Хафнијум

Из Википедије, слободне енциклопедије
Хафнијум (72Hf)
Lu - Hf - Ta
Zr
Lu
Rf  
 
 
Hf-TableImage.png

Hf,72.jpg

Општи подаци
Припадност скупу прелазни метали
група, периода IVB, 6
густина, тврдоћа 13310 kg/m3, 5,5
боја сребрнаста
Особине атома
атомска маса 174,967 u
атомски радијус 155 (208) pm
ковалентни радијус 150 pm
ван дер Валсов радијус без података
електронска конфигурација [Xe]4f145d26s2
e- на енергетским нивоима 2, 8, 18, 32, 10, 2
оксидациони број 4
Особине оксида амфотерни
Кристална структура хексагонална
Физичке особине
агрегатно стање чврсто
температура топљења 2506 K (2233 °C)
температура кључања 4876 K (4603 °C)
молска запремина 13,44×10-3 m³/mol
топлота испаравања 575 kJ/mol
топлота топљења 24,06 kJ/mol
брзина звука 3010 m/s (293,15K)
Остале особине
Електронегативност 1,3 (Паулинг)
1,23 (Алред)
специфична топлота 140 J/(kg*K)
специфична проводљивост 3,12×106 S/m
топлотна проводљивост 23 W/(m*K)
I енергија јонизације 658,5 kJ/mol
II енергија јонизације 1440 kJ/mol
III енергија јонизације 2250 kJ/mol
IV енергија јонизације 3216 kJ/mol
Најстабилнији изотопи
хафнијум метал

Хафнијум (Hf, лат. hafnium) - је метал IVB групе.[1][2] Име је добио по латинском називу за град Копенхаген.

Заступљеност: хафнијум је заступљен у земљиној кори у количини од 5,3 ppm (енг. parts per million).

Најважнији минерал хафнијума је: алвит (Hf,Th,Zr)SiO4• x H2O

Хафнијум су открили György von Hevesy из Мађарске и Dirk Coster из Холандије. Откривен је 1922. године.

Извори[уреди]

  1. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 
  2. ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Хафнијум