Pitagora

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Pitagora
Kapitolinischer Pythagoras adjusted.jpg
Pitagorina bista koja se danas nalazi u Rimu[1]
Datum rođenjaoko 570. p. n. e.
Mesto rođenjaSamos
Jonija
Datum smrtioko 495. p. n. e.
Mesto smrtiMetapont
Poljematematika, muzika, etika, politika, metafizika
Poznat poPitagorinoj teoremi

Pitagora sa Samosa (grč. Ὁ Πυθαγόρας ὁ Σάμιος, ili samo grč. Ὁ Πυθαγόρας je rođen između 584. i 570. p. n. e.[2] a umro je između 500. i 495. p. n. e.)[3] je bio antički filozof i matematičar, osnivač pitagorejske škole.

Za Pitagoru se obično vezuje Pitagorina teorema o odnosu dužine hipotenuze (c) i dužine dveju kateta (a, b) u pravouglom trouglu (c² = a² + b²).

Biografija[uredi | uredi izvor]

Pitagorini autentični spisi nisu sačuvani, a skoro ništa ne zna za sigurno o njegovom životu.[4][5][6][7][8][9] Najraniji izvori o Pitagorinom životu su kratki, dvosmisleni i često satirični.[10][6][11]

Pitagora se rodio oko 569. p. n. e. kao sin Mnesarha, rezača dragoga kamena, na ostrvu Samos. Verovatno je da je po naređenju samskoga tiranina Polikrata putovao u Egipat, da bolje upozna ustanove egipatskih sveštenika (Isocr. Bus. 28). Zbog nesuglasica s Polikratom, a možda i samo zbog odvratnosti prema njegovoj tiraniji, preselio se u Kroton u južnoj Italiji ili Velikoj Heladi, gde su se, otkako je Jonija pod persijskom vlašću počela da opada, stvorila nova središta helenske prosvete i moći.

Pitagora je u Krotonu osnovao moralno-religiozno bratstvo (bratstvo Pitagorejaca), kome je bio zadatak moralno vaspitanje članova. Kao kakav kaluđerski ili viteški red, ono je imalo svoja pravila i negovalo strog način života (Plat. Resp. 600 Β). Naime, pridržavali su se strogih pravila u ishrani.

Političko mišljenje Pitagorejaca bilo je konzervativno-aristokratsko, i zato su ih u toku V veka demokrati više puta gonili, domove im spaljivali i rasturanjem sinedrija uništavali im savez. Te partijske borbe primorale su starog Pitagoru da se preseli u Metapontiju 509. p. n. e, gde je, veoma slavljen i duboko poštovan, i umro 500 p. n. e.

Učenje[uredi | uredi izvor]

Pitagori sa Samosa pripisuje se da je prvi upotrebio ime filozofija (φιλοσοφία) za traženje istine i znanja, a sebe je nazvao filozofom.[12] Izgleda da sam ništa nije napisao, nego su njegovi učenici preneli njegova znanja, koja su zapisana posle Pitagorine smrti.[13] Pitagora se sam bavio muzikom i matematikom. Učenje koje se vezuje za Pitagoru i njegovu školu razvili su tek njegovi učenici. Među njegovim učenicima bilo je mnogo žena. Čak je i njegova supruga Teona Krotonska bila njegova učenica.

U matematici je širio znanje o tzv. Pitagorinoj teoremi, ali iskaz teoreme bio poznat vekovima pre pojave Pitagore.[14] Smatrao je da se univerzum kao celina može objasniti matematičkim postupcima. Ovo mišljenje bitno odvaja Pitagorejce od Milećana, koji su tražili smisao univerzuma u vatri, vodi ili beskonačnom. Ova filozofija je bitno uticala na Platona i Galileja.

Pitagorejci su često nudili prilično nategnuta viđenja matematičkih odnosa, na osnovu mističnih pretpostavki, a ne na osnovu logike. Kasniji Pitagorejci su od brojeva stvarali „građevinske blokove” od kojih je sagrađen Svemir. Zasluga koja se može pripisati ovoj školi je razvitak kosmologije u kojoj su Zemlja, Sunce i Mesec sfernog oblika.

