7. јун
7. јун (7.6.) је 158. дан године по грегоријанском календару (159. у преступној години). До краја године има још 207 дана.
Догађаји
| јун | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
- 1099 — Крсташи Првог крсташког похода почињу са опсадом Јерусалима.
- 1494 — Португалски краљ Жоао II и шпански краљ Фердинанд II Арагонски су потписали споразум из Тордесиљаса о подели Новог света.* 1523 — Након победе над Данцима, Густав Васа проглашен, као Густав I, краљем Шведске. Тиме је укинута Калмарска унија формирана 1397. између Шведске, Данске и Норвешке.
- 1861 — У америчком граду Њу Орлеансу изведена прва представа стриптиза.
- 1862 — САД и Велика Британија потписале споразум о сузбијању трговине робљем.
- 1896 — Прва биоскопска представа у Београду. Види Историја филма
- 1905 — Норвешки парламент (Стортинг) донео одлуку о раскиду уније са Шведском и свргнуо с престола краља Оскара I који се противио тој одлуци. За новог краља изабран је дански принц Карл под називом Хакон VII.
- 1917 — Британска војска је детонирала 19 амоналских мина испод немачких ровова, усмртивши 10.000 особа у најсмртоноснијој ненуклеарној експлозији коју је изазвао човек.
- 1921 — Отворен први парламент Северне Ирске.
- 1929 — Италијански парламент је ратификовао Латерански споразум, чиме је успостављен Ватикан у Риму.
- 1939 — Краљ Џорџ VI и краљица Елизабета дошли су у посету САД. То је била прва посета британског монарха овој земљи.
- 1942 — Окончана четвородневна битка за пацифичка острва Мидвеј, у којој су Американци нанели први озбиљан пораз Јапанцима у Другом светском рату; Почео је немачки напад на Севастопољ.
- 1948 — Председник Чехословачке Едвард Бенеш поднео оставку, не желећи да потпише нови устав према којем су комунисти преузели власт у земљи.
- 1971 — Совјетски васионски брод Сојуз II спојио се у земљиној орбити са свемирском станицом Саљут 1.
- 1973 — Канцелар Западне Немачке Вили Брант допутовао је у Израел, у прву посету једног западнонемачког лидера овој земљи.
- 1974 — У Ивањици пуштена у рад прва земаљска сателитска станица у Југославији за међуконтиненталне телефонске линије и ТВ програме.
- 1981 — Израелски авиони разорили ирачки нуклеарни реактор „Осирак“ близу Багдада.
- 1983 — Лансирана Венера-16, совјетска аутоматска научно-истраживачка станица (вештачки сателит) намењена за истраживање планете Венере.
- 1988 — У Бангладешу ислам проглашен државном религијом, а јаке полицијске снаге стављене су у стање приправности да би спречиле протесте противника ове одлуке.
- 1990 — Представнички дом америчког Конгреса изгласао забрану продаје компјутера и телекомуникационе опреме Совјетском Савезу док Москва не отпочне преговоре о независности Литваније.
- 1992 — Седам дана након последњег договора о прекиду ватре, борбе на босанско-херцеговачком ратишту су настављене. У Сарајеву су артиљеријски дуели трајали по двадесет сати.
- 1996 — Војна хунта Мјанмара (бивша Бурма) донела је закон којим је онемогућила рад Националне лиге за демократију, главне опозиционе партије под вођством Аунг Сан Су Цхи, добитнице Нобелове награде за мир.
- 1998 — Јаке полицијске снаге Републике Србије растуриле су у Приштини протесте косовских Албанаца који су 57. дан узастопно протестовали против српских власти под мотом „Косово-највећи затвор на свету“.
- 1999 — У Индонезији одржани демократски парламентарни избори, први пут након 40 година.
- 2000 — У Коломбу, главном граду Шри Ланке погинуле 22 особе, међу којима и један министар, а око 600 је рањено када је бомбаш-самоубица активирао експлозив на прослави Дана ратних хероја у том граду.
- 2001 — Бивши аргентински председник Карлос Менем стављен је у кућни притвор, због наводне трговине оружјем. Шест месеци касније укинут му је притвор у недостатку доказа да је био на челу те илегалне трговине.
- 2011 — У Приштини су запаљена два возила Еулекса.
Рођења
- 1502 — Папа Гргур XIII. († 1585)
- 1848 — Пол Гоген, француски постимпресионистички сликар. († 1903)
- 1877 — Чарлс Гловер Баркла, британски физичар. († 1944)
- 1896 — Имре Нађ, мађарски државник. († 1958)
- 1900 — Родољуб Чолаковић, југословенски политичар, учесник шпанског грађанског рата и народни херој. († 1983)
- 1909 — Вирџинија Апгар је била иноваторка Апгар теста за новорођенчад. († 1974)
- 1920 — Жорж Марше, француски политичар и публициста. († 1997)
- 1933 — Слободан Селенић српски писац и критичар. († 1995)
- 1941 — Станислава Пешић, српска глумица. († 1997)
- 1942 — Муамар ел Гадафи, либијски вођа. († 2011)
- 1958 — Принс, амерички музичар. († 2016)
- 1965 — Драган Приморац, хрватски педијатар, генетичар и форензичар.
- 1973 — Нихад Хрустанбеговић, босанскохерцеговачки и холандски музичар.
- 1974 — Махеш Бупати, индијски тенисер у дублу.
- 1975 — Ален Ајверсон, амерички кошаркаш.
- 1981 — Ана Курњикова, руска тенисерка и модел.
- 1985 — Дејан Лекић, српски фудбалер.
- 1988 — Јекатерина Макарова, руска тенисерка.
- 1999 — Ранко Симовић, српски кошаркаш.
Смрти
- 1329 — Роберт Брус, краљ Шкотске. (* 1274)
- 1848 — Висарион Григоријевич Бјелински, руски књижевни критичар и филозоф. (* 1811)
- 1935 — Иван Владимирович Мичурин, руски биолог. (* 1855)
- 1954 — Алан Тјуринг, британски математичар, логичар, криптограф. (* 1912)
- 1980 — Хенри Милер, амерички писац. (* 1891)
- 2006 — Абу Мусаб ал-Заркави, јордански терорист (* 1966)
Празници и дани сећања
- Српска православна црква слави:
