Pitagora

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Pitagora
Kapitolinischer Pythagoras adjusted.jpg
Pitagorina bista koja se danas nalazi u Rimu
Datum rođenja oko 570. p. n. e.
Mesto rođenja Samos
Jonija
Datum smrti oko 495. p. n. e.
Mesto smrti Metapont
Polje matematika, muzika, etika, politika, metafizika
Poznat po Pitagorinoj teoremi

Pitagora sa Samosa (grč. Ὁ Πυθαγόρας ὁ Σάμιος, ili samo grč. Ὁ Πυθαγόρας; oko 570. p. n. e. — oko 500 p. n. e.[a]) je bio antički filozof i matematičar, osnivač pitagorejske škole.

Najpoznatiji je po svojoj teoremi o odnosu hipotenuze (c) i kateta (a, b) u pravouglom trouglu (c²=a²+b²).

Biografija[uredi]

Pitagora se rodio oko 569. p. n. e. kao sin Mnesarha, rezača dragoga kamena, na ostrvu Samos. Verovatno je da je po naređenju samskoga tiranina Polikrata putovao u Egipat, da bolje upozna ustanove egipatskih sveštenika (Isocr. Bus. 28). Zbog nesuglasica s Polikratom, a možda i samo zbog odvratnosti prema njegovoj tiraniji, preselio se u Kroton u južnoj Italiji ili Velikoj Heladi, gde su se, otkako je Jonija pod persijskom vlašću počela da opada, stvorila nova središta helenske prosvete i moći.

U Krotonu osnovao je Pitagora moralno-religiozno bratstvo, kome je bio zadatak moralno vaspitanje članova. Kao kakav kaluđerski ili viteški red, ono je imalo svoja pravila i negovalo strog način života (Plat. Resp. 600 Β). Naime, pridržavali su se strogih pravila u ishrani.

Političko mišljenje pitagorejaca bilo je konzervativno-aristokratsko, i zato su ih u toku V veka demokrati više puta gonili, domove im spaljivali i rasturanjem sinedrija uništavali im savez. Te partijske borbe primorale su starog Pitagoru da se preseli u Metapontiju 509. p. n. e., gde je, veoma slavljen i duboko poštovan, i umro 500 p. n. e.

Učenje[uredi]

Pitagora se sam bavio muzikom i matematikom, ali se čini da nije ništa napisao. Učenje koje se vezuje za Pitagoru i njegovu školu razvili su tek njegovi učenici. Među njegovim učenicima bilo je mnogo žena. Čak je i njegova supruga Teona Krotonska bila njegova učenica.

U matematici je uspeo da dokaže Pitagorinu teoremu, iako je ona bila poznata vekovima pre samog dokaza. Smatrao je da se univerzum kao celina može objasniti matematičkim postupcima. Ovo mišljenje bitno odvaja pitagorejce od milećana, koji su tražili smisao univerzuma u vatri, vodi ili beskonačnom. Ova filozofija je bitno uticala na Platona i Galileja.

Pitagorejci su često nudili prilično nategnuta viđenja matematičkih odnosa, na osnovu mističnih pretpostavki a ne logike. Kasniji Pitagorejci su od brojeva stvarali "građevinske blokove" od kojih je sagrađen Svemir. Zasluga koja se može pripisati ovoj školi je razvitak kosmologije u kojoj su Zemlja, Sunce i Mesec svernog oblika.

Pomicanjem kobilice na monohordu — taj ogled pripisuje se Pitagori — našlo se da visina tona zavisi od dužine žice, tj. da muzički intervali zavise od određenih matematičkih proporcija (Philol. frg. 4, 5, 6; Arist Met. Ι 5, 986 a 29 ss). Doduše, pravi uzrok tonu jesu treperenje žice i vazdušni talasi, kvalitet tona zavisi od brojnih odnosa u treptajima, ali u vreme kad materija i osobine nisu tačno razlikovane, kad su, štaviše, osobine više važile no materija, lako se steklo uverenje da su matematički odnosi i zakoni osnova svemu kad su već u tonu.

Mlađi Pitagorin učenik bio je anatom Alkmeon iz Krotona.

Po njemu su nazive dobili i neki fraktali (drvo i lauta).

Pitagorejstvo[uredi]

Pitagora je osnovao tajno društvo poznato kao Pitagorejsko bratstvo koje je bilo posvećeno negovanju vrline i izučavanju matematike. Bratstvu i njegovom osnivaču pripisuju se pojedini izumi naučne vrednosti poput čaše umerenosti koja radi po hidrauličkim principma. Koristila se kao disciplinska mera i pokazatelj da je umerenost bitna.

Pitagorejsko bratstvo je imalo veliki uticaj na buduće ezoterijske tradicije, poput masonerije i rozenkrojcerizma (ružokrstaši), okultnih grupa koje su, s početka, takođe izučavale matematiku i tvrdile da su se razvile iz Pitagorejskog bratstva.

Napomene[uredi]

  • a. ^ „Tačni datumi njegovog rođenja i smrti ne mogu biti precizno određeni, ali, pod pretpostavkom da je istinita izjava Aristoksenusa da je napustio Samos kao bi izbegao Polikratovu tiraniju, u doba kada je imao četrdeset godina, njegovo rođenje bi se moglo datirati u 750. godinu pre nove ere, ili nekoliko godina ranije. Dužina njegovog života je različito procenjnivana u antičko vreme, ali se svi izvori slažu da je doživeo duboku starost, i da je, najverovatnije, umro sa sedamdeset pet ili osamdeset godina.“ William Keith Chambers Guthrie, (1978), A history of Greek philosophy, Volume 1: The earlier Presocratics and the Pythagoreans. str. 173, Cambridge University Press

Spoljašnje veze[uredi]

Literatura[uredi]

  • Peter J. King: Sto filozofa (život i djelo najvećih svetskih mislilaca), Zagreb, 2005.