NATO bombardovanje Novog Sada

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Srušena zgrada TVNS-a u Mišeluku

Tokom NATO bombardovanja Jugoslavije 1999. godine izvršeno je vazdušno bombardovanje drugog po veličini srpskog grada Novog Sada. Prema saopštenjima NATO-a, bombardovanje je bilo usmereno na rafinerije nafte, puteve, mostove i telekomunikacione relejne stanice, objekte koji su imali vojnu upotrebu. Bombardovanje grada nanelo je veliku štetu lokalnom stanovništvu, uključujući teško zagađenje i rasprostranjenu ekološku štetu, kao i trajne posledice po dobrobit stanovništva.

Hronologija bombardovanja[uredi | uredi izvor]

  • 24. mart: NATO bombardovao skladište policijskog centra u industrijskoj zoni, kao i fabriku „Motins“.
Varadinski most srušen.
  • 1. april: Stari Varadinski most na Dunavu uništen NATO bombama.
  • 3. april: Most slobode na Dunavu uništen NATO bombama. Povređeno je sedam civila. Posle rušenja mosta, Institut za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici ostao je bez vodovoda.
  • 5. april: NATO bombardovao rafineriju nafte u industrijskoj zoni, kao i oštećeni Žeželjev most na Dunavu.
  • 7. april: NATO bombardovao rafineriju nafte, kao i stambeni civilni kvart Vidovdansko naselje gde su povređena četiri civila, a oštećeno nekoliko kuća.
  • 11. april: NATO bombardovao vojni objekat "Majevica" u Jugoviću.
  • 13. april: NATO bombardovao rafineriju nafte.
  • 15. april: NATO bombardovao rafineriju nafte i vojni objekat "Majevica" u Jugoviću.
  • 18. april: NATO je bombardovao rafineriju nafte što je izazvalo veliki požar i mnogo dima, što je izazvalo ozbiljnu ekološku štetu. NATO bombama je pogođena i zgrada Vlade AP Vojvodine u centru grada.
  • 21. april: NATO bombardovao Rafineriju nafte i Žeželjev most, kao i most kod Beške.
Žeželjev most oštećen u prvom napadu.
  • 22. april: NATO bombardovao Žeželjev most na Dunavu.
  • 23. april: NATO bombardovao TV predajnik na širem području Novog Sada.
  • 24. april: NATO je bombardovao rafineriju nafte izazvavši požar i dim. Bombardovana je i Fruška gora.
  • 26. april: NATO je konačno uspeo da sruši Žeželjev most, poslednji most na Dunavu koji je grad imao.
Pošto su svi mostovi porušeni, Novosađani su bili primorani da pređu Dunav preko vojnog pontonskog skela.
  • 27. april: NATO bombardovao rafineriju nafte i Frušku goru.
  • 29. april: NATO bombardovao rafineriju nafte i Frušku goru.
  • 1. maj: NATO je bombardovao rafineriju nafte izazvavši velike količine dima koji je prekrivao grad nekoliko dana. Bombardovana je i Fruška gora.
  • 2. maj: NATO bombardovao severna predgrađa Novog Sada zbog čega je grad ostao bez vode i struje.
  • 3. maj: NATO bombardovao zgrade Novosadske televizije u Mišeluku, kao i severna predgrađa grada.
  • 6. maj: NATO bombardovao vojni objekat "Majevica" u Jugoviću, kao i civilni stambeni kvart Detelinara oštetivši stambene objekte.
  • 7. maj: NATO bombardovao Iriški venac i Brankovac na Fruškoj gori.
  • 8. maj: NATO bombardovao vojni objekat „Majevica“ u Jugoviću i Fruškoj gori.
  • 13. maj: NATO bombardovao zgrade Novosadske televizije u Mišeluku. Njene zgrade su teško oštećene, kao i susedne civilne stambene kuće. Bombardovana je i Fruška gora, kao i električne instalacije u Rimskim Šančevima zbog čega je grad ponovo ostao bez struje.
  • 15. maj: NATO bombardovao Brankovac na Fruškoj gori.
  • 18. maj: NATO bombardovao Frušku goru.
  • 20. maj: NATO bombardovao Frušku goru.
  • 22. maj: NATO bombardovao Frušku goru uključujući i TV toranj na Iriškom vencu.
  • 23. maj: NATO bombardovao Frušku goru i električne instalacije u Rimskim Šančevima.
  • 24. maj: NATO je bombardovao rafineriju nafte izazvavši dim koji je ponovo prekrio deo grada. Bombardovana je i Fruška gora.
  • 26. maj: NATO bombardovao zgrade Novosadske televizije u Mišeluku, kao i Dunavski kej u blizini centra grada. Bombardovani su i Paragovo, Iriški venac na Fruškoj gori i mala kasarna u Bukovcu.
  • 29. maj: NATO bombardovao zgrade Televizije Novi Sad, kao i civilno naselje Ribnjak gde su dva civila teško povređena.
  • 30. maj: NATO bombardovao civilno naselje u Sremskoj Kamenici u blizini ambulante gde je jedno dete teško povređeno, a dve civilne kuće uništene. Bombardovano je i civilno naselje Ribnjak, zgrade Televizije Novi Sad, tunel kod ranije porušenog Mosta slobode, saobraćajnica kod ulaza u Sremsku Kamenicu, deo Fruške gore između Paragova i Krušedola i severna okolina g. Novi Sad.
  • 31. maj: NATO bombardovao električne instalacije u Rimskim Šančevima zbog čega je grad ostao bez vodovoda i struje. Bombardovana je i Fruška gora.
  • 1. jun: NATO bombardovao prigradska naselja Čenej i Pejićevi Salaši, kao i Frušku goru.
  • 2. jun: NATO bombardovao Frušku goru.
  • 4. jun: NATO bombardovao Brankovac i Čot na Fruškoj gori.
  • 8. i 9. jun: NATO bombardovao rafineriju nafte, jedan civil je poginuo, dok su dva civila i jedno dete teško povređeni. Bombardovan je i civilni stambeni kvart Šangaj gde je ubijen jedan civil Milan Bajić (42 godine), a još nekoliko civila je povređeno, dok je nekoliko civilnih kuća uništeno. Iako je ovo bio najkrvaviji dan bombardovanja, bio je i poslednji.

