Protesti u Srbiji 2020—2022.
| Protesti u Srbiji 2020—2022. | |||
|---|---|---|---|
| Deo protesta protiv Aleksandra Vučića | |||
.jpg) | |||
| Datum | 26. april 2020 — 15. februar 2022. (1 godina, 9 meseci, 2 sedmice i 6 dana) | ||
| Lokacija | |||
| Povod | Stariji uzroci:
Noviji uzroci:
| ||
| Ciljevi | Ukidanje policijskog časa i oslobađanje uhapšenih demonstranata | ||
| Metode | Demonstracije, građanska neposlušnost, blokada, internetski aktivizam | ||
| Status | Protesti završeni, ispunjeni pojedini zahtevi demonstranata
Ispunjenje pojedinih zahteva
Reakcije opozicije
| ||
| Strane u civilnom sukobu | |||
| |||
| Vodeće figure | |||
| |||
| Broj | |||
| |||
| Žrtve | |||
| |||
Protesti u Srbiji 2020—2022. godine predstavljali su talas mahom heterogenih i međusobno nekoordinisanih protesta, koji su otpočeli krajem aprila 2020. godine tokom pandemije kovida 19 u Srbiji, a završili se tokom februara 2022. godine.[2] Dana 26. aprila 2020. godine, u 20.05 časova, lupanjem u šerpe i puštanjem glasne muzike, do 21.05 časova, u gradovima širom Srbije otpočeli su protesti zbog zabrane kretanja i šestonedeljnog policijskog časa uvedenih sredinom marta (tzv. Bukom protiv diktature),[9] Početkom maja vlast je ublažila mere zabrane kretanja da bi ih posle nekoliko dana totalno ukinula.[10] Sredinom juna došlo je do recidiva epidemije te je vlast početkom jula vratila pojedine epidemiološke mere što je dovelo do većeg nezadovoljstva građana i do talasa nasilja i masovnih nereda kako u Beogradu tako i širom Srbije.[11] Protesti predstavljaju indirektan nastavak prethodnog talasa javnog nezadovoljstva, koji je definitivno okončan sa izbijanjem pandemije u martu.
Novi talas protesta je karakterisala izrazito veća primena mera represije od strane snaga reda nego u svim prethodnim demonstracijama posle 2000. godine.
Pozadina[uredi | uredi izvor]
Protest protiv diktature i Jedan od pet miliona[uredi | uredi izvor]
Od 2017. do 2020. godine, Srbiju su potresla dva talasa opozicionih protesta, koji nisu rezultirali vidljivijim promenama na političkom nebu zemlje. Protest protiv diktature je faktički trajao nekoliko sedmica na proleće 2017. godine, a izbio je kao reakcija na izbor Aleksandra Vučića za predsednika Srbije, te uslova koji su doveli do tog izbora.
Znatno duže su trajali protesti, koji su bili poznati pod neformalnim nazivom Jedan od pet miliona. Oni su izbili krajem 2018. godine, kao reakcija na fizički napad na lidera Levice Srbije, Borka Stefanovića, a manjim ili većim intenzitetom su se održavali sve do ranih meseci 2020. godine. Oni su vanredno prekinuti 10. marta 2020. godine, zbog izbijanja pandemije virusa korona.[12][13][14]
Redovni parlamentarni izbori 2020. godine[uredi | uredi izvor]
Period pre raspisivanja izbora su obeležili građanski protesti, koji su rezultirali promenama na opozicionom delu spektra i najavama bojkota institucija i izbora po dotadašnjim uslovima, a zatim o pregovori vlasti i opozicije u posredstvu poslanika Evropskog parlamenta, te su izvršene značajne izmene izbornog zakonodavstva. Uprkos tome, znatan deo opozicije je najavio da neće priznavati ove izbore i da ih smatra nelegitimnim[15]. Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić je 4. marta 2020. godine raspisao izbore za 26. april, a od tada su započete da teku zakonom predviđeni rokovi u vezi sa izbornim radnjama[16]. Ipak, usled izbijanja pandemije virusa korona i proglašenja vanrednog stanja, termin njihovog održavanja je pomeren za 21. jun.[17]
Pandemija virusa korona u Srbiji 2020. godine[uredi | uredi izvor]
Pandemija virusa korona 2019/20.[a] proširila se na Srbiju 6. marta 2020.[23][24] Prvi slučaj u Bačkoj Topoli potvrdio je ministar zdravlja Zlatibor Lončar.[25][26][24]
Dana 15. marta 2020, proglašeno je vanredno stanje na teritoriji cele države.[27] Zatvorene su škole i univerziteti, zabranjena masovna okupljanja, a tri dana kasnije uveden je policijski čas, prvi put na teritoriji Srbije posle Drugog svetskog rata.[28] Ministar Zlatibor Lončar je 20. marta 2020. proglasio epidemiju od većeg epidemiološkog značaja.[29] Istog dana je zabeležen prvi smrtni slučaj.[30]
Za potrebe zbrinjavanja pacijenata su formirane brojne privremene bolnice, uključujući i one u objektima kao što su Beogradski i Novosadski sajam i sportski centar Čair.
29. aprila, Narodna Skupština Republike Srbije potvrdila je odluku o uvođenju vanrednog stanja na teritoriji cele Republike Srbije, koje je uvedeno 15. marta, i potvrdila sve uredbe Vlade Republike Srbije koje je donela za vreme vanrednog stanja.
6. maja, Narodna Skupština Republike Srbije ukinula je vanredno stanje koje je doneto 15. marta, uz supotpis predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i predsednice Vlade Republike Srbije Ane Brnabić, ovu odluku je donela i predsednica Narodne Skupštine Republike Srbije Maja Gojković. Vanredno stanje je ukinuto, „policijski čas” prestaje da važi danom objavljivanja odluke o ukidanju vanrednog stanja u Službenom glasniku Republike Srbije. U sklopu epidemije od posebnog epidemiološkog značaja, koja nije ukinuta, ostaju vanredne mere koje su donete u cilju sprečavanja epidemije u Republici Srbiji, neke mere će biti ublažene u zavisnosti od epidemiološke situacije.
Zaključno sa 7. majem, od koronavirusne bolesti obolelo je 9.848 osoba i zabeleženo je 206 smrtnih slučajeva na teritoriji Srbije, dok je broj izlečenih 2.160.
Poziv na protest[uredi | uredi izvor]
Posle 40 dana vanrednog stanja i policijskog časa na društvenim mrežama su usledili su pozivi na proteste zbog rigoroznih mera. Dana 21. aprila je zakazan onlajn sastanak predsednice skupštine Srbije Maje Gojković sa potpredsednicima parlamenta. Dva dana kasnije održan onlajn sastanak predsednice skupštine Srbije Maje Gojković sa potpredsednicima parlamenta i zakazano je zasedanje za utorak 28. april. U petak 24. aprila usledili su pozivi na protest sa prozora, koji bi trebalo da se održi u subotu 25. aprila, ali su se pojavili u Novom Sadu i na sličan protest ali za nedelju 26. aprila na dan kada su trebali da se održe redovni izbori, pozvala je i Inicijativa "Ne da(vi)mo Beograd".
U prvom, anonimnom pozivu za subotu u 20:30, koji je odštampan na malom komadu papira sa crtežom šerpe, zavarivača i pištaljkom i natpisom "Prosvjed kroz prozor", nema objašnjenja zbog čega se organizuje protest, već samo poruka "Zaustavi stranke". Ne trebaju nam predstavnici. " Ovi papiri sa pozivnicom su tokom noći razbacani po trotoarima u centru Novog Sada, a takođe su bacani u kutije građana.
U drugom pozivu koji je danas uputila Inicijativa „Ne utapimo Beograd“ građani Srbije su pozvani da „kroz prozor ili balkon u nedelju, pet minuta nakon aplaudiranja podrške u 20:00 sati, pokažu da nisu podložni diktaturi“. Pozvali su građane da prave buku puštajući muziku, pušući pištaljkama ili trubeći, udarajući šerpe ili protestujući na bilo koji drugi način[31].
Tok 2020[uredi | uredi izvor]
April — Maj[uredi | uredi izvor]
Lupanje u šerpe i buka iz stanova 26. april — 6. maj[uredi | uredi izvor]
Dana 26. aprila, prema svedočenjima sugrađana, veliki broj građana Beograda se odazvao pozivu inicijative "Ne davimo Beograd" da se pravi buka protiv diktature nakon aplauza za medicinske radnike i druge koji moraju da rade u vanrednom stanju. Građani su s prozora i terasa tukli šerpe, zviždali, puštali muziku i bacali razne parole protiv vlasti, a u nekim delovima su se čuli i petardi. Isto veče veliki broj građana Niša noćas u 20 sati i pet minuta bukovao je sa svojih terasa i prozora, javlja naš dopisnik. Nišlije su lupali po šerpama, duvali u pištaljke, puštali muziku i bacali petarde. I Novosađani su zvižducima podržavali poziv na akciju "Bukom protiv diktature", udarali po šerpama, bacali petarde, puštali glasnu muziku. Građani Užica, nakon što su zdravstveni radnici podržali aplauzom, protestovali protiv režima u Srbiji. U 20.05, sa prozora, balkona i terasa u pojedinim delovima Užica, čula se „Uaaa Vučić“ i druga vika protiv vlade i šefa države, uz nekoliko minuta buke i udaranja po loncima i duvanja u pištaljke. Protesti su održani i u Boru[1]. Protesti su narednih dana se proširili na gradove širom Srbije. Građani Beograda, Novog Sada, Niša i drugih gradova u Srbiji i sledeće veče su se pridružili akciji "Podigni glas: buka" na svojim balkonima i prozorima, nakon tradicionalnog aplauza za medicinske radnike koji se bore sa koronavirusom, povici, zvižduke, trube i udaranje šerpama[32]. Grupa ljudi okupljena oko udruženja „Susjedi iz Dorćolu“ okupila se 28. aprila na uglu ulica Venizelosova i Gundulićev venac tokom zabrane kretanja, protestujući protiv izgradnje trolejbuske mreže, koja je nastavila tokom vanrednog stanja. Na licu mesta je bilo i nekoliko policijskih vozila. Niko od građana nije priveden, ali ih je policija snimila. Okupljeni građani protive se radovima koji se izvode tokom „policijskog sata“ i noći, koji su započeli 27. aprila. U saopštenju Udruženje građana "Komšije iz Dorćolu" upozorilo je javnost da se građevinski radovi na izgradnji trolejbuske mreže u Donjem Dorćolu izvode tokom policijskog sata i da nadležni organi odbijaju da zaštite građane ovog dela Beograda koji se protive izgradnji[33]. Dana 29. aprila, akcija je održana četvrtu noć zaredom u 20.05, nakon tradicionalnog aplauza kojim su izrazili podršku medicinskim radnicima. Građani su protestovali u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i drugim gradovima. U opštini Novi Beograd, akcija je bila bučnija i duža nego prethodnih noći, građani su zviždali, udarali po šerpama, igrali zvečke, bacali petarde i skandirali "Ua" vladajućem režimu. Osim zviždanja i udaranja šerpama, Voždovac je stvarao buku svirajući glasnu muziku[34]. Protesti sličnog koncepta nastavljeni su i narednih desetak dana do ukidanja vanrednog stanja[35][36].
Kontraprotesti pristalica vlasti i navijačkih grupa po gradskim soliterima[uredi | uredi izvor]
Dana 29. aprila, nakon protesta građana koji su lupajući po šerpama, glasnom muzikom i petardama izrazili svoje nezadovoljstvo akcijom "Buka protiv diktature", prvi put u 20.30 sati koji su želeli da podrže srpske vlasti. Na Banjici i nekim drugim delovima Beograda u 20.30 sati bili su vatrometi, dovikivali su podrška vladajućeg bloka i predsednika Aleksandra Vučića, a na krovovima nekih zgrada i terasa bio je postavljen jak ozvučenje. Protivnici i pristalice vlade večeras su pucali jedni na druge u Novom Sadu preko terasa i prozora svojih stanova, emitujući i slali razne poruke. Poslanik Srpske napredne stranke (SNS) Vladimir Đukanović pozvao je danas na ovu akciju podrške vlastima, a bilo je i poziva na društvenim mrežama[37].
Ukidanje vanrednog stanja, nastavak predizborne kampanje i radikalizacija protesta[uredi | uredi izvor]
Izlazak na ulice i incidenti ispred predsedništva i skupštine 7—9. maj[uredi | uredi izvor]
30. aprila, predstavnici opozicije, koji su se zalagali za bojkot izbora, izjavili su iz protesta ispred Skupštine Srbije da su bili tamo jer su tokom vanrednog stanja kršena prava građana, jer su stvorene podele među ljudima i zato što se Ustav i zakoni ne odnose na sve. Možete platiti huligane, ali sami građani lupaju u šerpe, rekao je vođa SSP Dragan Đilas tokom čijeg govora se pojavila grupa građana i skandirala protiv njega i ovog skupa. Došlo je do koškanja između dve grupe, ali sve se smirilo malo posle 19 sati. Iako je zabrana stupila na snagu u 18 časova, lideri i članovi Saveza za Srbiju, Pokreta Slobodnih građana, Socijaldemokratske partije i grupa građana seli su ispred zgrade parlamenta, protestujući protiv neustavnog vanrednog stanja i mera zabrane kretanja za građane Srbije. Predsednik Pokreta za promene Janko Veselinović rekao je ranije da građani nisu pozvani na protest, ali se pojavila grupa ljudi koja ih podržava. Predsednik Pokreta slobodnih građana Sergej Trifunović rekao je da su svi okupljeni večeras, „koji predstavljaju ono što je opozicija u Srbiji“, pozvali građane da od samog početka ostanu kod kuće, da se brinu o sebi i svojim voljenima i da, u otvorenom pismu vlastima, koji je dostupan - da se uspostave centri za pomoć onim građanima kojima je to potrebno. Predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas rekao je da su podržali rigidne i teške mere. Ali Srbija je zemlja koja ima najviše zaraženih u regionu, u smislu broja na milion stanovnika, rekao je on i ocenio da se najstrože mere nisu pokazale, a mnogi su uvedene prekasno[38]. Dana 6. maja Narodna skupština Republike Srbije je ukinula vanredno stanje koje je uvela vlada 15. marta zbog pandemije virusa korona. Sledećeg dana 7. maja nakon formalnog isteka policijskog časa uveče u Pionirskom parku kod zgrade Predsedništva održan je protest u organizaciji Građanskog otpora. Protest je počeo pesmom "A sad adio", a okupljeni su aplauzom u 20 časova pozdravili medicinske radnike i pustili kompoziciju "Marš na Drinu" u čast preminulim lekarima u borbi protiv koronavirusa. Zatim su počeli da duvaju u pištaljke, lupaju u šerpe, udaraju u bubnjeve i uzvikuju: "Vučiću lopove" i "Vučiću odlazi". Prisutnima se obratio aktivista Građanskog otpora Srđan Milivojević koji je pozvao okupljene da naprave lanac oko zgrade Predsedništva. Među onima koji su došli da iskažu nezadovoljstvo su profesori Čedomir Čupić, Biljana Stojković, Dušan Petričić, Zoran Lutovac, Borko Stefanović, Marinika Tepić, Janko Veselinović, Dragan Đilas i Boško Obradović. Neki od učesnika preskočili su metalnu barikadu ispred Predsedništva i pokušali da dođu do svečanog ulaza u zgradu, ali su ih policajci u civilu zaustavili i legitimisali. Među onima koji su preskočili ogradu bio je i lider Dveri Boško Obradović, koji je na stepeništu ispred ulaza u Predsedništvo poručio: "Srbija se umirit ne može". Najveći deo okupljenih građana razišao se oko devet sati, a ostale su manje grupe ljudi[39]. Sutradan 8. maja, predsednik Dveri Boško Obradović, nekoliko poslanika i simpatizeri stranke oko 10h "blokirali" su stepenište na ulazu u Skupštinu Srbije, a u jednom trenutku došlo je i do guranja Obradovića i ministra zdravlja Zlatibora Lončara koji je dolazio na sednicu. Marjan Rističević iz gužve izašao bez sakoa. Policija privela 15 osoba zbog incidenta. Predsednik Vučić zatražio od svih političara i građana da najoštrije osude incident ispred parlamenta, koji je ocenio kao fašističko divljanje Boška Obradovića i Saveza za Srbiju.Boško Obradović je incidente koje su poslanici Dveri pravili ispred i u holu Skupštine nazvao "ustankom protiv vlasti", a svoje poslanike je nazvao pobunjenim ljudima. Posle nereda koje su izazvali, Obradović je novinarima rekao da poziva građane širom Srbije na proteste, odnosno da sutra u 19 časova dođu na gradske trgove u svim opštinama i gradovima svojim vozilima, da formiraju kolone i protestuju do 20.05 časova. Pošto su pred kamerama pocepali lažne novčanice od 100 evra, Obradović je rekao da na taj način poručuju vlasti i predsedniku Srbije da oni nisu na prodaju već "pobunjeni ljudi". Obradović tvrdi da vlast svaki dan izvodi "državni udar", a u prilog tome naveo je izmene dva izborna zakona koja su danas na dnevnom redu parlamenta, i to 45 dana pre izbora. Obradović je nakratko prekinuo konferenciju za novinare, jer je u tom trenutku u zgradu ulazio lider LDP-a Čedomir Jovanović kome su pristalice Dveri počele da viču: "Izdao si Kosovo, pogledaj se na šta ličiš, kradeš nas 20 godina". Lideru radikala Vojislavu Šešelju okupljeni su vikali "ua". Dobacivanja je bilo i u samom parlamentu, pa je poslanica Dveri Marija Janjušević poslaniku SNS-a Milovanu Drecunu, dok se u holu registrovao da je stigao na sednicu, dovikivala u lice da je izdajnik i da je izdao Kosovo. Koalicija "Za kraljevinu Srbiju" saopštila je da je dvadesetak pristalica Dveri, na čelu sa Boškom Obradovićem fizički i verbalno napalo i predsednika POKS-a i narodnog poslanika Žiku Gojkovića i zatražila kaznu za odgovorne. U Skupštini Srbije počela je sednica, na čijem su na dnevnom redu izmene zakona o izboru poslanika i o lokalnim izborima, a na početku predsednica parlamenta Maja Gojković osudila je ponašanje Boška Obradovića i njegovih pristalica. Predsednik Aleksandar Vučić ocenio je incident ispred parlamenta kao fašističko divljanje Boška Obradovića i Saveza za Srbiju.
