Турска Република Северни Кипар

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 35° 15′ СГ Ш, 33° 45′ ИГД

Турска Република Северни Кипар
Kuzey Kıbrıs Türk Cumhuriyeti
Застава Турске Републике Северни Кипар Грб Турске Републике Северни Кипар
Застава Грб
крилатица: Слобода или смрт. (тур. Ya istiklâl, ya ölüm)
Химна
Марш независности
Положај Турске Републике Северни Кипар
Главни град Никозија (тур. Lefkoşa)
Службени језик турски
Председник: Дервиш Ероглу
Премијер: Ирсен Кучук
Површина  
 - Укупно 3355 km² ({{{површина поредак}}})
 - Вода (%) 2.7
Становништво  
 - 2011. 294.906 ({{{становништво поредак}}})
 - Густина 86/km² 
Валута Турска лира (YTL)
Временска зона UTC (EET, EEST)
Позивни број +{{{позивни број}}}

Турска Република Северни Кипар (тур. Kuzey Kıbrıs Türk Cumhuriyeti), познато и као Северни Кипар, је самопроглашена, међународно непризната држава на северном делу острва Кипар, која је настала након војне интервенције Турске Републике 1974. на међународно признату државу Кипарску Републику.

Актуелне политичке несугласице су допринеле подели овог медитеранског острва на четири дела, од чега Северни Кипар заузима око 1/3 територије острва. Копнено се „граничи“ са остала три дела: Зеленом линијом, британским војним базама Акротири и Декелија и делом Кипра под управом међународно признате државе Кипарска Република. Главни град је службено Никозија, али врло често и Керинеја врши ту улогу.

Турска и Пакистан су једине државе које су званично признале Северни Кипар за државу. Проблем статуса ове територије је главни камен спотицања Европске уније, Грчке и Кипарске Републике са једне и Турске са друге стране.

Географија[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Географија Кипра
Сателитски снимак острва

Кипар је најисточније острво у Средоземном мору, а са површином од 9251 km² треће је по величини средоземно острво (након Сицилије и Сардиније). По величини територије је 161. на свету и по томе је најсличнији Либану и Порторику.

ТРСК заузима север, те већи део истока острва. Површина коју заузима износи 3.355 km² или нешто око 37% целокупне површине острва. Но, због УН-ове неутралне зоне та површина је нешто мања. Као и јужни тако и Северни Кипар има једну своју ексклаву, истина многу мању, али много више изоловану него што је то случај код јужњака. То је село Еренкој (Кокина), које лежи у Морфу заливу и од матичне територије одвојено је са неких 5-10 km грчке плаже.

Историја[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Историја Кипра

Објашњавање тренутних друштвених и политичких прилика Кипра немогуће је без претходног упознавања историје овог острва. Кипар заузима врло повољан географски положај те је због тога имао врло бурну прошлост. Наиме, увек је био занимљив већим цивилизацијама и државама због стратешке важности на Медитерану. Тако је било и у давној и у скоријој прошлости, али је тако такође и данас, па је тако Кипар кроз историју прелазио из руку једних освајача у руке других.

Политика[уреди]

Рауф Денкташ, први председник ТРСК-а
Мапа Северног Кипра
Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Политика Кипра

Садашњи председник је Мехмет Али Талат. Поред њега владу чини премијер Ферди Сабит Сојер, те парламент од 50 чланова, у ком већину има Турска Републиканска Странка. Избори су сваких 5 година, а садашњи председник је прошле године на изборима победио Рауфа Денкташа који је био председник од самопроглашавања независности 1983. године.

Војска ТРСК је у ствари војска Републике Турске, која се налази на острву од 1974. до данас. Броји око 30.000 војника, који чувају суверенитет ове самопроглашене републике. Један од основних захтева кипарских Грка је да се ова војска повуче, међутим то Турци не желе.

Службени језик је турски. Грчки језик се слабо говори на северном делу острва и употеба језика може проузроковати проблеме. Иста ситуација је и на другом делу острва.

Међународни односи[уреди]

Ову државу су признале једино Турска и Пакистан, а има и делимично признање, као посматрач, у Организацији исламске сарадње и Организацији за економску сарадњу и развој. Занимљиво је и то ова република има признање и од Абхазије, али и од Аутономне Републике Нахичеван, која је под суверенитетом Азербејџана, док од самог Азербејџана нима.

Иначе, Северни Кипар има међународни ембарго у сваком погледу: политичком, економском, трговинском, саобраћајном, војном, спортском, културном и др. Ово је условљено тиме што се он сматра окупатором и аргресором на Кипарску Републику, те се сматра њеним делом. Тако Северни Кипар увелико зависи од Турске Републике, без које практично не би опстао. Све своје спољне послове мора извршавати преко ње. Ипак, у последњих неколико година, ова изолација полако почиње попуштати, те ова република све више почиње да самостално делује, иако то још није близу формалног признања самосталности.

Подлога заставе ТРСК је бела. На подлози се налазе две водоравне црвене пруге, које су одвојене од горњег, односно доњег руба. Између ових пруга се налази црвени полумесец и звезда, симбол ислама, који је службено државна религија, иако се ТРСК декларише као секуларна држава.

Становништво[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Демографија Кипра

Етничка структура становништва је следећа: 78% Грци, 18% Турци и 4% остале етничке групе. Готово сви и Турци и Грци живе на свом делу острва, уз ретке изузетке. Тако 0,5% Грка живи у Северном Кипру и то на полуострву Карпас. Око 40% Грка су избеглице у својој држави. Са друге стране 1,3 % Турака живи у јужном делу и међу њима је много мање избеглица.

Религијска структура се готово поклапа са етничком. Грци су православци, а Турци сунитски муслимани, уз један мањи број атеиста у оба народа. Остатак су православни Јермени, хришћани Маронити, римокатолици, протестанти, јевреји и остали православци.

Слична је ситуација и са језичком структуром. Грци говоре грчки, а Турци турски језик. Ове мањине практикују у својим заједницама своје језике, а око 90% становништва говори и енглески језик.

Привреда[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Привреда Кипра

БДП по глави становника износи 8,095 $. То јесте мање од половине БДП-а грчког Кипра, али када се узме у обзир да је ово земља у изолацији, те да готово потпуно зависи од Турске, ово је ипак солидна цифра. Ово је већи БДП по глави становника, чак и од БДП-а саме Турске. Ипак, ова нелогичност у погледу БДП-а ТРСК и БДП-а њеног заштитника и финансијера, добија смисао када се зна да Северни Кипар има становника колико и просечно насеље Истанбула, те да влада Турске из свог буџета издваја добар део новца за Северни Кипар.

Валута је нова турска лира, која је заменила стару турску лиру 1. јануара 2005. године.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :

title=Википутовања

Википутовања имају више информација на вези: