Пређи на садржај

Северна Кореја

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Демократска Народна Република Кореја
조선민주주의인민공화국 (корејски)
Застава
Застава
Грб ДНР Кореје
Грб
Крилатица: Победа је сигурна ако верујемо и поуздамо се у људе
Химна: Патриотска песма
(кор. 애국가; Аегука)
Положај ДНР Кореје
Главни градПјонгјанг
Службени језиккорејски
Владавина
 — Председник Комисије за државне пословеКим Џонг Ун
 — Први потпредседник Комисије за државне послове и председник Президијума СкупштинеЧое Рјонг Хе
 — Заменик председника Комисије за државне пословеПак Понг Џу
 — Председник ВладеКим Ток Хун
 — Председавајући СкупштинеПак Те Сонг
Историја
Независност9. септембар 1948.
Географија
Површина‍
 — укупно120.540 km2 (97)
 — вода (%)4,87
Становништво‍
 — 2016.[1]25.368.620 (48)
 — густина210,46 ст./km2
Економија
ВалутаВон (₩)
 — стоти део валуте‍KPW‍
Остале информације
Временска зонаUTC +8:30
Интернет домен‍.kp резервисан‍
Позивни број+850

Северна Кореја, званично Демократска Народна Република Кореја (скраћено ДНРК, понекад и као ДНР Кореја; корејски: 조선민주주의인민공화국 — Чосон Минџуџуи Инмин Конхвагук; ханџа: 朝鮮民主主義人民共和國), држава је у источној Азији[2], која заузима северни део Корејског полуострва. Локално и у Кини зову је Пукчосон ("северни Чосон"; 북조선; 北朝鮮), име земље асоцира нацију на династију Џосеон. Букхан ("Северни Хани"; 북한; 北韓) називи се употребљавају у Јужној Кореји. Површина Северне Кореје је 120.540 км². По површини Северна Кореја је 97. држава у свету. ДНР Кореја се граничи на југу са Јужном Корејом преко демилитаризоване зоне успостављене 1953. године, на северозападу и северу са Народном Републиком Кином, а на североистоку се граничи са Русијом на реци Тунам. На западу је запљускује Жуто море, а са истока Јапанско море. По попису из 2013. Северна Кореја је имала 24.845.000 становника.[3]

Главни и највећи град Северне Кореје је Пјонгјанг, а остали већи су Хамхунг, Чонгјин, Напфо, Вонсан, Синуију, Танчон, Кенчон, Кесонг и Саривон.

Географија

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Географија Северне Кореје

Положај

[уреди | уреди извор]

Државе са којима се Северна Кореја граничи су: Јужна Кореја, Русија и Кина. Површина државе износи 120.540 km².

Геологија и рељеф

[уреди | уреди извор]

Планине доминирају на северу и истоку земље. Највиши врх је 2.800 m високи угашени вулкан Паекту на граници са Кином. Низије, које су настале спајањем речних долина, налазе се претежно уз западну обалу, а у највећој је смештен и главни град Пјонгјанг. Границу са Кином и Русијом чине реке Јалу и Тимен.

Воде

[уреди | уреди извор]

Јалу се улива у Жуто море (Корејски залив). Ријека је пловна у дужини од 698 km од марта до новембра. На ушћу се налази град Јонгампо. Друга по величини је река Тедонган која извире на планини Рангрим и тече југозападно до залива Нампо.[4]

Клима

[уреди | уреди извор]
Снежне падавине на Корејском полуострву.

Клима је умерена, континентална са четири различита годишња доба.[5][6] Киша углавном пада у пролеће. Зиме су дуге, са снежним олујама које долазе из Сибира. Средња температура током зиме у Пјонјангу износи између -3°C и -13°C. Лета су кратка, врућа, са високом влажности ваздуха и уз средњу температуру од 20°C до 29°C.

Од природних катастрофа, Северну Кореју погађа пролетне суше праћене обилним кишама које изазивају поплаве. Током лета полуострво погоди просечно један ураган.

Флора и фауна

[уреди | уреди извор]

Историја

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Историја Северне Кореје
Грађани одају почаст статуама Ким Ил Сунга и Ким Џонг Ила.