Posledice[uredi | uredi izvor]

NATO projektil pogodio je prostor između dve stambene zgrade i OŠ „Svetozar Marković Toza“.

Uticaj na civile[uredi | uredi izvor]

Civili Novog Sada bili su veoma pogođeni bombardovanjem njihovog grada. Gradska rafinerija nafte svakodnevno je bombardovana, uzrokujući ozbiljno zagađenje i veliku ekološku štetu.

Direktan uticaj[uredi | uredi izvor]

Bombardovanje je izazvalo smrt i povrede civila. Oni koji nisu direktno fizički povređeni trpe posledice po fizičko zdravlje izazvane ekološkim oštećenjem, kao i trajne posledice po psihičko zdravlje uzrokovane skoro 3 meseca traume i straha. Zbog NATO napada, mnogi u Novom Sadu ostali su bez posla.

Konkretno, NATO je optužen da nije dao „efikasno unapred upozorenje“ o napadima koji bi mogli da utiču na civile, kako to zahteva Protokol 1. [1] Jedan takav napad za koji je NATO optužen je bombardovanje Ministarstva prosvete u Novom Sadu., prostorije koje su sprovodile programe socijalne zaštite. [2]

Uticaj na infrastrukturu[uredi | uredi izvor]

Most slobode uništen u vazdušnom napadu NATO-a.

NATO bombardovanje je ostavilo grad bez ijednog od tri mosta na Dunavu, komunikacija, vode i struje, što je ozbiljno narušilo svakodnevni život Novosađana. Sva tri mosta su obnovljena od 2018. godine Žeželjev most.

Snabdevanje vodom (uključujući vodu za piće) za delove grada je prekinuto kao rezultat bombardovanja. U jednom napadu prekinuto je snabdevanje vodom 40.000 ljudi u Petrovaradinu, au Novom Sadu teško je poremećeno snabdevanje vodom 300.000 ljudi. [3] Usluge su obnovljene tek nakon dve godine, delimično zahvaljujući finansiranju iz Britanije, jedne od zemalja koje su bombardovale mete u gradu 1999. godine. [4]

Uticaj na životnu sredinu[uredi | uredi izvor]

Rafinerija pogođena NATO projektilom.
Dim iz bombardovane novosadske rafinerije.

