Bitka za Pirot (1885)

Bitka za Pirot
Borbe u Pirotu
Vreme 14 - 15. novembar 1885. Mesto Pirot Povod Srpsko-bugarski rat (1885) Uzrok Plovdivski prevrat Ishod bugarska pobeda
Sukobljene strane
Kneževina Bugarska	Kraljevina Srbija
Žrtve i gubici
1112	1258

Bitka za Pirot u toku srpsko-bugarskog rata je trajala dva dana, 14. i 15. novembra 1885. godine.

Pripajanje Istočne Rumelije i Srpsko-bugarski rat

Prvi dan bitke

Predviđen kao operativna baza, Pirot je i pre početka, a naročito nakon izbijanja srpsko–bugarskog rata postao logorište najvećeg dela srpske vojske mobilisane za sukob sa Bugarskom. Po proglasu rata 14. novembra 1885, u Pirot su došli Vrhovni štab i vrhovni komandant srpske vojske, kralj Milan Obrenović. Kad je osvanuo 14. novembar 1885. godine pukovnik Topalović dobio je najpre telegrafski raport potpukovnika Simonovića kojim javlja da su sve trupe koje su na granici ostale, prvi, deseti puk i moravski divizijski eskadron, na svome mestu. njegova su dva eskadrona na predstražama, a on se c ostala dva eskadrona svog puka nalazi za sad opet kod Sukovskog Mesta. Odmah iza ovog prvog izvešća konjice stiže i raport potpukovnika Gajinovića, koji javlja: da je još juče pre podne postavio rele 1 do Pirota, da se o kretanju bugarskih trupa za sad ne primećuje ništa. Juče pred veče i jutros spaljeno je nekoliko pušaka između patrola naših i bugarskih. Moli Komandanta Nišavske Vojske, ako je ikako moguće, da ga smeni, pošto su kako oficiri tako i vojnici posve iznureni i sa hranom ljudskom a i stokom stoje vrlo rđavo.

U 8 sati i 35 minuta otpočela je neprijateljska artiljerija da dejstvuje protiv predstraže. tako isto pešadijska vatra na desnom krilu prema Kuklinu. Jedan bugarski vojnik je tada ubijen. Usled „naglog odstupanja“ prvog bataljona VII-or puka, a i prema, upustvima koja je major Laza Pavlović .imao za slu- čaj napada bugarskog, on je naredio, da njegov predstražni bataljon odstupi, a sa druga svoja dva bataljona razvio se ubojni red i prihvatio je svoj predstrazkni bataljon. Međutim, Bugari su u kolonama produžavali svoje nastupanje onim visovima, na kojima je pre Dunavska Divizija bila, a s artiljerijom su dejstvovali tako, da je komandant desetog puka morao, radi osiguranja svoje odstupnice, više puta svijati se sa položaja na položaj, čas u marševom, a čas u bojevom redu, jer Bugari ne samo da su pretili njegovoj odstupnici sa levog krila, usled njihove kraće linije za nastupanje, oni su u isto vreme uspešno nastupali i od Plaštnice i od Dimitrovgrada na Sukovski Most, puškarajući se sa srpskim predstražama u centru i na desnom krilu. U 9 časova su Bugari otpočeli vatru na svim frontovima a već popodne su stigli do ivice sela Poljska Ržana. Bugarsku je vojsku činilo 13 eskadrona, i konjicom je upravljao sam dvorski maršal kneza Batenberga, potpukovnik Ridezel.

U popodnevnim satima 14. novembra, bugarska trupa je napredovala a srpska baterija je odstupila tako da su se oko 17 časova već našli pred Pirotom iz pravca sela Krupac i Izvor.

Komandantu I konjičkog puka je bilo naređeno da bude spreman da jurišem Bugare napadne. Pred Pirotom je samo jedan bataljon isturen bio, pa i on je tu stigao posle podne, pred sami dolazak Bugara. Brigacir je izdao zapovest komandantu tog bataljona, i samim pešacima u lancu, da ne pucaju dok im se Bugari ne približe, ako t. j. to učine, jer je izgledalo da nemaju nameru dalje kretati se. Međutim prispe tu i prva baterija dunavskog artiljerijskog puka, i čim izađe na visinu pešačkog lanca, otvori vatru protiv bugarskih kolona, koje su nezaštićeno stajale. Odmah za tim otpočeše i Bugari topovsku vatru protiv srpske baterija i I konjičkog puka, koji je bio prinuđen da često svoje mesto menja, kako bi samo granate izbegao. Vatra srpske artiljerije nije dugo trajala, jer prva polubaterija je vraćena, a kasnije je odstupila i druga polovina. Međutim sa početkom artiljerijske vatre, i bugarska pešadija je počela da nastupa. Bugari se nisu predavali i počeli su tada da bacaju granate u varoš.

