Bitka za Loznicu
| Boj na Loznici | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Deo Prvog srpskog ustanka | |||||||
 Bitka za Loznicu | |||||||
| |||||||
| Sukobljene strane | |||||||
 srpski ustanici |
 Osmansko carstvo | ||||||
| Komandanti i vođe | |||||||
 Anta BogićevićLuka LazarevićJakov Nenadović Josif Kornelijus Orurk |
 Ali-paša Vidajić † | ||||||
| Jačina | |||||||
| 1.200 + 300 Kozaka[traži se izvor] | 30.000 | ||||||
| Žrtve i gubici | |||||||
| 121 poginulih, 178 ranjenih | 484 poginulih, 712 ranjenih | ||||||
Bitka za Loznicu ili bitka na Tičaru polju je bitka koja je vođena 5. i 6. oktobra po starom kalendaru, odnosno 17. i 18. oktobra 1810. godine po novom.[1]
Uvod
[uredi | uredi izvor]Oko 30.000 Turaka pod komandom Ali-paše Vidajića spustilo se niz Drinu šajkama do Tičara polja, blizu Loznice. Utvrđene gradske bedeme branilo je 1.200 Srba koje je predvodio loznički vojvoda Antonije Anta Bogićević. Procenjujući da neće uspeti da odoli turskim napadima, vojvoda Anta se obratio za pomoć Luki Lazareviću.[2]
Pošto je izvešten o opsadi Loznice i kada je odbio Hasid-pašu sa Morave, Karađorđe je uputio pismo Petru Dobrnjcu, tražeći od njega pojačanje.
Ne oklevaj ni minuta. Svaki minut vredi, do toga je jako stalo hoće li mi vojska minut ranije na Drinu stići.
U pomoć je stiglo oko 10.000 boraca — Luka Lazarević i Jakov Nenadović sa vojskom Šabačke i Valjevske nahije. Presudna bitka počela je ujutro 6. oktobra 1810. Borba golim sabljama trajala je oko dva sata. Pobedu je izvojevala srpska vojska. Tokom poslednja dva dana poginuo je 121 srpski borac, a njih 178 je ranjeno, dok je po istorijskim spisima bilo tri puta više poginulih i ranjenih Osmanlija.[2]
O bici je kasnije Karađorđe izvestio Milana Obrenovića:[3]
| „ | Izašli u polje i Turci i mi, te smo se pobili strašno iz topa i pušaka, za osam sati da od ove bitke veće bilo nije. | ” |
Poznati guslar Filip Višnjić opevao je ovu bitku u istoimenoj pesmi „Boj na Loznici”. Ova pobeda srpske vojske spada u red najznačajnijih u Prvom srpskom ustanku.
U ovom boju je ranjen Cincar Janko Popović, njegov megdan na Tičaru je opevao Sima Milutinović Sarajlija u spevu „Serbijanka”.[4]
Šanac
[uredi | uredi izvor]Posle oslobođenja Loznice od Turaka u proleće 1807. godine, po naređenju Jakova Nenadovića, izgrađen je šanac nepravilnog četvrtastog oblika, dimenzija 120 sa 105 metara. Šanac je imao bunar, magacin za municiju, spavaonicu, crkvu, spremište za hranu, tunel koji je vodio do reke Štire, pet topovskih mesta okrenutih prema Drini i mogao je da primi do 2.000 vojnika. Na njemu su bila dva odbrambena bedema, visine do 12 metara, a debljine oko 10 metara. Loznički šanac je skoro u potpunosti očuvan i spada u retke fortifikacione radove koji su u potpunosti očuvani. Može se smatrati najočuvanijim šancem iz perioda ustanka. Danas se na istom mestu nalaze stara loznička crkva, grob vojvode Ante Bogićevića i osnovna škola, koja nosi njegovo ime.[2]
Proslava 200godišnjice
[uredi | uredi izvor]Centralna proslava dva veka od boja na Loznici, pored predstavnika Republike Srbije, Vlade, Narodne Skupštine, Vojske Srbije i diplomatskog kora, proslavu je uveličao i dolazak Njegove Svetosti Patrijarha srpskog G. Irinej 6. oktobra 2010 u Loznici. Patrijarh srpski je tom prilikom izjavio: Boj na Loznici, u kome je srpska vojska 1810. godine izvojevala jednu od najvećih pobeda u Prvom srpskom ustanku, predstavlja svetao primer srpske sloge, za razliku od nekih drugih bojeva[1] Nakon Liturgije kojom su načalstvovali Preosvećena Gospoda Episkopi — Šabački G. Lavrentije i Sremski G. Vasilije, usledio je pomen postradalim srpskim ustanicima iz 1810.[5]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ a b Pajić, Slobodan (7. 10. 2010). „Dan najveće pobede u Prvom srpskom ustanku”. Blic. Pristupljeno 24. 7. 2019.
- ^ a b v „Na današnji dan 1810. odigrao se Boj na Loznici”. IN4S. 2. 10. 2013. Pristupljeno 24. 7. 2019.
- ^ Radenković, Goran (16. 10. 2015). „205. godina od bitke na Loznici”. Srpska pravoslavna crkva. Arhivirano iz originala 24. 07. 2019. g. Pristupljeno 24. 7. 2019.
- ^ „1810: Boj na Tičar Polju”. Čegarski marš. 11. 11. 2017. Arhivirano iz originala 29. 06. 2019. g. Pristupljeno 24. 7. 2019.
- ^ „Patrijarh srpski Irinej uveličao proslavu 200 godina boja na Loznici”. Srpska pravoslavna crkva. 8. 10. 2010. Arhivirano iz originala 24. 07. 2019. g. Pristupljeno 24. 7. 2019.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Stojančević, Vladimir (2004). Prvi srpski ustanak 1804-1813. Beograd: Medija centar "Odbrana". str. 326. ISBN 978-86-3350-153-8.
- Stevanović, Dr Miladin (1994). Prvi srpski ustanak. Gornji Milanovac: Dečje novine. str. 343. ISBN 978-86-3670-689-3.
- Đorđević, Dr Miroslav R. (2004). Oslobodilački rat srpskih ustanika 1804-1806. Beograd: Medija centar "Odbrana". str. 447. ISBN 978-86-335-0154-5.
- Janković, Dragoslav (1984). Srpska država Prvog srpskog ustanak. Beograd: Nolit. str. 293.
- Hamović, Dragan; Jovanović, Nebojša; Ilijin, Dušan (2004). Ustanička čitanka (1804 - 1815). Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. str. 418. ISBN 86-17-11342-1.
- Novaković, Stojan (2021). Vaskrs države srpske: političko-istorijska studija o Prvom srpskom ustanku 1804-1813. Beograd - Zemun: Ukronija. str. 210. ISBN 978-86-6002-071-2.
- Pavićević, Branko; Stojančević, Vladimir; Ratković-Kostić, Slavica (1998). Od Careva Laza 1712. i Boja kod Ivankovca 1805. do odlaska Turaka iz Srbije 1867. [Znamenite bitke i bojevi srpske i crnogorske vojske: od Careva Laza 1712. do Dobropoljske bitke 1918.], Knj. 1. Novi Sad: Pravoslavna reč; Beograd: Vojnoizdavački zavod. str. 616. ISBN 86-335-0038-8.
- Ljušić, Radoš (2018). Vojvode i vojvodski barjaci: Vojno uređenje ustaničke Srbije (1804-1815). Beograd: Medija centar "Odbrana". str. 344.
- Priredio: Lakićević, Dragan (2004). Pesme Filipa Višnjića o ustanku. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 132. ISBN 86-379-0883-7.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]
| |||||||||