Istoga dana na Trgu republike održan je protest pod nazivom "Bojkot sistema", na koji su pozvali Srđan Nogo, bivši član Dveri, i novinar i vlasnik Tabloida Milovan Brkić. Oni koji su se odazvali njihovom pozivu nosili su srpske zastave, nacionalna i verska obeležja, skandirali "Vučiću Đilase" i nosili transparent sa tim natpisom, a nekoliko njih se popelo na spomenik knezu Mihailu gde je razvilo transparent na kome piše "Bojkot sistema". Ispred spomenika parkirali su automobil iz kojeg su sa zvučnika puštali Bože pravde, pesme o Kosovu i Metohiji… Zatim su od Trga prošetali preko Terazija do Doma Narodne skupštine, gde su vikali "nećemo migrante", "nećemo izbore". Na čelu kolone bio je postavljen transparent "Bojkot sistema" i "Ne damo Srbiju". Srđan Nogo je rekao da je siguran da je velika većina građana za promenu sadašnjeg sistema, ali nije precizirao šta je alternativa. Poručio je da svi političari treba ideje za koje se zalažu "da stave na papir kao svoju izjavu" i da za nju garantuju svojim potpisom. Dok su poslanici Vladimir Đukanović i Vladimir Marinković izlazili uz parlamenta, okupljeni su krenuli ka njima, ali nije došlo do incidenta. Potom su krenuli do Predsedništva, gde, kažu, završavaju protest iznošenjem zahteva[40]. Narodni poslanik i bivši član Dveri, Srđan Nogo i pokret "Nema predaje Kosova i Metohije", održali su sledeći dan protest ispred RTS-a u Takovskoj ulici. Oni su zatražili odlaganje izbora[41].
Štrajkovi glađu čelnika opozicije i vlasti 10—20. maj[uredi | uredi izvor]
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić najavio je 4. maja, nakon sastanka sa predstavnicima devet političkih lista koje su najavile učešće na izborima, da će parlamentarni i lokalni izbori u Srbiji biti održani 21. juna. Vučić je tom prilikom istakao da su izbori demokratsko pravo i najviši interes građana i države Srbije da izaberu Skupštinu i druge organe vlasti, i poručio da će se u vezi sa izbornom kampanjom slušati preporuke struke. On je naveo da će u sredu 6. maja, ako sve bude kako se očekuje, Skupština Srbije ukinuti vanredno stanje, te se postavilo pitanje održavanja izbora, koji su prvobitno bili raspisani za 26. april, pa odloženi zbog epidemije COVID-19. Predsednik je preneo da je prihvatio predlog pojedinih političkih stranaka koje su tražile da imaju 38 dana za izbornu kampanju do održavanja izbora, tako da će se parlamentarni i lokalni izbori u većem broju opština održati 21. juna[42]. Skupština Srbije usvojila je 10. maja izmene i dopune izbornih zakona i Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. Ključna novina je da će potpise za izbor poslanika moći da overavaju i opštinske i gradske uprave i sudovi u mestima gde nema javnih beležnika. Međutim, rasprava o amandmanima u skupštinskoj sali ostala je u senci događaja na skupštinskim stepenicama. Samostalni poslanik Miladin Ševarlić najavio je da će započeti štrajk glađu zbog, kako je preneo novinarima, nemogućnosti da pridobije poslanike u Skupštini da raspravljaju o "povredama teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije i nepoštovanje Rezolucije 1244". Lider Dveri Boško Obradović pridružio se Ševarliću u štrajku. Pre nego što je krenuo Ševarlićevim putem lider Dveri je saopštio da ne pristaje na pasivan bojkot izbora, da njegov pokret zato neće u trku za junske izbore, ali hoće u kampanju za neke buduće. Šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke Aleksandar Martinović izjavio je da on i njegova partijska koleginica Sandra Božić odlučili da stupe u štrajk glađu zato što smatraju da je došao čas da tužilaštvo i sudstvo u Srbiji reaguju na, kako je rekao, fašističke ispade Boška Obradovića i na sve što se radi u režiji Dragana Đilasa nekoliko godina. Aleksandar Martinović je novinarima ispred Doma Narodne skupštine rekao da tužilaštvo mora da reaguje kada "na zemlju bacite narodnog poslanika Marijana Rističevića, šutirate ga u glavu, nanesete mu teške telesne povrede, a onda kažete da je Rističević imao nož, a pri tom znate da nije imao nož već ključeve od automobila". Dodao je da su većinu tužioca i sudija u Srbiji birali ljudi poput Dragana Đilasa, koji ih kako kaže, kontroliše. Martinović je naveo da se obraća i u ime svih građana koji žele da Srbija bude normalna i pristojna država u kojoj se ljudi na ulici ne tuku, u kojoj se ne tuku politički protivnici i neistomišljenici, nego se sa njima razgovara u parlamentu. Po podne se ispred Doma Narodne skupštine okupila grupa građana a policija je formirala živi zid kako ne bi došlo do kontakta okupljenih i nekog od poslanika koji i dalje štrajkuju na stepeništu. U međuvremenu su ispred skupštine stigli lider SZS Dragan Đilas kao i Borko Stefanović da bi razgovarali sa Boškom Obradovićem. Oni su otišli a Obradović je nastavio štrajk. Zatim je konferenciju za novinare održao Aleksandar Martinović. Najavio je da će štrajkovati glađu sve dok tužilaštvo ne reaguje povodom napada na Marijana Rističevića. Kako je rekao, zamolio je koleginicu Sandru Božić da odustane od štrajka, ali ona to ne želi. Ispred parlamenta su se okupile pristalice SNS-a i Dveri[43][44]. Sutradan ujutru 11. maja, samostalni poslanik Miladin Ševarlić izjavio je da će razmisliti da li će nastaviti štrajk glađu, koji je započeo juče ispred Skupštine Srbije, jer su, kako kaže, drugi poslanici "plagirali" njegov čin. Postavio je i pitanje da li je naslov intervjua ruskog ambasadora Aleksandra Bocan-Harčenka u Politici zaista njegov ili je taj intervju zloupotrebljen da bi se objavio takav naslov i to baš na Dan pobede nad fašizmom[45]. Posle podne Ševarlić je odlučio da prekine štrajk glađu, koji je započeo prethodni dan ispred Skupštine Srbije. Ševarlić smatra da pitanja koja su ti poslanici pokrenuli - incident sa napadom na poslanika Marjana Rističevića i nastavak izbornog procesa, nisu značajni kao što je, prema njegovoj oceni, nacionalno pitanje Kosova i Metohije. Dodao je da je važno da građani znaju kakav je stav svih političkih partija po pitanju Kosova i Metohije i ponovio da ne postoji zemlja koja bi se odrekla 12 odsto svoje teritorije, po bilo koju cenu. Rekao je i da će nastaviti da insistira na tom pitanju i van Skupštine Srbije. Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković danas oko 11 sati izašla je iz zgrade parlamenta i obišla Martinovića, Božićevu i Ševarlića. Gojković je prvo prišla Ševarliću, koji je jutros najavio da razmišlja da prekine štrajk. Predsednica Skupštine zatim je prišla i porazgovarala sa poslanicima SNS, Aleksandrom Martinovićem i Sandrom Božić. Gojković nije prilazila lideru Dveri Bošku Obradoviću, koji je, inače, trenutno ispred skupštine u društvu jednog od lidera SzS Janka Veselinovića. Ona se zatim vratila u zgradu Doma Narodne skupštine. Iz parlamenta je najavljeno da će Gojković održati pres konferenciju u podne. Uveče ispred Skupštine Srbije su i pripadnici Žandarmerije, koji su oko 18.35 sati došli i rasporedili se tako da razdvajaju pristalice Srpske napredne stranke i pokreta Dveri, koji ispred parlamenta daju podršku šefu poslaničke grupe SNS Aleksandru Martinoviću i poslanici te stranke Sandri Božić, odnosno predsedniku pokreta Dveri Bošku Obradoviću u štrajku. Između te dve grupe je nekoliko metara praznog prostora u kojem su isključivo pripadnici Žandarmerije, javlja izveštač Tanjuga sa lica mesta. Simpatizeri SNS uzvikuju "Aco Srbine", "Boško fašisto" i "Đilase lopove", a tu je i manji broj okupljenih koji pružaju podršku predsedniku Dveri Bošku Obradoviću, koji uzvikuju "Boško Srbine". Prema nezvaničnim najavama, očekuje se da će oko 19 sati doći veća grupa pristalica Srpske napredne stranke, koji daju podršku Martinoviću i Sandri Božić,koji od juče štrajkuju glađu zbog nepostupanja tužilaštva u slučaju Marijana Rističevića, koga je u petak ispred Skupštine Srbije napala grupa pristalica Boška Obradovića. Pored Martinovića i Sandre Božić ispred parlamenta su i poslanici SNS-a Veroljub Arsić, Igor Bečić, Blagomir Orlić, Vladimir Đukanović, Aleksandar Marković, ali i socijalista Đorđe Milićević. Na stepeništu, preko puta naprednjaka, i dalje je Boško Obradović popodne u društvu stranačke koleginice Marije Janjušević. Podršku poslanicima SNS-a danas su dali i ministar Zoran Đorđević i direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić, koji su ih obišli. Ispred parlamenta bila je prisutna i policija, a građani se nalaze iza ograde koja je i danas ispred parlamenta. Sve veći broj građana se okupljao u Pionirskom parku, preko puta zgrade Skupštine. Savez za Srbiju izrazio je danas zabrinutost za zdravlje Boška Obradovića, uz razumevanje za, kako navode, njegov lični čin borbe za bojkot izbora 21. juna, ali je vazno, kažu, da se Obradović sačuva za dalju borbu protiv vlasti. Predsedavajući Saveza za Srbiju Janko Veselinović potpisuje saopštenje u kojem se takođe "iskazuje nužnost jedinstva svih opozicionih stranaka, pokreta, intelektualaca ali i svih građana" u borbi za bojkot ovih izbora i za slobodne izbore i slobodne medije. Predstavnici Pokreta "1 od 5 miliona" odneli su vodu Obradoviću i Aleksandru Martinoviću, uz poruku Tee Vukadin da su svojom političkom agendom "poklopili" i obesmislili Ševarlićev štrajk i da obojicu vide kao deo istog sistema koji treba promeniti. Predsednik Pokreta socijalista Aleksandar Vulin rekao je danas da će, ako Dragan Đilas počne štrajk glađu, početi i on, i sve vreme biti uz njega. Predsednik Dveri Boško Obradović noć je proveo u Skupštini Srbije, za razliku od poslanika Martinovića i Božić, koji su jutro sačekali ispred parlamenta, na stepenicama na kojima su drugi dan štrajkovali. Obradović je oko 6:40h ujutru izašao ispred zgrade parlamenta. On je sinoć nešto posle ponoći ušao u zgradu Narodne skupštine, a pre toga potpredsednica Dveri Marija Janjušević donela je Obradoviću jastuk i ćebe, koje je unela u skupštinu, a potom i vreću za spavanje. Martinović i Božić su sve vreme bili na stepeništu, a veći deo noći ispred je bio i samostalni poslanik Miladin Ševarlić, koji je povremeno, na neko vreme ulazio u zgradu, ali se vraćao na stepenište[46][47]. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na konferenciji zamolio učesnike izborne trke da kampanja protekne bez nasilja i da se pokaže puno poštovanje za političke protivnike i one koji misle drugačije, bez obzira na kojoj se strane nalaze. Rekao je da se ispred Skupštine održava skup pristalica SNS-a i pokreta Dveri. Istakao je da prebrojavanje nije potrebno, već jedinstvo i zajedništvo. Naglasio je da će svi koji budu pravili nerede, bez obzira kojoj stranačkoj opciji pripadali, biti procesuirani. Pozvao je sve političke aktere da uzmu učešće na izborima i poželeo im fer demokratsku kampanju[48]. Ispred zgrade Skupštine Srbije žandarmerija je razdvojila pristalice Srpske napredne stranke i manju grupu ljudi koji su došli da podrže lidera Dveri Boška Obradovića. Poslanik SNS-a Aleksandar Martinović rekao je da će njegova koleginica Sandra Božić poslušati poziv predsednika Srbije i prekinuti štrajk glađu. Lider SSP Dragan Đilas apelovao je na razgovore. Pristalice SNS-a razišle su se nakon što su Martinović i grupa poslanika naprednjaka sišli da ih pozdrave, a kasnije su se i pristalice SZS-a razišle. Obradović je rekao da će nastaviti štrajk glađu. Pristalice SNS su, između ostalog, uzvikivale "Aco Srbine" i "Boško fašista". Obradovića su podržali njegovi prijatelji i poznanici iz Čačka. Bili su okruženi pristalicama naprednjaka, a među njima su bili i pripadnici žandarmerije. Ponovio je da probleme u kojima se nalazimo treba prevazići i da političku krizu treba rešiti "normalnim dijalogom". U jednom trenutku Obradović se spustio sa stepenica do ljudi koji ga podržavaju u trenutku kada je došao lider Partije slobode i pravde Dragan Đilas, kao i drugi članovi Saveza za Srbiju. Grupa ljudi je došla sa njima. Vođa Dveri uzeo je zastavu Srbije i mahnuo je s stepenica ispred ulaza u parlament[49]. Tokom večeri 11. maja ispred Narodne skupštine izbio je incident kada je neko od okupljenih fizički napao, kako su prenijeli mediji, aktivistkinju Demokratske stranke. Njegov pokušaj fizičkog obračuna ubrzo je eskalirao u grupnu borbu, koja je završila istom brzinom. Incidentu je prethodila svađa i razmena psovki. U međuvremenu, taj čovek je identifikovan i priveden na ispitivanje[50]. Oko 21h građani koji su se okupili ispred Skupštine Srbije kako bi pružili podršku poslanicima koji štrajkuju – s jedne strane pristalice Srpske napredne stranke, a sa druge pokreta Dveri – razišli su se sa platoa[51]. Sledećeg dana Aleksandar Martinović je prekinuo štrajk glađu nakon što je Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo da je preduzelo dokazne radnje kako bi se utvrdilo da li je bilo elemenata krivičnog dela Nasilničko ponašanje, 8. maja ispred Narodne skupštine kada je lider Dveri Boško Obradović fizički nasrnuo na poslanika SNS Marjana Rističevića[52]. Štrajk glađu nastavio je lider Dveri Boško Obradović, koji je do ponoći bio na skupštinskom stepeništu, a noć je proveo u poslaničkim prostorijama. Posle podne mu se pridružio Ivan Kostić[53]. Lideri Dveri Boško Obradović i Ivan Kostić su 20. maja prekinuli štrajk glađu nakon molbe mitropolita Crnogorsko-primorskog Amfilohija i nakon konsultacija sa stranačkim kolegama i lekarima[54].