Nakon poraza srpske vojske kod Slivnice 7. novembra 1885. Bugari osvajaju Pirot i napreduju prema Nišu

Kako su se neprijatelji približavali gradu, rulja koja je bežala je zapalila barutni magacin kod kafane "Kod srpskog kralja". Tada su počela bugarska pustošenja po gradu - provaljivali su u skoro sve magaze u centru grada i tražili Srbe.

Dovedena je jedna baterija pod zaštitom trećeg bataljona HI puka, koji je komandant puka lično doveo, da protivnika s boka napadne. Bataljon napredovao je u pravcu ka Ržani do same Nišave, a baterija zauzimala je u dva maha položaje pred Pirotom između puteva iz Pirota za Berilovac i za Krupac. Ovo je protivnika dovela u zabunu i dovela u zastoj njegove kolone, koje su ka Pirotu napredovale. X puk i brdska baterija imali su omanju borbu sa protivnikom koji je bio zaposeo visove nad Izvorom pešadijom i jednim brdskim topom — do u sami mrak. Po naređenju, još jedna eksplozija je scenirana na tvrđavi jer je Pavle Horstig, srpski oficir nemačkog porekla, naredio Đurđu Filipoviću da se varoš zapali. Prema nekim izvorima, Horstig je kasnije poricao ovo naređenje da se zapali Pirot. Savremenici su zabeležili da su u gradu popucali zidovi i prozori na kućama.

U noći između 14. i 15 novembra, dunavske trupe bile su raspoređene ovako: Jedan bataljon XV puka na Sarlahu, drugi između Sarlaha i druma. Jedan bataljon VII puka između druma i doline ispred sela Gnjilana, a drugi je ostao kod Šumadijske Divizije; od IX puka jedan bataljon kod Gnjilana, a drugi se tek prikupljao. se. XIX gardijski bataljon na raskrsnici druma za Pirot i Blato. Sve četiri baterije su bile u rezervi. Konjički eskadron je bio pozicioniran između Pirota i Rasnice. Municijska kolona, drumu spram sela Blata i Ponora. Vozarski puk je bio u Beloj Palanci. Te noći se vodila borba između Bugara koji su već bili zaposeli Pirot i Srba koji su na uzvišenju Sarlah, iznad grada. U samom Pirotu su se mogli čuti s vremena sukobi između zaraćenih strana.

Rezultat prvog dana borbe bio je ovaj: da su Srbi sa njihove prednje linije, od Činiglavaca — Sukovskog Mosta i Vojnegovaca potisnuti na liniju Gradašnica – Belava – Rasnica, a da su se Bugari s linije Odorovci — Milojkovac – Sukovo, pomakli napred na liniju Berilovac- Sarlah - Držina.

Drugi dan bitke

U dva sata posle pola noći (između 14. i 15. novembra) javio je Komandant Drinske Divizije pukovniku Topaloviću da su Bugari napali y 11 sati i 40 minuta puk, da su jedan bataljon potisli i položaj šestog puka poremetili, da je poslat XIV puk da pomogne šestom da povrati položaje. Takođe, Komandant Drinske Divizije je naredio povlačenje trupa do sela Barje Čiflik gde je već bila Moravska divizija.

Bugari su zauzeli Crni vrh iznad grada gde se te noći desila borba.

Od 4 sata izjutra 15. novembra otpoče se čarka na levom srpskom krilu kod Gradašnice. Odmah za tim se dešavala sa Sarlaha i Belave živa puščana vatra. Naposletku se čula i pucnjava kod Rasnice. Neprijatelj je zorom otpočeo napad na celoj liniji, ali borbu je započeo najpre na Sarlahu, želeći da ga zauzme, verovatno u nameri da centar opšteg položaja probije. Jedan bataljon XV puka, koji se na Sarlahu nalazio, ustupio je u prvi mah. Međutim, uspeo je, ne samo da neprijatelja odbije, nego je osvojio i ostali deo Sarlaha.

