Medicina u Crnoj Gori

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za druge upotrebe pogledajte stranicu Crna Gora.

Crna Gora je država sa površinom od 13.812 km² i stanovništvom od 620.029, prema popisu stanovništva 2011. Zemlja se graniči sa Hrvatskom, Jadranskim morem, Bosnom i Hercegovinom, Srbijom i Albanijom.[1] Najčešći zdravstveni problemi su nezarazne bolesti koje čine 95% smrtnih slučajeva, 4% uzrokovane povredama i 1% infekcijama, materinskih, perinatalnih i nutritivnih uslova.[2] Ostala zdravstvena područja su socijalno-medicinske odlike alkohola, koja je najrasprostranjenija bolest zavisnosti,[3] kao i pušenje. Crna Gora ima jednu od najviših stopa upotrebe duvana u Evropi.[4] Očekivano trajanje života za muškarce je 74 godine,[5] a za žene 79.[6]

Zdravstveno stanje[uredi | uredi izvor]

Konzumiranje alkohola[uredi | uredi izvor]

Hitna pomoć u Crnoj Gori.

Prema Ministarstvu zdravlja, alkoholizam je najrasprostranjenija bolest zavisnosti. Procenjuje se da u Crnoj Gori ima oko 30.000 alkoholičara od približno 620.000 stanovnika. Prosečni stanovnik godišnje potroši 12,8 litara, a globalna potrošnja iznosi oko 7 litara po osobi.[3] Alkohol ne konzumira 20% stanovnika, što čini potrošnju po stanovniku većom. Ukupni troškovi BDP-a koji se pripisuju alkoholu su između 2% i 5%.[7]

Minimalna zakonska starost za kupovinu alkohola je osamnaest godina. Nacionalno ograničenje alkohola u krvi za vožnju vozila je 0,3%.[8]

Godine 2009. u osnovne škole je uveden predmet zdravi životni stilovi, uključujući studiju o prevenciji zloupotrebe psihoaktivnih supstanci. Predviđena područja delovanja bile su zajednice i radna mesta.[9]

Godine 2012. izrađena je i objavljena Nacionalna strategija za sprečavanje štetne upotrebe alkohola i poremećaja povezanih sa alkoholom, što predstavlja plan 2013—2020.[9] Prioritetna područja strategije uključuju:

  • Ograničavanje dostupnosti alkohola
  • Ograničeni marketing alkohola
  • Politika cena
  • Smanjenje uticaja i upotrebe neevidentiranog alkohola
  • Smanjenje štetne posledice intoksikacije[7]

Pušenje[uredi | uredi izvor]

Imaju jednu od najviših stopa upotrebe duvana u Evropi.[4]

Prevalencija muškaraca i žena starosti petnaest i više godina bila je 45,90% od 2016 što predstavlja pad od 0,2% u odnosu na 2015. kada je iznosio 46,10%. Upotreba duvana smanjila se tokom poslednjih nekoliko godina, sa smanjenjem od manje od 1% svake godine.[10]

Jedna od mera predostrožnosti koju je primenila kako bi smanjila upotrebu duvana je zabrana pušenja u javnim zatvorenim prostorima. Zakoni su počeli da stupaju na snagu 14. avgusta 2019, iako je zakon o borbi protiv duvana uveden 2004, nije doveo do željenih rezultata. Zakon zabranjuje pušenje na svim javnim mestima, kao što su restorani i kafići (međutim isključuju kazina), a kršenje rezultira novčanom kaznom u rasponu od 560 do 22.370 dolara.[4]

Zarazne bolesti[uredi | uredi izvor]

Godine 2016. 1% smrtnosti je zabeleženo infekcijama, materinskim, perinatalnim i nutritivnim uslovima.[2] Neonatalni poremećaji su zarazna bolest koja uzrokuje najranije smrti. Bio je četvrti uzrok prevremene smrti 2007, a petnaesti 2017.[11]

Nezarazne bolesti[uredi | uredi izvor]

Nezarazne bolesti čine 95% uzroka smrtnosti.[2] Godine 2016. 58% čine kardiovaskularne bolesti, 22% karcinoma, 3% respiratornih bolesti, 2% dijabetesa, 10% drugih nezaraznih bolesti.

Moždani udar je uzrok najviše smrtnih slučajeva, a najraniji uzrok smrti 2007—2017. Tokom deset godina smrtnost od moždanog udara se smanjila za 0,9%. Ishemija srca je prouzrokovala drugu po veličini smrtnost 2007—2017. Tokom deset godina, prevalencija prerane smrti od ove bolesti smanjila se za 2,3%. Rak pluća je bio treća smrtonosna bolest 2007—2017. U ovom periodu prerane smrti uzrokovane rakom pluća porasle su za 8%.[11]

Kardiovaskularne bolesti[uredi | uredi izvor]

Ključni faktori rizika od kardiovaskularnih bolesti su:

Karcinom[uredi | uredi izvor]

Godine 2018. bilo je 1287 umrlih, 753 muškaraca i 534 žena,[13] zabeleženo je 2366 novih slučajeva, 1226 muškaraca i 1140 žena. Pet najčešćih karcinoma za oba pola su dojke, pluća, debelog creva, prostate i bešike. Najčešći karcinom kod muškaraca su pluća, prostata, debelo crevo, grkljan i bešika, a kod žena su dojke, pluća, debelog creva i grlića materice.[13]

Dijabetes[uredi | uredi izvor]

Godine 2015. je procenjeno da 12% stanovništva ima dijabetes.[14]

Duševno zdravlje[uredi | uredi izvor]

Prva zvanična politika zaštite duševnog zdravlja je sprovedena Strategijom za unapređenje 2004. koja je postavila ciljeve u vezi sa opštom zdravstvenom politikom, zajedno sa koracima za razvijanje i sprovođenje nacionalne strategije promocije duševnog zdravlja.[15]

Zakon o zaštiti i ostvarivanju prava duševno oboljelih sproveden je 2005. kao put za zaštitu prava pacijenata. Zakon pokriva pitanja duševnog zdravlja kao što su dobrovoljna i prisilna hospitalizacija, preporuke i osnove za obavezno lečenje i lečenje u manje restriktivnim okruženjima.[15]

Akcioni plan za unapređenje duševnog zdravlja usvojen je 2011. kao podrška Strategiji što je pomoglo u prečišćavanju i redefinisanju zakona koji je već imao usklađivanje sa standardima Evropske unije i Svetske zdravstvene organizacije.[15]

Sida[uredi | uredi izvor]

Prvi slučaj side je zabeležen 1989.[16] Godine 2018. je procenjeno da u Crnoj Gori živi manje od 500 zaraženih odraslih osoba, starih 15 i više godina. Rasprostranjenost HIV-a kod odraslih, 15—49 godina je 0,1%. Procenjuje se da oko 100 slučajeva čine žene starije od 15 godina, a oko 500 muškarci. Procenjena smrtnost odraslih i dece sidom je manja od 100.[17] Lečenje sve dece u potpunosti pokriva država, kako bi eliminisala nove infekcije.[16]

Ishrana[uredi | uredi izvor]

Status ishrane odraslih (20+)[uredi | uredi izvor]

Dijabetes kod odraslih je u porastu. Između 2000. i 2002, prevalencija kod žena je bila 6,3%, a kod muškaraca 6,1%. Zabeležen je porast 6,6% i 7,6% kod žena i muškaraca 2014.[18] Predviđa se da će broj zaraženih 2025. iznositi 7,7% i 10,2% žena i muškaraca.[19]

Prevalencija povišenog krvnog pritiska kod odraslih se smanjuje. Kod muškaraca je iznosila 36,5% 2000, a zabeleženo je smanjene na 34,4% 2015. Kod žena je prevalencija iznosila 28,9% 2000, a 2015. smanjenje na 23,8%.[18]

Rasprostranjenost osoba sa prekomernom težinom i gojaznosti je porasla. Godine 2000—2016, prevalencija prekomerne težine kod žena je porasla sa 45,7% na 52,5%, a kod muškaraca sa 55% na 66,3%.[18]

Deca i adolescenti (5—19)[uredi | uredi izvor]

Rasprostranjenost dece i adolescenata sa smanjenom telesnom težinom se smanjila od 2000. Broj žena sa smanjenom težinom je opao sa 17,8% na 14,6%. Prevalencija premale težine kod muškaraca je 16%—11,4%.[18]

Prevalencija dece i adolescenata sa prekomernom težinom i gojaznošću je porasla od 2000. Učestalost prekomerne težine kod žena je porasla sa 11,4% na 19,6%, a prevalencija gojaznosti sa 2% na 5,3%. Učestalost prekomerne težine kod muškaraca je porasla sa 16,5% na 30%, a gojaznost sa 3,8% na 9,8%.[8]