Uvođenje novih epidemioloških mera i nova radikalizacija protesta[uredi | uredi izvor]
Od 17. juna u Srbiji se beleži nagli skok novoobolelih ljudi od virusa COVID-19 sa 54 na 94. U Srbiji su 20. juna (dan pre izbora) u poslednja 24 sata potvrđena takođe 94 nova slučaja koronavirusa, a jedna osoba je preminula. U Srbiji je naredni (izborni) dan potvrđen 91 novi slučaj zaraze koronavirusom, a jedna osoba je preminula[55]. Epidemiolog doktor Predrag Kon upozorio je 22. juna na svom Fejsbuk profilu da je epidemiološka situacija u Beogradu ponovo preteća i da se zbog povratka studenata svojim kućama u julu pretnja može proširiti po čitavoj Srbiji. Epidemiolog Predrag Kon je napisao na Fejsbuku da je do pogoršanja epidemiološke situacije došlo posle 5. juna, kada je na javnim okupljanjima dozvoljeno prisustvo 1.000 ljudi, nakon čega su ograničenja potpuno ukinuta[56]. Narednog dana 23. juna, imunolog i član Kriznog štaba, doktor Srđa Janković, kaže za RTS da to što se održava broj novoobolelih iz dana u dan pokazuje da je koronavirus i dalje tu i da bi trebalo malo stegnuti obruč oko virusa. Danas je sastanak Kriznog štaba, a Janković očekuje da mere koje su na nivou preporuka, uključujući nošenje maski, držanje distance i maksimalni broj ljudi koji može da se okupi – pređu u zakonsku snagu. Srđa Janković je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, naveo da je potencijalno zabrinjavajuća situacija što se broj zaraženih na dnevnom nivou približava broju sto. Na pitanje kako smo došli opet do broja od skoro sto obolelih dnevno, Janković kaže da se to svi pitaju, jer su očekivali kraj epidemije. Do početka jula broj novoobolelih se popeo na 14564 dok se broj preminulih povećao na 277 od početka epidemije. Dana 1. jula, Vanredna situacija je proglašena u Novom Pazaru, Tutinu, Vranju i Kragujevcu, a Užice i Beograd su doneli posebne mere. Epidemiolozi su poručili građanima da nose maske i drže fizičku distancu[57].
Studentski protesti 2. i 3. jula protiv zatvaranja studentskih domova i pomeranja ispitnih rokova[uredi | uredi izvor]
Studenti iz više studentskih domova u Beogradu okupili su se 2. jula ispred Skupštine Srbije kako bi izrazili nezadovoljstvo zbog najave o zatvaranju studentskih domova, iako je naknadno dogovoreno da do toga ipak neće doći. Studenti su u protest krenuli zbog najave predsednika Vučića koji je ranije večeras za RTS rekao da će jedna od mera, kako bi se zaustavilo širenje koronavirusa, biti i zatvaranje svih studentskih domova u Beogradu. To je izazvalo burnu reakciju studenata u Beogradu, koji su domove morali da napuste i tokom vanrednog stanja. Oni su posle najave Vučića protestovali u Studentskom gradu, ispred 4. aprila, doma "Penezić" na Zvezdari, uzvikujući "Nećemo kući". Usledio je razgovor studentskih predstavnika sa predsednikom Vlade Srbije nakon čega je odlučeno da će studenti ipak ostati u domovima, ali uz posebne mere. Studenti su se sa Novog Beograda uputili u protestnu šetnju sve do Skupštine Srbije, gde su im se pridružile kolege iz više drugih domova kako bi izrazili nezadovoljstvo zbog najavljene, pa povučene, odluke o zatvaranju domova. Najavili su novo protestno okupljanje za naredni dan u 10.00 na Platou ispred Filozofskog fakulteta i zatražili da im se obrati ministar prosvete. Takođe, zahtevali su da im se dostavi zvanična odluka da domovi neće biti zatvoreni[58]. Sledećeg dana 3. jula, grupa studenata okupila se na platou ispred Filozofskog fakulteta odakle su zatražili od Vlade i resornog ministarstva da ostanu u studentskim domovima do kraja akademske godine, a ne do kraja ispitnog roka. Okupljeni studenti su se razišli nakon što su dobili uveravanje da će njihovi zahtevi biti ispunjeni. Pored zahteva da ostanu u studentskim domovima do kraja akademske godine, a ne do kraja ispitnog roka, okupljeni studenti tražili su i besplatno testiranje i lečenje za sve studente, dodatni rok za studente zaražene koronavirusom, kao i ostavku uprave Studentskog parlamenta. Prvobitno, studenti su planirali da odu do Vlade Srbije kako bi premijerki predali svoje zahteve, ali su odustali od toga nakon što im se obratila rektorka Beogradskog univerziteta Ivanka Popović. Popovićeva je rekla da je tu da podrži studente i da je raniji dogovor sa ministarstvom prosvete bio da se realizuje julski ispitni rok do kraja, na šta su studenti reagovali povicima "celo leto, celo leto". Nakon obraćanja rektorke, Radić je pozvao kolege da se raziđu, jer su iz Vlade Srbije dobili uveravanje da će njihovi zahtevi biti ispunjeni. Dok su se studenti okupljali na platou, preko megafona su im se obratili predstavnici Studentskog fronta, na šta je Radić reagovao i rekao da ta grupa ne predstavlja studente i da su oni politička organizacija. Radić je naveo i da ne želi da se protesti studenata politizuju. U međuvremenu, ministar Mladen Šarčević rekao je da je dogovoreno da se studentski domovi neće zatvarati. Studentski parlament Beogradskog univerziteta saopštio je da je sa ministrom prosvete Mladenom Šarčevićem dogovoreno da studenti neće biti iseljeni iz domova, kao i da će oni koji su pozitivni dobiti priliku da dodatno polažu ispite[59]. Rektorka Ivanka Popović izjavila je 8. jula za Tanjug da je Senat potvrdio nameru da svi fakulteti Univerziteta u Beogradu organizuju dopunske rokove, kako bi svi studenti mogli da pokažu svoje znanje. Studenti koji su bili zaraženi neophodno je da se prijave prodekanima za nastavu ili svojim studentskim predstavnicima na fakultetima kako bi mogli da se organizuju dodatni rokovi. Popovićeva je naglasila da je u ovom trenutku najvažnije da fakulteti završe upis, ali i da se julski ispitni rok privede kraju. Kako kaže, fakulteti su preduzeli sve mere zaštite te su studenti u visokoškolskim ustanovama zaštićeniji nego u drugim prostorima. Upitana kada će biti dopunski ispitni rok, ona je rekla da je ta odluka na fakultetima i da u ovom momentu ne može da kaže kada bi to bilo, ali da se zna da školska godina traje do 30. septembra i da dopunski rok mora pre toga da se realizuje. Predstavnici Studentskog parlamenta zadovoljni su zaključkom Senata i kažu da su za sada svi njihovi zahtevi ispunjeni. Student prorektor Jagoš Stojanović rekao je da će dodatni ispitni rok biti usvojen na svim fakultetima, ali i da će zaraženi dobiti dodatnu šansu da polažu ispite koje su propustili[60].
Julski neredi[uredi | uredi izvor]
7. jul[uredi | uredi izvor]
Utorak 7. jul 2020. godine je od početka epidemije koronavirusa zabeležen kao najteži dan za Srbiju sa 13 preminulih osoba i više od 120 ljudi na respiratorima. U obraćanju naciji predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da situacija najalarmantnija u Beogradu zbog čega je od sutrašnjeg dana najavio zabranjeno svako javno okupljanje za više od pet ljudi, a od petka do ponedeljka i policijski čas. Predsednik Srbije je rekao da će se odrediti sati za šetnju penzionera, majki sa malom decom i kućnih ljubimaca tokom policijskog časa. Naveo je da će policijski čas najverovatnije biti na snazi od petka u 18 časova do ponedeljka u 5 ujutru, a da bi on voleo, ukoliko se sa tim složi Krizni štab, da to važi i za celu Srbiju.[61] Građani, nezadovoljni zbog najavljenih mera, u večernjim satima okupili su se ispred Skupštine Srbije protestujući zbog najavljenog uvođenja policijskog časa. Učesnici protesta su blokirali saobraćaj na raskrsnici Trga Nikole Pašića i Takovske ulice. Jedna grupa učesnika protesta sukobila se sa policijom na vratima Skupštine Srbije, nakon čega su uspeli da uđu u hol parlamenta. Policija je intervenisala i izbacila demonstrante iz skupštinske zgrade u kojoj je nakratko ostao samo političar Srđan Nogo. Policija je upotrebila suzavac da bi rasterala grupe demonstranata koji su izazivali nered, gađali policiju čvrstim predmetima poput limenki i flaša. Demonstranti su, potom, dugo stajali na stepeništu pokušavajući da prođu kordon i uđu u parlament. Posle više bačenih suzavaca su se pomerili ka Pionirskom parku.[62] Nakon što su se sukobili sa policijom ispred skupštine Srbije demonstranti su ispred glavne Pošte u Beogradu zapalili policijska vozila. Tri policijska automobila zapaljena su ispred zgrade Pošte u Takovskoj ulici. Vatrogasci su ugasili vatru. Demonstranti se nisu povlačili do duboko u noć već su samo sabijeni ka sporednim ulicama i u okolnim delovima parka oko Skupštine. Skandirali su i uzvikivali parole protiv vlasti. Na policiju su bacili baklje, a reagovao je i konjički odred policije oko ponoći. Demonstranti su pokušavali da se ponovo organizuju i odu do zgrade Doma narodne skupštine.[63] Više desetina ljudi je tokom nereda povređeno. Zapaljeno je pet policijskih vozila, povređena su tri konja. O neredima u Beogradu izvestile su i svetske agencije. Manja okupljanja su 7. jula održana i u Novom Sadu i Kragujevcu.[64][65][66]
8. jul[uredi | uredi izvor]
Sledećeg dana, građani nezadovoljni epidemiološkom situacijom i radom aktuelne vlasti su protestovali širom Srbije. Iako su u prestonici protesti počeli mirno, policija je reagovala nakon što su je demonstranti gađali dimnim bombama, flašama i bakljama. Napadnute su ekipe RTS-a u Novom Sadu i Nišu. Okupljanje građana je počelo na Platou ispred Filozofskog fakulteta, a obratio im se Predsednik Pokreta za preokret Janko Veselinović, koji je pročitao četiri zahteva. Prvi zahtev je hitno imenovanje novog "depolitizovanog Kriznog štaba", a drugi se odnosi na funkcionere MUP-a i druge rukovodioce koji su "primenili brutalnu silu nad građanima koji su iskazali svoj revolt". Tražili su i hitno puštanje uhapšenih građana i informacija o stanju povređenih, kao i objektivno izveštavanje RTS-a o zahtevima i protestima pobunjenih građana. Na protestu su bili i Dragan Đilas, Boško Obradović, Zoran Lutovac, Vuk Jeremić, Miroslav Aleksić. Nakon obraćanja Janka Veselinovića, demonstranti su došli do Skupštine Srbije. Ispred Skupštine Srbije je oko 20 sati ispaljen suzavac. Ispred Skupštine su letele kamenice, dimne bombe i baklje. Policija je potisnula demonstrante delom prema Skupštini grada, a delom ka Trgu Nikole Pašića. U jednom trenutku su počeli incidenti – demonstranti su gađali policiju svetlećim raketama, a bačen je suzavac. Jedna grupa mladića sa crnim maskama izgurala je predsednika Pokreta slobodnih građana Sergeja Trifunovića, uz uvrede i psovke, a jedan čovek ga je udario torbicom i raskrvario mu glavu. Veliki broj demonstranata pobegao je na ugao Kosovske i Palmotićeve ulice zbog topovskih udara i policije koja ih je potiskivala dalje od Narodne skupštine. U Bulevaru kralja Aleksandra zapaljeni su kontejneri, koji su goreli i ispred Terazijskog tunela. Kordon policije sprečavao je učesnike protesta da priđu zgradi parlamenta. Kordon policije se nalazio i na raskrsnici Kneza Miloša i Kralja Milana, koja je bila blokirana. Demonstranti su bacali baklje, a tokom uključenja reporterke RTS-a demonstranti su skandirali, jer su nezadovoljni izveštavanjem RTS-a. Demonstranti su Molotovljevim koktelima i kamenicama napali kordon Žandarmerije u Bulevaru kralja Aleksandra, nakon čega je policija uzvratila suzavcem. Kordon je pomeren do Resavske ulice gde se nalaze policijski džipovi i konjica, a demonstranti se uglavnom nalaze u Tašmajdanskom parku i idu ka Pravnom fakultetu. Većina učesnika demonstracija u Beogradu se posle ponoći razišla. Oni najuporniji su raštrkani po obodima centra grada. Kordoni policije i dalje su postavljeni ka Takovskoj ulici i ka Bulevaru kralja Aleksandra. U 18 sati, na platou ispred spomenika Kosovskim junacima, održan je protest građana Kruševca. Više stotina Kragujevčana okupilo se u 19 časova na platou ispred Robne kuće, a zatim su u koloni prešli na plato kod Skupštine grada. Do izvesnog vremena sve je bilo mirno, a zatim su demonstranti kamenicama polomili staklo na zgradi grada i policijske uprave u Kragujevcu. U prostorije koje se nalaze u prizemlju, ubačene su baklje. Policija je upotrebila suzavac, formirala kordon i potisnula demonstrante koji su izazvali nerede. U centru Jagodine okupilo se više desetina uglavnom mladih ljudi. Učesnici protesta prošetali su glavnom gradskom ulicom od skvera do zgrade Osnovnog suda i vratili se u centar. U Smederevu je protest počeo nešto posle 20 časova i završen je mirno i bez incidenata. U Novom Sadu su se okupili građani ispred Gradske kuće u 18 časova, a zatim krenuli u protestnu šetnju, koja je na početku delovala mirno, osim što je dolazilo do povremenih sukoba. Tražili su ostavku direktora policije Vladimira Rebića, ministra Nebojše Stefanovića, Miloša Vučevića, gradonačelnika Novog Sada i predsednika Vučića. Zahtevali su i da se raspusti Krizni štab, da se saopšti koliko je tačno ljudi obolelo i umrlo od korone, da se pare za crkve preusmere na one koji su oboleli, da se zdravstveni radnici honorarci zaposle i da se oni koji su izgubili posao za vreme epidemije ponovo vrate na svoja radna mesta. Na protestu su se čula skandiranja "Hoćemo istinu", "Dole Vučić" i "Kosovo je srce Srbije". Međutim, dopisnik RTS-a iz Novog Sada naveo je da je na trgu krenulo demoliranje gradske kuće od strane pojedinih demonstranata, a da je ekipa Radio-televizije Srbije napadnuta kada su neki demonstranti videli mikrofon RTS-a. Povređen je snimatelj Lazar Vukadinović. Demonstranti su kamenicama razbili vrata na ulazu u RTV kao i ulaz u prostorije SNS-a u Stražilovskoj ulici, javio je dopisnik RTS-a. Jedan muškarac je povređen. Okupljanje u Nišu je usledilo posle poziva preko društvenih mreža. Jedan broj građana Niša okupio se oko 19 sati ispred gradske skupštine, uz zvižduke i uzvikivanja, i blokirao saobraćaj u ulici Nikole Pašića, a potom je došlo do nereda. Napadnuta je ekipa RTS-a. Snimatelj Ivan Stambolić pogođen je flašom ili limenkom u glavu, a kamera je polivena. Do incidenta je došlo kada je kolona demonstranata počela da se kreće od Gradskog odbora SNS-a ka KC Niš, da bi se zatim vratili u centar grada. Tu je ekipi RTS-a bilo onemogućeno da se uključi u program. Demonstranti su ispred niške policije polomili stakla na nekoliko policijskih automobila i gađali zgradu kamenicama.[11][67] Devetnaest policajaca i 17 demonstranata povređeno je tokom drugog protesta građana u Beogradu. Doktorka Ivana Stefanović iz Hitne pomoći kaže za RTS da je 12 medicinskih ekipa bilo ispred Skupštine. Jedan policajac povređen je kao pešak u saobraćajnoj nezgodi na uglu Takovske i Bulevara kralja Aleksandra kada ga je udarilo putničko vozilo. On je sa lakšim povredama prevezen na VMA, navela je doktorka.[68]
9. jul[uredi | uredi izvor]
U Beogradu je 9. jula, treći dan zaredom, održan protest građana nezadovoljnih merama zbog aktuelne epidemiološke situacija i radom vlasti. Protest u prestonici protekao je ovog puta bez nereda. Mirni protesti nezadovoljnih građana održani i u drugim gradovima Srbije. Građani su se u Beogradu okupili ispred Narodne skupštine, a neki od njih nose transparente na kojima, između ostalog, piše "Hapsi huligane, ne tuci svoj narod", "Pendrek boli, ali izdaja stvara dublje rane". Tokom večeri bilo je sporadičnih manjih koškanja, grupa momaka je u jednom trenutku upalila baklje. Protesti su održani i u Kruševcu, Nišu, Vranju, Leskovcu, Novom Sadu, Smederevu, Šapcu, Kragujevcu i drugim gradovima.[69] Direktor policije Vladimir Rebić rekao je da je tokom dvodnevnih protesta povređeno ukupno 118 policijskih službenika, kojima je ukazana pomoć u zdravstvenim ustanovama u više gradova u Srbiji. Vladimir Rebić je rekao da su "građani sinoć bili svedoci neverovatnih razmera nasilja ne samo u Beogradu već i u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu". Dodao je da su tokom sinoćnih protesta procesuirane 153 osobe. Direktor policije je takođe istakao da je pričinjena velika materijalna šteta, jer su demonstranti oštetili imovinu građana, kao i imovinu Republike Srbije. Podsetio je da je policija i drugo veče reagovala "tek kada su na policajce bačene kamenice, dimne bombe, flaše i baklje, pa čak i Molotovljev koktel". Navodi da su i netačne informacije da su među demonstrante ubačeni ljudi iz bezbednosnih struktura kako bi izazvali nerede.