Topovska se borba vodila preko Pirota. Pojedine granate udarale su i u varoš, kao što se moglo poznati po eksplozijama i detonacijama u najbližoj blizini. Šumadinci koji su pucali neprijatelju u bok i olakšavali Dunavcima da povrate Sarlah i imali su uspeha. H puk sišao je dole i ušao u varoš zajedno sa II bataljonom VII puka i sa jednim bataljonom I puka.

Paljbu ovih tri četa HI puka protiv neprijatelja na Sarlahu, i obe ove akcije nisu bile posledica računa i volje divizijareve, već su potekle usled privatne inicijative bivšeg načelnika pirotskog - pukovnika Topalovića.

U 12 časova u podne Komandant Nišavske Vojske šalje izveštaj Kralju u Nišu: Drinska Divizija sad je popustila i Bugari su ojačani nastupili. Sada se situacija okrenula i nema izgleda da ćemo zadržati položaje. Na raspoloženju što god imam trupa, sve sam upotrebio. Levo krilo Šumadijske Divizije takođe je jako napadnuto i usled toga popustilo.

Tog popodneva bilo je zarobljeno 68 Bugara a srpske divizije su bile ovako raspoređene: Dunavska Divizija zauzela je visove ispod Belave i zaposela je Belavu; Drinska je na visovima ispod Blata i još nešto u desno, a Moravska je u rezervi pozadi njih i pored puta za Belu Palanku.

Bugari su najzad krenuli na Sarlah i zadnja borba se vodila na tom brdu.

Duž celog našeg fronta borba je očajna. Bugari su napadali a Srbi se branili. Dunavska divizija se držala najbolje na centru. Oterali su Bugare jako brzo sa južnog dela brda. Tri srpska bataljona, od kojih jedan beše moravski pa jurnuše pa Bugare, koji su se pred Pirotom borili, rasteraše ih i uđoše u varoš. Bugari napustiše Pirot. Očevici pričaju, da su se naši vojnici još uvek puškarali sa Bugarima u Pirotu, kojom je prilikom zarobljeno 64 ili 65 bugarskih vojnika.

Pored svega toga čuše se najpre pojedine pa onda sve češće puške sa srpske strane ulicom. Odmah zatim se čulo sa glavne ulice: „Ura!“ i tačno u 10 sati i 25 minuta pre podne, projurila je prva srpska kolona u centru varoši.

Borba se nastavila na liniji Rasnica - Barje Čiflik i trajala je nepuna 3 sata. Kako su izgubili Pirot, Bugari su sa svojih 60 000 vojnika udarili na čitavom frontu oko Pirota. Šumadijska artiljerija napustila je tog dana, bojište napustila i odstupala ka Babinoj Glavi. Sa artiljerijom je otišao i II konjički puk istim putem. Dunavska Divizija odstupi grebenom Belave do Suvodola. Drinska Divizija ostala je na položajima, na kojima je se zatekla u poslednjem momentu borbe, iznad Blata i Kostura. Moravska Divizija odstupi pirotskim drumom do sela Šumlje. Na centru pred pešadijom na pirotskom drumu, istaknut je bio 1 konjički puk. Oskudica pešadijske municije se osećala; svim komandantima je naređeno da štede metke.

Posle bitke

Opis ilustracije:
Kralj Milan Obrenović (1854-1901) potpisuje primirje sa Kneževinom Bugarskom u svom konaku u Nišu 28. novembra 1885. godine.:
(„The Illustrated London News“ – 4. mart 1886. godine)

Kralj Milan je posetio Pirot 16. novembra 1885. godine, odmah nakon dvodnevne borbe. Kada je stigao u Pirot, grof Ludovik Andrej Kevenhiler je stigao posle razgovora sa Batenbergom i rekao: Veličanstvo! Gospodin Batenberg ne htede u početku ni da čuje o primirju. O primirju, veli, može biti govora, tek kad on sa svojom vojskom uđe u Niš! Ali kad mu ja pripretih da će tada već biti docne, jer ako samo jedan korak učini napred, naći će prema sebi ne samo srpsku, već još jednu stranu i mnogo jaču vojsku, on klonu kao cvet poparen ključalom vodom. Odmah je pristao na sve, što sam od njega zahtevao.

