Тања Крагујевић

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Тања Крагујевић
Тања 3 март 1969.ЈПГ
Пуно имеТања Крагујевић
Датум рођења(1946-10-26)26. октобар 1946.(73 год.)
Место рођењаСента
 ФНРЈ
Најважнија дела
Вратио се Волођа
Несан
Жена од песме
Стаклена трава
Свирач на влати траве
НаградеБранкова награда
Награда Ђура Јакшић
Награда Исидора Секулић
Награда Милан Богдановић
Награда Милица Стојадиновић Српкиња
Награда Десанка Максимовић
Српска култура
Цоат оф армс оф тхе Неманиц Дyнастy.свг
Живот и обичаји
Уметност
Образовање и наука
Издаваштво и медији
Споменици
Разно

Тања Крагујевић (Сента, 26. октобар 1946)[1] српска је књижевница и песникиња. Члан је Српског књижевног друштва, од његовог оснивања, 2001. године.[2] Одлуком Владе Србије, од 24. децембра 2009. године, добитник је звања врхунског уметника у области књижевности. Живи у Земуну.

Школовање[уреди | уреди извор]

Први разред основне школе је завршила у Сенти, а даље школовање је наставила у Београду, у осмогодишњој школи „Вук Караџић” и Другој београдској гимназији. Дипломирала је 1970. године, а магистрирала 1973. године на Филолошком факултету у Београду, на групи за Општу књижевност са теоријом књижевности. Магистарски рад, посвећен једном од најзначајнијих српских песника Момчилу Настасијевићу објавила је у форми есеја у угледној едицији Аргус, београдске издавачке куће „Вук Караџић", 1976. Заступљена је у више антологија савремене српске поезије у земљи и иностранству.

Књижевни рад[уреди | уреди извор]

Прву песничку књигу објавила је у двадесетој години, у колекцији Прва књига, једног од најстаријих и најзначајнијих издавача у Србији ("Матица српска", Нови Сад, 1966.), а од тада је публиковала седамнаест песничких збирки, од којих је најновија, Хлеб од ружа, изашла у издању Књижевне општине Вршац, (2012). Прва песничка књига, Вратио се Волођа, илустрована је фотографијама Тањиног оца, уметничког фотографа и фоторепортера Политике, Стевана Крагујевића, док је монографија Крагујевић, Сента које више нема, објављена поводом 300. године града Сенте, у издању Културно-образновног центра „Турзо Лајош из Сенте”, 1997. године, урађена на темељу уметничких фотоса Стевана Крагујевића, илустрована стиховима његове кћери Тање, објављених у допуњеној верзији у посебној збирци Пејзажи невидљивог (Књижевна општина Вршац, 2001.). Први избор из њене целокупне поезије објавила је издавачка кућа „Агора” из Зрењанина, (2009). Изабране и нове песме, под називом Стаклена трава приредио је и поговор написао песник и књижевни критичар Ненад Шапоња. У оквиру Едиције добитника књижевне награде Милица Стојадиновић Српкиња, и у издању Завода за културу Војводине, 2010. године појавио се нови избор из њене поезије, под називом Ружа, одиста, који је приредила и поговором пропратила књижевна критичарка и есејисткиња Драгана Белеслијин.

О стваралаштву Тање Крагујевић су писали: песници и есејисти Иван V. Лалић, Милица Николић, проф. др Славко Гордић, Драшко Ређеп, др Драгана Белеслијин, Драган Јовановић Данилов и Ненад Шапоња, као и књижевни критичари Чедомир Мирковић, Васа Павковић, Бојана Стојановић Пантовић, Душица Потић, Александар Б. Лаковић, и други.

Гостовања на фестивалима[уреди | уреди извор]

Гостовала на фестивалима поезије: Струшке вечери поезије (Македонија), Пушкинови дани поезије (Русија), Трг песника, Будва (Црна Гора). Учествовала у раду Књижевне колоније у Сићеву (1994), у Међународној књижевној колонији у Чортановцима (2008). Представљала Србију на Првом трансбалканском фестиивалу поезије у Солуну (24-26. мај 2012). Учествовала на Четвртом међународном фестивалу књижевности и филма у граду Орду (Турска) [3], 3-6. октобар 2013.

