Косовски мит

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иван Мештровић, Косовским осветницима 1912-1913.

Косовски мит или косовски култ је један од кључних српских државотворних митова, који се налази у основи српског националног идентитета.[1]

Настанак косовског мита је везан за српске епске народне песме косовског и покосовског циклуса. Косовски мит је вековима надахњивао бројне уметнике[2], песнике и мислиоце.

Косово је у српској државности, историји и митологији сматрано је светим местом, извориштем националног духа и јемцем националних вредности.[3]

Садржај[уреди]

Према косовском миту, Срби су у Косовском боју 1389. године на челу са светим кнезом Лазаром свесно жртвовали своје земаљско царство[4] да би задобио царство небеско, које основа православног хришћанства. Социолог религије Мирко Ђорђевић косовки мит анализира на следећу начин:

Викицитати „Кнез Лазар је изгубио битку, али вековима се негује врло једноставан образац: он није изгубио зато што није знао да води политику или што је био војнички слабији, него зато што је изабрао Царство небеско.[5]
({{{2}}})

Такође, неки критичари мита напомињу да романтичарска српска верзија Косовске битке наглашава само херојство и мучеништво кнеза Лазара, бришући из историјског сећања чињеницу да су се против турске војске на Косову пољу заједно са српским борили и албански и босански властелини.[6]

Политичка употреба[уреди]

Косовски мит је играо битну улогу у српској политици од 19. века надаље. Након 1860-их косовски култ постаје централна тема српског национализма и оправдавајуће средство за српске захтеве према Косову.[7] У Балканским ратовима 1912. године, српска војска је заузела Косово и делове Метохије, што је српска политика тумачила као ослобађање Косова и освету Турцима Османлијама за српски војни пораз из 1389. године.[8]

Крајем 1980-их година, у Србији је дошло до оживљавања косовског мита, што је Српска православна црква активно подстицала.[9] Године 1988. су мошти српског средњовековног кнеза Лазара Хребељановића, који је повео Србе у бој против османске војске на Косову 1389. године, уз велики публицитет ношене широм Србије и Босне и Херцеговине.[9] Свети кнез Лазар је означен као симбол српског мучеништва и владар опредељења за „Небеску Србију“, резервисане за праведне Србе који су живели и умрли за крст и отаџбину.[9] Приликом обележавања 600. годишњице битке на Косову, Слободан Милошевић је у говору на Газиместану искористио симболичку моћ косовског мита ради окупљања маса око своје политике.[10]

Косовски мит и даље игра важну улогу у српској политици и српско-албанском сукобу око територије Косова и Метохије.[11] Тако, на пример, година збивања косовске битке је узета за назив српског националистичког покрета „1389“.

Албански поглед на Косово[уреди]

Албанци, Косово доживљавају као симбол „древне албанске земље“ који директно повезује античку илирску и савремену албанску етничку заједницу на тим просторима, сматрају га симболом дијаспорног национализма у виду захтева за простором Косова и Метохије који је у 20. веку за тамошње Албанце постао симбол окупиране етничке територије.[тражи се извор од 10. 2013.] Због тога се од краја Другог светког рата од стране КПЈ Јосипа Броза систематски радило на уништавању српских митова о Косову и тежњи да живе на овом простору, а подстицању албанских претензија.[3][тражи се извор од 09. 2014.]

Извори[уреди]

  1. ^ Косовски мит и српски национални идентитет, Приступљено 9. 4. 2013.
  2. ^ Лазар Трифуновић, Ликовни израз Косовског предања, Књижевне новине, бр. 385, 27. фебруар, Београд, 1971
  3. ^ а б Косовизација Србије и Југославије, страна 223, Приступљено 9. 4. 2013.
  4. ^ Реч царство се овде употребљава симболички, јер је Србија у то време била кнежевина.
  5. ^ Mirko Đorđević, analitičar Srpske pravoslavne crkve, Приступљено 9. 4. 2013.
  6. ^ Мирослава Малешевић, Насиље идентитета, Приступљено 9. 4. 2013.
  7. ^ Otpor okupaciji i modernizaciji, Приступљено 9. 4. 2013.
  8. ^ Ljubinka Trgovčević, The Kosovo Myth in the First World War “To get revenge for Kosovo” implied to restore the state, free the territories where it once existed, i.e. first Kosovo polje and drive away “non-believers”, i.e. Turks. The example from the Balkan Wars is the slogan “For Kosovo Kumanovo” (victory over Turks in 1912, when Kosovo and Macedonia were annexed to Serbia).
  9. ^ а б в Jovan Byford, Sećanje na vladiku Nikolaja Velimirovića u savremenoj srpskoj pravoslavnoj kulturi, Приступљено 9. 4. 2013.
  10. ^ Naši mitovi i nacionalni elitizam, Приступљено 9. 4. 2013.
  11. ^ Зашто је косовски мит толико присутан у савременој Србији, Приступљено 9. 4. 2013.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]