Срби у Албанији — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Ред 42: Ред 42:
* [[Никола Вулић]] (1872—1945), историчар, класични филолог и археолог
* [[Никола Вулић]] (1872—1945), историчар, класични филолог и археолог
* [[Коста Миличевић]] (1877—1920), сликар
* [[Коста Миличевић]] (1877—1920), сликар
* [[Ђорђе Лобачев]]
* [[Милош Ђерђ Никола]] (1911 - 1938), песник и писац
* [[Милош Ђерђ Никола]] (1911 - 1938), песник и писац
* [[Василије Поповић Цицо]] (1914—1962), сликар и карикатуриста
* [[Василије Поповић Цицо]] (1914—1962), сликар и карикатуриста

Верзија на датум 23. март 2015. у 16:43

Срби у Албанији
Укупна популација
30.000 - 100.000 [1]
Региони са значајном популацијом
углавном Скадар, Велика Малесија
Језици
албански и српски
Религија
православље, ислам и католицизам
Сродне етничке групе
Српска дијаспора
Ослобођени и окупирани делови балканских вилајета Османског царства 1912-1913.
Овај чланак је део серије о Србима
Срби
Српска култура
Срби по територијама
  • Аутохтоне земље
Подгрупе и сродни народи
Српске земље
Српска православна црква
Српски језици и наречја
Историја

Срби имају дугу историју на територији данашње Албаније. У средњем веку територија Албаније припадала је Српском царству, док је Скадар био престоница више средњовековних српских држава. Према попису националних мањина у Албанији из 1989. године око 100 Срба и Црногараца живи у Албанији[2]. Међутим, према незваничним изворима у Албанији има 10.000 [3] или чак 100.000 Срба.

Срба у Албанији има највише у Скадру и околини, где се предаје и српски језик[4]. Некадашњи СУП СФР Југославије успео је да прикупи информације да у средњој Албанији (области Елбасана и Берат) има Срба староседелаца, тј. остатака становништва некадашњих српских држава кнеза Јована Владимира, краља Милутина и цара Душана. Осим њих у Албанији има српског становништва, потомака одбеглих комуниста информбироваца који су били верни Совјетском Савезу и који се нису приклонили режиму Јосипа Броза, него Стаљину. Ипак највећи број њих је албанизованон током владавине краља Зога и комунистичког диктатора Енвера Хоџе, када су Срби били под великим притиском да се одрекну свога идентитета[5].

У Фиру такође има Срба, ту постоји српско удружење „Јединство“.[6][7]

У Враки код Скадра постоји заједница Срба и Црногораца, њихов храм Свете Тројице посетио је 31. маја 2014. патријарх српски Иринеј, који је потом обишао и рушевине манастира Светог Срђа и Ваха.[8]

Познате личности

Историја Срба на просторима Албаније

Територија данашње Албаније у Србији средњег века

Главни чланци: Историја Србије у средњем веку, Дукља, Краљевина Србија у средњем веку, Српско царство, Зета (држава), Царство Симеона-Синише, Прилепско краљевство и Српска деспотовина

Територија данашње Албаније у саставу Османског царства

Главни чланци: Османско царство, Румелијски пашалук, Санџак Црне Горе, Скендерија (област), Скадарски санџак, Дебарски санџак, Битољски вилајет и Скадарски вилајет

Територија данашње Албаније 1912-1915

Главни чланци: Први балкански рат, Опсада Скадра (1912—1913), Декларација о независности Албаније, Албанија током балканских ратова, Република Централна Албанија, Кнежевина Албанија, Први светски рат и Албанска голгота

Види још

Извори

  1. ^ ALBANIJA ETNIČKI ČISTI SRBE: Iščezlo 100.000 ljudi pokrštavanjem, kao što su to radile ustaše u NDH! | Telegraf – Najnovije vesti
  2. ^ http://www.osce.org/publications/hcnm/2004/10/10605_14_en.pdf
  3. ^ Eurominority - Åland Islands - Stateless Nations, national, cultural and linguistic minorities, native peoples, ethnic groups in Europe, Приступљено 25. 4. 2013.
  4. ^ Часове српског предаје у Албанији („Вечерње новости“, 28. септембар 2013)
  5. ^ Срби у региону: Албанија - Српски академски круг
  6. ^ У срцу Фира певају Боже правде („Вечерње новости“, 20. август 2013)
  7. ^ Школа за Србе на западу Албаније („Политика“, 4. новембар 2014)
  8. ^ Дан који се чекао вијековима у Скадру (СПЦ, 2. јун 2014)

Спољашње везе

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Срби_у_Албанији&oldid=10838044”