Легати породице Крагујевић[уреди | уреди извор]

Историјски архив Београда[уреди | уреди извор]

Поводом пет деценија од објављивања прве песничке књиге Вратио се Волођа, Историјски архив у Београду приредио је (8 - 23. децембар) 2016. године, истоимену изложбу, којом је аутор поставке виши архивиста Исидора Стојановић представила ауторске књиге, антологије, награде, артефакта и фотосе, који чине део Легата породице Крагујевић, а обележавају живот, уреднички и стваралачки рад песникиње. Посебни сегменти поставке односе на породицу, пријатеље и сараднике, њихова писма, фотосе, књиге са посветама, поклоне, раритетне књиге и предмете, који чине саставни део овог Легата.[4] [5]

Удружење „Адлигат”[уреди | уреди извор]

Породични легат Тање Крагујевић и Василија Винце Вујића отворен је 20. септембра 2019. године у Музеју српске књижевности – Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат" у Београду, и сведочи о сто педесет година рада у култури петоро појединаца од којих је свако остварио успехе и на трајан начин постигао изузетност.[6]

Поред песникиње Тање Крагујевић и њеног супруга, професора Земунске гимназије Василија Винце Вујића представљени су родитељи Тање Крагујевић, фоторепортер Стеван Крагујевић и Лепа Крагујевић која носи почасно звање неимара Радио Телевизије Београд. Иза ових вредних посленика културе остали су бројни документи и књиге, од значаја за сферу новинарства и српску културу.

Централна личност овог Легата је Јоца Вујић, деда Василија Винце Вујића – великопоседник, почасни члан Матице српске, сакупљач словенске старине, чувар националног блага Срба, историјских докумената, књига и уметничких дела од капиталне вредности, велики добротвор и један од најплеменитих дароватеља српске културе. Легат представља важне предмете из Колекције Јоце Вујића (некадашњег његовог Музеја у Сенти, првог такве врсте у Србији), а посебно, устаничко оружје, народну ношњу, накит од ванредног значаја, као иуметничке слике.[7]

Због вредности и важности дарова и посвећености пројекту Адлигата, Тања Крагујевић и Василије Винце Вујић имају статус почасних чланова – оснивича Удружења Адлигат.

Преводи[уреди | уреди извор]

Њена поезија се у преводу на више језика може читати у највећој светској поетској антологији у интернет издању Лyриклине (www. лyриклине.орг), као и на њеном личном вебсајту (www.тањакрагујевиц.цом). Песме су јој превођене на немачки, енглески, француски, шпански, мађарски, холандски, бугарски, македонски, руски, белоруски, италијански, словеначки, пољски, јапански и грчки језик. Посебно је занимљиво издање Стаклена трава, Седам песама на седам језика (француски, немачки, грчки, мађарски, италијански, јапански, шпански), коју је објавила зрењанинска Агора, 2012.

Заступљена у тематским и другим зборницима у земљи и иностранству, те у најважнијим антологијама које представјају српску поезију данас, између осталог: Poesia Serbia hoy, Debats (Institució Alfons el Magnànim, Валенсија, н.109, 2010/4), Les Poètes de la Mediterannée (предговор Yves Bonnefoy, Gallimar & Culturesfrance, 2010); Hundert grams seele, Ten Decagrams of Soul, The Anthology of Serbian Poetry of the Second Part of Twentieth Century (приредио Роберт Ходел, Leipziger Literaturverlag, 2011), The Anthology of Serbian Poetry of XX and XXI Century (Herg Benet Publishers, Букурешт, 2012), El Color de la Esencia (the Monography of New Serbian poetry (Силвиа Монрос Стојаковић, Анфора Нова, Шпанија, 2013).