10. jul[uredi | uredi izvor]
10. jula, mirno okupljanje građana počelo je oko 19.00 sati ispred Narodne skupštine u Beogradu, ali je oko 21:30 sati došlo do nereda. Grupa demonstranata isprovocirala je incidente ispred Skupštine, bacajući baklje, petarde i kamenice ka vratima Skupštine. Jedna grupa demonstranata pokušala je da uđe u Skupštinu, ali ih je policija potisnula sa stepeništa. Deo građana udaljio se sa platoa ispred Skupštine, uz poruku da ne žele da učestvuju u nemirima. Grupa demonstranata isprovocirala je incidente, bacala baklje, kamenice i petarde ka vratima Skupštine, a čuli su se i topovski udari. Oni su oborili zaštitnu ogradu ispred Skupštine i flašama gađala obezbeđenje u civilu. Protesti su održani i u Novom Sadu (gde je grupa građana bezuspešno pokušala da blokira auto-put za Beograd), Kruševcu, Čačku, Užicu, Nišu i drugim gradovima.[70]
Smirivanje situacije[uredi | uredi izvor]
U centru Beograda i 11. jula su se, peto veče zaredom, građani okupili na protestu. Okupljanja i u drugim gradovima u Srbiji. Plato ispred Narodne skupštine počeo je značajnije da se popunjava posle 20 časova. Došle su različite grupacije sa različitim zahtevima. Ono što je zajedničko svima je da su nezadovoljni aktuelnom vlašću i da traže ostavke. Ekipa RTS-a je videla ranije da je policija u civilu privela jednog mladića i odvela ga u pravcu Kosovske ulice. Plato ispred Narodne Skupštine počeo je značajnije da se popunjava posle 20 časova. Došle su različite grupacije sa različitim zahtevima, javlja izveštač RTS-a. Ono što je zajedničko svima je da su nezadovoljni aktuelnom vlašću i da traže ostavke. Ekipa RTS-a je videla ranije da je policija u civilu privela jednog mladića i odvela ga u pravcu Kosovske ulice. Nije bilo vidljivih isturenih snaga policije, ali je nekoliko jedinica opremljenih opremom za razbijanje demonstracija primećeno iza Skupštine, kao i konjička jedinica. Međutim, sve je proteklo mirno. Nekoliko demonstranata je prilazilo stepeništu Skupštine Srbije, gde su palili sveće za "Džoa bageristu", koji je 11. jula ujutru preminuo. Osim u Beogradu, protesti i u drugim gradovima Srbije. Policija je u subotu uhapsila ukupno 42 osobe, kako je naveo direktor policije Vladimir Rebić, zbog vandalizma i nereda na protestima. U Kruševcu su se demonstranti odazvali pozivu upućenom preko društvenih mreža. Okupili su se u centru grada, kod spomenika Kosovskim junacima. Pre protestne šetnje održali su minut ćutanja "Džou bageristi". Građani su se okupili i u Novom Sadu. Krenuli su u protestnu šetnju i blokirali su most Duga na petnaestak minuta. Protestna šetnja i u Nišu. Građani su pozvani da ne napadaju policiju. U Čačku je na protestu postavljena kutija za skupljanje pomoći za bolnicu u tom gradu. Grupa ljudi okupila se i u centru Leskovca.[71]
U Beogradu su se u nedelju 12. jula, šesto veče zaredom, građani okupili na protestu. Nezadovoljni građani su se okupili i u Nišu i Kruševcu. Čačani su protest iskoristili i za prikupljanje pomoći za bolnicu. Reporter RTS-a javio je da je demonstranata u Beogradu bilo manje nego prethodnih dana. Bili su raštrkani na platou ispred Skupštine. Nisu nosili zastave, samo nekoliko transparenata. U Pionirskom parku gotovo da nije bilo nikoga. Na protestu nije bilo nikakvih incidenata, sem jedne manje grupe mlađih momaka koji su skandirali i upućivali različite uvrede na račun predsednika i premijerke. Neki od tih momaka peli su se uz stepenište Skupštine, bacali su novac policajcima, pozivajući ih da skinu uniformu. U nekom trenutku momak i devojka su razvili zastavu Srbije. Nije bilo ni pripadnika policije, makar one u uniformama. Pred Skupštinom su bili i pripadnici opozicije. Tu su bili lideri SzS, lider pokreta Dosta je bilo Saša Radulović i samostalni poslanik Srđan Nogo. Sem okupljenih građana i novinarskih ekipa nije bilo velikog broja policajaca. Iza zgrade Parlamenta je stajala konjička jedinica policije, kordoni i marice. Demonstranti su počeli da se razilaze oko 23.00. Saobraćaj se odvijao bez prekida Takovskom ulicom. Plato ispred Gradske skupštine slobodan je za vozila i za gradski prevoz. Građani su se okupili i u Nišu. Protestna šetnja kretala se centralnim gradskim ulicama do zgrade policije. U tom gradu nije bilo incidenata. Grupa građana okupila se ispred zgrade Gradske uprave u Čačku gde je postavila kutiju u koju su, kako su rekli, sakupljali pomoć za čačansku bolnicu. I tokom prethodnog protesta prikupljali su pomoć, kada su sakupili nekoliko desetina hiljada dinara. Kruševljani koji su se peti dan zaredom odazvali pozivu upućenom preko društvenih mreža, okupili su se u 19 sati u centru grada, kod spomenika Kosovskim junacima kako bi iskazali nezadovoljstvo stanjem u zemlji. Okupljenima se obratilo više sugrađana ističući da od vlasti zahtevaju smenu svih odgovornih iz policije i BIA koji su dozvolili nerede na ulicama Beograda i koji su primenili prekomernu silu nad nenaoružanim, mirnim demonstrantima, punu istinu o događajima u prethodnih nekoliko dana i odgovornost za nerede u zemlji. Incidenata nije bilo. U Kragujevcu nije bilo okupljanja na platou ispred gradske skupštine, iako je bilo najava.[72]
Dana 13. jula, ispred Centralnog zatvora u Beogradu, danas posle podne na poziv Demokratske stranke okupila se grupa pristalica opozicije sa zahtevom da se puste svi uhapšeni tokom protesta i nereda u Beogradu prošle nedelje. Oni su nosili transparente sa natpisima "Stop nasilju", "Hapsite lopove, a ne borce". Okupljenima se obratio predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac, koji je rekao da se solidarišu sa, kako je istakao, nepravedno privedenim građanima i da žele da pokažu nezadovoljstvo vladanjem institucija u Srbiji. Sedmog dana protesta, demonstranti su se okupili na platou ispred Skupštine Srbije. Ispred ulaza u zgradu parlamenta nije bilo policije, ali su policijske snage stacionirane iza zgrade Skupštine Srbije. Saobraćaj na trgu oko Skupštine Srbije je obustavljen, a među demonstrantima je viđen i poslanik Srđan Nogo. Građani su se i večeras okupili u Nišu ispred gradske skupštine. Okupljanje je bilo mirno, bez incidenata. Miran protest održan je u Čačku. Mali broj ljudi okupio se ispred Gradske uprave u tom gradu. Kažu da su podneli dopis upravi grada da se izjasni u vezi sa situacijom oko koronavirusa. Kraj spomenika Kosovskim junacima u Kruševcu, šesto veče zaredom, grupa Kruševljana okupila se u 19 sati kako bi iskazala nezadovoljstvo stanjem u zemlji i uputila poruku solidarnosti demonstrantima u Beogradu. Obraćajući se okupljenim sugrađanima govornici su istakli pre svega želju da Srbija bude zakonita država, u kojoj se poštuje Ustav i u kojoj jedan čovek ne može da donosi odluke u ime svih. Skup je završen mirno, bez incidenata.[73]
I 14. jula je održan protest ispred Centralnog zatvora u Beogradu. Okupljeni su tražili puštanje svih uhapšenih učesnika protesta i nereda ispred Skupštine Srbije prošle nedelje. "Mi smo se okupili da se solidarišemo ne samo sa Vladimirom Mentusom nego sa svima onima koji su nepravedno i protivpravno uhapšeni i procesuirani prekim sudovima koje demokratske države ne poznaju", rekao je Zoran Lutovac, predsednik Demokratske stranke.[74] Osmi dan zaredom ispred Skupštine Srbije protestovala je manja grupa građana. Protesti su održani i u Kruševcu, Nišu i Čačku. Policije ispred zgrade Skupštine Srbije nema, saobraćaj je zatvoren u oba smera, ali normalno funkcioniše ulicama Kneza Miloša i Takovskom. Na zaštitnoj ogradi ispred Skupštine Srbije postavljen je transparent sa napisom "Kosovo je Srbija" i fotografijama američkog predsednika Donalda Trampa i njegovog predstavnika za pregovore Beograda i Prištine Ričarda Grenela. Među građanima su i lider pokreta Dosta je bilo Saša Radulović, Savo Manojlović iz Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti i Srđan Nogo. Sedmo veče, na poziv preko društvenih mreža okupila se grupa građana u centru Kruševca da izrazi protest protiv aktuelne vlasti. Učesnici protesta ističu da je ovo maratonska borba za budućnost i da od nje ne treba odustajati. Okupljanje građana prošlo je bez incidenata. Protesti su održani i u Nišu gde su se okupljeni građani prošetali centralnim gradskim ulicama. Manja grupa građana okupila se i u Čačku ispred Gradske uprave izražavajući nezadovoljstvo radom lokalnih i republičkih vlasti.[75]
Od 15. jula do 2. avgusta ispred skupštine nastavili su da se održavaju svakodnevni protesti građana sa trendom konstantnog opadanja broja okupljenih.
Socijalni protesti[uredi | uredi izvor]
Nekoliko stotina nezadovoljnih malih privrednika okupilo se 2. decembra 2020. godine su se ispred Ministarstva finansija u ulici Admirala Geprata u centru Beograda, zahtevajući razgovor sa predstavnicima vlade i resornim ministrom, kako bi se prevazišle poteškoće u poslovanju tokom pandemije. Protest je završen porukom vlasti da zahteve pošalju u pisanoj formi. Udruženje "Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije" okončalo je protest upozorenja u Beogradu zahtevom da ih primi u Ministarstvo finansija radi razgovora o problemima u privredi, ali nisu uspeli da podnesu ni spisak predloženih mera za rasterećenje poslovanja. Predstavnica Udruženja Slađana Trajković rekla je za Betu da im je Ministarstvo finansija reklo da zahteve u pisanoj formi predaju Vladi Srbije u Nemanjinoj 11. Privrednici traže otpis poreza i doprinosa za mesece za koje je država isplatila minimalnu zaradu ili deo zarade i pomoć ugroženim sektorima. Trajković je rekao da su na protest došli privrednici iz cele Srbije i da je "to snažna podrška i oni neće odustati od zahteva". Na protestima su se mogle čuti parole poput „Protiv zločinačkog sistema za pljačku“, „Ovo je radnički skup, na ulici smo bez pomoći“, „Turističke agencije umiru“, „To se oduzima domaćoj ekonomiji“, „Ministar nije šef ekonomije“. Kako je ranije izveštavala Nova.rs, tokom protesta saobraćaj nije prolazio ulicom Admirala Geprata. Okupljeni su nosili maske i poštovali mere epidemije. Milena Almond, iz Zaštitnika preduzetnika i privatnih preduzetnika Srbije, rekla je da će u januaru oko 200.000 ljudi ostati bez posla ako ne bude reakcije države. Podržali su ih i predstavnici Udruženja za zaštitu ustavnosti i inicijative „Ne da(vi)mo Beograd“[76]. Honorarno, privremeno i povremeno zaposleni radnici, koji primarno zarađuju putem interneta, tzv. frilenseri, nezadovoljni najavama retroaktivne naplate poreza na zarade, a koordinisani od strane Udruženja radnika na internetu su održali i protestni skup 30. decembra.[77] Novi protest frilensera je najavljen za 16. januar 2021. godine.[78]
Ekološki protesti[uredi | uredi izvor]
Protest 13. juna[uredi | uredi izvor]
Dana 18. maja, Pokret Odbranimo reke Stare planine (ORSP) najavio je da će organizovati veliki protest 13. juna u Nemanjinoj ulici u Beogradu pod sloganom „Naše reke, naše šume, naš vazduh, naša zemlja“, najavio je jedan od osnivača i vođa ORSP-a, Aleksandar Jovanović. Jovanović je podsetio da je na sastanku sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i resornim ministrima početkom 2019. godine državno rukovodstvo preuzelo obavezu da Vlada u roku od deset dana donese Uredbu o zabrani izgradnje mHE u zaštićenim oblastima, što se, kako je dodao, još nije dogodilo[79]. Učesnici protesta pod nazivom "Naše reke, naše šume, naš vazduh, naša zemlja" organizovali su 13. juna protest koje je predvodio pokret "Odbranimo reke Stare planine" ispred Vlade Srbije, rekli su da traže od vlasti da odmah, bez odlaganja, donesu odluku o zabrani gradnje mini hidroelektrana. Jedan od vođa pokreta „Odbranimo reke Stare planine“, Aleksandar Jovanović Ćuta, rekao je da su se oni okupili pred Vladom Srbije da kažu „ne onima koji svakodnevno oskrnavljuju naše reke i našu prirodu“. Istakao je da je "u toku generalni napad na sve što je zdravo u Srbiji". Jovanović je rekao da više nemaju vremena za laži i obećanja predstavnika vlasti i proglasio ekološku autonomiju Parkom prirode Stara planina. Pojasnio je da to znači da sve dok vladavina zakona ne uspostavi, građani imaju pravo da to sprovode. Jovanović je rekao i da su od danas prekinuli svu komunikaciju sa svim organima Republike Srbije i da sa njima mogu razgovarati samo u živom prenosu na Srpskoj radioteleviziji. Dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu Ratko Ristić rekao je da skoro tri godine pokušavaju da informišu javnost o katastrofalnom uticaju na životnu sredinu koncepta izgradnje malih hidroelektrana derivativnog tipa, koje nanose neverovatnu štetu životnoj sredini, narušavaju ekosisteme, proizvode nepristojno malo energije. On je rekao da su razgovarali sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerkom Anom Brnabić i dodao da samo traže da se ispune obećanja, a to su zabrana gradnje na zaštićenim područjima, formiranje državne komisije koja bi bila sastavljena od predstavnika ministarstava, nezavisnih stručnjaka i predstavnika. organizacije koje se bore protiv izgradnje malih hidroelektrana. Naučni savetnik dr Dragana Đorđević rekla je da udišemo najzagađeniji vazduh na svetu, što ozbiljno šteti zdravlju[80][81]. Istog dana održana su dva protesta na različitim lokacijama. Jedan protest su predvodili pripadnici pokreta Svetlo koje na čelu sa Milovanom Brkićem i Brankom Dragašem na Trgu republike, a drugi skup su održali pripadnici pokreta Dostojni Srbije čiji je lider doktor bezbednosti Dušan Dunđer čije su se pristalice okupile ispred Narodne Skupštine Republike Srbije. Okupilo se nekoliko stotina građana 13. juna, a u narednih sedam dana je nekoliko desetina pristalica ostalo ispred Skupštine gde su sledećeg dana pod vođstvom srpskog trofejnog bodibildera Petra Čelika proglasili tzv. Narodnu Republiku Srbiju. Dan posle proglašenja Narodne Republike Srbije došlo je do sukoba Dunđera u Čelika pa je proglašenje ponovljeno 16. juna, a tzv. vlada Narodne Republike Srbije je izabrana 17. juna u kući Dušana Dunđera[82]. Lider pokreta Dostojni Srbije Dr Dušan Dunđer nije se pojavio pred pristalicama do 19. juna.
