Секретинска рецепторска фамилија
| Секретинска фамилија 7-трансмембранских рецептора | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Структура фрагмента са 31 аминокиселина екстрацелуларног Н-терминуса људског паратироидног хормонског рецептора.[1] | |||||||||
| Идентификатори | |||||||||
| Симбол | 7tm_2 | ||||||||
| Пфам | ПФ00002 | ||||||||
| ИнтерПро | ИПР000832 | ||||||||
| ПРОСИТЕ | ПДОЦ00559 | ||||||||
| СЦОП | 1бл1 | ||||||||
| СУПЕРФАМИЛY | 1бл1 | ||||||||
| ОПМ суперфамилија | 6 | ||||||||
| ОПМ протеин | 1фјр | ||||||||
| |||||||||
Секретинска рецепторска фамилија је фамилија еволуцијски сродних протеина.[2]
Ова фамилија је позната као Фамилија Б, секретинска рецепторска фамилија, или фамилија 2 Г протеин спрегнутих рецептора (ГПЦР). Многи секретински рецептори су регулисани пептидним хормонима из глукагонске хормонске фамилије.
Секретинска рецепторска фамилија ГПЦР рецептора обухвата вазоактивне интестиналне пептидне рецепторе и рецепторе за секретин, калцитонин и паратироидни хормон/паратироидни хормон-сродне пептиде. Ти рецептори активирају аденилил циклазу и фосфатидил-инозитол-калцијум пут. Рецептори ове фамилије имају 7 трансмембранских хеликса, попут родопсину-сличних ГПЦР рецептора. Међутим, нема значајне сличности секвенци између те две ГПЦР фамилије, и фамилија секретин-рецептора има свој карактеристични 7ТМ потпис.
Секретинска рецепторска фамилија ГПЦР рецептора постоји код многих животињских врста. Они нису нађени код биљки, гљивица или прокариота. Постоје три дистинктне потфамилије (Б1-Б3).
Литература[уреди | уреди извор]
- ^ PDB: 1БЛ1; Пеллегрини M, Биселло А, Росенблатт M, Цхорев M, Миерке ДФ (1998). „Биндинг домаин оф хуман паратхyроид хормоне рецептор: фром цонформатион то фунцтион”. Биоцхемистрy. 37 (37): 12737—43. ПМИД 9737850. дои:10.1021/би981265х.
- ^ Хармар АЈ (2001). „Фамилy-Б Г-протеин-цоуплед рецепторс”. Геноме Биол. 2 (12): РЕВИЕWС3013. ПМЦ 138994
. ПМИД 11790261. дои:10.1186/гб-2001-2-12-ревиеwс3013.
