Doha

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Doha
الدوحة‎
City montage of Doha2.png
Doha
Administrativni podaci
Država Katar
Osnovan1825.
Stanovništvo
Stanovništvo
 — 2.382.000 (2.018)
 — gustina18.000 st./km2
Geografske karakteristike
Koordinate25°18′00″ SGŠ; 51°32′00″ IGD / 25.3° SGŠ; 51.533333° IGD / 25.3; 51.533333Koordinate: 25°18′00″ SGŠ; 51°32′00″ IGD / 25.3° SGŠ; 51.533333° IGD / 25.3; 51.533333
Površina132 km2
Doha na mapi Katara
Doha
Doha

Doha (arap. الدوحة, transliteracija: Ad-Dawḥah ili Ad-Dōḥah) je glavni grad Katara. Nalazi se na obali Persijskog zaliva. U gradu prema podacima iz 2015 živi 956.400 stanovnika.[1] Najabrže je rastući grad, ekonomski centar države i jedna je od sedam opština u Kataru.

Doha je osnovana 1820. godine, a glavni grad je postala 1971. godine kada je Katar stekao nezavisnost.[2] Bio je domaćin prvog ministarskog sastanka Svetske trgovinske organizacije. Takođe je bio domaćin brojnih sportskih događaja: Azijskih igara 2006., Panarapskih igara 2011, AFK azijskog kupa 2011. i dr. Doha će biti i jedan od organizatora Svetskog prvenstva u fudbalu 2022. godine.

Etimologija[uredi]

Prema nekim podacima naziv Doha potiče od arapske reči Ad-Dawḥa što znači veliko drvo. Drvo je stajalo na mestu gde je nastalo ribarsko selo, na istočnoj obali poluostrva Katar.[3] Po drugoj varijanti grad je dobio ime od arapske reči Dohat što znači zaliv.

Geografija[uredi]

Nalazi se u istočnom delu Katara i izlazi na Persijski zaliv. Graniči se sa opštinom Al Vakra na jugu, Al Rajan na zapadu, Al Dajen na severu i Um Salal na severoistoku. Nadmorska visina grada je 10 metara.[4] Doha je veoma urbanizovana, a melioracijom obale dodato je 400 hektara zemljišta.[5] Biser je veštačko ostrvo sa površinom od skoro 1.000 hektara.[6] Ukupna vrednost projekta procenjena je na 15 milijardi dolara.[7] Druga ostrva u blizini obale su: ostrvo Palm Tri (Palm Tree Island), Al Safia (Al Safia Island), Alija (Alia Island) i Šraos (Shrao's Island).[8]

Klima[uredi]

Doha ima toplu pustinjsku klimu. Leto traje od maja do septembra i u tom periodu su visoke temperature koje dostižu i 45 °C. Vlažnost vazduha je obično najniža u maju i junu. Tačka rose može premašiti 25 °C. Tokom leta gotovo i da nema padavina, dok je u ostalim mesecima prosek 20 mm.[9] Zime su tople i temperatura retko pada ispod 7 °C.[10]

Klima (Doha)
Pokazatelj \ Mesec .Jan. .Feb. .Mar. .Apr. .Maj. .Jun. .Jul. .Avg. .Sep. .Okt. .Nov. .Dec. .God.
Prosek, °C (°F) 17
(63)
19
(66)
22
(72)
27
(81)
33
(91)
36
(97)
39
(102)
39
(102)
34
(93)
27
(81)
25
(77)
19
(66)
28,1
(82,6)
Srednji minimum, °C (°F) 14
(57)
17
(63)
19
(66)
24
(75)
28
(82)
32
(90)
34
(93)
34
(93)
29
(84)
24
(75)
23
(73)
17
(63)
24,6
(76,3)
Količina padavina, mm (in) 11
(4,3)
23
(9,1)
10
(3,9)
8
(3,1)
3
(1,2)
0
(0)
0
(0)
0
(0)
0
(0)
4
(1,6)
9
(3,5)
13
(5,1)
81
(31,9)
[traži se izvor]

Istorija[uredi]