Први трагови људских насеља на Корејском полуострву датирају из 4270. године пре наше ере. Према легенди први корејски краљ био је Тан-гун који је основао древно корејско краљевство Ко-Чосан чија је престоница био Пјонгјанг.

До 1945. године Кореја је била јапанска колонија. После окончања Другог светског рата територија Кореје подељена је 38. паралелом на Северну Кореју, која је била под контролом Совјетског Савеза и на Јужну Кореју, која је била под контролом САД. Северна Кореја, формирана је 9. септембра 1948. године као Народно Демократска Република, као одговор на формирање Републике Кореје (Јужне Кореје) 15. августа 1948. године.

Растуће тензије између две Кореје, потпириване општом атмосфером Хладног рата довеле су до сукоба. 25. јуна 1950. снаге Северне Кореје прешле су границу на 38. паралели и тако у настојању да уједине државу започели Корејски рат. Савет безбедности УН је прогласио Пјонгјанг за агресора и позвао све државе чланице УН да помогне Јужну Кореју. Осим САД, своје трупе у Кореју послали су Британија, Турска, Белгија, Грчка, Колумбија, Индија, Филипини и Тајланд. Совјетски представник је бојкотовао седницу Савета безбедности и није био у стању да искористи вето. У рату који је трајао три године, према неким проценама, погинуло је око 2,5 милиона људи (око милион кинеских војника, пола милиона војника Северне Кореје, 250.000 Јужне Кореје, 33.000 Американаца, неколико хиљада војника под заставом ОУН и више од 600.000 цивила у обе Кореје), уништено је преко 80% стамбене, индустријске и транспортне инфраструктуре обе земље. На страни Северне Кореје учествовала је Кина, а тајну војну помоћ у авијацији је пружао и СССР.[7] Корејски рат је завршен примирјем потписаним 27. јула 1953. и успостављена је демилитаризована зона дуж читаве границе.

На политичком плану, ситуација за НДР Кореју се погоршала 1960-их због сукоба између Кине и Совјетског Савеза.

1970-их година долази до заустављања економског раста у држави и почиње назадовање због високе цене нафте, након нафтне кризе 1974. године и високих трошкова за војску. Након изјаве Ким Ил Сунга да ће две Кореје поново ујединити током његовог живота, трошкови за војску су се само повећавали.

Први председник Северне Кореје у звању Врховног команданта био је Ким Ил Сунг све до смрти 1994. године. Наследио га је син Ким Џонг Ил који је владао до своје смрти 17. децембар 2011. Садашњи врховни командант је унук Ким Ил Сунга, Ким Џонг Ун. Западни медији преношење власти са оца на сина називају тзв. „комунистичка династија Ким“.

Административна подела

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Административна подела Северне Кореје

Демократска Народна Република Кореја дели се на девет провинција то су: Чаганг, Северни Хамгјонг, Јужни Хамгјонг, Јанганг, Северни Пјонган, Јужни Пјонган, Северни Хвангхе, Јужни Хвангхе и Кангвон и ту су још три града са специјалним статусом а то су: престоница Пјонгјанг, Намфо и Кесонг.

Северна Кореја има тростепену административну поделу. Највиши степен су провинције, следе градови са специјалним статусом и окрузи.

Политика

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Политика Северне Кореје
Ким Џонг Ил и Владимир Путин
Сусрет лидера две Кореје, први пут после скоро 70 година у априлу 2018.