U Crnoj Gori je borba protiv gojaznosti kod dece prioritet, što se pokazuje kroz programe kao što je program voća, povrća, mleka i mlečnih proizvoda. Ovaj program je pokrenulo Ministarstvo poljoprivrede u osnovnim školama. Uključuje multisektorski pristup, gde se besplatna mlečna i voćna jela nedeljno dele osnovnoškolcima. Takođe obučavaju učenike o zdravoj ishrani, nutritivnoj vrednosti hrane i poljoprivredi.[20]

Dojenčad (0—4)[uredi | uredi izvor]

Zaostajanje u razvoju je poraslo na nacionalnom nivou, sa prevalencijom od 7,9% 2005. na 9,4% 2013. Prevalencija je veća kod muškaraca, sa 10,3% 2013, u poređenju sa 8,4% kod žena.[18]

Rasprostranjenost dojenčad sa prekomernom težinom je porasla, sa prevalencije od 15,6% 2005, na 22,3% 2013. Prevalencija je veća kod muškaraca, sa 24,7% 2013, u poređenju sa 19,6% kod žena.[18]

Politike i akcije[uredi | uredi izvor]

Politike i akcije koje su uspostavljene kao pomoć u oblastima ishrane su:[21]

  • Inicijative za smanjenje soli — inicijativa uvedena 17. decembra 2012, kao odgovor na dokaze o vezi između prekomernog unosa soli i nezaraznih bolesti, poput kardiovaskularnih bolesti.[22]
  • Akcioni plan za hranu i ishranu — bavi se pitanjima koja se tiču marketinga hrane i pića za decu.[21]
  • Zakon o hrani i sigurnosti — uveden 21. decembra 2007, definiše marketing i prezentaciju prehrambenih proizvoda dostupnih u medijima.[21]
  • Zakon o zaštiti potrošača — uveden 16. maja 2007. zabranjuje oglašavanje hrane maloletnicima.[21]

Očekivano trajanje života[uredi | uredi izvor]

Godine 2018. očekivano trajanje života pri rođenju je 76,77.[23] Varira za muškarce i žene, na 74.317[5] i 79.199[6] respektivno. Trenutni životni vek je duži nego proteklih nekoliko godina. Na primer, 2010. je iznosio 75.151, a 2000. 73.228.[23] Postoje razni predloženi razlozi za objašnjenje povećanja očekivanog trajanja života. Neke studije sugerišu da život u urbanim sredinama rezultira dužim životom u poređenju sa onima koji žive u ruralnim područjima.[24] Seosko stanovništvo je opalo na 35,78% 2016, u poređenju sa 81,21% 1960.[25]

Tokom poslednjih nekoliko godina, stopa smrtnosti i za odrasle muškarce i žene se smanjila. Od 2018. stopa smrtnosti za odrasle muškarce (na 1000 odraslih) je iznosila 125.094, što ukazuje smanjenje sa 2010. kada je iznosila 147.104.[26] Od 2018. smrtnost odraslih žena (na 1000 odraslih) je iznosila 65,97, što je takođe ukazuje smanjenje sa 2010. kada je iznosila 82.022.[27]

Trenutna stopa smrtnosti novorođenčadi 2020. je iznosila 2586 umrlih na 1000 živorođenih. Ovo pokazuje pad od 3,25% u odnosu na 2019. kada je iznosila 2673.[28] Mortalitet novorođenčadi se tokom poslednjih nekoliko godina kontinuirano smanjuje, što se pokazuje padom od 3,15% između 2018. i 2019. i padom od 9,86% između 2018. i 2017.[28]

Zdravstvene informacije[uredi | uredi izvor]

Vidi još: Pandemija kovida 19 u Crnoj Gori

Vakcinacija[uredi | uredi izvor]

Putnicima se preporučuju razne vakcine. Hepatitisa A i B za sve putnike koji nisu prethodno vakcinisani. Tifoid za putnike koji planiraju jesti na mestima koja nisu glavni lanci ishrane i hoteli.[29] MMR vakcina se takođe preporučuje onima koji već nisu primili drugu dozu. Vakcina protiv besnila se preporučuje putnicima koji su u velikom riziku od kontakta sa životinjama (uključujući pse, slepe miševe i druge mesojede). U sezoni se preporučuju i vakcine protiv gripa.[30]