Najstariji deo grada je Al Bida koji su najverovatnije osnovale sudanske izbeglice iz Abu Dabija.[11] To malo selo, dugo je bilo središte gusarske aktivnosti po Persijskom zalivu. Bida je razorena 1867. u ratu između Bahreina (kome je pomagao Abu Dabi) i Katara. Sledeće godine, britanska vlada je za šeika Dohe dovela Muhameda bin Tani el Tanija. On se kao i ostali šeici iz Ujedinjenih arapskih emirata obavezao pridržavati Trajnog pomorskog primirja pa je piratstvo smanjeno. Sve do Prvog svetskog rata Osmansko carstvo je bilo gospodar Arapskog poluostrva, pa je sporadično imalo i mali garnizon u Dohi. Stanje se promenilo u Prvm svetskom ratu kada je Britanija 1916. proglasila Katar svojim protektoratom i njime vladala sve do kraja 1971. godine. Tada je Katar dobio nezavisnost, te je Doha postala prestonica nove države.[11]


Stanovništvo[uredi]

Populacija (ist.)
God.Pop.± %
1820.'"`UNIQ--ref-0000001.D-QINU`"'250—    
1893.'"`UNIQ--ref-0000001.E-QINU`"'6.000+2300,0%
1970.'"`UNIQ--ref-0000001.F-QINU`"'80.000+1233,3%
1986.'"`UNIQ--ref-00000020.-QINU`"' 217.294+171,6%
2001.'"`UNIQ--ref-00000021.-QINU`"' 299.300+37,7%
2004.'"`UNIQ--ref-00000022.-QINU`"' 339.847+13,5%
2005.'"`UNIQ--ref-00000023.-QINU`"' 400.051+17,7%
2010.'"`UNIQ--ref-00000024.-QINU`"' 796.947+99,2%
p-popis; pr-procena

Značajan deo stanovništva Katara živi u Dohi i njenom gradskom području. Najveći deo Dohe sastoji se od iseljenika iz drugih država. Najveći deo iseljenika u Kataru su iz jugoistočne i južne Azije, uglavnom iz Indije, Pakistana, Šri Lanke, Nepala, Filipina, Bangladeša i Indonezije, kao i velikog broja iseljenika iz arapskih zemalja, Severne Afrike i Istočne Azije. Doha je takođe dom velikog broja ljudi iz Evrope, Severne Amerike, Južne Afrike i Australije.[18]

Arapski jezik je zvanični jezik Katara. Engleski se obično koristi kao drugi jezik,[19] a raste upotreba jezika Lingva franka, posebno u trgovini.[20] Zbog velikog broja iseljenika govori se i španski jezik, francuski, tagalog i Hindi.[18]

Većina stanovnika u Dohi su sunitski muslimani.[21] Od 150.000 hrišćana u Dohi, 90% su katolici.[22] Nakon dekreta emira za dodelu zemljišta crkvama, prva rimokatolička crkva je osveštena u Dohi. Struktura crkve je diskretna, a hrišćanski simboli se ne prikazuju na spoljnoj fasadi.[23] Crkve u Dohi su martomanska crkva, Malankarska pravoslavna crkva, pravoslavna crkva iz Južne Indije, arapska evangelistička iz Sirije i Palestine, anglikanska, katolička i koptska.[24]

Arhitektura[uredi]

Park i Doha u pozadini

Tokom 2011. godini, više od 50 zgrada je bilo u izgradnji u Dohi,[25] od kojih je najveća bila Doha centr kula (Doha Convention Center Tower).[26] Gradnja je zaustavljena 2012. godine zbog zabrinutosti da će toranj ometati vazdušni saobraćaj.[27] Visoki vladin zvaničnik Abdulah Atijah je 2014. godine najavio je da će Katar za nove infrastrukturne projekte među kojima spada i organizacija svetskog prvenstva u fudbalu 2022. godine potrošiti 65 milijardi dolara.[28]

Jedan od najvećih projekata u toku u Kataru je grad Lusail, koji će se nalaziti severno od Dohi, a procenjuje se da bude završen do 2020. godine po ceni od oko 45 milijardi dolara. Dizajniran je da primi 450.000 ljudi.[29] Drugi planirani grad je Al Vab, a procenjuje se da će koštati 15 milijardi dolara. Pored 8.000 stambenih jedinica, imaće tržne centre, obrazovne i medicinske ustanove.[30]

Privreda[uredi]

Saobraćaj[uredi]

Od 2004. godine, Doha prolazi kroz veliku ekspanziju svoje saobraćajne mreže. To uključujue izgradnju novih auto-puteva, otvaranje novog aerodroma 2014. godine, a trenutno je u toku izgradnja 85 km metro sistema. Prva faza metroa bi trebalo da bude gotova do 2019. godine. Ovo je rezultat masovnog rasta Dohe u kratkom vremenskom periodu.[31]

