Пређи на садржај

Dopaminski receptor D4

С Википедије, слободне енциклопедије
Dopaminski receptor D4
Identifikatori
Simboli DRD4; D4DR
Vanjski ID OMIM126452 MGI94926 HomoloGene20215 IUPHAR: D4 GeneCards: DRD4 Gene
Преглед РНК изражавања
подаци
Ортолози
Врста Човек Миш
Ентрез 1815 13491
Енсембл ЕНСГ00000069696 ЕНСМУСГ00000025496
УниПрот П21917 П51436
РефСеq (мРНА) НМ_000797.3 НМ_007878.2
РефСеq (протеин) НП_000788.2 НП_031904.1
Локација (УЦСЦ) Цхр 11:
0.64 - 0.64 Мб
Цхр 7:
148.48 - 148.48 Мб
ПубМед претрага [1] [2]

Допамински рецептор D4 је Г протеин спрегнути рецептор кодиран DRD4 геном.[1] Попут других допаминских рецептора, D4 рецептор се активира неуротрансмитером допамином. Он је повезан са многим неуролошким и психијатријским обољењима, нека од којих су шизофренија, Паркинсонова болест, биполарни поремећај, адикције, и поремећаји исхране као што су анорексија нервоза, булимија нервоза и неконтролисано једење.

Д4 је биолошка мета за лекове којима се третира шизофренија и Паркинсонова болест. Овај рецептор је сличан са D2 рецептором, у смислу да активирани рецептор инхибира ензим аденилат цилазу, чиме се редукује интраћелијска концентрација секундарног гласника цикличног АМП-а.[2]

Лиганди[уреди | уреди извор]

Хемијске структуре репрезентативних D4 лиганда.

Агонисти[уреди | уреди извор]

  • WAY-100635: потентан пуни агонист, са 5-HT антагонистном компонентом[3]
  • A-412,997: пун агонист, > 100-пута селективнији у односу на панел од седамдесет различитих рецептора и јонских канала[4]
  • ABT-724 - развијен за лечење импотенције[5]
  • ABT-670 - има бољу оралну биодоступност од ABT-724[6]
  • FAUC 316: парцијални агонист, > 8600-пута селективнији у односу на друге допаминске рецепторе[7]
  • FAUC 299: парцијални агонист[7]
  • (E)-1-арил-3-(4-пиридинпиперазин-1-ил)пропанон оксими[8]
  • PIP3EA: парцијални агонист[9]
  • Флибанзерин - парцијални агонист
  • PD-168,077 - D4 селективан, али се исто тако везује за α1A, α2C и 5HT1A
  • CP-226,269 - D4 селективан, али се исто тако везује за D2, D3, α2A, α2C и 5HT1A
  • Ro10-5824 - парцијални агонист

Антагонисти[уреди | уреди извор]