U noći nakon srpskog poraza na Slivnici, 19/20. novembra, jedan bataljon drugog poziva, pod komandom majora Marka Miloševića, koji je štitio krajnji levi bok srpske vojske od eventualnih iznenađenja, usled preuveličavanja neprijateljske snage i malodušnosti komandanta, prvo je potisnut sa bugarske teritorije u pograničju, da bi se zbog bekstva komandanta u toku noćnog bugarskog napada na selo Visočku Ržanu, na srpskoj teritoriji, rasturio i razbegao u pozadinu, ostavljajući selo odbrani meštana. Uspaničeni komandant nije mogao znati da je bugarskih vojnika bilo svega oko 120, te da nisu nastavili gonjenje, već da su se, nakon što su opljačkali Ržanu, vratili na bugarsku teritoriju. Major Milošević je u Pirot, pred zoru 20. novembra, javio da je njegov bataljon raspršen, da nema pod svojom komandom više od 220 ljudi, te da se između četiri bugarska bataljona i jednog eskadrona, kako je opisao trupe koje su ga razbile. Noćni prepad na Ržanu je izazvao paniku, nered i pad morala u srpskoj vojsci i uticao na razvoj ratnih operacija. Vest da se neprijatelj nalazi na samo četiri sata od Pirota, u kome je u tom trenutku bio kralj Milan, izazvala je paniku u srpskoj komandi. Nakon što je radi odbrane ugrožene varoši, za komandanta odbrane Pirota imenovao okružnog načelnika Todora Popovića, ostavljajući mu četu dvorske straže, jedine jedinice u tom trenutku u Pirotu, kralj je otišao u bezbedniju Belu Palanku. Vest o ugroženosti Pirota nije samo uticala na povlačenje kralja, već i celokupne srpske vojske sa položaja koje su zauzimali nakon Slivničke bitke. Ubrzo po prispeću vesti o navodnom bugarskom nadiranju od Ržane, načelniku Štaba vrhovne komande, Jovanu Petroviću, telegrafisano je u Caribrod o opasnosti za celokupnu srpsku vojsku. Načelnik Štaba je svim srpskim divizijama naredio da se povuku u pravcu granice i ka Pirotu. Kada je major Milošević oko podneva javio Vrhovnom štabu da je bugarska vojska napustili Ržanu i vratila se na teritoriju Bugarske, a on zaposeo selo, srpske divizije sa slivničkih položaja već su bile u povlačenju. Naređenje da prekinu povlačenje i zauzmu napuštene položaje, izdato nakon što se u Štabu shvatilo da je reagovano suviše brzopleto, srpske divizije je zateklo na srpsko–bugarskoj granici. Srpske divizije provele su 20. i 21. novembar u povlačenju na granicu, na povratku na napuštene položaje. Na savetovanju ratnog saveta u Caribrodu 23. novembra, odlučeno je da se srpska vojska povuče sa bugarske teritorije na granicu i da se zatraži primirje. Austrougarsko Ministarstvo spoljnih poslova zamoljeno je da poradi da ostale Velike sile prihvate ideju o primirju i da se za njega energično založe.

Mirovni pregovori trajali su od februara 1886. do 3. marta 1886, kada je u Bukureštu potpisan mir. Bugarska vlada je isprva nameravala da od Srbije traži teritorijalnu nadoknadu, međutim, shvativši da za to nema objektivnih mogućnosti, Sofija je u nastavku pregovora tražila od Srbije isplatu ratne odštete u iznosu od 25 000 000 franaka. Imenovanu sumu je, po mišljenju bugarske diplomatije, Srbija imala da isplati u roku od pet godina, u kom bi Pirot ostao u rukama Bugarske kao garancija da će Srbija isplatiti ovu odštetu. Na kraju su bugarski zahtevi odbačeni, te mir nije podrazumevao nikakve teritorijalne promene niti reparacije. Ideja da se Pirot u slučaju ratne sreće pripoji Bugarskoj javila se kod bugarskog vođstva, ubrzo nakon pobede na Slivnici. Pre zauzimanja varoši, najkasnije 26. novembra, za bugarskog pirotskog kmeta naznačen Spas Vacov, jedan od pirotskih emigranata u Bugarskoj. Već 29. novembra, dva dana nakon ulaska bugarske vojske u varoš i dan nakon prekida vatre, po Pirotu su oblepljene objave o uspostavi bugarske civilne vlasti. Za kmeta je imenovan pomenuti Vacov, za pirotskog okružnog načelnika Nikola Manov, takođe pirotski emigrant, a za policmajstera, tj. šefa policije, narodni poslanik Jov Titorov. Kmet u varoši, posle Vacova, postao je Kosta Daskalović, pirotski trgovac.