Obrazovanje[uredi]

Grad obrazovanja

Doha je obrazovni centar zemlje i ima najveći broj škola i fakulteta.[14] Prva škola za dečake je otvorena 1952. godine, a tri godine kasnije i škola za devojčice.[32] Univerzitet Katar u Dohi je otvoren 1973. godine.[33] Grad obrazovanja (Education City) je kompleks od 14 km² koji je pokrenula neprofitna katarska fondacija 2000. godine.[34] Tu se nalaze 8 fakulteta, najbolja srednja škola u zemlji i kanal za decu Al Džazira.[34]

Kultura[uredi]

Doha je izabrana za arapsku prestonicu kulture 2010. godine.[35] Muzej islamske umetnosti u Dohi, otvoren je 2008. godine i smatra se jednim od najboljih muzeja u regionu.[36] Prva katarska radio stanica počela je sa emitovanjem 1960. godine. Doha je danas sedište poznate svetske televizijske stanice Al Džazira.[37] Sportski kanal Al Kas takođe ima sedište u Dohi.[38] Fimski institut u Dohi je osnovan je 2010. godine i ima za cilj da rukovodi filmskom industrijom u Kataru.[39]

Sport[uredi]

Fudbal je najpopularniji sport u Dohi. Postoji šest fudbalskih klubova koji se trenutno takmiče u najvišem rangu fudbala u Kataru. To su Al Ahli, Al Arabi, Al Sad, El Džaiš, Lekvija i Katar SK.[40] Al Sad, Al Arabi i Katar SK su najtrofejniji klubovi u državi.[41] Brojni fudbalski turniri su održani u Dohi. Najprestižniji su AFK Azijski kup 1988 i 2011.[42] i Svetsko prvenstvo za mlade 1995. godine.[43] U decembru 2010. Katar je dobio organizaciju Svetskog prvenstva u fudbalu 2022. godine.[44] tri od devet novih stadiona koji su planirani da se izgrade za potrebe prvenstva nalaziće se u Dohi. Pored toga, Međunarodnom stadionu Kalifa treba da se poveća kapacitet broja gledalaca.[45]

Katar je 2001. godine postao prva zemlja na Bliskom istoku koji je održao turnir za žene. Doha je domaćin VTA turnira Otvoreno prvenstvo Katara koje se održava svake godine.[46] Međunarodni Kalifa teniski i skvoš kompleks je od 2008. do 2010. godine bio domaćin VTA prvenstva na kome se takmiče najboljih osam teniserki tokom godine u pojedinačnoj i dubl konkurenciji.

Doha je bila domaćin 15. Azijskih igara održanih u decembru 2006. godine. Katar je za organizaciju igara potrošio 2,8 milijardi dolara.[47] Grad je bio domaćin 3. Zapadnoazijskih igara u decembru 2005. godine. [48] Očekivalo se da Doha bude domaćin Azijskih igara u dvorani 2011. godine, ali su ipak odustali od kandidature.[49]

Grad je bio kandidat za Letnje olimpijske igre 2016. godine,[50] ali je 4. juna 2008. godine elinisan iz užeg izbora. Dana 26. avgusta, 2011. je potvrđeno je da će se Doha kandidovati za Letnje olimpijske igre 2020. godine,[51] ali ipak nije izabrana za domaćina igara.[52]

Međunarodna saradnja[uredi]

Partnerski gradovi[uredi]

