Muskarinski acetilholinski receptor M3
Мускарински ацетилхолински рецептор M3 (мускарински холинергијски рецептор 3) је мускарински ацетилхолински рецептор. Он је кодиран хуманим геном CHRM3.[2]
M3 мускарински рецептори су лоцирани на многим местима у телу, нпр. глатким мишићима, ендокриним жлездама, ексокриним жлездама, као и у плућима. Они су исто тако заступљени у ЦНС-с, где индукују повраћање. Они генерално узрокују контракције глатких мишића и повишење гландуларних секреција.[2]
Механизам[уреди | уреди извор]
Попут M1 мускаринског рецептора, M3 рецептори су спрегнути са Г протеинима класе Gq, који стимулишу изражавање фосфолипазе C и, те сигналног пута инозитол трисфосфата и интрацелуларног калцијума. Калцијумска функција код кичмењака исто тако обухвата активацију протеинске киназе C и њене ефекте.
Дејства[уреди | уреди извор]
Глатки мишићи[уреди | уреди извор]
M3 рецептор је Gq-спрегнут и посредује повишење интрацелуларног калцијума. Ис тог разлога он типично узрокује констрикцију глатких мишића, као што је примећено током бронхоконстрикције. Међутим, у погледу крвних судова, активирање M3 рецептора на васкуларним ендотелним ћелијама изазива повишену синтезу азот-моноксида, који путем дифузије продире у суседне ћелије васкуларних мишића и узрокује њихову релаксацију и вазодилатацију, чиме се објашњава парадоксни ефекат парасимпатомиметика на васкуларни тон и бронхиоларни тон. Директна стимулација M3 рецептора у васкуларним глатким мишићима посредује васоконстрикцију у патологијама у којима је васкуларни ендотел поремећен.[3]
Друго[уреди | уреди извор]
M3 рецептори су ито тако лоцирани у многим жлездама, ендокриним и ексокриним, где помажу стимулацију секреције пљувачних и других жлезда.
Друга дејства су:
- повећање секреције из желуца
- акомодација ока
Агонисти[уреди | уреди извор]
Високо селективни М3 агонисти нису доступни. Знатан број неселективних мускаринских агониста је активан на М3.
- ацетилхолин
- бетанехол
- карбахол[4]
- L-689,660 (мешовити М1/М3 агонист)
- оксотреморин[4]
- пилокарпин (у оку)
Антагонисти[уреди | уреди извор]
- атропин[4]
- 4-DAMP (1,1-диметил-4-дифенилацетоксипиперидинијум јодид)
- DAU-5884 (естар 8-Метил-8-азабицикло-3-ендо[1.2.3]окт-3-ил-1,4-дихидро-2-оксо-3(2H)-квиназолинкарбоксилне киселине)
- дицикловерин[4]
- Ј-104,129 ((аР)-а-циклопентил-а-хидрокси-N-[1-(4-метил-3-пентенил)-4-пиперидинил]бензенацетамид)
- HL-031,120 ((3R,2'R)-енантиомер оф ЕА-3167)
- толтеродин[4]
- оксибутинин[4]
- ипратропијум[4]
- дарифенацин
- тиотропијум
- замифенацин ((3R)-1-[2-(1-,3-Бензодиоксол-5-ил)етил]-3-(дифенилметокси)пиперидин)
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Крусе А. C.; Ху Ј.; Пан А. C.; Арлоw D. Х.; Росенбаум D. M.; Росемонд Е.; Греен Х. Ф.; Лиу Т.; Цхае П. С. (2012). „Струцтуре анд дyнамицс оф тхе М3 мусцариниц ацетyлцхолине рецептор”. Натуре. 482 (7386): 552—556. ПМИД 22358844. дои:10.1038/натуре10867.
- ^ а б „Ентрез Гене: ЦХРМ3 цхолинергиц рецептор, мусцариниц 3”.
- ^ Кеитх Паркер; Лауренце Брунтон; Гоодман, Лоуис Санфорд; Лазо, Јохн С.; Гилман, Алфред (2006). Гоодман & Гилман'с тхе пхармацологицал басис оф тхерапеутицс (11тх изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. стр. 185. ISBN 0-07-142280-3.
- ^ а б в г д ђ е Rang HP, Dale MM, Ritter JM, Moore PK (2003). „Ch. 10”. Pharmacology (5th изд.). Elsevier Churchill Livingstone. стр. 139. ISBN 0-443-07145-4.
Literatura[уреди | уреди извор]
- Goyal RK; Underhill, Lisa H.; Goyal, Raj K. (1989). „Muscarinic receptor subtypes. Physiology and clinical implications.”. N. Engl. J. Med. 321 (15): 1022—9. PMID 2674717. doi:10.1056/NEJM198910123211506.
- Eglen RM, Reddy H, Watson N, Challiss RA (1994). „Muscarinic acetylcholine receptor subtypes in smooth muscle.”. Trends Pharmacol. Sci. 15 (4): 114—9. PMID 8016895. doi:10.1016/0165-6147(94)90047-7.
