Obnovljivi izvori energije
Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Obnovljivi izvori energije (skraćenica engl. RES od engl. Renewable energy sources) nekada označavani i kao trajni energetski izvori predstavljaju energetske resurse koji se koriste za proizvodnju električne energije ili toplotne energije, odnosno svaki koristan rad, a čije rezerve se konstantno ili ciklično obnavljaju.
Sam naziv obnovljivi, kao i trajni, potiče od činjenice da se energija troši u iznosu koji ne premašuje brzinu kojom se stvara u prirodi. Neki put se među obnovljive izvore energije svrstavaju i oni izvori za koje se tvrdi da su rezerve tolike da se mogu eksploatisati milionima godina. Ovo je u suprotnosti sa neobnovljivim izvorima kojima su rezerve procenjene na desetine ili stotine godina, dok je njihovo stvaranje trajalo desetinama miliona godina.
Sadržaj |
[uredi] Vrste obnovljivih izvora energije
Sva energija na Zemlji potiče primarno iz tri izvora:
- Sunčeva energija potiče od zračenja Sunca. Ono nastaje kao posledica termonuklearne reakcije unutar Sunca koje se ka Zemlji prenosi kao čitav spektar elektromagnetnog zračenja;
- Raspad izotopa teških elemenata, nuklearna fisija;
- Kretanje planeta - gravitaciona energija, koja se na Zemlji manifestuje kroz energiju plime i oseke.
Solarna energija u širem smislu, se na planeti zemlji manifestuje direktno, kao:
- solarna energija, neposredan i najveći izvor energije na Zemlji. Ona stalno obnavlja energiju vodnih snaga, vetra, talasa, toplotnog gradijenta u okeanima i bioenergije kroz fotosintezu.
Sunčeva energija je prisutna i indirektno, kroz više vidova energija:
- hidroenergija, pod kojom se obično podrazumeva samo energija vodotokova (tj. energija reka) pošto su energija glečera i energija morskih struja u ovom trenutku neisplative i tehnički zahtevne za korišćenje. Energija plime i oseke ne spada u ovaj oblik.
- eolska energija ili energija vetra potiče od kinetičke energije vazdušnih masa;
- energija talasa, obično se navodi zasebno, jer originalno potiče od energije vetra;
- toplotna energija hidrosfere, tj. toplota mora potiče od termalnog gradijenta u morima i okeanima;
- energija biosfere ili biološka energija, energija nastala fotosintezom, tj. energija biomase, biogasa i uopšte biogoriva).
Energija Sunca je takođe akumulirana u fosilnim gorivima u obliku hemijske energije u ostacima biomase, u ugljevima, tresetu, nafti, prirodnom gasu, škriljcima itd. To je neobnovljiv izvor energije.
Raspad izotopa (nuklearna fisija), može biti:
- u unutrašnjosti Zemlje - manifestuje se kao geotermalna energija
- veštački izazvan - nuklearna energija u užem smislu. Ova energije je suštinski neobnovljiv izvor energije, ali se prema nekim gledištima i on može svrstatu u obnovljive.
Trenutno u svetu oko 13% potrošnje primarne energije potiče od obnovljivih izvora[2] mada su tehnološki kapaciteti značajno veći[3].
Nasuprot obnovljivim izvorima su neobnovljivi izvori energije. Oni bi se mogli definisati kao izvori za čije rezerve se očekuje da će biti iscrpljene za maksimalno nekoliko stotina godina, a čije bi obnavljanje trajalo višestruko duže.
Jedan vid transformisane solarne energije je i hemijska energija fosilnih goriva, koja su, suštinski, samo transformisana biomasa. Međutim, ovakav izvor energije, koji je nastao dejstvom sunčeve energije pre dužeg vremenskog perioda, ne spadaju obnovljive, već spada u neobnovljive izvore energije, dok nuklearnu energiju neki ubrajaju u obnovljive, a neki u neobnovljive energetske izvore.
[uredi] Vidi još
[uredi] Literatura
- Nenad Đajić, Energija za održivi svet, Beograd, 2002, ISBN 86-7352-081-9
[uredi] Izvori
- ^ Obnovljivi izvori: Izveštaj o stanju u svetu
- ^ International Energy Agency (2007). Obnovljivi izvori u svetskom snabdevanju energijom: Podaci međunarodne agencije za energiju, OECD, p. 3.
- ^ World Energy Assessment (2001). Tehnologije obnovljivih izvora, odeljak 7.