Bombardovanje Novog Sada imalo je implikacije na životnu sredinu. Studija Ujedinjenih nacija (misije BTF 'Industrijska mesta' i 'Dunav') otkrila je da postoje ozbiljni ekološki problemi, koji "zahtevaju hitnu akciju", od kojih su neki rezultat bombardovanja. [5] Bombardovanje novosadske rafinerije izazvalo je požare u kojima je izgorelo 50.000 tona sirove nafte, izbacivši toksine i karcinogene u vazduh i zagadivši podzemne vode. Studija BTF-a bila je komplikovana velikim zagađenjem koje je postojalo pre bombardovanja, pri čemu je grupa napomenula da je „prisilno zatvaranje rafinerije možda čak dovelo do lokalnih poboljšanja u vodenoj sredini, zbog mogućeg smanjenja hroničnog zagađenja”. [6]

Nakon što su prikupljeni svi uzorci za Novi Sad (Misija Dunav), „na osnovu posmatranja na terenu i rezultata analize uzoraka, BTF je zaključio da nema dokaza o značajnim štetnim uticajima na vodenu životnu sredinu Dunava kao rezultat vazdušnih udara na rafineriju u Novom Sadu. Smatra se da je većina ispuštenih ulja i naftnih derivata izgorela i da u reku nije ušla značajnija količina“. [6]

Studija BTF-a je takođe otkrila da su pre vazdušnih udara lokalni tehničari pomogli da se minimiziraju potencijalni štetni efekti vazdušnih udara tako što su „uklonili naftne proizvode koji bi mogli biti štetni po ljudsko zdravlje ako se prospe ili spale, kao što je transformatorsko ulje koje sadrži PCB. Takođe je ubrzana proizvodnja kako bi se što više iskoristila sirova nafta, poluproizvodi i aditivi, a finalni proizvodi su otpremljeni na druge lokacije. Preostalo ulje je pomešano sa benzinom, da bi se rezervoari upalili ako udare, a ne da iscure u tlo i podzemne vode“ [6] .

Tek 2003. godine reka Dunav je ponovo proglašena čistom. Dunavskoj komisiji su bile potrebne četiri godine rada na uklanjanju ruševina bombardovanih mostova i ubojnih sredstava. [7] Raščišćavanje ruševina nije bilo važno samo za Novi Sad, već i za evropske države (Mađarska i Rumunija) koje su bile ekonomski pogođene blokadom rečnog saobraćaja ka Crnom moru izazvanom bombardovanjem.

Stavovi[uredi | uredi izvor]

NATO je optužen da je počinio ratne zločine zbog prirode nekih od bombardovanja. Nekim Novosađanima je ironično da je Novi Sad bio toliko na meti NATO-a zbog činjenice da je u vreme bombardovanja gradom vladala lokalna Demokratska opozicija, koja je bila protiv režima u Beogradu. Zbog toga pojedini Novosađani nisu razumeli zašto je grad bio na meti zbog dešavanja na Kosovu.

U saopštenju za javnost godinu dana nakon bombardovanja tadašnjeg generalnog sekretara NATO-a Robertsona, navodi se da je NATO naišao na komplikacije zbog upotrebe civilnih zgrada i živih štitova u jugoslovenskim vojnim snagama. Zvaničnici NATO-a su "izrazili duboko žaljenje zbog bilo kakvih civilnih žrtava koje je izazvao". [8]

NATO tvrdi da je bombardovanje ciljeva kao što su mostovi imalo za cilj narušavanje komandne i kontrolne strukture Vojske Jugoslavije. Međutim, efikasnost kampanje i izbor ciljeva dovedeni su u pitanje od strane grupa za ljudska prava, nakon što su bombardovani mostovi koji nemaju nikakvu stratešku važnost za vojnu situaciju na Kosovu, uključujući i most koji je vodio do Mađarske, zemlje NATO-a. Pokret za unapređenje međunarodnog krivičnog prava je tvrdio da su civilne smrti koje su prouzrokovane bile očigledno nesrazmerne vojnim koristima kao odgovoru na opravdavanje akcija NATO-a. [3]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Nato on trial”. jul 2000. 
  2. ^ Fitz-Gibbon, Spencer (februar 2003). „Bombing of Yugoslavia 1999”. www.greenparty.org.uk. Green Party (UK). 
  3. ^ a b Fitz-Gibbon, Spencer (februar 2003). „Bombing of Yugoslavia 1999”. www.greenparty.org.uk. Green Party (UK). 
  4. ^ „Water restored to Novi Sad”. BBC News. 8. 5. 2001. 
  5. ^ „The Kosovo Conflict: Consequences for the Environment & Human Settlements” (PDF). United Nations Environment Programme. Arhivirano iz originala (PDF) 2014-10-14. g. Pristupljeno 2007-01-20. 
  6. ^ a b v „The Kosovo Conflict: Consequences for the Environment & Human Settlements” (PDF). United Nations Environment Programme. Arhivirano iz originala (PDF) 2014-10-14. g. Pristupljeno 2007-01-20. 
  7. ^ „Danube's war clean-up finishes”. BBC News. 25. 6. 2003. 
  8. ^ „NATO & Kosovo: Kosovo one year on - The conduct of the air campaign”. NATO. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=НАТО_бомбардовање_Новог_Сада&oldid=26946070”