Pirotski građani su pisali još jednoj adresi, 9. decembra 1885, u vreme zastoja pregovora o primirju između Bugarske i Srbije, upućenu na sve diplomatske predstavnike u Sofiji. U njoj je crnim slovima bojama oslikano sedmogodišnje „ropstvo“ pod Srbima i posebno je istaknuta zabrana nacionalnog izjašnjavanja i otvaranja bugarskih škola.

Zločini okupatora u Pirotu tokom rata

Pljačkanja, paljevine, silovanja seljanki i robljenje seljaka obeležili su nastupanje bugarske vojske preko srpske teritorije do Pirota, a naročito su sistematično opljačkana posednuta pogranična sela. Iz njih, ali i onih dublje na srpskoj teritoriji odvođeni su i odnošeni sitna i krupna stoka, živina, košnice, žitarice, seno, slama, alkohol, gvozdeni alat, konjski ulari, te sitno i krupnog pokućstvo. Pljačku stvari pratilo je mučenje ljudi za koje se verovalo da imaju novca, kao i silovanje žena, devojčica (od 11 godina) i starica od 70 godina, pa čak i jedne trudnice, koja je nakon silovanja pobacila. Za vreme trajanja okupacije oterano je u Bugarsku, ili za potrebe vojske u Pirot, 3450 ovaca, 210 svinja, 241 goveda i volova i 153 konja iz sela Rasnice, Brloga, Obrenovca, Sukova, Poljske i Visočke Ržane, Činglavaca, Krupca, Kamika, Barje Čiflika, Gnjilana, Dojkinaca, Srećkovca i Velike Lukanje. Iz sela Zavoja, Pokrovenika i Koprivštice, koja su uspela da sačuvaju svoj stočni fond, prilikom povlačenja bugarske vojske, konfiskovani su za transport volovi, kola i saonice i oterani u Bugarsku. Nedisciplinovana vojska vršila je po selima paljevine kuća, pojata, plevni, ambara, koševa, privatnih i opštinskih, vinskih podruma i plastova sena. Razne građevine, đumrukane, zgrade opština, opštinskih sudova i mehane opljačkane su i ruinirane. U selima blizu granice, u Sukovu, Visočkoj Ržani i Obrenovcu, privatne, državne i crkvene građevine su lišene čak i prozora, vrata i patosa, koji su odneti u Bugarsku. Seoske škole su ostale bez nameštaja ali i bez knjiga.

Najviše su stradale zgrade državnih i opštinskih ustanova. Okružno načelstvo, sud, gimnazija i bolnica lišeni su nameštaja, čak i bolničkih kreveta, kasa, furuna, vrata i prozora. Opštinska kafana i 48 kuća u vlasništvu opštine su do temelja srušene, dok su kuće izbeglih doseljenika iz starih granica i činovnika, u nekadašnjoj turskoj četvrti Pazar, lišene ne samo celokupnog pokućstva, već i prozora, vrata, patosa, tavana, neke čak i krovova. Isto je prošla i jevrejska gradska mahala. Tri varoške privatne gostionice takođe su opljačkane i ruinirane. Opljačkani su ili oskrnavljeni i verski objekti. Sinagoga je predstavljala „sliku ruševine“, jedina preostala džamija je pretvorena u štalu, dok je sa nove gradske crkve zvono skinuto i odneto kao trofej po želji kneza Batenberga. U Pirotu nije bilo masovnih ni pojedinačnih likvidacija, već su ubijani tokom pljačke, što zbog pokušaja da zaštiti susedovu imovinu i zbog otimanja isprosjačenog novca.

Pored razorne varoši bugarska vojska je za sobom ostavila u varoši i 48 ili 68 uginulih volova, 12 konja i i 12 komada sitne stoke, kao i tri ljudska leša. Pored toga, svoje i srpske vojnike sahranili su u plitke grobove, koje su varoški psi lutalice raskopavali.

Literatura

• Vladan Đorđević, Istorija srpsko-bugarskog rata : 1885. Knj. 2, Od Slivnice do Pirota knj. 2, 1908
• Pirot - od turske kasabe do modernog grada, preko Berlina i Versaja, Uroš Šešum, Pirot u srpsko-bugarskom ratu 1885–1886. i preki sud za Okrug pirotski, 2018