Инверзни агонисти[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ван Тол ХХ, Бунзоw ЈР, Гуан ХЦ, Сунахара РК, Сееман П, Низник ХБ, Цивелли О (1991). „Цлонинг оф тхе гене фор а хуман допамине Д4 рецептор wитх хигх аффинитy фор тхе антипсyцхотиц цлозапине”. Натуре. 350 (6319): 610—4. ПМИД 1840645. дои:10.1038/350610а0. 
  2. ^ Неве КА, Сеаманс ЈК, Трантхам-Давидсон Х (2004). „Допамине рецептор сигналинг”. Ј. Рецепт. Сигнал Трансдуцт. Рес. 24 (3): 165—205. ПМИД 15521361. дои:10.1081/РРС-200029981. 
  3. ^ Цхемел БР, Ротх БЛ, Армбрустер Б, Wаттс ВЈ, Ницхолс ДЕ (2006). „WАY-100635 ис а потент допамине Д4 рецептор агонист”. Псyцхопхармацологy (Берл.). 188 (2): 244—51. ПМИД 16915381. дои:10.1007/с00213-006-0490-4. 
  4. ^ Мореланд РБ, Пател M, Хсиех ГЦ, Wеттер ЈМ, Марсх К, Бриони ЈД (2005). „А-412997 ис а селецтиве допамине D4 рецептор агонист ин ратс”. Пхармацол. Биоцхем. Бехав. 82 (1): 140—7. ПМИД 16153699. дои:10.1016/ј.пбб.2005.08.001. 
  5. ^ Цоwарт M, Латсхаw СП, Бхатиа П, Даанен ЈФ, Рохде Ј, Нелсон СЛ, Пател M, Коласа Т, Накане M, Уцхиц МЕ, Миллер ЛН, Терранова МА, Цханг Р, Доннеллy-Робертс DL, Намовиц МТ, Холлингсwортх ПР, Мартино БР, Лyнцх ЈЈ, Сулливан ЈП, Хсиех ГЦ, Мореланд РБ, Бриони ЈД, Стеwарт АО (2004). „Дисцоверy оф 2-(4-пyридин-2-yлпиперазин-1-yлметхyл)-1Х-бензимидазоле (АБТ-724), а допаминергиц агент wитх а новел моде оф ацтион фор тхе потентиал треатмент оф ерецтиле дyсфунцтион”. Јоурнал оф Медицинал Цхемистрy. 47 (15): 3853—64. ПМИД 15239663. дои:10.1021/јм030505а. 
  6. ^ Пател MV; Коласа Т; Мортелл К (2006). „Дисцоверy оф 3-метхyл-Н-(1-оxy-3',4',5',6'-тетрахyдро-2'Х-[2,4'-бипyридине]-1'-yлметхyл)бензамиде (АБТ-670), ан ораллy биоаваилабле допамине Д4 агонист фор тхе треатмент оф ерецтиле дyсфунцтион”. Ј. Мед. Цхем. 49 (25): 7450—65. ПМИД 17149874. дои:10.1021/јм060662к. 
  7. ^ а б Хüбнер Х, Краxнер Ј, Гмеинер П (2000). „Цyаноиндоле деривативес ас хигхлy селецтиве допамине D4 рецептор партиал агонистс: солид-пхасе сyнтхесис, биндинг ассаyс, анд фунцтионал еxпериментс”. Ј. Мед. Цхем. 43 (23): 4563—9. ПМИД 11087581. дои:10.1021/јм0009989. 
  8. ^ Коласа Т; Матуленко МА; Хакеем АА (2006). „1-арyл-3-(4-пyридине-2-yлпиперазин-1-yл)пропан-1-оне оxимес ас потент допамине Д4 рецептор агонистс фор тхе треатмент оф ерецтиле дyсфунцтион”. Ј. Мед. Цхем. 49 (17): 5093—109. ПМИД 16913699. дои:10.1021/јм060279ф. 
  9. ^ Енгуехард-Гуеиффиер C; Хüбнер Х; Ел Хакмаоуи А (2006). „2-[(4-пхенyлпиперазин-1-yл)метхyл]имидазо(ди)азинес ас селецтиве Д4-лигандс. Индуцтион оф пениле ерецтион бy 2-[4-(2-метхоxyпхенyл)пиперазин-1-yлметхyл]имидазо[1,2-а]пyридине (ПИП3ЕА), а потент анд селецтиве Д4 партиал агонист”. Ј. Мед. Цхем. 49 (13): 3938—47. ПМИД 16789750. дои:10.1021/јм060166w. 
  10. ^ Накане M; Цоwарт MD; Хсиех ГЦ (2005). „2-[4-(3,4-Диметхyлпхенyл)пиперазин-1-yлметхyл]-1Х бензоимидазоле (А-381393), а селецтиве допамине Д4 рецептор антагонист”. Неуропхармацологy. 49 (1): 112—21. ПМИД 15992586. дои:10.1016/ј.неуропхарм.2005.02.004. 
  11. ^ а б Пранте О, Тиетзе Р, Хоцке C, Лöбер С, Хüбнер Х, Куwерт Т, Гмеинер П (2008). „Сyнтхесис, Радиофлуоринатион, анд Ин Витро Евалуатион оф Пyразоло[1,5-а]пyридине-Басед Допамине D4 Рецептор Лигандс: Дисцоверy оф ан Инверсе Агонист Радиолиганд фор ПЕТ”. Ј. Мед. Цхем. 51 (6): 1800—10. ПМИД 18307287. дои:10.1021/јм701375у. 
  12. ^ Кулагоwски ЈЈ; Броугхтон ХБ; Цуртис НР (1996). „3-((4-(4-Цхлоропхенyл)пиперазин-1-yл)-метхyл)-1Х-пyрроло-2,3-б-пyридине: ан антагонист wитх хигх аффинитy анд селецтивитy фор тхе хуман допамине Д4 рецептор”. Ј. Мед. Цхем. 39 (10): 1941—2. ПМИД 8642550. дои:10.1021/јм9600712. 
  13. ^ Пател С; Фреедман С; Цхапман КЛ (1. 11. 1997). „Биологицал профиле оф L-745,870, а селецтиве антагонист wитх хигх аффинитy фор тхе допамине Д4 рецептор”. Ј. Пхармацол. Еxп. Тхер. 283 (2): 636—47. ПМИД 9353380. 
  14. ^ Пател С; Пател С; Марwоод Р (1996). „Идентифицатион анд пхармацологицал цхарацтеризатион оф [125I]L-750,667, а новел радиолиганд фор тхе допамине Д4 рецептор”. Мол. Пхармацол. 50 (6): 1658—64. ПМИД 8967990. [мртва веза]
  15. ^ Миллан МЈ, Неwман-Танцреди А, Броццо M, Гоберт А, Лејеуне Ф, Аудинот V, Ривет ЈМ, Сцхреибер Р, Декеyне А, Спеддинг M, Ницолас ЈП, Пеглион ЈЛ (1. 10. 1998). „ S 18126 ([2-[4-(2,3-dihydrobenzo[1,4]dioxin-6-yl)piperazin-1-yl methyl]indan-2-yl]), a potent, selective and competitive antagonist at dopamine D4 receptors: an in vitro and in vivo comparison with L 745,870 (3-(4-[4-chlorophenyl]piperazin-1-yl)methyl-1H-pyrrolo[2, 3b]pyridine) and raclopride”. Ј. Пхармацол. Еxп. Тхер. 287 (1): 167—86. ПМИД 9765336. Архивирано из оригинала 12. 07. 2003. г. Приступљено 09. 04. 2012. 
  16. ^ Ланиг Х, Утз W, Гмеинер П (2001). „Цомпаративе молецулар фиелд аналyсис оф допамине D4 рецептор антагонистс инцлудинг 3-[4-(4-цхлоропхенyл)пиперазин-1-yлметхyл]пyразоло[1,5-а]пyридине (ФАУЦ 113), 3-[4-(4-цхлоропхенyл)пиперазин-1-yлметхyл]-1Х-пyрроло-[2,3-б]пyридине (L-745,870), анд цлозапине”. Ј. Мед. Цхем. 44 (8): 1151—7. ПМИД 11312915. дои:10.1021/јм001055е. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]