Zdravstveni rizici[uredi | uredi izvor]

Kovid 19 predstavlja zdravstveni rizik za stanovnike Crne Gore.[31]

Krpeljski meningoencefalitis predstavljaju rizik, posebno u šumama, poljima i okruženju.[31]

Ptičji grip se takođe pojavio u regionu. Iako nisu zabeleženi slučajevi kod ljudi, postoje kod živine.[30]

Zdravstvena zaštita[uredi | uredi izvor]

Prema Health Consumer Powerhouse, Crna Gora ima najzaostaliji zdravstveni sistem u Evropi. Javne usluge se finansiraju putem fonda zdravstvenog osiguranja. Finansira se iz doprinosa zarade od 10,5%. Oko 5% nacionalnog budžeta se izdvaja za zdravstvo. Za sve zalihe javnih bolnica 2016. je bilo obezbeđeno 5 miliona evra, oko trećine onoga što se smatralo neophodnim, 72,5% ukupne zdravstvene potrošnje dolazi iz fonda.

Ministarstvo zdravlja vodi nacionalni zdravstveni fond. Doprinosi poslodavaca i zaposlenih daju pravo građanima na zdravstvenu zaštitu. Ovaj program pokriva većinu medicinskih usluga, osim određenih lekara.[32]

Lokalna bolnica u Ulcinju.

Finansiranje i potrošnja[uredi | uredi izvor]

Potrošnja je iznosila oko 578 dolara po stanovniku, 2010. je potrošila 365 miliona dolara na zdravstvo. Većina zdravstvene zaštite (dve trećine) se plaća kroz državne izdatke, ostatak se izdvaja za rashode domaćinstava (30%) i druge izvore (3%). Godine 2010. je 14% državne potrošnje uloženo u zdravstvo (6% BDP-a).[32]

Kadroviranje[uredi | uredi izvor]

U Crnoj Gori je zabeleženo 199 lekara na 100.000 ljudi i 554 medicinskih sestara i babica, što je niže od evropskog proseka koji čini 325, odnosno 554 lekara i medicinskih sestara na 100.000. Takođe imaju najmanji udeo farmaceuta po glavi u Evropi, 17 na 100.000 2015.[33]

Sadržaji[uredi | uredi izvor]

Crna Gora ima devetnaest domova zdravlja i deset bolnica, zajedno sa privatnim lekarima i stomatolozima.[32] Postoje tri specijalizovana centra:

  • Klinički centar Crne Gore je glavna javna bolnica. Neophodne zalihe iznose 11,4 miliona evra 2016. Izvešteno je da u javnim bolnicama postoji ozbiljan nedostatak osnovnih potrepština i opreme. Ispitivanja su više puta odlagana zbog nedostatka zaliha ili pokvarene opreme. Mnogi pacijenti su upućeni na lečenje van zemlje.
  • Institut za zdravlje
  • Farmaceutski institut Crne Gore