Galerija[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ Fahmy, Heba (4. 4. 2015). „What’s in a name? The meanings of Qatar districts, explained”. Doha News. Pristupljeno 6. 4. 2015. 
  2. 2,0 2,1 2,2 Britannica, Encyclopædia. „Doha – Britannica Online Encyclopedia”. Britannica.com. Pristupljeno 3. 11. 2015. 
  3. ^ Graham, Helga (1978). Arabian time machine: self-portrait of an oil state. William Heinemann Ltd. str. 26. ISBN 978-0434303502. »The word Doha itself is said to mean 'the place of the big tree', as eloquent a comment as any on the sparsity of the vegetation in Qatar, indeed throughout the Gulf generally, in former times.« 
  4. ^ „Map of Doha, Qatar”. Climatemps.com. Pristupljeno 4. 11. 2015. 
  5. ^ „New land by the sea: Economically and socially, land reclamation pays” (PDF). International Association of Dredging Companies. str. 4. Pristupljeno 4. 11. 2015. 
  6. ^ Gluckman, Ron (Maj 2008). „Artificial Islands: In Dubai, a world, and universe of new real estate”. Gluckman. Pristupljeno 4. 11. 2015.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  7. ^ „Say Hello To Pearl Qatar – The World’s Most Luxurious Artificial Island”. Wonderful Engineering. Pristupljeno 4. 11. 2015. 
  8. ^ „Qatar islands”. Online Qatar. Arhivirano iz originala na datum 18. 11. 2015. Pristupljeno 4. 11. 2015. 
  9. ^ „Doha weather information”. Wunderground.com. 10. 6. 2010. Pristupljeno 5. 11. 2015. 
  10. ^ „Doha International Airport Climate Normals 1962-1992”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Pristupljeno 5. 11. 2015. 
  11. 11,0 11,1 Doha (na jeziku: engleski). Encyclopædia Britannica. Pristupljeno 4. 11. 2015. 
  12. ^ „Historical references to Doha and Bidda before 1850” (PDF). The Origins of Doha Project. str. 2. Pristupljeno 5. 11. 2015. 
  13. ^ Kurşun, Zekeriya (2002). The Ottomans in Qatar : a history of Anglo-Ottoman conflicts in the Persian Gulf. Istanbul : Isis Press. ISBN 9789754282139. 
  14. 14,0 14,1 Abdulla Juma Kobaisi. „The Development of Education in Qatar, 1950–1970” (PDF). Durham University. str. 11. Pristupljeno 3. 11. 2015. 
  15. ^ „Doha”. Tiscali.co.uk. 21. 2. 1984. Arhivirano iz originala na datum 5. 11. 2009. Pristupljeno 3. 11. 2015. 
  16. ^ „Sheraton Doha Hotel & Resort | Hotel discount bookings in Qatar”. Hotelrentalgroup.com. Arhivirano iz originala na datum 19. 8. 2010. Pristupljeno 3. 11. 2015. 
  17. ^ „Qatar population statistics”. geohive.com. Arhivirano iz originala na datum 14. 6. 2015. Pristupljeno 3. 11. 2015. 
  18. 18,0 18,1 Humaira Tasnim, Abhay Valiyaveettil, Dr. Ingmar Weber, Venkata Kiran Garimella. „Socio-geographic map of Doha”. Qatar Computing Research Institute. Arhivirano iz originala na datum 5. 3. 2016. Pristupljeno 3. 11. 2015. 
  19. ^ Baker, Colin; Jones, Sylvia Prys (1998). Encyclopedia of Bilingualism and Bilingual Education. Multilingual Matters. str. 429. ISBN 978-1853593628. 
  20. ^ Guttenplan, D. D. (3. 11. 2015). „Battling to Preserve Arabic From English's Onslaught”. The New York Times. Pristupljeno 24. 11. 2013. 
  21. ^ „Religious demography of Qatar” (PDF). US Department of State. Pristupljeno 15. 6. 2015. 
  22. ^ Khatri, Shabina (20. 6. 2008). „Qatar opens first church, quietly”. Al Jazeera. Pristupljeno 3. 11. 2015. 
  23. ^ Verma, Sonia (14. 3. 2008). „Qatar hosts its first Christian church”. The Times. Pristupljeno 15. 6. 2015. 
  24. ^ Barrett, David B. = George Thomas Kurian; Todd M. Johnson (2001). World Christian encyclopedia: a comparative survey of churches and religions in the modern world. 1. Oxford University Press. str. 617. ISBN 978-0-19-510318-2.  Tekst „author2” ignorisan (pomoć); Nedostaje |last2= u Authors list (pomoć)