Демократска Народна Република Кореја је држава са три партије: Чондистичка Чонгу партија чија је председница Ју-Ми Јонг , Корејска социјалдемократска партија чији је председник Ким Пјонг Сик и владајућа Радничка партија Кореје чији је генерални секретар Ким Џонг Ун. Врховна народна скупштина има 687 места, а посланици се бирају на мандат од пет година. Врховна народна скупштина бира председника државе, судије уставног суда, владу, председника владе као и Национални комитет одбране. Читав уставни систем заснива се на скупштинском систему. Владајућа идеологија коју прихватају све три партије је Џуш или Џуче Идеја чији је креатор Ким Ил Сунг. Први устав Северна Кореја је донела 1948. године да би 27. децембра 1972. била извршена ревизија устава. Потом, устав је поново промењен априла 1992, а последње корекције су извршене 1998. Северна Кореја има дипломатска представништва у многим државама и већина земаља света је признаје изузев Републике Кореје, Јапана и САД. Међутим, приликом посете бивше америчке државне секретарке Медлин Олбрајт Пјонгјангу 1999. извршено је и формално признавање ДНР Кореје од стране САД, али администрација Џорџа Буша је то поништила. Америчке интересе у ДНР Кореји заступа амбасада Краљевине Шведске.

Односи са Јапаном су идеолошке природе и сежу у прошлост у време јапанске окупације корејског полуострва и злочина јапанске војске над Корејцима, а и страха од капитализма владе у Пјонгјангу.

Северна Кореја, је службено 2009. године у уставу заменила комунизма са Сонгун политиком, која ставља развој војске у први план, па тек онда политику и идеологију.

Џуче идеја

[уреди | уреди извор]

Џуче идеја (кореј. 주체사상) је званична државна идеологија Северне Кореје, али и целокупан политички систем те државе. Творац идеје је Ким Ил Сунг (1912—1994). Срж саме идеје је да је ”човек господар свега, и одлучује о свему”. Званично је уведена 1972. као замена за марксизам-лењинизам, а следбеници је сматрају вишом, развијеном формом социјализма.

Практична примена

[уреди | уреди извор]

Према Ким Џонг Иловом делу О Џуче идеји, примена Џучеа у државној политици подразумева следеће:

1) Народу се мора обезбедити слобода политичког мишљења, те ослањање на сопствене потенцијале у економији, али и политици оружаних снага (што се може сматрати тежњом ка блоковској несврстаности).

2) Оваква политика мора надахнути народне масе што би створило пуну запосленост у револуцији и обнови.

3) Методи револуције и обнове морају бити прилагођени ситуацији у земљи, и

4) најважнији процес у тој револуцији треба да буде обликовање људи као зрелих комуниста спремних на акцију у изградњи земље.

Религијске одлике

[уреди | уреди извор]

Ким ил Сунг је прокламацијом Џуче идеје желео да народу створи адекватну замену за религију, тј. да уклони метафизичке аспекте религије као друштвеног феномена, али су и опет придодате и неке сличности: година рођења Ким Ил Сунга је, неколико година после његове смрти узета за почетну годину новог Џуче календара; статуе Ким Ил Сунга постоје у свим насељима у Северној Кореји, његове и слика Ким Џонг Ила су обавезне на зидовима свих станова, канцеларија, фабричких хала, у возовима, аутобусима и путничким авионима, а беџеве са њиховим ликовима морају носити сви грађани док су на јавним местима. Џуче торањ, Велика бронзана статуа Ким Ил Сунга са испруженом руком, те његова родна кућа и маузолеј (све у Пјонгјангу) су главна места ходочашћа за севернокорејски народ, али и за малобројне присталице Џуче идеје широм света.

Државни симболи

[уреди | уреди извор]
Главни чланци: Застава Северне Кореје и Грб Северне Кореје
Застава Северне Кореје, размера 1:2

Застава Северне Кореје је усвојена 8. септембра 1948. године. Застава се састоји од три пруге, две плаве и једне црвене боје, које су раздвојене белим пољем. На црвеној подлози налази се комунистичка звезда у белом кругу.

Црвена боја је боја револуционарног патриотизма. Плаве пруге носе поруку уједињења Северне Кореје са свим земљама света у борби за независност, пријатељство и мир. Бела као традиционална боја представља чистоћу идеја Северне Кореје и национални суверенитет. Звезда петокрака симболизује просперитет народа који гради социјализам под вођством Корејске радне партије.

Грб Северне Кореје је усвојен 1948. године. Дизајниран је по узору на грб Совјетског Савеза.