Probijanje cevi na rakitskoj reci 15. avgusta[uredi | uredi izvor]
Aktivisti pokreta „Odbranimo reke Stare planine“, uz podršku inicijative „Ne utapimo Beograd“, u subotu, 15. avgusta, probili su cev u Rakitskoj reci postavljenu za izgradnju mini hidroelektrane (MHE), onemogućivši njen rad. U selu Rakita na jugoistoku Srbije okupilo se nekoliko stotina aktivista iz različitih delova Srbije, ali i okolnih zemalja koji se, zajedno sa žiteljima ovog sela, protive izgradnji MHE. Tokom „akcije“, policija nije intervenisala i nije bilo incidenata. Odlukom Ministarstva zaštite životne sredine od 4. januara 2019. godine investitoru je zabranjeno da izvodi radove na izgradnji MHE u selu Rakita i naređeno je da obnovi teren i vrati ga u prvobitno stanje, odnosno da ukloni oko 300 metara već postavljenih cevi sa korita reke. Aktivisti pokreta „Odbranimo reke Stare planine“ istakli su da se, više od godinu dana, cevi još uvek nalaze na istom mestu. Dodali su da su lokalno stanovništvo i volonteri poslali obaveštenje o akciji uklanjanja cevi opštini Babušnica, Ministarstvu zaštite životne sredine i Ministarstvu građevine, saobraćaja i infrastrukture. Nezadovoljni stanovnici sela Rakita smeštenog između Stare i Suve planine organizovali su niz protesta od početka gradnje, u julu 2017. godine, kao i pokušaje blokiranja gradilišta. Takođe su vlastima poslali nekoliko zahteva da odgovore na događaje u Rakiti. Protestu su se pridružili aktivisti za zaštitu životne sredine koji su se spontano počeli okupljati na lokacijama na Staroj i Suvoj planini, gde je počela izgradnja MHE[83].
Paralelna dešavanja[uredi | uredi izvor]
Paralelno sa glavnim tokom protesta, u zemlji se održalo i nekoliko nesrodnih okupljanja.
Narodne patrole i protesti protiv migranata u februaru i martu[uredi | uredi izvor]
Tokom januara i februara 2020. godine došlo je do glasina o naglom porastu naseljavanja ilegalnih migranata u Srbiju. To je dovelo do povećanog stepena nasilja od strane migranata prema građanima Srbije kao i od samih građana prema migrantima te se i sam stepen ksenofobije povećavao. U večernjim satima 21. februara, grupa mladića prošetala je Beogradom i podelila migrantima letke na kojima je, na engleskom, arapskom i srpskom pisalo: "Zbog učestalih bolesnih napada na srpske žene i devojke, zabranjeno vam je kretanje van migrantskih centara nakon 22:00č do 06:00 ujutro i kretanje više od tri osobe u grupi tokom dana. Napadi na naše građane vam neće proći nekažnjeno"[84]. Tri dana kasnije 24. februara više javno tužilaštvo u Beogradu dalo je nalog policiji da izvrši provere u vezi sa spornim snimcima koji su se pojavili na društvenim mrežama, potvrdila je za "Novosti" portparolka VJT Irena Bjeloš. Na njima se vide pripadnici noćnih "narodnih patrola", organizovanih oko Inicijative "Nema predaje Kosova i Metohije", koji presreću migrante i izbeglice oko beogradske autobuske stanice i Zelenog venca, ograničavajući im kretanje[85]. Takav postupak VJT je samo dodatno revoltirao jedan broj građana te su zakazali u nedelju 8. marta od 16 časova ispred Vlade Srbije da organizuju veliki svenarodni protest protiv migrantskog nasilja[86]. Dana 8. marta pred Vladom Srbije održan je protest zbog migrantskog nasilja. Posle protesta organizovana je šetnja u delovima grada u kojima ima najviše migranata. Policajci na terenu su bili u punoj opremi. Oni su razvili transparent na kojem su pisali „Teroristi nisu dobrodošli“ i „Nećete nas zameniti“. Vikali su: „Mi ne želimo migrante“, „Srbija Srbima“, „Ograde migrantima, sloboda građanima“, kao i „Ne postoji podela Kosova“, Kosovo je srce Srbije“ i „Nećemo davati svete stvari“[87]. Taj protest izazvao je osude određenog dela javnosti. Poverenik za izbeglice i migracije Vladimir Cucić rekao je da su antiimgrantski protesti koji su u nedelju, 8. marta organizovani u centru Beograda, "velika sramota i sramota" za Srbiju, ali da je mali broj učesnika učinio "ponosnim"[88].
Protestne litije i manji protesti[uredi | uredi izvor]
Dva skupa u znak podrške uhapšenim sveštenicima Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori održana su u četvrtak uveče 14. maja u Beogradu. Prvo su se vernici, na poziv patrijarha Srpske pravoslavne crkve Irineja, okupili u kripti Hrama Svetog Save na Vračaru, gde je održana molitva "za podršku crnogorskih sveštenika i naroda Crne Gore". Drugo okupljanje pod nazivom "Svijeća za slobodu" održano je ispred crkve Svetog Marka, a bivši vođa zabranjene desničarske organizacije "Obraz" Mladen Obradović bio je na prvom mestu[89]. Protest povodom hapšenja i pritvaranja vladike budvansko-nikšićkog Joanikija i sveštenstva Srpske pravoslavne crkve bio je održan i 15. maja u 19 sati ispred crkve Svetog Marka u Beogradu. Na taj način su okupljeni građani podržali vladiku i sveštenike koji su u pritvoru i poslali poruku crnogorskom režimu da su protiv progona Joanikija i drugih Srba u Crnoj Gori. Vladika i sveštenstvo osumnjičeni su da krše mere koje je usvojilo Nacionalno koordinaciono telo radi sprečavanja širenja koronavirusa jer su u Nikšiću 12. maja organizovali liturgiju i bogosluženja povodom praznika svetog Vasilija Ostroškog[90]. Od subote 16. maja su nastavljene svakodnevne protestne litije pod vođstvom raščinjenog monaha Antonija uz podršku pojedinih aktuelnih sveštenika Srpske pravoslavne crkve[91].
Protesti protiv konstituisanja dvanaestog saziva Narodne skupštine Republike Srbije[uredi | uredi izvor]
U Skupštini Srbije su 3. avgusta potvrđeni mandati novih narodnih poslanika koji su položili zakletvu, čime je zvanično konstituisan novi saziv parlamenta. Učesnici protesta u organizaciji Pokreta "Dosta je bilo" okupili su se 2. avgusta ispred zgrade parlamenta što je, kako su najavili, uvod u blokadu Narodne skupštine za naredni dan u 9.00 sati. Saobraćaj ispred zgrade Parlamenta Srbije bio je blokiran od 20.00 zbog protesta. Cilj skupa je, kako su naveli organizatori sa Sašom Radulovićem na čelu, da blokiraju "falsifikovane" poslanike da konstituišu "falsifikovanu" skupštinu u Domu Narodne skupštine. Učesnici protesta nosili su transparente "Obaranje falsifikovanih izbora", "Zahtev je jedan - oboreni izbori - oborena vlast"[92]. Deo građana koji je prethodnu noć bio na protestu ispred Skupštine Srbije i ujutro se okupio ispred parlamenta. Oni su smatrali da su izbori neregularni i ne priznaju aktuelne poslanike ni današnju konstitutivnu sednicu. Okupljeni građani su dobacivali poslanicima i zviždali dok su oni ulazili i izlazili u zgradu. Okupljeni građani su dobacivali poslanicima i zviždali dok su oni ulazili i izlazili u zgradu. Dok se odvijala sednica, deo demonstranata je gađao skupštinsko stepenište jajima i paradajzom. Jedan mladić je priveden u Pionirskom parku, ali se ne znaju razlozi privođenja. Policija nije intervenisala osim kada je deo demonstranata pokušao da zaustavi saobraćaj[93]. Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Beogradu uhapsili su isti dan poslanike Srđana Noga i Zorana Radojičića po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, a zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja, saopštio je MUP. Kako se navodi, osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 časova i oni su uz krivičnu prijavu, bili privedeni nadležnom tužilaštvu. Nogo i Radojičić su uhapšeni u Sarajevskoj ulici. Nogov advokat Marko Pušica rekao je za Tanjug da veruje da je njegov klijent uhapšen, jer je najavljivao upotrebu pejntbol puške ispred parlamenta. Nogu je taj dan prestao poslanički imunitet, budući da je potvrđen mandat poslanika u novom sazivu[94]. Nešto posle 20 časova ispred Skupštine Srbije je počeo protest za zahtevom da se na slobodu puste bivši narodni poslanici Srđan Nogo i Zoran Radojičić[95]. Bivši poslanici Srđan Nogo i Zoran Radojičić pušteni su dva dana kasnije da se brane sa slobode nakon saslušanja u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, koje nije tražilo od suda da im odredi pritvor. Portparol tužilaštva Irena Bjeloš precizirala je u izjavi za Tanjug da su Nogo i Radojčić saslušani povodom krivičnog dela pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja u pokušaju[96].
Protesti protiv vakcinacije, novih strogih mera protiv kovida 19 i protiv krađe beba[uredi | uredi izvor]
Grupa građana okupila se 7. septembra u podne ispred Instituta „Batut“ u znak protesta protiv, kako kažu, najavljenih ispitivanja vakcina protiv virusa korone. Protest je usledio nakon što je novinska agencija Rojters dva dana ranije izvestila da se Srbija, zajedno sa Pakistanom i još dve zemlje, složila da učestvuje u testiranju vakcine protiv virusa korone koju proizvodi kineska kompanija CNBG. Ministar zdravlja Zlatibor Lončar je negirao rekavši da nisu ispunjeni uslovi da se takvo testiranje uradi u zemlji, rekavši da će zvaničnici biti ti koji će se pojaviti pred javnošću ako se tako nešto dogodi. Protest je predvodila dr Jovana Stojković, koja je okupljenima rekla da je ministar prosvete najavio da će deca biti oduzeta roditeljima ako ne budu vakcinisana, pa okupljeni nose transparente „Nećemo vam dati decu“. Stojković povezuje vakcine sa milijarderom Bilom Gejtsom i tvrdi da ne postoje dokazi da su vakcine bezbedne i da mogu da izazovu ozbiljne neželjene efekte. Takođe su se okupili protiv najave da će deca koja će imati simptome virusa korone tokom boravka u školi biti testirana bez pristanka roditelja. Oko zgrade „Batut“ bilo je nekoliko pripadnika MUP-a, protest je protekao mirno i retko ko od učesnika nosi zaštitne maske[97] 10. oktobra, roditelji nestalih beba održali su protestni skup na beogradskom Trgu republike sa ciljem da još jednom skrenu pažnju javnosti na sudbinu dece, za koju veruju da je oteta rođenjem, a zatim prodata ili data na usvajanje. Okupili su se i da bi pozvali nadležne institucije u Srbiji da osvetle okolnosti pod kojima je njihova deca nestala. Zakon o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece, za koju se sumnja da je nestala iz porodilišta u Srbiji, stupio je na snagu 11. marta 2020. godine, a članom 17. propisano je da je rok za pokretanje sudskog postupka šest meseci od dana stupanja na snagu. Glavne zamerke koje su roditelji izneli na zakon su da roditeljima nudi novčanu nadoknadu, umesto da odgovore na pitanje šta se dogodilo sa njihovom decom. Zaštitnik građana Srbije Zoran Pašalić rekao je 11. septembra, na dan kada je istekao zakonski rok za pokretanje sudskog postupka za utvrđivanje činjenica o nestalim bebama, da vanredno stanje uvedeno zbog epidemije kovida 19 treba da bude produženo za više od mesec i po dana, jer su u tom periodu uredbom Vlade Srbije prestali da teku svi rokovi u sudskim postupcima. Od trenutka donošenja zakona pa nadalje, roditelji nestalih beba sve što se dogodilo smatralo je „istezanjem i sticanjem vremena“. Srbija je bila obavezna da donese poseban zakon, koji bi bio pravni okvir za rešavanje svih slučajeva „nestalih beba“, presudom Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu iz 2013. godine u slučaju jedne od majki Zorice Jovanović. Presuda koju je 2013. godine doneo Evropski sud za ljudska prava protiv Srbije u slučaju Zorice Jovanović, koja je tužila državu jer nije dobila odgovor na pitanje šta se dogodilo sa bebom za koju joj je rečeno da je umrla u porodilištu u Ćupriji više od trideset godina. dan nakon rođenja, bio je ključni trenutak. Presudom je naloženo da se pitanje nestale dece mora rešavati sistematski, a račun se nalazio u Skupštini skoro šest godina nakon isteka roka koji je Srbija dobila od Saveta Evrope. U Srbiji više od 2.000 roditelja, okupljenih u udruženja, traži istinu o bebama rođenim pre dve, tri i više decenija, za koje su im u porodilištima rekli da su umrle, za šta sumnjaju, jer mnogi od njih nikada nisu dobili tela dece, niti prateću dokumentaciju[98].
Novi studentski protesti protiv zakona o visokom obrazovanju[uredi | uredi izvor]
Studenti okupljeni oko inicijative „Zaštitimo studente“ protestovali su 24. septembra 2020. na platou ispred Rektorata Univerziteta u Beogradu, tražeći smanjenje školarine zbog ekonomskih posledica epidemije korone.[99][100].
Profesori, saradnici i studenti Filološkog fakulteta zatražili su 29. septembra na protestu na Platou ispred Filozofskog fakulteta hitno zakazivanje sednice Naučno-nastavnog veća na kojoj će se glasati o predlogu za novog dekana, a zahtev je u pisanom obliku u protestnoj šetnji odnet i predat Ministarstvu prosvete. Profesor Filozofskog fakulteta Leon Koen, koji je jedan od potpisnika pisma podrške kolegama sa Filološkog fakulteta, rekao je na protestu da takav akt ugrožava autonomiju Univerziteta, i da se od Ministarstva prosvete traži da poništi „neodrživo rešenje” prosvetne inspekcije i time da svoj doprinos za sređivanje prilika na Filološkom fakultetu. Profesorka Filološkog fakulteta Iva Draškić Vićanović je rekla da je na tom fakultetu prvi put od 2006. godine Naučno-nastavno veće na tajnom glasanju izabralo više fakultetskih komisija i tela koja su mesecima i godinama čekala na formiranje, koje je prekinuo nalog Prosvetne inspekcije da se postupak za izbor dekana tog fakulteta zakazano za 21. septembar, obustavi. Studentima su se obratili glumci Svetlana Bojković i Milan Mihajlović[101].