Godine 2003. je postojalo osamnaest javnih medicinskih centara i sedam opštih bolnica.[34]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Montenegro | History, Population, Map, & Facts”. Encyclopedia Britannica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-28. 
  2. ^ a b v World Health Organization (2018). „Montenegro Noncommunicable diseases” (PDF). 
  3. ^ a b „Number of Alchoholics [sic] Causes Concern in Montenegro”. Balkan Insight (na jeziku: engleski). 2015-02-27. Pristupljeno 2020-05-28. 
  4. ^ a b v „Tobacco-Crazy Montenegro Bans Smoking in Public Indoor Spaces”. RadioFreeEurope/RadioLiberty (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-28. 
  5. ^ a b „Life expectancy at birth, male (years) - Montenegro | Data”. data.worldbank.org. Pristupljeno 2020-05-28. 
  6. ^ a b „Life expectancy at birth, female (years) - Montenegro | Data”. data.worldbank.org. Pristupljeno 2020-05-28. 
  7. ^ a b „Roundtable on prevention of harmful use of alcohol and alcohol-related disorders in Montenegro”. www.euro.who.int (na jeziku: engleski). 2012-09-19. Arhivirano iz originala 03. 06. 2021. g. Pristupljeno 2020-05-28. 
  8. ^ a b World Health Organization (2018). „Montenegro Alcohol Review” (PDF). 
  9. ^ a b „Medical and scientific meetings”. Cancer. 19 (6): 890. jun 1966. ISSN 0008-543X. doi:10.1002/1097-0142(196606)19:6<890::aid-cncr2820190624>3.0.co;2-#. 
  10. ^ „Montenegro Smoking Rate 2000-2020”. www.macrotrends.net. Pristupljeno 2020-05-28. 
  11. ^ a b „Montenegro”. Institute for Health Metrics and Evaluation (na jeziku: engleski). 2015-09-09. Pristupljeno 2020-05-28. 
  12. ^ Boskovic, Aneta (maj 2018). „Country report State of Montenegro – May 2018” (PDF). 
  13. ^ a b The Global Cancer Observatory (maj 2019). „Montenegro” (PDF). 
  14. ^ „Top 10: Which country has the highest rates of diabetes in Europe? The UK's position might surprise you…”. Diabetes UK. 27. 8. 2015. Pristupljeno 20. 12. 2015. 
  15. ^ a b v Stevovic, Lidija Injac; Jovanovic, Tatijana Perunovic; Raznatovic, Aleksandra (2016-11-01). „Mental health law in Montenegro”. BJPsych International. 13 (4): 94—95. ISSN 2056-4740. PMC 5619492 Slobodan pristup. PMID 29093918. doi:10.1192/s2056474000001434. 
  16. ^ a b Global AIDS Monitoring (2018). „Country progress report - Montenegro” (PDF). 
  17. ^ „Montenegro”. www.unaids.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-28. 
  18. ^ a b v g d đ „Montenegro Nutrition Profile”. Global Nutrition Report (na jeziku: engleski). 2020-02-17. Pristupljeno 2020-05-28. 
  19. ^ „Country Profile > Data Visualisations > NCD-RisC”. ncdrisc.org. Pristupljeno 2020-05-28. 
  20. ^ „Montenegrin government determined to fight obesity”. Independent Balkan News Agency (na jeziku: engleski). 2019-11-29. Arhivirano iz originala 02. 06. 2021. g. Pristupljeno 2020-05-28. 
  21. ^ a b v g World Health Organization (2013). „Nutrition, Physical Activity and Obesity Montenegro” (PDF). [mrtva veza]
  22. ^ „Initiative to reduce salt in food kicks off in Montenegro”. www.euro.who.int (na jeziku: engleski). 2013-01-14. Arhivirano iz originala 03. 06. 2021. g. Pristupljeno 2020-05-28. 
  23. ^ a b „Life expectancy at birth, total (years) - Montenegro | Data”. data.worldbank.org. Pristupljeno 2020-05-28. 
  24. ^ „How does living in a big city increase life expectancy?”. EurekAlert! (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-28. 
  25. ^ „Rural population (% of total population) - Montenegro | Data”. data.worldbank.org. Pristupljeno 2020-05-28. 
  26. ^ „Mortality rate, adult, male (per 1,000 male adults) - Montenegro | Data”. data.worldbank.org. Pristupljeno 2020-05-28. 
  27. ^ „Mortality rate, adult, female (per 1,000 female adults) - Montenegro | Data”. data.worldbank.org. Pristupljeno 2020-05-28. 
  28. ^ a b „Montenegro Infant Mortality Rate 1950-2020”. www.macrotrends.net. Pristupljeno 2020-05-28. 
  29. ^ „MD Travel Health - Montenegro - vaccinations, malaria, safety, and other medical advice”. redplanet.travel. Pristupljeno 2020-05-28. 
  30. ^ a b „Montenegro - Clinician view | Travelers' Health | CDC”. wwwnc.cdc.gov. Pristupljeno 2020-05-28. 
  31. ^ a b „Montenegro Travel Advice & Safety | Smartraveller”. www.smartraveller.gov.au. Pristupljeno 2020-05-28. 
  32. ^ a b v Boslaugh, Sarah (24. 6. 2013). Health care systems around the world : a comparative guide. Thousand Oaks, Calif. ISBN 978-1-4522-7620-5. OCLC 855674834. 
  33. ^ Ballas, Dimitris (24. 4. 2017), The human atlas of Europe : a continent united in diversity, Dorling, Daniel,, Hennig, Benjamin, ISBN 978-1-4473-3290-9, OCLC 1001342471 
  34. ^ „Montenegro Health Insurance”. Pacific Prime. 2018. Pristupljeno 22. 11. 2018. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Mediji vezani za članak Medicina u Crnoj Gori na Vikimedijinoj ostavi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Медицина_у_Црној_Гори&oldid=27778130”