Средишњи дио грба састоји се од приказа хидроелектране и бране Супунг, изнад које се на хоризонту протеже планина Паекту. Испред бране се налази електрични далековод, симбол индустријализације и електрификације земље. Изнад се налази петокрака црвена звезда, која одашиље зраке светлости.

Средишњи део окружују свежњеви риже, који су међусобно повезани црвеном траком. На траци је исписано пуно име државе „Демократска Народна Република Кореја“ на писму Хангул.

Становништво

[уреди | уреди извор]
Пјонгјанг
Главни чланци: Демографија Северне Кореје и Списак градова у Северној Кореји

ДНР Кореја има 22.912.177 становника, од тога више од 95% су корејске националности. Одређени број становника су Кинези и Јапанци. Прираст становништва је око 1%. Очекивана дужина живота новорођенчета је за дечаке 68 година, а за девојчице 74 године. Просечна очекивана дужина живота износи 71,37 година. У ДНР Кореји свака жена рађа по 2,15 деце. Просечна старост становништва износи 31 годину. Највише је људи у годинама између 15 и 64, укупно 67,9%, затим деца до 14 година - којих је 24,2%. Најмање је старих који чине свега 7,9% популације. Још нема званичних случајева сиде.

Десет највећих градова у Северној Кореји

У Северној Кореји постоји неколико већих градова. Ипак најзначајнији је Пјонгјанг и то не само као главни град већ као и репрезентативни град читаве земље. На другом месту се налази неколико градова са специјалним статусом, а остали су углавном центри провинција.

Попис становништва 2008.

[уреди | уреди извор]

Списак је прављен према важећем попису из 2008. године

Град Чосонгул Ханча Провинција Становништво
(2008)
Анџу 안주 安州 Јужни Пјонган 240,117
Чонгжин 청진 清津 Северни Хамјонг 667,929
Чонгжу 정주 定州 Северни Пјонган 189,742
Хаежу 해주 海州 Јужни Хванг 273,300
Хамхунг 함흥 咸興 Северни Хамјонг 768,551
Хоерјонг 회령 會寧 Северни Хамјонг 153,532
Хичон 희천 熙川 Чанганг 168,180
Хјесан 혜산 惠山 Рјанганг 192,680
Каечон 개천 价川 Јужни Пјонган 319,554
Каесонг 개성 開城 A[[Special cities of North Korea|Град специјлног статуса]] 308,440
Кангје 강계 江界 Чанганг 251,971
Кимчек 김책 金策 Северни Хамјонг 207,299
Кусонг 구성 龜城 Северни Пјонган 196,515
Манпо 만포 滿浦 Чанганг 116,760
Мунчон 문천 文川 Кангвон 122,934
Нампо 남포 南浦 A[[Special cities of North Korea|Град специјалног статуса]] 366,341
Пјонгсонг 평성 平城 Јужни Пјонган 284,386
Пјонгјанг 평양 平壤 A[[Special cities of North Korea|Град под директном управом]] 3,255,288
Расон 라선 羅先 A[[Special cities of North Korea|Град специјалног статуса]] 196,954
Саривон 사리원 沙里院 North Hwanghae 307,764
Синпо 신포 新浦 Јужни Хамјонг 152,759
Синуију 신의주 新義州 Северни Пјонган 359,341
Сонгрим 송림 松林 Северни Хванг 128,831
Сунчон 순천 順川 Јужни Пјонган 297,317
Токчон 덕천 德川 Јужни Пјонган 237,133
Танчон 단천 端川 Јужни Пјонган 345,876
Вонсан 원산 元山 Кангвон 363,127

Привреда

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Привреда Северне Кореје

О привреди Северне Кореје постоји мало поузданих података, али зна се да је она у великим тешкоћама. Претпоставља се да у неким подручјима земље и сегментима становништва влада глад због слабе пољопривредне производње и лошег ланца дистрибуције. У 2002. години започети су ограничени експерименти са предузетничким зонама и пијацама пољопривредних производа.

Хамхунг је важан центар хемијске индустрије у ДНРК. Овај индустријски град је и главна лука Северне Кореје за трговину са остатком света.