Studenti koji su zahtevali niže cene školarine radikalizovali su protest postavljanjem šatora ispred zgrade Ministarstva prosvete u Nemanjinoj ulici u Beogradu.
Tok 2021[uredi | uredi izvor]
Protesti frilensera[uredi | uredi izvor]
Nekoliko stotina članova Udruženja Internet radnika održalo je 30. decembra protest ispred zgrade Ministarstva finansija i Vlade Srbije, jer je Poreska uprava uputila više od 2.000 „zahteva za kontrolu“ onima koji zarađuju na tom poslu . Okupljeni su nosili transparente na kojima je, između ostalog, pisalo: „Dužničko ropstvo za našu decu“, „Ne uništavajte slobodnjake“, „Centar korupcije je vlada“, „Porez - da“. Harač - ne[102]. Internet radnici i drugi slobodnjaci protestovali su 16. januara 2021. godine u Beogradu, tražeći od države da odustane od mera kojima su retroaktivno oporezovani pre pet godina. Posle protesta ispred Skupštine Srbije, prošetali su centralnim gradskim ulicama do zgrade Vlade Srbije, a zatim do Trga Slavija.
Predstavnik Udruženja radnika na Internetu koje je organizovalo protest Miran Pogačar rekao je da je tokom protesta stigao poziv iz kabineta premijerke Ane Brnabić da u ponedeljak, 18. januara, dođe u Vladu na početak pregovora[103].
Protesti zbog ubistva pešaka u Nišu[uredi | uredi izvor]
4. januara 2021. godine, bahati devetnaestogodišnji vozač je na niškom Bulevaru Medijana ubio dvojicu pešaka, od kojih jedno dvanaestogodišnje dete.[104] Već naredne večeri, nekoliko desetina građana je izašlo na ulice, zahtevajući da se stane na put bahatim vozačima. [104] Znatno veći protest je održan već u narednu subotu, 9. januara, kada se na mestu nesreće okupilo nekoliko hiljada demonstranata, koji su na kraju došli do policijske stanice i ušli u verbalni sukob sa načelnikom saobraćajne policije.[105] Još jedan protest je nagovešten za narednu subotu, 16. januar.[105]
Protesti u Beogradu protiv kovida 19 i vakcina[uredi | uredi izvor]
Protest protiv virusa korone i novih mera Vlade Srbije započeo je na centralnom Trgu republike u Beogradu u subotu 20. marta, oko 15.30 časova, a protesti protiv zatvaranja organizovani su istog dana u još nekoliko evropskih gradova[106]. Na sledećem protestu 3. aprila, nekoliko hiljada građana okupilo se na Trgu Republike u Beogradu na takozvanom „Protestu za slobodu“. Građani koji nisu nosili zaštitne maske, niti poštovali fizičku distancu, protestovali su protiv epidemioloških mera, zatvaranja privrede i škola. Organizator skupa, Ivica Božić, pozvao je na promenu sistema u Srbiji, zbog „posledica 76 godina uništavanja naroda“ i ukidanja Kriznog štaba za borbu protiv epidemije koronavirusa. Tražio je da se na Radio-televiziji Srbije organizuju debatne emisije i objasne "štetne i dobre strane" vakcine. Među okupljenima je i dr Jovana Stojković, koja je dva dana pre 1. aprila bila među privedenima zbog širenja lažnih vesti o vakcinaciji. Jedan od organizatora protesta, pokret Dosta je bilo, u najavi protesta pozvao je na odbranu „slobode i zaštitu ustavom zagarantovanih prava“. Skup „Protest za slobodu“ završen je na Savskom trgu, ispred spomenika Stefanu Nemanji, gde su učesnici odigrali kolo[107].
Klerikalni protesti[uredi | uredi izvor]
„Porodična šetnja“ u organizaciji Dveri 15. maja[uredi | uredi izvor]
Učesnici Porodične šetnje, koju je organizovao pokret Dveri, zatražili su povlačenje iz parlamentarne procedure tri, kako je rečeno, protivustavnih zakona, uključujući i onaj o istopolnim zajednicama. Na skupu ispred Skupštine Srbije, organizovanom povodom Međunarodnog dana porodice, lider Dveri Boško Obradović rekao je da je neophodno povući iz procedure sva tri protivustavna i antihrišćanska zakona. Obradović je istakao da Dveri predlažu poresku reformu koja bi trebalo da omogući smanjenje poreza onima koji su u braku i imaju decu, kako bi više novca ostalo u kućnom budžetu[108].
Veliki Anti-KOVID i Anti-LGBT protest 18. septembra[uredi | uredi izvor]
U Beogradu je 18. septembra održan protest antiglobalista i protivnika kovid propusnica, vakcinacije i drugih mera protiv koronavirusa. Grupa od nekoliko desetina demonstranata gađala je jajima policijski kordon u Nemanjinoj ulici. Na protestu su brojne organizacije - Antiglobalisti Srbije, Lekari i roditelji za nauku i etiku, Pokret srpske sabornosti, Pokret otete bebe - promena sistema. Kako se može videti na fotografijama novinskih agencija, skupu na Trgu pridružio se i lider Dveri Boško Obradović, koji je podržao protest. U protestnu šetnju demonstranti su krenuli sa Trga, a iza zgrade Predsedništva, na Terazijama, zapaljene su baklje. Sa govornice postavljene na kamionu su poručili da su protiv kovid propusnica, maski, vakcinacije, da se "gnušaju" Parade ponosa. Zapalili su i izgazili zastavu duginih boja, simbol LGBT zajednice. Demonstranti su istakli zastave Srbije i različitih pokreta, pojedini nose ikone, a razvili su i transparent "Sloga biće poraz vragu". Pevali su "Oj, Kosovo, Kosovo". Okupljeni su oko 19.30 krenuli niz Terazije, ka zgradi Vlade Srbije. Grupa demonstranata pokušala je da se popne uz Nemanjinu ulicu, ali im kordon policije nije dozvolio da prođu. Zatim su se okrenuli i spustili niz Nemanjinu ulicu do spomenika Stefanu Nemanji, gde su raširili transparente i zastave. U jednom trenutku učesnici protesta zaigrali su užičko kolo oko spomenika. Grupa demonstranata jajima je gađala kordon policije u Nemanjinoj ulici, kod nekadašnje zgrade Generalštaba. Ranije tokom večeri policijski kordon na kratko je obišao i ministar policije Aleksandar Vulin, ali se nije obraćao medijima. Kordoni policije za razbijanje demonstracija i kod Beograđanke i u Resavskoj ulici[109].
Štrajkovi advokata[uredi | uredi izvor]
Prva faza (Maj — Jul)[uredi | uredi izvor]
Ministarstvo pravde je 19. maja objavilo Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku. Velika grupa advokata nakratko je 24. maja blokirala saobraćaj u centru Beograda, nedaleko od sedišta Advokatske komore Srbije (AKS), zahtevajući povlačenje iz javne rasprave nacrta novog zakona o parničnom postupku i najavljujući nastavak protest dok se to ne dogodi. Advokat Čeda Kokanović rekao je Beti da predlog zakona, koji je objavljen na javnoj raspravi, ima za cilj da spreči građane u ostvarivanju njihovih prava kada ih država krši, kako se stručno kaže, "da im onemogući pristup sudu". On je ocenio da je na današnjem sastanku, koji je održan "spontano", bilo najmanje dve stotine advokata, međusobno se obaveštavajući putem društvenih mreža, te da neće odustati od svog zahteva da se nacrt povuče iz javne rasprave i ne napravi novi[110]. Advokati nezadovoljni predlogom novog Zakona o parničnom postupku najavili su novi protest za utorak u Beogradu 1. juna[111].
Nekoliko stotina advokata iz Beograda, Zaječara, Valjeva, Jagodine, Novog Sada, Niša i Rume okupilo se 1. juna ispred Advokatske komore Srbije na protestu protiv Nacrta izmena i dopuna Zakona o parničnom postupku. Kako je novinarima rekao advokat Čedomir Kokanović, advokati traže povlačenje predloga jer ga smatraju lošim za građane Srbije[112].
Treći protest advokata koji traže povlačenje kompletnog nacrta zakona o izmenama i dopunama zakona o parničnom postupku, održan je 11. juna ispred zgrade Ministarstva pravde u Beogradu. Okupljeni, koji su nosili transparente sa natpisima „No pasaran“ i "Ni napred ni nazad", izjavili su da neće odustati od zahteva koji, kako su naveli, nisu politički već isključivo profesionalni, te dodali da su Ministarstvu Pravda je „džentlmenski sporazum“ da se povuče „osporeni nacrt zakona“. Navodeći da je akt uperen protiv građana i da u njemu "ništa nije dobro", učesnici protesta najavili su da će na sledeći sastanak doći "5.000 advokata", ako resorno ministarstvo ne ispuni njihove zahteve. Ona je rekla da je zakon "umetnost dobra i jednakih" i da u predloženom nacrtu "ništa nije dobro ili jednako". Ona je ocenila da je nacrt zakona u celini nepravedan prema građanima „i da se mora povući u celini. Advokat Bojan Čedić rekao je da će, ako se zakon u predloženoj formi usvoji, pravo na sudsku pravdu imati samo bogati. On je ocenio da je AKS "stala na stranu bogatih i protiv advokata i običnih građana". "Ovo nije politička borba, već borba za pravo običnog čovjeka da na sudu pobijedi bogate", rekao je Čedić. Advokat Branislav Tapušković pozvao je advokatsku komoru na ujedinjenje. "Moramo biti jedinstveni i tražiti državu, boriti se protiv kovida, slušati profesiju", rekao je Tapušković. Protest nekoliko stotina advokata počeo je u Dečanskoj ulici ispred sedišta AKS, a zatim su u koloni prošetali pored zgrada Ustavnog suda i Pravnog fakulteta do zgrade Ministarstva pravde u Nemanjinoj ulici. Tokom šetnje Dečanska ulica je zatvorena za saobraćaj, a zatim je policija regulisala saobraćaj i omogućila protok vozila u jednom smeru na Trgu Nikole Pašića, pored Skupštine Srbije, kao i na Bulevaru kralja Aleksandra. Saobraćaj je jedno vreme bio obustavljen na Trgu Slavija ispred zgrade Ministarstva pravde[113]. Srpski advokati saopštili su krajem juna da je Ministarstvo pravde, uprkos očigledno kontroverznom nacrtu zakona o parničnom postupku i velikom otporu javnosti, odlučilo da završi započeto tokom praznika, na štetu pravnog poretka Republike Srbije i svih njenih građana, i najavili sledeći protest za 1. jul. U saopštenju se navodi da ministarka pravde Maja Popović nije povukla nacrt zakona iz procedure, niti je raspustila spornu radnu grupu, niti je pažljivo razmotrila kritike, već stvara privid javne rasprave koja je u potpunosti Privatizovala članove radne grupe. Ministar želi da dopuni ovu radnu grupu osobama koje su predložili predstavnici Advokatske komore kojima je istekao mandat ili su podneli ostavke kako ne bi bili opozvani, a kako bi oboje, žrtvujući zakon i sve građane, prikrili njihove ozbiljne greške. rezultiralo je skandaloznim nacrtom teksta[114].
Četvrti protest advokata od maja, kada je Ministarstvo pravde objavilo nacrt zakona, održan je 1. jula. Tokom protestne šetnje centralnim beogradskim ulicama, koja se završila ispred zgrade Ministarstva pravde Srbije, saobraćaj je na kratko bio blokiran. Okupljeni advokati tražili su formiranje grupe koja bi sačinila novi predlog zakona. Među glavnim zamerkama, kako je rekla advokatica Jelena Pavlović u obraćanju ispred zgrade Ministarstva pravde, jeste to što javna rasprava o nacrtu zakona, prema njenim rečima, još nije počela, iako je najavljena za 1. jul[115].
Desetine advokata, 5. jula su obustavili rad po peti put zbog pokušaja autentičnog tumačenja zakona o obligacionim odnosima, zaštiti potrošača i zaštiti korisnika finansijskih usluga, okupili su se u znak protesta ispred Skupštine Srbije u Beogradu[116]. Protesti i štrajkovi su u naredna dva meseca utihnuli, da bi na jesen ponovo eskalirali i radikalizovali se[117].
Druga faza i radikalizacija protesta (septembar — oktobar)[uredi | uredi izvor]
Vrhovni kasacioni sud usvojio je 16. septembra dopunu svog mišljenja iz 2018. godine, prema kojem sada banka ima pravo na naplatu troškova i naknada bankarskih usluga, pod uslovom da je to jasno predočila u ponudi. Zbog toga, kako se navodi u pravnom stavu VKS, odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove kredita nije ništava, pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita[118][119].
Protest advokata, nezadovoljnih promenom stava Vrhovnog kasacionog suda (VKS) o troškovima obrade kredita u sporovima između građana i banaka, počeo je 20. septembra u 12 sati ispred ovog suda. Ispred VKS se okupilo oko 200 advokata, a Nemanjina ulica je blokirana. Ljudi su pristizali svakog trenutka. Uz Beograd, protesti se održavali i u drugim gradovima u Srbiji. Advokat Branislav Tapušković izjavio je da je strašno što advokati moraju da traže pravdu na ulici.
„Žao mi je što se okupljamo ovako, kao neki ljudi sa ulice, i blokiramo saobraćaj, umesto da naši predstavnici u komorama održavaju sednicu istog dana kada je ova odluka doneta. Ustavni sud je najslabija institucija u pravnom sistemu Srbije i za 55 godina rada nisam čuo nijednu njihovu odluku. Gde su naši čelnici iz advokatskih komora Beograda i Srbije, koji nisu sa nama? Oni će večeras održati sednicu iza zatvorenih vrata, a u zatvorenim krugovima ima mnogo više odlučivanja", rekao je Tapušković.
Kada se pomenulo ime Dragiše Slijepčevića, sudije Vrhovnog kasacionog suda, okupljeni su zviždali. U jednom trenutku je zgradu Vrhovnog suda napustio advokat Moma Bulatović, koji je na poziv svojih kolega, iako to nije bilo predviđeno, pristao da održi kratak govor. On je naveo da ga sve ovo podseća na proteste advokata 2014. godine protiv uvođenja notara[120].
Sledeći protest advokata održan je 24. septembra oko 15.30 časova ispred zgrade Vrhovnog kasacionog suda u Nemanjinoj ulici, koja je u međuvremenu odblokirana za saobraćaj. Advokatska komora Srbije navela je da ne stoji iza protesta. Reporterka N1 Ana Novaković izjavila je da se oko 200 ljudi okupilo ispred Vrhovnog kasacionog suda. Njihovi zahtevi su isti kao i četiri dana kasnije, da se obustavi odluka VKS kojom banke mogu naplatiti troškove obrade kredita, čemu se protive. Advokati su u ponedeljak takođe pozvali AKS da obustavi rad dok se takva odluka VKS ne poništi. Reporterka prve polovine Ksenija Pavkov rekla je da su advokati u Novom Sadu i celoj Vojvodini stupili u štrajk. Kako su objasnili, odluka ACS-a obavezujuća je za sve advokate bez izuzetka, a oni koji se tome protive mogli bi se suočiti sa nekakvim sankcijama. To ne znači da sudovi ne rade, mogu se sprovesti procedure koje ne zahtevaju prisustvo advokata, ali advokati danas neće učestvovati u postupcima pred sudovima i drugim organima. Ispred zgrade Osnovnog suda u Novom Sadu u ponedeljak se okupila mala grupa, oko 30 do 40 advokata, bilo je to spontano okupljanje, kako su objasnili, to nije bio protest u klasičnom smislu te reči, AKV nije iza toga. izrazilo bi nezadovoljstvo odlukom VKS[121].
U Beogradu je 2. oktobra održan protest advokata i građana nezadovoljnih pravnim stavom Vrhovnog kasacionog suda kojim se smatra da je dozvoljeno da banke ugovaraju troškove obrade kredita. Građani su se okupili ispred Ustavnog suda u Bulevaru kralja Aleksandra gde su ponovo zatražili povlačenje stava Vrhovnog kasacionog suda kojim se smatra da je dozvoljeno da banke ugovaraju troškove obrade kredita koji, kako kažu, šteti građanima, nakon čega je usledila protesna šetnja do Palate pravde. Protest je protekao mirno, a okupljeni su nosili transparente sa porukama "Povucite ga!", "No pasaran!", "Poštujte zakon!" "Stop bankarskom teroru". Ispred Ustavnog suda se, između ostalih, obratio advokat Miroslav Živković koji je rekao da je 16. septembra pravosuđe u Srbiji prestalo da postoji.