Приређивање[уреди | уреди извор]

Приредила је књигу за децу Десанке Максимовић Патуљак Кукурузовић и Бајка о путевима (Слике Јанеза Смолеа; „Завод за уџбенике и наставна средства" и „Народна књиге", Београд, 1979), као и тестаментарну књигу стихова модерног класика Србе Митровића (1931—2007) Маглине, сазвежђа („Рад", Београд, 2007), за коју је написала поговор.

Издавачки рад[уреди | уреди извор]

Више од петнаест година бавила се издавачким радом. Као уредник („Народна књига” у Београду) креирала је неколико колекција књига савремене књижевности, сабрана и изабрана дела значајних светских аутора („Дела Марине Цветајеве", 1990); едицију „Алпха Лyрае" посвећену најзначајнијим именима модерне светске поезије (Х. L. Борхес, Филип Ларкин, Силвија Плат, Чеслав Милош, Јанис Рицос, Х. M. Енценсбергер, Тадеуш Ружевич, Јосиф Бродски, Вислава Шиимборска, Адам Загајевски, Чарлс Симић и други).

Уредник је библиотеке „Аријел” издавачке куће „Агора”, која објављује најзначајнија песничка имена савремене светске поезије (Луција Ступица, Станислав Барањчак, Тасос Ливадитис и други).

Дела (библиографија)[уреди | уреди извор]

Тања Крагујевић писање непосредно поистовећује са трагањем за „спојеним судовима живота и поезије”, не само кроз песнички израз, већ и у посебној форми микроесеја, чија се структура и интонација усредсређују на песничка откровења (па и поетску одбрану) феномена свакидашњег живљења и максимално редукован прозни изараз, из чега је настала ауторки најсвојственија форма лирског есеја.
Књига Кутија за месечину, објављена је 2003, у Књижевној општини Вршац.

Поезија[уреди | уреди извор]

  • Вратио се Волођа, Са фотографијама Стевана Крагујевића. Едиција „Прва књига". Матица српска, Нови Сад, 1966.
  • Несан, Са графичким прилозима Лазара Вујаклије. Багдала, Крушевац,1973.
  • Студ, Просвета, Београд, 1978.
  • Самица, Нолит, Београд, 1986.
  • Осмејак омчице, Књижевна општина Вршац КОВ, Вршац, 1993.
  • Дивљи булевар, Рад, Београд, 1993.
  • Мушка срма, Српска књижевна задруга, Београд, л993.
  • Душа трна, Са цртежима Михаила Ђоковића Тикала. Просвета, Ниш,1995.
  • Осмејак под стражом, КОВ, Вршац, 1995.
  • Аутопортрет, са крилом, Просвета, Београд,1996.
  • Словочувар и словочуварка, Просвета, Београд, 1998.
  • Пејзажи невидљивог, КОВ, Вршац, 2001.
  • Године, песме, Едиција "Повеља". Библиотека Стефан Првовенчани, Краљево, 2002.
  • Писмо на кожи, Рад, Београд, 2002.
  • Њутнов дремеж, Књижевно друштво Свети Сава, Београд, 2004.
  • Жена од песме, КОВ, Вршац, 2006.
  • Плави снег, КОВ, Вршац, 2008. [8]
  • Стаклена трава, Изабране песме. Приредио и поговор написао Ненад Шапоња. Библиотека "Аријел", књига 1. Агора, Зрењанин, 2009. Фотографија на корицама: Стеван Крагујевић, Пут кроз равницу.
  • Ружа, одиста, Завод за културу Војводине. 2010. Изабране песме. Избор и поговор Драгана Белеслијин.
  • Мотел за збогом, Библиотека "Стефан Првовенчани", Краљево, 2010.
  • Хлеб од ружа, КОВ, Вршац, 2012.[9]
  • Од светлости, од прашине, Књижевна академија Исток, Књажевац, 2014.
  • Ефекат лептира, Културни центар Новог Сада, 2016.
  • Корона, мале песме. Поговор Јовица Аћин. На корици:Алан Бећири, Тиски цвет. Илустрације Маја Симић, Чигоја, Београд, 2017.
  • Ефекат лептира, Ратковићеве вечери поезије, Бијело Поље, 2018.
  • Extravaganza, песме. На корицама: Стеван Крагујевић, Расута светлост, сенке, Београд. Поговор Славко Гордић. Издавачи: Чигоја и аутор. Београд, 2019