Валута

[уреди | уреди извор]

Севернокорејски вон је званична валута у Северној Кореји. Међународни код је KPW. Симбол за вон је ₩. Вон издаје Централна банка Демократске Народне Републике Кореје. Један вон састоји се од 100 чона (전/錢).

Реч вон је когнат кинеског јуана и јапанског јена. Сва три назива потичу од кинеског карактера 圓 за округли облик.

Пуштен је у оптицај 6. децембра 1947. Пре тога у употреби је био корејски јен. Намењен је искључиво за држављане Северне Кореје. За посетиоце се штампају различите новчанице и то два типа, у црвеној боји за посетиоце из социјалистичких држава и плаво/зелене за посетиоце из капиталистичких држава.

Постоје новчанице у износима 5, 10, 50, 100, 200, 500, 1000, 2000 и 5000 вона и кованице од 1, 5, 10 и 50 чона као и 1 вона.

Религија

[уреди | уреди извор]

Корејци су и у ДНР (Северној) Кореји већином будисти и конфучијанци; затим ту је нешто католика и православаца; као и синкретичка религија Рајског пута. Владу ДНР Кореје оптужују за прогон верских заједница. To је делимично тачно јер се врши забрана рада свих иностраних верских мисија и ширење верских секти док су званичне верске заједнице финансиране од стране државе. Ким Ил Сунг је рекао за свештенике: Задатак свештеника је да се моле за мир и напредак Демократске Народне Републике Кореје. Зато у Северној Кореји није било Културне револуције нити уништавања верских објеката. Светилишта су у одличном стању. Уставом је гарантована верска слобода свих грађана.

Спорт

[уреди | уреди извор]

Фудбалска репрезентација Северне Кореје је фудбалски тим који представља Северну Кореју на међународним такмичењима и под контролом је Фудбалског савеза Северне Кореје. Њихов највећи успех се десио на Светском првенству 1966. на стадиону Ајресом Парк, некадашњем дому ФК Мидлсброа, када је Северна Кореја победила Италију са 1:0 и тиме обезбедила учешће у четвртфиналу. У четвртфиналу су ипак изгубили са 5:3 од Португала иако су водили са чак 3:0. Северна Кореја је тад постала први азијски тим који је успео да прође прво коло завршног турнира Светског првенства. Документарни филм The Game of Their Lives је о седам преживелих чланова у 2002. години из националног тима из 1966. године.

Ким Кук-хјанг елитна је скакачица у воду и репрезентативка Северне Кореје у овом спорту. Њена специјалност су скокови са торња са висине од 10 m.

Највећи успех у каријери остварила је на Светском првенству у скоковима у воду 2015. у руском Казању где је у дисциплини скокови са торња изненађујуће освојила златну медаљу. Уједно је то прва златна медаља за Северну Кореју на светским првенствима у воденим спортовима у историји.[8]

Државни празници

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „World Population Prospects: The 2017 Revision”. ESA.UN.org (custom data acquired via website). United Nations Department of Economic and Social Affairs, Population Division. Приступљено 10. 9. 2017. 
  2. ^ „United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications”. Архивирано из оригинала 13. 07. 2011. г. Приступљено 11. 04. 2014. 
  3. ^ The Department of Economic and Social Affairs of the United Nations. стр. 51-55. Retrieved 11. Avgust 2013. [1][мртва веза]
  4. ^ Suh, Dae-Sook (1987) "North Korea in 1986: Strengthening the Soviet Connection" Asian Survey 27(1): pp. 56-63. стр. 62
  5. ^ „North Korea Country Studies. Climate”. Lcweb2.loc.gov. Приступљено 23. 6. 2010. 
  6. ^ United Nations Environmental Programme. „DPR Korea: State of the Environment, 2003” (PDF). стр. 12. Архивирано из оригинала (PDF) 31. 08. 2004. г. Приступљено 02. 09. 2015. 
  7. ^ „Война Северной Кореи и Китая против Южной Кореи и США”. Приступљено 5. 4. 2013. 
  8. ^ (језик: енглески) „North Korea wins 1st world aquatics gold with diving victory”. Foxsports.com. 30. 7. 2015. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Северна_Кореја&oldid=28431881”