functional characterization of a human VIP receptor from SUP-T1 lymphoblasts.”. Biochem. Biophys. Res. Commun. 205 (3): 1617—24. PMID 7811244. doi:10.1006/bbrc.1994.2852. 
  • Inagaki N; Yoshida H; Mizuta M; et al. (1994). „Cloning and functional characterization of a third pituitary adenylate cyclase-activating polypeptide receptor subtype expressed in insulin-secreting cells.”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 91 (7): 2679—83. PMC 43433 Слободан приступ. PMID 8146174. doi:10.1073/pnas.91.7.2679. 
  • Xia M; Gaufo GO; Wang Q; et al. (1996). „Transduction of specific inhibition of HuT 78 human T cell chemotaxis by type I vasoactive intestinal peptide receptors.”. J. Immunol. 157 (3): 1132—8. PMID 8757618. 
  • Wei Y, Mojsov S (1997). „Tissue specific expression of different human receptor types for pituitary adenylate cyclase activating polypeptide and vasoactive intestinal polypeptide: implications for their role in human physiology.”. J. Neuroendocrinol. 8 (11): 811—7. PMID 8933357. doi:10.1046/j.1365-2826.1996.05191.x. 
  • Mackay M; Fantes J; Scherer S; et al. (1997). „Chromosomal localization in mouse and human of the vasoactive intestinal peptide receptor type 2 gene: a possible contributor to the holoprosencephaly 3 phenotype.”. Genomics. 37 (3): 345—53. PMID 8938447. doi:10.1006/geno.1996.0569. 
  • Nicole P, Du K, Couvineau A, Laburthe M (1998). „Site-directed mutagenesis of human vasoactive intestinal peptide receptor subtypes VIP1 and VIP2: evidence for difference in the structure-function relationship.”. J. Pharmacol. Exp. Ther. 284 (2): 744—50. PMID 9454823. 
  • Dewit D; Gourlet P; Amraoui Z; et al. (1998). „The vasoactive intestinal peptide analogue RO25-1553 inhibits the production of TNF and IL-12 by LPS-activated monocytes.”. Immunol. Lett. 60 (1): 57—60. PMID 9541464. doi:10.1016/S0165-2478(97)00129-6. 
  • Lutz EM; Shen S; Mackay M; et al. (1999). „Structure of the human VIPR2 gene for vasoactive intestinal peptide receptor type 2.”. FEBS Lett. 458 (2): 197—203. PMID 10481065. doi:10.1016/S0014-5793(99)01135-7. 
  • Busto R; Prieto JC; Bodega G; et al. (2000). „Immunohistochemical localization and distribution of VIP/PACAP receptors in human lung.”. Peptides. 21 (2): 265—9. PMID 10764955. doi:10.1016/S0196-9781(99)00202-8. 
  • Nicole P; Lins L; Rouyer-Fessard C; et al. (2000). „Identification of key residues for interaction of vasoactive intestinal peptide with human VPAC1 and VPAC2 receptors and development of a highly selective VPAC1 receptor agonist. Alanine scanning and molecular modeling of the peptide.”. J. Biol. Chem. 275 (31): 24003—12. PMID 10801840. doi:10.1074/jbc.M002325200. 
  • Bajo AM; Juarranz MG; Valenzuela P; et al. (2001). „Expression of vasoactive intestinal peptide (VIP) receptors in human uterus.”. Peptides. 21 (9): 1383—8. PMID 11072126. doi:10.1016/S0196-9781(00)00282-5. 
  • Lara-Marquez M; O'Dorisio M; O'Dorisio T; et al. (2001). „Selective gene expression and activation-dependent regulation of vasoactive intestinal peptide receptor type 1 and type 2 in human T cells.”. J. Immunol. 166 (4): 2522—30. PMID 11160313. 
  • Lara-Marquez ML, O'Dorisio MS, Karacay B (2001). „Vasoactive intestinal peptide (VIP) receptor type 2 (VPAC2) is the predominant receptor expressed in human thymocytes.”. Ann. N. Y. Acad. Sci. 921 (1): 45—54. PMID 11193874. doi:10.1111/j.1749-6632.2000.tb06950.x. 
  • Groneberg DA, Hartmann P, Dinh QT, Fischer A (2001). „Expression and distribution of vasoactive intestinal polypeptide receptor VPAC(2) mRNA in human airways.”. Lab. Invest. 81 (5): 749—55. PMID 11351046. doi:10.1038/labinvest.3780283. 
  • Juarranz MG; Bolaños O; Gutiérrez-Cañas I; et al. (2002). „Neuroendocrine differentiation of the LNCaP prostate cancer cell line maintains the expression and function of VIP and PACAP receptors.”. Cell. Signal. 13 (12): 887—94. PMID 11728828. doi:10.1016/S0898-6568(01)00199-1. 
  • Fischer TC; Dinh QT; Peiser C; et al. (2002). „Simultaneous detection of receptor mRNA and ligand protein in human skin tissues.”. J. Cutan. Pathol. 29 (2): 65—71. PMID 12150135. doi:10.1034/j.1600-0560.2002.290201.x. 
  • Strausberg RL; Feingold EA; Grouse LH; et al. (2003). „Генератион анд инитиал аналyсис оф море тхан 15,000 фулл-ленгтх хуман анд моусе цДНА сеqуенцес.”. Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. 99 (26): 16899—903. ПМЦ 139241 Слободан приступ. ПМИД 12477932. дои:10.1073/пнас.242603899. 

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=VIPR2&oldid=27559117”