"Šesnaestog septembra izdali su dopunu nakon koje smo se mi pobunili. Rekli su nam da nemamo prava na proteste, da to nije po etici, nekom kodeksu. Sa ovog mesta im odgovaramo, imamo samo jedan zahtev, a to je: Povucite ga!", rekao je Živković.
Okupljeni su potpisivali peticiju obustave rada cele advokature u Srbiji dok se ne promeni stav Vrhovnog kasacionog suda. Zbog protesta, bio je zaustavljen saobraćaj u Bulevaru kralja Aleksandra. Ministarstvo pravde je saopštilo da pritiscima na Vrhovni kasacioni sud se urušava integritet pravosuđa[122].
Advokati Srbije okupili su se ponovo 16. oktobra u centru Beograda, ispred sedišta Advokatske komore Srbije, gde se održala sednica Upravnog odbora na kojoj se razmatrala obustava rada zbog stava Vrhovnog kasacionog suda o bankarskim postupcima u obračunima naknada za kredite građanima. Upravni odbor izglasao je dvodnevnu obustavu rada. Upravni odbor Advokatske komore Srbije izglasao je na predlog predsednice Jasmine Milutinović dvodnevnu obustavu rada advokata 20. i 21. oktobra, objavljeno je na Tviter nalogu komore. Član UO Advokatske komore Srbije Dragoslav Ljubičanović rekao je prethodno na protestu da će preneti stav okupljenih advokata, navodeći da se stavom Vrhovnog kasacionog suda (VKS) pokušava izmeniti praksa u postupanju sudova. Advokat Rade Cvijetić naveo je primer da postoji 30.000 pravosnažnih presuda protiv banaka za nezakonitu naplatu troškova obrada kredita i osiguranje NKOSK-a, a da postoji dva puta više prvostepenih presuda protiv banaka. Advokat Miroslav Živković imenovao je članove UO Advokatske komore Srbije koji su protiv obustave rada advokata. Glumica Svetlana Bojković podržala je protest advokata "u borbi za nezavisno pravosuđe", dok su advokati, koji protestuju u Dečanskoj ulici u Beogradu, preneli vesti sa sednice Upravnog odbora Advokatske komore Srbije da se predlaže obustava rada u sredu i četvrtak.
"Došla sam da vas podržim, naše građane koji žive u strahu, svaki dan ih dočekuju nove neugodnosti, da ne kažem pljačka", rekla je Bojkovićeva.
Kao građanke, imate moju podršku, bezrezervnu, rekla je Bojkovićeva. Advokati koji protestuju ispred sedišta Advokatske komore Srbije čekali su odluku Upravnog odbora o obustavi rada[123].
Protesti protiv Kovid propusnica[uredi | uredi izvor]
Dana 20. oktobra, na sednici Kriznog štaba odlučeno je da se u Srbiji uvedu kovid propusnice, ali koje će se primenjivati samo posle 22 sata u ugostiteljskim objektima, saznaje Sputnjik. To je posle sednice Kriznog štaba potvrdila premijerka Srbije Ana Brnabić. Do 22 časa će sve funkcionisati kao do sada, a posle će za klubove, restorane, svadbe i žurke, odnosno za sve ugostiteljske objekte u zatvorenom prostoru, biti obavezne kovid propusnice.
"Od subote 23. oktobra, od 22 časa, uvodimo kovid propusnice za sve ugostiteljske objekte u zatvorenom prostoru, tako da nećete moći da budete u zatvorenom bez validne kovid propusnice", izjavila je premijerka Ana Brnabić.
Rekla je da je bilo problema oko fotografija na kovid propusnicama, tako da one neće imati fotografije već će kovid redari i druga ovlašćena lica moći da zatraže na uvid lični dokument sa fotografijom uz propusnicu, bilo ličnu kartu ili pasoš ili drugi zvanični dokument izdat od zvaničnog organa. Brnabićeva je najavila da će vlada predlog o uvođenju kovid propusnica usvojiti sutra na redovnoj sednici vlade[124].
Nezadovoljni najnovijom odlukom Kriznog štaba o uvođenju kovid propusnica, građani Beograda isto veče su protestvovali kod Narodne skupštine. Oni su blokirali raskrsnicu na uglu Bulevara Kralja Aleksandra, Takovske i Kneza Miloša. Zbog toga se saobraćaj u tom delu grada nije odvijao. Protest je protekao mirno, a na licu mesta mogli su se videti pripadnici policije. Učesnici protesta nisu nosili transparente, a među njima je bio i lider Dveri Boško Obradović[125].
Oko dve stotine građana okupilo se i sledeće veče ispred Skupštine Srbije kako bi izrazili nezadovoljstvo zbog uvođenja propusnica za KOVID-19. Deo ulice ispred skupštine bio je zatvoren jer su okupljeni izašli na ulicu i blokirali je, od Doma sindikata do glavne zgrade pošte. U jednom trenutku naišao je na kombi hitne pomoći pod rotacijom. Neki od okupljenih u početku to nisu hteli da propuste, ali je posle rasprave kombi prošao. Na protestu se iz razglasa čuo "Marš na Drinu", a okupljeni su uzvikivali "Ne budi ovca". Zatim su krenuli ulicom Kneza Miloša u pravcu Vlade Srbije. Saobraćaj je i tamo bio blokiran, a prisutna je bila i policija.
Novi protest održan je i u Nišu sa istim brojem ljudi i sa sličnim porukama. Nišlije su ponovo protestovale na centralnom gradskom trgu zbog odluke Republičkog kriznog štaba. Okupljeni, njih oko 200, istakli su da im je odlukom o uvođenju propusnica "uskraćena osnovna ljudska prava". „Želimo pravo izbora, slobodu kretanja i slobodu govora. Broj smrtnih slučajeva od koronavirusa je lažan, povećavaju ih i smanjuju prema njihovom nahođenju”, rekao je jedan od učesnika protestnog skupa. Ona je rekla da se hitno mora prekinuti obavezna vakcinacija dece. Na kraju protesta okupljeni građani nakratko su blokirali saobraćaj u centru Niša, a zatim su se razišli. Za naredno veče u 20 časova najavljeno je novo okupljanje na Trgu kralja Milana[126].
Ispred Narodne Skupštine je narednih dana održan niz protesta protiv uvođenja kovid propusnice, ali sa značajno manje ljudi. Međutim od subote 23. oktobra kada je odluka o kovid propusnicama stupila na snagu, protesti su se proširili i na druge gradove širom Srbije[127].
U Beogradu se tokom protesta 25. oktobra zbog kovid propusnica nekoliko desetina građana okupilo ispred zgrade u kojoj živi dr Predrag Kon i zatražilo njegovu ostavku, jer se, kako su tvrdili, sprovode nemedicinske mere, a zaraženih i preminulih je sve više. Takođe, nekoliko desetina građana protestovalo je i u Nišu ispred zgrade u kojoj živi dr Branislav Tiodorović[128].
Ekološki i drugi protesti[uredi | uredi izvor]
Organizatori protesta smatraju da su zakoni udar na privatnu imovinu građana, kao i na privatne kompanije, pozivajući se na Rio Tinto, koji planira da eksploatiše litijum u zapadnoj Srbiji. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na konferenciji za novinare 4. juna rekao da će država, ako bude potrebno, raspisati referendum o tome da li će početi eksploataciju litijuma. Prema njegovim rečima, videće se da li će referendum biti raspisan na nivou opština ili okruga. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je da demonstranti koji su 27. novembra blokirali autoputeve u Srbiji „krše Ustav i slobodu kretanja”, ali da je reč o „malom broju ljudi”[129].
Protesti za čist vazduh[uredi | uredi izvor]
U organizaciji "Eko straže", 10. januara 2021. godine, više hiljada ljudi je protestovalo na beogradskom trgu Slavija, posle čega je usledila protestna šetnja do zgrade Vlade Srbije. Demonstranti su uputili zahteve da se preduzmu hitne mere na smanjenju hroničnog masovnog zagađenja vazduha u Srbiji.[130]
Protesti frilensera 7. — 10. april 2021 i Ekološki ustanak[uredi | uredi izvor]
Frilenseri su započeli 7. aprila protest ispred Narodne Skupštine postavljanjem šatora i najavili da će na tom mestu kampovati naredna tri dana, nezadovoljni novim predlogom Vlade Srbije o izmenama Zakona o porezu na dohodak građana, kojim se reguliše njihov položaj. Od Vlade Srbije zatražili predlog o izmenama tog zakona povuče i da se sa frilenserima ponovo sedne za sto kako bi se našlo kompromisno rešenje koje će odgovarati i državi i radnicima na Internetu reguliše njihov položaj. Od Vlade Srbije traže da se predlog o izmenama tog zakona povuče i da se sa frilenserima ponovo sedne za sto kako bi se našlo kompromisno rešenje koje će odgovarati i državi i radnicima na Internetu. Protestna šetnja frilensera u organizaciji Udruženja radnika na internetu održana je i narednog dana uz poruku da ne odustaju od svojih zahteva za rešavanje pitanja naplate poreza. Oni su, ispred Narodne skupštine, ponovili da traže da se iz procedure povuku izmene Zakona o porezu na dohodak građana i da sa predstavnicima Vlade Srbije sednu za pregovarački sto. Predsednik Udruženja radnika na internetu Miran Pogačar izjavio je za Tanjug da će frilenseri ispred Skupštine ostati tri dana, da će sutra u 11 časova održati protest, a pridružiće se, dodaje, i protestu "Ekološka buna" koji je najavljen za subotu, 10. aprila[131]. Ispred Skupštine Srbije organizovan je u subotu 10. aprila protest nazvan "Ekološki ustanak" na kojem se od vlasti traži poštovanje Ustava i postojećih zakona i usklađivanje propisa sa najvišim ekološkim standardima, uz ravnopravno učešće građana i nevladinih organizacija u rešavanju pitanja očuvanja zdrave životne sredine. Okupljeni su krenuli u protestnu šetnju prema Vladi, a zatim i ka RTS-u. Skup "Ekološki ustanak" počeo je oko 13:20h, uz bend sa udaračkim instrumentima, a na binu su potom izašli predstavnici Udruženja "Odbranimo reke Stare planine" i izneli državnu zastavu, a sa ozvučenja je emitovana pesma o Staroj planini. Na platou ispred parlamenta, gde je postavljena bina, na ulici i u Pionirskom parku, okupio se veliki broj ljudi sa transparentima na kojima su, između ostalih, poruke: "Bojim se da dišem", "Reke štedi jer voda vredi", "Nosim crno za sve žrtve zagađenja", "Dali smo vam penzije, vazduh i reke vam ne damo", "Hoću da dišem"[132].
Protesti protiv predloženih rudarskih operacija Rio Tinto[uredi | uredi izvor]
Prvi ekološki protest protiv Rio Tinta 11. septembra[uredi | uredi izvor]
Drugi "Ekološki ustanak", koji je održan 11. septembra na poziv više od 30 ekoloških organizacija, održava se u Beogradu, a koji je uzrokovan brojnim problemima vezanim za zaštitu životne sredine, okončan je blokadom Brankovog mosta. Protestni skup ekoloških aktivista počeo je nešto posle 14 sati na Trgu Nikole Pašića, a glavni zahtev je bio da Vlada Srbije poništi sve svoje obaveze prema kompaniji Rio Tinto. Građani su se okupili ispred bine postavljene ispred Trga Nikole Pašića, svirali u pištaljke, nosili majice i transparente na kojima je pisalo "Rio Tinto odlazi", "Nećemo dati Jadar", "Ne - moje, eksploatacija, iseljenje", "Litijum u Levču" - br. Okupljeni su nosili zastave ekoloških udruženja, kao i zastave Srbije. Građani su pozvani sa bine da joj priđu. Drugi "Ekološki ustanak", koji je održan na poziv više od 30 ekoloških organizacija, održava se u Beogradu, a koji je uzrokovan brojnim problemima vezanim za zaštitu životne sredine, okončan je blokadom Brankovog mosta. Građani su se okupili ispred bine postavljene ispred Trga Nikole Pašića, svirali u pištaljke, nosili majice i transparente na kojima je pisalo "Rio Tinto odlazi", "Nećemo dati Jadar", "Ne - moje, eksploatacija, iseljenje", " Litijum u Levču" - br. Okupljeni su nosili zastave ekoloških udruženja, kao i zastave Srbije. Građani su pozvani sa bine da joj priđu. Na društvenim mrežama građani su prenosili informaciju da su autobusi sa ljudima iz raznih krajeva Srbije sprečeni i zaustavljeni u dolasku u Beograd. Pojavile su se informacije da je policija zaustavila autobuse u kojima su bili ljudi iz udruženja "Ne damo Jadar" kako bi ih sprečila da dođu u Beograd na protest. Nova.rs je takođe preneo da je "Autoprevoz Čačak" otkazao autobus za Beograd aktivistima iz okoline Čačka, koji je rezervisan i plaćen unapred. Akademik Nenad Kostić, profesor hemije i biohemije na Univerzitetu u Ajovi, rekao je okupljenima da govore kao neutralni naučnik, a ne kao član Akademije nauka i umetnosti, koja je u oktobru organizovala konferenciju na kojoj je ministarka Zorana Mihajlović „izmislila „zeleno rudarstvo. "Ne postoji zeleno rudarstvo, zelene su samo šume i pašnjaci koje će rudnik ugroziti", rekao je on navodeći koji će štetni hemijski procesi zagađivati prirodu. Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu, predstavio se kao „arogantan neznalica kako nas je nazvala ministarka Zorana Mihajlović, jer se protivimo kopanju jadarita u dolini Drine“. On je procenio da bi nekoliko miliona kubnih metara najotrovnijih metala ugrozilo tok Jadrana, Drine i Save, a u budućnosti bi ugrozilo snabdevanje vodom iz Save i Dunava. Takođe je rekao da Rio Tinto nema reference za litijum, jer kopaju bakar, gvožđe i zlato. Zlatko Kokanović, poljoprivrednik iz Gornjih Nedeljica koji godišnje proizvodi 100.000 litara mleka, rekao je da je „ako ovaj projekat u Jadru prođe, Srbija spremna. Još 40 rudnika, 10 litijuma do 2035. „Ko nema čist vazduh, vodu, poljoprivredu i zemljište, neće moći da živi. Aleksandar Jovanović Ćuta obratio se rečima „Ko truje Srbiju - Linglong, Ziđin, Rio Tinto ili možda neko mnogo otrovniji. Duga je lista predatora koji su doveli do ovog zla. Nalazimo se u Bermudskom trouglu - gradskoj skupštini, postoji jedan koji, čim ugleda drvo, odmah hvata motornu testeru. Skupština Srbije, u kojoj sede robovi, koji će umesto narodne izvršiti volju onoga koji je sebe zamišljao kao boga, kome je Rio Tinto draži od našeg seljaka“. On je najavio da će nakon mitinga ispred Skupštine blokirati Brankov most, a ako se pojavi mehanizacija prema Loznici da će blokirati celu Srbiju. Poznata glumica Svetlana Bojković pitala je okupljene "da li ćemo se pretvoriti u deponiju kako bi zdravlje i životi naše dece i naših porodica bili ugroženi". "Ne smemo dozvoliti da Srbija postane deponija tuđih prljavih industrija. Kakva šteta. U ime čega? Profit? Da li je profit zamenio boga? Čini se da". Oko 16.10 krenula je protestna šetnja do Brankovog mosta koji će biti blokiran dva sata. Incidenti na mostu jer policija nije na vreme zaustavila saobraćaj - svađe i sukobi između vozača i demonstranata. Situacija je rešena nakon što je pušten prolaz vozilima sa mosta ka Novom Beogradu. Automobili i autobusi povukli su se sa mosta jer je deo mosta sa novobeogradske strane očišćen. Održan je koncert Dece loših muzičara, kao i litija koju je predvodio razrešeni monah Antonije. Ekološki aktivisti okončali su protest na Brankovom mostu oko 17.45 časova, kada je saobraćaj počeo da se sporo odvija. Na kraju sastanka, govornici su rekli da je „ovo bila blokada upozorenja“, kao i da će „dati vlastima sedam dana da ispune njihove zahteve, a ako se to ne dogodi, nastaviće sa protestima u Srbija"[133].