Pomicanjem kobilice na monohordu — taj ogled pripisuje se Pitagori — našlo se da visina tona zavisi od dužine žice, tj. da muzički intervali zavise od određenih matematičkih proporcija (Philol. frg. 4, 5, 6; Arist Met. Ι 5, 986 a 29 ss). Doduše, pravi uzrok tonu jesu treperenje žice i vazdušni talasi, kvalitet tona zavisi od brojnih odnosa u treptajima, ali u vreme kad materija i osobine nisu tačno razlikovane, kad su, štaviše, osobine više važile no materija, lako se steklo uverenje da su matematički odnosi i zakoni osnova svemu kad su već u tonu.

Mlađi Pitagorin učenik bio je anatom Alkmeon iz Krotona.

Po njemu su nazive dobili i neki fraktali (drvo i lauta).

Pitagorejstvo[uredi | uredi izvor]

Detaljnije: Pitagorejci

Pitagora je osnovao tajno društvo poznato kao Pitagorejsko bratstvo koje je bilo posvećeno negovanju vrline i izučavanju matematike. Bratstvu i njegovom osnivaču pripisuju se pojedini izumi naučne vrednosti poput čaše umerenosti koja radi po hidrauličkim principima. Koristila se kao disciplinska mera i pokazatelj da je umerenost bitna.

Pitagorejsko bratstvo je imalo veliki uticaj na buduće ezoterijske tradicije, poput masonerije i rozenkrojcerizma (ružokrstaši), okultnih grupa koje su, s početka, takođe izučavale matematiku i tvrdile da su se razvile iz Pitagorejskog bratstva.

Napomene[uredi | uredi izvor]

  • a. ^ „Tačni datumi njegovog rođenja i smrti ne mogu biti precizno određeni, ali, pod pretpostavkom da je istinita izjava Aristoksenusa da je napustio Samos kao bi izbegao Polikratovu tiraniju, u doba kada je imao četrdeset godina, njegovo rođenje bi se moglo datirati u 570. godinu pre nove ere, ili nekoliko godina ranije. Dužina njegovog života je različito procenjnivana u antičko vreme, ali se svi izvori slažu da je doživeo duboku starost, i da je, najverovatnije, umro sa sedamdeset pet ili osamdeset godina.“ William Keith Chambers Guthrie, (1978), A history of Greek philosophy, Volume 1: The earlier Presocratics and the Pythagoreans. str. 173, Cambridge University Press

Референце[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Joost-Gaugier 2006, стр. 143.
  2. ^ Милан Узелац. „Историја филозофије, I”. стр. 12. Приступљено 31. 1. 2021. 
  3. ^ William Keith Chambers Guthrie, (1978), A history of Greek philosophy, Volume 1: The earlier Presocratics and the Pythagoreans, p. 173. Cambridge University Press
  4. ^ Joost-Gaugier 2006, стр. 11.
  5. ^ Celenza 2010, стр. 796.
  6. ^ а б Ferguson 2008, стр. 4.
  7. ^ Ferguson 2008, стр. 3-5.
  8. ^ Gregory 2015, стр. 21-23.
  9. ^ Copleston 2003, стр. 29.
  10. ^ Kahn 2001, стр. 2.
  11. ^ Burkert 1985, стр. 299.
  12. ^ Логос 2017, стр. 14.
  13. ^ Милан Узелац. „Историја филозофије, I”. стр. 12. Приступљено 31. 1. 2021. 
  14. ^ Логос 2017, стр. 102 са напоменом 5. Замисао да је збир квадрата над две краће стране (катете) правоуглог троугла једнак квадрату над најдужом страном (хипотенузом) истог била је позната у првој половини II миленијума пре нове ере у Месопотамији. Исто знање имали су и стари Египћани. Талес из Милета, Питагорин учитељ, посетио је те земље, а после је тамо био и Питагора. Преко њих двојице, само, је пренето раније стечено знање.

Литература[uredi | uredi izvor]

Спољашње везе[uredi | uredi izvor]