  25. ^ Bullivant, Lucy (2012). Masterplanning Futures. Routledge. str. 59. ISBN 978-0415554473. 
  26. ^ „The World's Tallest Buildings”. Bloomberg. 2010. Pristupljeno 10. 7. 2015. 
  27. ^ „Flight concerns stop 550m Doha tower development”. Construction Week Online. 31. 1. 2012. Pristupljeno 5. 11. 2015. 
  28. ^ „Doha rolling out the dough for Qatar infrastructure, set to launch new projects worth $65 billion”. Al Bawaba. 17. 3. 2014. Pristupljeno 5. 11. 2015. 
  29. ^ Manfred, Tony (22. 9. 2014). „Qatar Is Building A $45 Billion City From Scratch For The World Cup That It Might Lose”. Business Insider. Pristupljeno 17. 7. 2015. 
  30. ^ „Al Waab City Phase 1 Opens”. Qatar Today Online. 11. 3. 2014. Arhivirano iz originala na datum 21. 7. 2015. Pristupljeno 5. 11. 2015. 
  31. ^ Skidmore, William (24. 10. 2012). „Qatar's key infrastructure projects”. Construction Week Online. Pristupljeno 5. 11. 2015. 
  32. ^ Abu Saud, Abeer (1984). Qatari Women: Past and Present. Longman Group. str. 173. ISBN 978-0582783720. 
  33. ^ „Qatar University”. Qatar e-government. Pristupljeno 4. 11. 2015. 
  34. 34,0 34,1 Kerr, Simeon (20. 10. 2013). „Doha’s Education City is a boost for locals”. Financial Times. Pristupljeno 4. 11. 2015. 
  35. ^ „Irina Bokova receives the Prize 'Doha 2010 Arab Capital of Culture'. UNESCO. 17. 12. 2010. Pristupljeno 5. 11. 2015. 
  36. ^ „Art in Qatar: A Smithsonian in the sand”. The Economist. 1. 1. 2011. Pristupljeno 16. 6. 2013. 
  37. ^ „Company Overview of Al Jazeera Media Network”. Bloomberg. Pristupljeno 5. 11. 2015. 
  38. ^ „Al Kass Selects BFE as Integrator”. finance.yahoo.com. Marketwired. 23. 8. 2012. Pristupljeno 5. 11. 2015. 
  39. ^ „Article in Variety Arabia”. Tradearabia.com. 16. 5. 2010. Pristupljeno 5. 11. 2015. 
  40. ^ „Qatar Stars League 2014/2015 » Teams”. worldfootball.net. Pristupljeno 5. 11. 2015. 
  41. ^ „Qatar Stars League » Champions”. worldfootball.net. Pristupljeno 5. 11. 2015. 
  42. ^ „AFC Asian Cup history”. AFC Asian Cup. Pristupljeno 5. 11. 2015. 
  43. ^ „FIFA World Youth Championship Qatar 1995 - matches”. FIFA. Pristupljeno 5. 11. 2015. 
  44. ^ „2018 and 2022 FIFA World Cup Hosts Announced”. BBC News. 2. 12. 2010. Pristupljeno 5. 11. 2015. 
  45. ^ „2022 FIFA World Cup Bid Evaluation Report: Qatar” (PDF). FIFA. 5. 12. 2010. 
  46. ^ „"Season to End in Doha 2008–2010" on the Sony Ericsson WTA Tour website”. Sonyericssonwtatour.com. Pristupljeno 5. 11. 2015. 
  47. ^ Dixon, Patrick. „The Future Of Qatar - Rapid Growth”. globalchange.com. Pristupljeno 5. 11. 2015. 
  48. ^ „Doha 2005: 3rd West Asian Games”. Olympic Council of Asia. Arhivirano iz originala na datum 5. 8. 2016. Pristupljeno 19. 7. 2015. 
  49. ^ „Qatar Participates in 4th Asian Indoor and Martial Arts Games This Week”. Marhaba. 30. 6. 2013. Pristupljeno 5. 11. 2015. 
  50. ^ „Information on 2016 Olympic Games Bids”. Gamesbids.com. Pristupljeno 5. 11. 2015. 
  51. ^ „Doha to bid for 2020 Olympics”. Espn.go.com. 26. 8. 2011. Pristupljeno 29. 7. 2013. 
  52. ^ „IOC selects three cities as Candidates for the 2020 Olympic Games”. Olympic.org. Pristupljeno 5. 11. 2015. 
  53. ^ „Doha and Brasilia Become Sister Cities 2014”. Marhaba. 25. 2. 2014. Pristupljeno 4. 11. 2015. 
  54. ^ „Sister cities”. eBeijing. Pristupljeno 4. 11. 2015. 
  55. ^ Tirana binjakëzohet me Dohan Arhivirano na sajtu Wayback Machine (septembar 21, 2013) (na jeziku: engleski), 12.2.2012

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]