Односи Србије и Републике Македоније

Из Википедије, слободне енциклопедије
Односи Србија-Република Македонија
Мапа показује локације Република Македонија и Србија

Македонија

Србија

Односи Србије и Републике Македоније су односи Републике Србије и Републике Македоније.

Историја Односа[уреди]

Османско царство[уреди]

За више информација видети Османско царство, Српска акција у Македонији, Српски конзулат у Скопљу и Српски конзулат у Битољу.

Српски конзулати у Македонији отворени су као последица конзуларне конвенције Краљевине Србије и Османског царства. Конвенција је подразумевла отварање српских конзулата у центрима Косовског, Солунског и Битољског вилајета, односно у Скопљу, Солуну и Битољу.

Ситуација у Македонији у саставу Србије и Југославије[уреди]

За више информација видети Први балкански рат, Други балкански рат, Краљевина Србија, Први светски рат, Краљевина Југославија, Вардарска бановина, Македонија у Народноослободилачкој борби и Социјалистичка Федеративна Република Југославија.
Подела Македоније 1913.
Освећивање монументалне Спомен – костурнице, поводом 25. годишњице од Кумановске битке, октобра 1937. на брду Зебрњак

Бугарска се сматрала оштећеном при подели Македоније, те је започела Други балкански рат. Када су Србија, Грчка, Румунија и Турска победиле Бугарску у Другом балканском рату, Вардарска Македонија (данас Република Македонија) је постала саставни део Србије (1913-1915). Егејска Македонија је припала Грчкој, а Пиринска Македонија Бугарској. Унутрашња Македонска Револуционарна ОрганизацијаВМРО је основана 1893. са циљем да Македонија добије аутономију у оквирима Турске. У Првом светском рату (1914-1918) је као део Краљевине Србије била на страни Антанте. Окупирана је од стране Бугарске, која је почела да врши бугаризацију домаћег становништва.

После рата је Вардарска Македонија је била саставни део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1918-1941). Чланови ВМРО-а су заједно са усташама извршили атентат на краља Југославије Александра Карађорђевића у Марсељу 1934. У Другом светском рату је била поново окупирана од стране Бугарске, која је била члан Хитлеровске коалиције. Западни део Вардарске Македоније је ушао у састав Велике Албаније. 1945-1991 федерална је јединица Титове Југославије.[тражи се извор од 08. 2013.]

Народна/Социјалистичка Република Македонија[уреди]

За више информација видети Историја Републике Македоније и Социјалистичка Република Македонија.
Манастир Свети Прохор Пчињски где је одржано Прво заседање АСНОМ

Народна Република Македонија конституисана је 2. августа 1944. године на Првом заседању АСНОМ-а у манастиру Св. Прохор Пчињски. Прва влада НР Македоније формирана је 16. априла 1945. године на Трећем заседању АСНОМ-а.

Независност Македоније[уреди]

До 1991, обе земље су биле републике у оквиру Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Након декларације о независности Хрватске и Словеније у јуну 1991, Република Македонија је прогласила независност три месеца касније, у септембру 1991. Војска крње Југославије (ЈНА) је мирно напустила Републику Македонију, и она је једина бивша југословенска република која је добила независност без сукоба или рата. Међутим, билатерални односи нису одмах успостављени.

Савезна Република Југославија је формирана 1992 од стране преосталих југословенских република Црне Горе и Србије.

Билатерални односи[уреди]

Дипломатски односи са Републиком Македонијом су успостављени у априлу 1996. године.[1] 8. априла 1996. билатерални односи су спроведени под уставним именом - Република Македонија, а не под именом Бивша Југословенска Република Македонија. Србија је, дакле, једна од 131 земље у свету која признаје Републику Македонију под њеним уставним именом.

Војно-технички споразум у Куманову потписан 9. јуна 1999. на војном аеродрому код Куманова је означио крај НАТО бомбардовања СР Југославије.

Отворена питања[уреди]

Неканонско одвајање од Српске православне цркве 1967. године.[уреди]

За више информација видети Македонска православна црква, Нишки споразум (2002) и Православна охридска архиепископија.

Срби у Републици Македонији су православне вероисповести. Мада је Србима признато право националне мањине, они не уживају и верске слободе. Верска толеранција у односу на српску заједницу готово да не постоји. Због раскола који се догодио, свештенству Српске православне цркве је забрањено вршење црквене службе.

Косово и Метохија[уреди]

Република Македонија је признала самопроглашену Републику Косово, чиме су односи две земље додатно заоштрени.

Дипломатски представници[уреди]

Република Македонија има амбасаду у Београду главном граду Србије, а исто тако Србија има амбасаду у Скопљу, као и почасни конзулат у граду Битољу.

Амбасадори Републике Македоније у Београду[уреди]

Амбасада Републике Македоније у Господар-Јевремовој улици

Амбасадори Србије у Скопљу[уреди]

Поређење[уреди]

Застава Републике Македоније Република Македонија Србија Србија
Становништво 2.058.539 9.024.734 (са КиМ)
Површина 25.713 km² 88.361 km²
Густина насељености 81/km² 96,78/km² (без КиМ)
Престоница Скопље - 515.419 (571.040 шире подручје) Београд - 1.182.000 (1.621.396 шире подручје)
Облик владавине Парламентарна република Парламентарна република
Службени језик Македонски Српски
Вероисповест 64,7% Православље, 33,3% Ислам, 0,37% остали 84,1% Православље, 6,24% Католицизам, 4,82% Ислам,
1,44% Протестантизам, 3,4% атеисти (без КиМ)
Етничка структура 64,18% Македонци, 25,17% Албанци, 3,85% Турци, 2,66% Роми,
1,78% Срби, 0,48% Власи, 1,88% остали
82,86% Срби, 3,91% Мађари, 1,82% Бошњаци,1,44% Роми,
1,08% Југословени, 0,89% Словаци, 9,79% остали (без КиМ)
ГДП (по становнику) 10,800 $ (2012) 13,004 $ (2013) (без КиМ)

Слике[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]