Изабране песме[уреди | уреди извор]

  • Стаклена трава. Изабране и нове песме. Библиотека „Аријел”, књ. 1. Приредио и поговор написао Ненад Шапоња. Агора, Зрењанин, 2009.
  • Ружа, одиста. Изабране песме. Едиција добитника књижевне награде Милица Стојадиновић Српкиња. Избор и поговор Драгана Белеслијин. Завод за културу Војводине, Нови Сад, 2010.
  • Трн о свили, избор аутора. Едиција „Награда Десанке Максимовић”, књига 21, Задужбина „Десанка Максимовић” и Народна библиотека Србије, Београд, 2016.

Посебна монографска публикација[уреди | уреди извор]

  • Стеван Крагујевић и Тања Крагујевић: Сента које више нема, КОЦ „Турзо Лајош”, Сента, 1997. Издање поводом 300. годишњице града Сенте. Фотографије; Стеван Крагујевић. Стихови: Тања Крагујевић.

Есеји[уреди | уреди извор]

  • Митско у Настасијевићевом делу. Библиотека „Аргус". Вук Караџић, Београд, 1976.
  • Додир пауновог пера. Књига читања. Рад, Београд, 1994.
  • Трепет и чвор. Друга књига читања. Рад, Београд, 1997.
  • Орфеј из теретане. Трећа књига читања. Просвета, Београд, 2001.
  • Божанство песме. Есеји о поезији Миодрага Павловића, Ивана V. Лалића, Александра Ристовића, Србе Митровића, Душана Вукајловића и Ненада Шапоње. Просвета, Београд, 1999.
  • Кутија за месечину. Мали есеји. КОВ, Вршац, 2003.
  • Свирач на влати траве. Есеји. АГОРА, Зрењанин, 2006.
  • Изговорити звезду. Мали есеји. АГОРА, Зрењанин, 2010.
  • Талог недовршеног. Минуете. Књижевна општина Вршац, 2010.
  • Телеграми и молитве, АГОРА, Зрењанин 2015.
  • Светлост за друге очи, Повеља, Краљево, 2016.
  • Проћи испод чаробног лука, есеји и лирски записи. Танеси, Београд, 2018
  • Путник ка омеги (Три песника, три есеја: Ева Зоненбарг, Тони Хогланд, Вислава Шимборска), Чигоја, Београд, Кућа поезије, Бања Лука 2018.

Књигу есеја о савременим српским песницима Божанство песме (о поезији значајних савремених српских песника (Миодрага Павловића, Ивана V. Лалића, Александра Ристовића, Србе Митровића, Душана Вукајловића и Ненада Шапоње) објавила је београдска "Просвета" 1999. Књига Свирач на влати траве („Агора”, 2006) бави се поезијом Десимира Благојевића, Милоша Црњанског, Васка Попе, Србе Митровића, Мирољуба Тодоровића и Николе Вујчића. Њени есеји о домаћој и светској литератури, емитовани на таласима Радио Беорада (Други програм) сакупљени су у три Књиге читања, објављене у Београду л994, 1997, 2001. Збирку малих есеја о књигама поезије савремене светске и домаће књижевности Изговорити звезду објавила је издавачка кућа „Агора” (едиција Огледало), 2010, а исте године вршачки КОВ публиковао је нову књигу њених лирских записа и микроесеја Талог недовршеног.

Приређивање[уреди | уреди извор]

  • Патуљак Кукурузовић и Бајка о путевима (Слике Јанеза Смолеа; Завод за уџбенике и наставна средства и „Народна књиге", Београд, 1979.
  • Срба Митровић: Маглине, сазвежђа, песме. Приређивање и поговор: Тања Крагујевић. Библиотека „Рад". Рад, Београд, 2007.