- Brann MR; Ellis J; Jørgensen H; et al. (1994). „Muscarinic acetylcholine receptor subtypes: localization and structure/function.”. Prog. Brain Res. 98: 121—7. PMID 8248499. doi:10.1016/S0079-6123(08)62388-2.
- Gutkind JS, Novotny EA, Brann MR, Robbins KC (1991). „Muscarinic acetylcholine receptor subtypes as agonist-dependent oncogenes.”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 88 (11): 4703—7. PMC 51734 . PMID 1905013. doi:10.1073/pnas.88.11.4703.
- Ashkenazi A, Ramachandran J, Capon DJ (1989). „Acetylcholine analogue stimulates DNA synthesis in brain-derived cells via specific muscarinic receptor subtypes.”. Nature. 340 (6229): 146—50. PMID 2739737. doi:10.1038/340146a0.
- Bonner TI, Buckley NJ, Young AC, Brann MR (1987). „Identification of a family of muscarinic acetylcholine receptor genes.”. Science. 237 (4814): 527—32. PMID 3037705. doi:10.1126/science.3037705.
- Bonner TI, Young AC, Brann MR, Buckley NJ (1990). „Cloning and expression of the human and rat m5 muscarinic acetylcholine receptor genes.”. Neuron. 1 (5): 403—10. PMID 3272174. doi:10.1016/0896-6273(88)90190-0.
- Peralta EG; Ashkenazi A; Winslow JW; et al. (1988). „Distinct primary structures, ligand-binding properties and tissue-specific expression of four human muscarinic acetylcholine receptors.”. EMBO J. 6 (13): 3923—9. PMC 553870 . PMID 3443095.
- Blin N, Yun J, Wess J (1995). „Mapping of single amino acid residues required for selective activation of Gq/11 by the m3 muscarinic acetylcholine receptor.”. J. Biol. Chem. 270 (30): 17741—8. PMID 7629074. doi:10.1074/jbc.270.30.17741.
- Crespo P; Xu N; Daniotti JL; et al. (1994). „Signaling through transforming G protein-coupled receptors in NIH 3T3 cells involves c-Raf activation. Evidence for a protein kinase C-independent pathway.”. J. Biol. Chem. 269 (33): 21103—9. PMID 8063729.
- Haga K; Kameyama K; Haga T; et al. (1996). „Phosphorylation of human m1 muscarinic acetylcholine receptors by G protein-coupled receptor kinase 2 and protein kinase C.”. J. Biol. Chem. 271 (5): 2776—82. PMID 8576254. doi:10.1074/jbc.271.5.2776.
- Szekeres PG, Koenig JA, Edwardson JM (1998). „The relationship between agonist intrinsic activity and the rate of endocytosis of muscarinic receptors in a human neuroblastoma cell line.”. Mol. Pharmacol. 53 (4): 759—65. PMID 9547368.
- von der Kammer H; Mayhaus M; Albrecht C; et al. (1998). „Muscarinic acetylcholine receptors activate expression of the EGR gene family of transcription factors.”. J. Biol. Chem. 273 (23): 14538—44. PMID 9603968. doi:10.1074/jbc.273.23.14538.
- Ndoye A; Buchli R; Greenberg B; et al. (1998). „Identification and mapping of keratinocyte muscarinic acetylcholine receptor subtypes in human epidermis.”. J. Invest. Dermatol. 111 (3): 410—6. PMID 9740233. doi:10.1046/j.1523-1747.1998.00299.x.
- Goodchild RE; Court JA; Hobson I; et al. (1999). „Distribution of histamine H3-receptor binding in the normal human basal ganglia: comparison with Huntington's and Parkinson's disease cases.”. Eur. J. Neurosci. 11 (2): 449—56. PMID 10051746. doi:10.1046/j.1460-9568.1999.00453.x.
- Sato KZ; Fujii T; Watanabe Y; et al. (1999). „Diversity of mRNA expression for muscarinic acetylcholine receptor subtypes and neuronal nicotinic acetylcholine receptor subunits in human mononuclear leukocytes and leukemic cell lines.”. Neurosci. Lett. 266 (1): 17—20. PMID 10336173. doi:10.1016/S0304-3940(99)00259-1.
- Budd DC, McDonald JE, Tobin AB (2000). „Phosphorylation and regulation of a Gq/11-coupled receptor by casein kinase 1alpha.”. J. Biol. Chem. 275 (26): 19667—75. PMID 10777483. doi:10.1074/jbc.M000492200.
- Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). Goodman & Gilman's the pharmacological basis of therapeutics (11th изд.). New York: McGraw-Hill. стр. 185. ISBN 0-07-142280-3.
- Ранг ХП, Дале MM, Риттер ЈМ, Мооре ПК (2003). „Цх. 10”. Пхармацологy (5тх изд.). Елсевиер Цхурцхилл Ливингстоне. стр. 139. ISBN 0-443-07145-4.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- „Ацетyлцхолине рецепторс (мусцариниц): M3”. ИУПХАР Датабасе оф Рецепторс анд Ион Цханнелс. Интернатионал Унион оф Басиц анд Цлиницал Пхармацологy. Архивирано из оригинала 03. 11. 2013. г.