Драгиша Масал
| Драгиша Масал | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 20. новембар 1951. |
| Мјесто рођења | Масали код Вишеграда, НР БиХ, ФНРЈ |
| Датум смрти | 18. март 2017. (65 год.) |
| Мјесто смрти | Београд, Србија |
| Образовање | Војна академија Копнене војске |
| Војна каријера | |
| Служба | СФРЈ Република Српска СРЈ Југословенска народна армија (1974—1992) Војска Републике Српске (1992—2002) |
| Војска | Југословенска народна армија Војска Републике Српске Војска Југославије |
| Чин | генерал-потпуковник |
| Учешће у ратовима | Рат у Хрватској Рат у Босни и Херцеговини |
| Одликовања |     |
Драгиша Масал (Масали код Вишеграда, 20. новембар 1951 — Београд, 18. март 2017) био је генерал-потпуковник Војске Републике Српске.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је 20. новембра 1951. у селу Масали, општина Вишеград. Отац Стеван је био земљорадник, а мајка Десимирка домаћица. По националности био је Србин. Крсна слава породице је Свети Никола - Никољдан (19. децембар). Био је ожењен и имао је двије кћери. Прва четири разреда основне школе завршио је у селу Масали, а остала четири разреда у Основној школи "Хасан Велетовац" у Добруну, а Гимназију у Вишеграду. Послије гимназије уписао је Војну академију Копнене војске - смјер артиљерија у Београду и Задру коју је 1974. године завршио врло добрим успјехом. Одличним успјехом завршио је Командно-штабну школу тактике Копнене војске 1988. (Дипломски рад: "Механизована дивизија у нападу из покрета") и Школу националне одбране 1996. (дипломски рад: "Противудар Војске Републике Српске на западном делу ратишта") у Београду.[1]
Произведен је у чин потпоручника артиљерије 1974, а унапријеђен у чин поручника 1975, капетана 1978, капетана прве класе 1981, мајора 1984. (пријевремено), потпуковника 1988, пуковника 1991. (ванредно), генерал-мајора 9. јануара 1998. (ванредно) и генерал-потпуковника 20. марта 2001. (ванредно).
Службовао је у гарнизонима: Пожаревац, Ужице, Винковци, Бијељина, Вишеград, Хан Пијесак, Бијељина и Бања Лука.[2]
У ЈНА је обављао је дужности командир вода, командир батерије, командант дивизиона, начелник артиљерије Треће крајишке механизоване бригаде, начелник штаба противоклопног артиљеријског пука, командант противоклопног артиљеријског пука и начелник артиљерије Ужичког корпуса. На посљедњој дужности у ЈНА био је командант Мјешовитог артиљеријског пука, у чину пуковника. Почетак оружаних сукоба у СФРЈ затекао га је у гарнизону Винковци. Као припадник Војске Републике Српске био је командант Трећег артиљеријског пука у Бијељини, командант тактичке групе "Вишеград" , начелник артиљерије у Органу родова Главног штаба Војске Републике Српске у Хан Пијеску. Послије рата био је начелник Сектора за организацију, мобилизацију и персоналне послове Генералштаба Војске Републике Српске у Бијељини и Бањој Луци, а уједно и помоћник начелника Генералштаба Војске Републике Српске.[1]
Најрадоснији догађај у рату био ми је када су за свега четири дана, од 26. до 29. априла 1993. године, ослобођене територије општина Вишеград, Рудо, Рогатица и Чајниче, које су до тада биле у изузетно тешкој тактичкој ситуацији. Најтеже ми је било губљење територија западно крајишких општина и егзодус српског народа Републике Српске Крајине и из општина западног дијела Републике Српске у другој половини 1995. године. Тада сам у име ГШ Војске Републике Српске био на овом дијелу фронта. - Драгиша Масал[2]
Пензионисан је 28. фебруара 2002. године.[а] Био је свједок одбране генерала Ратка Младића као и генерала Радивоја Милетића.[3] Након краће болести преминуо је у Београду 18. марта 2017. Сахрањен је 21. марта 2017. на гробљу Сарића Осоје у Ужицу.[4] У Горњем Вардишту му је 2019. подигнута спомен биста.[5]
Одликовања[уреди | уреди извор]
Одликован у ЈНА:
- Медаљом за војне заслуге
- Орденом за војне заслуге са сребрним мачевима,
- Орденом рада са сребрним вијенцем,
Одликован у ВРС:
Током службе оцјењиван је девет пута, једном оцјеном истиче се и осам пута оцјеном нарочито се истиче.[2]
Види још[уреди | уреди извор]
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ Јово Блажановић као датум пензионисања наводи 7. март 2002.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Генерали Републике Српске 1992-2017 : биографски рјечник / Саво Сокановић и др, Бања Лука : Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске : Борачка организација Републике Српске, 2017.
- ^ а б в Блажановић Јово, Генерали Војске Републике Српске, Бања Лука : Борачка организација Републике Српске, 2005
- ^ „KOMANDA JE TAMO GDE JE KOMANDANT”. 1. 12. 2008. Приступљено 15. 10. 2019.[мртва веза]
- ^ „Преминуо генерал Драгиша Масал”. Приступљено 15. 10. 2019.
- ^ „Спомен-биста генералу Драгиши Масалу”. РТРС. 25. 8. 2019. Приступљено 15. 10. 2019.