Преведена поезија[уреди | уреди извор]

  • Стаклена трава, седам песама на седам језика ((француски, немачки, грчки, мађарски, италијански, јапански, шпански). Агора, Зрењанин, 2012. Фотографија на корицама: Стеван Крагујевић, пут кроз равницу. [10]
  • Сећање свиле, Избор из збирке Хлеб од ружа. На српском и у преводу на енглески (Марија Кнежевић), француски (Marilyne Bertoncini) и шпански (Silvija Monros Stojaković). О Хлебу од ружа (поговор) Васа Павковић. Превод текста поговора на енглески Никола Крзнарић. На корици: Катарина Алемпијевић, Линеа алба III, објекат од папира. Фотографија песникиње: Живко Николић. Книжевно друштво „Свети Сава“, едиција „Друга обала“, Београд, 2015.

Препеви[уреди | уреди извор]

  • Кајетан Кович. Песме. Избор и поговор Јоже Сној. Превод Татјана Детичек. Препев Тања Крагујевић. Народна књига, Београд, 1974.
  • Тоне Павчек, Песме. Избор и поговор Тоде Чолак. Превод Татјана Детичек-Вујасиновић. Препев Тања Крагујевић. Народна књига, Београд, 1977.
  • Светлана Макарович: Песме. Избор, превод и поговор Марија Митровић. Препев Тања Крагјевић. Народна књига,Београд, 1977.
  • Марина Цветајева, Дела, Народна књига 1990, приредила Милица Николић. Књига I, Песме и поеме.
  • Марина Цветајева: Похвала времену. Изабране песме. Приредила Милица Николић. Превели: Олга Влатковић, Мирјана Вукмировић, Јелица Дреновац, Данило Киш, Злата Коцић, Тања Крагујевић, Људмила Лисина. Библиотека „Атлас ветрова”, Књижевна општина Вршац, 1997.

Радила је, у сарадњи са преводиоцима, на више књига препева, а њено суделовање у преводима стихова Марине Цветајеве увршчено је Антологију превода Миодрага Сибиновића: Антологија руске лирике X-XXИ век, књига II (Прва четвртина - средина XX века; Марина Цветајева, „Душа", превод Људмина Лисина, препев Тања Крагујевић, пп. 132). Паидеја, Београд, 2007.

Антологије (избор)[уреди | уреди извор]

Поезија Тање Крагујевић заступљлена је у више десетина антологија у земљи и иностранству,у зборницима и антологијским пресецима који су представљали књижевност Југославије, као и у репрезентативним изборима из српске поезије новијег доба, као и у различитим њеним тематским селекцијама - од меморијалних зборника Друге Београдске гимназије или Филолошког факутета у Београду, до посебних антологијских избора (љубавне поезије, поезије о Београду, најлепших песама о води) - а исто тако и у опсежним хронолошким прегледима и најактуелнијим изборима из српског песништва 20. и почетка 21. века.

Између осталих, ту спадају и ове књиге:

  • Радослав Војводић, Српске песникиње од Јефимије до данас, Слово љубве, Београд,1972.
  • Јовица Аћин, Кључеви. Из новијег песништва у Југославији, 1968-1984, Ков, Вршац, 1984.
  • Ајса Захировиц, Yугослав wомен`с поетрy, Индиа,1986.
  • Златно зрно времена, Песници Друге београдске гиманзиије, Београд, 1991.
  • Песници Васку Попи, Матица српска, САНУ - огранак у Новом Саду и Документациони центар Васко Попа, Нови Сад, Беогад, 2003.
  • Бојана Стојановић-Пантовић, Панорама српског песништва краја XX века, Хрватско друштво писаца и Дуриеуx, Загреб, 2006.
  • Златко Красни, Српска поезија. Посебан број часописа Подиум, Беч, 2009.
  • Песници Медитерана, Галимар 2010.
  • Роберт Ходел, Десет дека душе. Српска поезија друге половине XX века, Лајпциг, 2011.
  • Миодраг Сибиновић, Ветар у гриви. Коњ у поезији словенских народа. Беогад, 2011.
  • Ненад Грујичић, Антологија српске поезије (1847—2000), Сремски Карловци, 2012.
  • Антологија српске поезије XX и почетка XXI века, Букурест, 2012.
  • Милош Јанковић, 365 љубавних, Београд, 2013.
  • Силвија Монрос Стојаковић, Боја суштине, савремена српска поезија, Руте, Шпанија, 2013.
  • Антологија српске еротске поезије, приређивање и предговор Мирко Магарашевић, Академска књига, Нови Сад, 2016.
  • Од А до Ш. Осам векова српске поезије, приредио Јохан Лавунди (Johann Lavundi). Предговор, фусноте, биографије, превод песама на немачки језик Јохан Лавунди. Банатски културни центар, Ново Милешево, 2017.

