N-metil-D-aspartinska kiselina

С Википедије, слободне енциклопедије
N-Метил-D-аспартинска киселина
Формула Н-метил-D-аспартинске киселине
Балл анд стицк модел оф Н-метхyл-D-аспартиц ацид
Балл анд стицк модел оф Н-метхyл-D-аспартиц ацид
Спацефилл модел оф Н-метхyл-D-аспартиц ацид
Спацефилл модел оф Н-метхyл-D-аспартиц ацид
Називи
IUPAC назив
(2R)-2-(Metolamino)butandioinska kiselina[1]
Идентификација
3Д модел (Jmol)
Абревијација НМДА
Бајлштајн 1724431
ChEBI
ChemSpider
КЕГГ[2]
МеСХ Н-Метхyласпартате
RTECS ЦИ9457000
  • CN[C@H](CC(O)=O)C(O)=O
Својства
C5H9NO4
Моларна маса 147,13 g·mol−1
Агрегатно стање Бели, непрозирни критали
Мирис Без мириса
log P 1,39
Kiselost (pKa) 2,206
Baznost (pKb) 11,791
Opasnosti
S-oznake S22, S24/25
Letalna doza ili koncentracija (LD, LC):
LD50 (LD50)
137 mg kg−1 (интраперитонеално, миш)
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

N-Метил-D-аспартинска киселина (N-метил-D-аспартат, НМДА) је аминокиселински дериват који делује као специфични агонист НМДА рецептора. НМДА опонаша дејство глутамата, неуротрансмитера који је ендогени лиганд тог рецептора. За разлију од глутамата, НМДА се једино везује за и регулише НМДА рецепторе, и нема ефекта на друге типове глутаматних рецептора (као што су АМПА и каинатни). НМДА рецептори су посебно важни кад постану прекомерно активни током повлачења алкохола, а то узрокује симптоме попут агитације, и у неким случајевима епилептичке нападе.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Н-Метхyласпартате - Цомпоунд Суммарy”. ПубЦхем Цомпоунд. УСА: Натионал Центер фор Биотецхнологy Информатион. 24. 6. 2005. Идентифицатион анд Релатед Рецордс. Приступљено 9. 1. 2012. 
  2. ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х. 
  3. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  4. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Mathias-Costa Blaise; Ramanathan Sowdhamini; Metpally Rau Raghu Prasad; Nithyananda Pradhan (2004). „Evolutionary trace analysis of ionotropic glutamate receptor sequences and modeling the interactions of agonists with different NMDA receptor subunits”. J. Mol. Model. 10 (5-6): 305—16. PMID 15597199. doi:10.1007/s00894-004-0196-7.