Интернет антологија[уреди | уреди извор]

Од 10. априла 2009. године, стихови Тање Крагујевић на више језика могу се читати у сталној презентацији највеће светске интернет антологије Лyриклине.орг. [11]

О поезији Тање Крагујевић[уреди | уреди извор]

  • Поезија Тање Крагујевић. Зборник радова. Едиција „Десанкини мајски разговори”, књига 34. Задужбина „Десанка Максимовић“ и Народна библиотека Србије, Београд, 2017. Приредила Мирјана Станишић. Аутори: професор емеритус др Славко Гордић, Милица Николић, Васа Павковић, проф. др Бојан Ђорђевић, Дарија Жилић, др Мила Медиговић Стефановић, Тамара Крстић, Соња Миловановић и проф. др Владислава Гордић.

Награде[уреди | уреди извор]

Додела награде Десанка Максимовић у Бранковини

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Тања Крагујевић – Српско Књижевно Друштво” (на језику: енглески). Приступљено 2020-08-25. 
  2. ^ Srpsko književno društvo
  3. ^ Ordu (Turska)/Gostovanje na festivalu
  4. ^ „Legat porodice Kragujević”. Istorijski arhiv Beograda. Приступљено 31. 12. 2016. 
  5. ^ „Тешка је без поезије ноћ на земљи”. Политика. 24. 12. 2016. Приступљено 31. 12. 2016. 
  6. ^ „Otvoren legat Tanje Kragujević i Vasilija Vince Vujića”. Krstarica. Приступљено 14. 12. 2019. 
  7. ^ „SRPSKO BLAGO: Srednjevekovni nakit i oružje iz Prvog srpskog ustanka (FOTO)”. Mondo. Приступљено 14. 12. 2019. 
  8. ^ „Knjižara/ Plavi sneg”. Архивирано из оригинала на датум 24. 12. 2013. Приступљено 24. 12. 2013. 
  9. ^ Novosti/Tanja Kragujević: Tren vredan slavlja
  10. ^ Agora/prevodi
  11. ^ Staklena trava/Tanja Kragujević
  12. ^ Brankova nagrada
  13. ^ „Nagrada "Isidora Sekulić". Zvaničan veb sajt Tanje Kragujević. Приступљено 4. 2. 2018. 
  14. ^ KULTIM/Nagrada "Milica Stojadinović Srpkinja"
  15. ^ Dodela "Pečata varoši sremskokarlovačke"
  16. ^ „Knjaževac-vesti/Tanji Kragujević nagrada Rade Tomić”. Архивирано из оригинала на датум 23. 12. 2014. Приступљено 23. 12. 2014. 
  17. ^ Награда Десанка Максимовић за 2015. годину/Одлука жирија
  18. ^ RTV/Tanji Kragujević nagrada Desanka Maksimović
  19. ^ RTV/Jubilarni deseti "Lenkin prsten" u Srbobranu
  20. ^ Reporter/Jubilarni deseti "Lenkin prsten" u Srbobranu[мртва веза]
  21. ^ „Kragujević i Brkoviću uručena nagrada "Risto Ratković". Vijesti. Архивирано из оригинала на датум 08. 09. 2017. Приступљено 7. 9. 2017. 
  22. ^ „Pesnikinja Tanja Kragujević ovogodišnja dobitnica "Drainčeve nagrade". Južne vesti. Приступљено 20. 8. 2020. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]