Drugi ekološki protest protiv Rio Tinta 6. novembra[uredi | uredi izvor]
U organizaciji pokreta "Ekološki ustanak" 6. novembra održan je protest ispred zgrade Radio-televizije Srbije. Okupljeni su zahtevali hitno povlačenje reklame kompanije "Rio Tinto" sa javnog servisa, a od REM-a da zabrani njeno reklamiranje. Takođe, tražili su poništavanje svih odobrenja datih "Rio Tintu" i javno objavljivanje memoranduma o razumevanju koji je Vlada Srbije potpisala 2017. godine sa tom kompanijom. Od RTS-a se zahteva i da u udarnom terminu organizuje okrugli sto u kom će učestvovati stručnjaci, meštani ugroženih područja, aktivisti i sa druge strane predstavnici Rio Tinta. Na protestu su govorili meštani Gornjih Nedeljica, Pranjana i drugih ugroženih područja, glumica Svetlana Bojković, dekan Šumarskog fakulteta Ratko Ristić, ekološki aktivista Aleksandar Jovanović Ćuta i drugi[134].
Treći ekološki protest protiv Rio Tinta 19. novembra[uredi | uredi izvor]
Treći ekološki protest protiv Rio Tinta održan je u petak 19. novembra. Građani su u 19 časova počeli da se okupljaju ispred zgrade RTS-a u Takovskoj ulici zbog toga što je javni servis odbio da emituje spot „Srbija nije na prodaju” protiv kompanije Rio Tinto. Okupilo se nekoliko stotina građana. Javnosti su se obratili glumci Jelena Stupljanin i Viktor Savić. Naveli su da su u utorak od rukovodstva RTS-a dobili čvrsto obećanje da će biti emitovano, a da su potom u sredu prestali da se pojavljuju, preneo je predstavnik udruženja Savo Manojlović. Ispred RTS-a je postavljena improvizovana bina sa video bimom i nekoliko stolica - improvizovani bioskop. Tamo će biti emitovana reklama koja je nastala kao reakcija na reklamu Rio Tinto koja je emitovana na javnom servisu i drugim medijima. Glumci Jelena Stupljanin i Viktor Savić, koji su učestvovali u snimanju reklame protiv Rio Tinta, rekli su uživo u Danu da "ovo nije politička borba". „Veoma je važno da svi shvatimo da ovo nije politička borba, ovo je iznad politike. Ovo je kao kad igra reprezentacija – nije bitno da li navijaš za Zvezdu ili Partizan“, rekao je Savić. Jelena Stupljanin je dodala da je protiv RTS-a podneta tužba[135].
Četvrti ekološki protest protiv Rio Tinta, zakona o referendumu i eksproprijaciji 24. novembra[uredi | uredi izvor]
U Beogradu je u sredu 24. novembra uveče održan još jedan u nizu ekoloških protesta u Srbiji sa porukom da će autoputevi biti blokirani ukoliko nadležni usvoje zakone koje aktivisti nekih organizacija smatraju spornim, dok nadležni odgovaraju da nijedan nije usmeren protiv ljudi i životne sredine. Planovi Rio Tinta da izgradi rudnik litijuma u okolini Loznice zabrinuli mnoge ekološke aktiviste i stručnjake, što je bio okidač za niz ekoloških protesta u Srbiji poslednjih meseci. Izmene i dopune Zakona o referendumu i Zakona o eksproprijaciji za demonstrante uvod su u realizaciju ovih planova. Nekoliko sati pre protesta, na koji su pozvali predstavnici više ekoloških organizacija, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da Predlog izmena i dopuna zakona o eksproprijaciji „nema veze sa Rio Tintom”. Vučić je rekao da je motiv za donošenje zakona ubrzanje velikih infrastrukturnih projekata koji se odlažu ili zaustavljaju zbog problema sa imovinom ljudi i njihovih zahteva za visokom novčanom nadoknadom. Pored uobičajenih protestnih boja, poput zviždaljki i sličnih vetrogeneratora, najčešći su bili slogani vezani za zaštitu životne sredine.
„Hoćemo da dišemo, a ne da se ugušimo“, „Zagađivače, niste jači od naroda“, „Litijum u Levču – NE!“, „Ne damo Levač, ne damo Loznicu, ne damo Srbiju.“ – ovo su samo neki od njih.
Zatraženo je da se Predlog izmena i dopuna Zakona o eksproprijaciji povuče, da se stranim kompanijama ne dozvoli eksploatacija, zagađivanje i uništavanje plodnog zemljišta, kao i da se ljudima obezbedi čista voda za piće. Na poziv organizatora protesta, okupljeni su podigli ključeve u vazduh, jer će im oduzeti domove ako zakon bude usvojen“, rekao je predsednik organizacije Kreni-promeni Sava Manojlović[136].
Radikalizacija i blokade puteva protiv Rio Tinta, zakona o eksproprijaciji i zakona o referendumu[uredi | uredi izvor]
Pošto su sporni zakoni o eksproprijaciji imovine i referendumu izglasani u Narodnoj skupštini 26. novembra[137][138], u Beogradu i nekoliko drugih gradova održana je jednočasovna blokada puteva u Srbiji u organizaciji više ekoloških organizacija[139]. Demonstranti su u subotu (27. novembra) na sat vremena blokirali puteve i mostove u nekoliko gradova Srbije u znak protesta zbog usvajanja izmena i dopuna Zakona o eksproprijaciji i Zakona o referendumu. Tokom protesta na pojedinim mestima došlo je do tuče sa pripadnicima Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), a u Šapcu u zapadnoj Srbiji maskirane osobe su palicama i čekićima napale demonstrante[140].
Protesti i blokade puteva u Beogradu i više gradova Srbije 27. novembra[uredi | uredi izvor]
Protest građana i ekoloških aktivista u nekoliko gradova Srbije započeo je 27. novembra ranije najavljenom jednosatnom blokadom saobraćajnica. Kao razlog za radikalizaciju protesta naveli su usvajanje Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi i Zakona o eksproprijaciji. Učesnici protesta su se prvo okupili ispred Palate pravde u Beogradu, odakle su se razdvojili u više grupa. Agencija Fonet navela je da su aktivisti nevladinih organizacija i građani blokirali saobraćaj kod Centra Sava u oba smera, i da je u istom trenutku iz autobusa izašlo oko 40 policajaca u opremi za razbijanje demonstracija. Nešto ranije policija je Savi Manojloviću pokušala da uruči rešenje o zabrani skupa i pokušaja jednočasovne blokade Mostarske petlje i autoputa, ali je on odbio da primi taj akt i najavio da će se blokada, zakazana u 14 sati, ipak održati, bez obzira na sve posledice, kao i da je svestan da čini krivično delo. Obrazloženje za odbijanje skupa, koje je Manojloviću pokušao da uruči komandir policijske stanice Savski venac Aleksandar Krstić, bilo je u tome da je prijavljen neblagovremeno, tek u petak, a zakonski rok je pet dana, dok je Manojlović objasnio da su sporne izmene i dopune Ustava, kao i Zakon o eksproprijaciji usvojeni u kraćem roku. Krstić je Manojlovića upozorio da blokada međunarodnog Koridora 10 može da preraste u krivično delo, ali je i obećao da policija neće reagovati ako ih učesnici protesta ne budu napadali. Manojlović je poručio da će autoput biti zatvoren i da neće biti napada na policiju, a pripadnike MUP je pozvao da budu suzdržani. MUP je izdao i saopštenje u kome obaveštava javnost da je svaka blokada saobraćaja kršenje zakona kao i održavanje neprijavljenih skupova. U saopštenju MUP-a se, između ostalog, navodi se da je "svaki neprijavljeni skup, a posebno onaj koji se odvija na putevima i mostovima je veliki rizik i izazivanje opasnosti po učesnike u saobraćaju, kao i učesnike skupa". Demonstranti su blokirali su saobraćaj na Mostarskoj petlji na isključenju iz Kneza Miloša ka Sajmu. Na mostu Gazela nema saobraćaja. Policija je blokirala i stepenice na Mostarskoj petlji[141].
Demonstranti su i u Novom Sadu blokirali Varadinski most. Angažovana je i Žandarmerija. Došlo je do koškanja građana sa pripadnicima Žandarmerije. Saobraćaj je u tom delu grada zatvoren. Okupljeni uzvikuju "Izdaja, izdaja", "Srbija nije na prodaju" i "Nećemo u zatvor". Učesnici protesta razvili su transparent sa natpisom: "Novi Sad poručuje: Srbija nije na prodaju". Prisutan je bio i načelnik Policijske uprave Novi Sad Slobodan Malešić. Nakon što je Žandarmerija pokušala da pomeri demonstrante sa mosta, okupljeni su seli na put. Varadinski most u Novom Sadu oko 16 sati ponovo je prohodan za saobraćaj, pošto su demonstranti napustili taj deo grada i krenuli ka policijskoj stanici sa zahtevom da se oslobodi privedeni organizator protesta Miran Pogačar. U jednom trenutku, na protestu, došlo je do sukoba između policije i demonstranata i tada je, kako je rekao aktivista Brajan Brković, privedeno je devetoro građana. Protest u Novom Sadu je završen oko 16.30 časova, a privedeni Miran Pogačar, zbog kog se grupa građana okupila ispred policijske stanice, je oslobođen.
Demonstranti su blokirali kružni tok u Preljini. Vozila u pravcu Beograda se povremeno propuštaju, dok je ka Čačku velika kolona, kao i u smeru ka auto-putu Miloš Veliki i ka Ibarskoj magistrali. Na terenu je prisutna policija. Za sada je mirno. Vozila sa obilaznice oko Čačka idu kroz varošicu u Preljini.
Oko stotinak meštana blokiralo je put u selu Brezjak. Među njima su i stanovnici Gornjih Nedeljica, gde je planirana izgradnja rudnika litijuma.
Blokiran je i most na Savi kod Šapca. Demonstranti su na protestu zaustavili bager iza kog je kolona vozila i autobusa. Reporter RTS-a javio je da je došlo do incidenta, između demonstranata i grupe mladića sa kapuljačama na glavi. U koloni su bili aktivisti SNS-a koji su autobusima krenuli za Beograd. Oštećene su građevinske i poljoprivredne mašine koje su bile na mostu, a RTS je obavestio da ima povređenih. Građani koji su se okupili na mostu u Šapcu protestovali su kasnije ispred zgrade Policijske uprave tražeći da se puste iz pritvora dva vlasnika traktora. Oni su u međuvremenu oslobođeni, a mladić koji je povređen tokom sukoba, posle zbrinjavanja u Hitnoj pomoći, pušten je kući[142].
Grupa građana okupila se u glavnoj ulici u Kragujevcu, da bi kasnije blokirali magistralni put Kragujevac-Kraljevo. Obustavljen je saobraćaj, a protest obezbeđuje kordon policije.
Saobraćaj je zaustavljen i u pravcu Kosjerića i Dobrinje. Žitelji Požege i Kosjerića na taj način su izrazili nezadovoljstvo zbog najave početka geoloških istraživanja za litijumom i u tim krajevima. Protest je održan u miru, a među okupljenima bilo je i porodica sa malom decom, zbog čije budućnosti su roditelji zabrinuti[143].
Nekoliko desetina ljudi blokiralo je kolovoznu traku ka Pančevu na Pupinovom mostu u znak protesta protiv Zakona o referendumu. Na mostu je bilo i deset policajaca, koji su se korektno ponašali i rekli da je u pitanju saobraćajni prekršaj. Jedan od prisutnih građana na Pupinovom mostu izrazio je nezadovoljstvo, kako je naglasio, samovoljnim ponašanjem države. Okupljeni na Mostu Mihajla Pupina najavili su masovni protest i izrazili spremnost da ponovo dođu, kako bi, kako su rekli, „pokazali da država na ovaj način ne može da se igra sa narodom“[141].
Stotinak Užičana okupilo se oko 14 časova, ispred Skupštine grada, a njih pedesetak je potom na jedan sat blokiralo saobraćaj na autoputu ka Zlatiboru i Beogradu. Građani navode da su se sami organizovali, putem društvenih mreža, kako bi izrazili protest protiv Zakona o referendumu i namere kompanije Rio Tinto da istražuje i eksploatiše rudu litijuma u Srbiji. U krugu užičke skupštine, kao i kasnije na autoputu, bilo je mnogo policijskih vozila i policajaca u uniformama i civilu, a učesnike blokade snimao je i dron. Čim su građani počeli da se okupljaju ispred užičke skupštine, trojica policajaca su identifikovala nekoliko učesnika skupa. Demonstranti su nosili veliki transparent na kojem je pisalo „UE 031. Stop fašizmu. Bez zelene propusnice“ i duvali su u zvižduke. Sve vreme blokade na magistralnom putu je bio veliki broj policijskih vozila i policajaca u uniformi i civilu, koji nisu intervenisali niti komunicirali sa demonstrantima. „Pređite na stranu naroda. Oni će vam oduzeti imovinu, ne samo nama. Pustite Vučića“, obratio im se jedan od demonstranata, na šta policija nije reagovala. Posle jednočasovne blokade, koja je protekla mirno, i demonstranti i policija su se razišli, a saobraćaj je ponovo uspostavljen. Dok su se kretali ka izlazu iz grada na autoput, pozvali su Užičane da izađu na ulice, a policiji poručili „Pridružite se narodu. Borimo se za slobodu. Ostavite Aleksandra Vučića“. Zbog blokade magistralnog puta, iz pravca Zlatibora i Čačka stvorile su se dugačke kolone vozila, a demonstranti su propustili kola Hitne pomoći. Pridružili su im se i neki od vozača, što su pozdravili aplauzom i uzvicima oduševljenja, a neki su se žalili da moraju da čekaju u redu.
U Valjevu je kordon policije nasilno napravio prolaz za autobuse koji su išli za Beograd iz pravca Loznice. Intervencija je izazvala glasne proteste građana okupljenih spontano u blokadi puta Valjevo-Loznica, posle glasanja o Zakonu o eksproprijaciji. Privedeno je šest građana, među kojima i dve žene. Jedan od privedenih je i odbornik Lokalnog fronta u Skupštini grada Valjeva Željko Trifunović, saopštio je Lokalni front Valjevo.
Kako bi ukazali na katastrofalnu situaciju u zemlji i donošenje zakona koji su suprotni interesima građana Srbije, članovi Ujedinjenog fantomskog pokreta (PUF), zajedno sa zrenjaninskim građanskim aktivistima, blokirali su polazak autobusa ka vladajuća Srpska napredna stranka u Beogradu. Tom prilikom su na izlazu sa parkinga razvili transparent „Popili smo mnogo laži, vreme je da popijemo zatvor“, koji je blokirao prolaz autobusu. Ovim nastupom ukazujemo i na mobing nad radnicima koji su uslovljeni različitim vrstama pritisaka i ucena da moraju da idu na Vučićev miting – rekao je Miljan Čičić i dodao da je Zrenjanin za 10 godina progresivnosti postao deponija najprljavije industrije. pravilo, dok se problem sa pićem ne reši. Srbija je opljačkana u poslednjih 30 godina, a za to nije osuđen nijedan premijer, ministar ili gradonačelnik. Ako je jedina sankcija političarima koji zloupotrebljavaju funkcije mogući pad sa vlasti, a ne krivična odgovornost, onda će svaka sledeća vlast biti još bahatija, ohrabrena činjenicom da njeni prethodnici nisu ni za šta odgovarali – dodao je Milan Pernat. Spremno ćemo dočekati „dan posle“, a posle smene korumpirane vlasti svi koji su prekršili zakone, budžete, ljude – sigurno će odgovarati.
Stranka slobode i pravde (SSP) zatražila je danas da građani, među kojima je većina članova te stranke, budu pušteni na slobodu nakon privođenja u Zrenjaninu jer su pokušali da blokiraju odlazak zaposlenih u javnim preduzećima na skup Srpske napredne stranke (SNS) u Beogradu. SSP je ocenio da je ovo nastavak prakse SNS-a da „napadne na sve one koji se usude da javno iznesu svoje mišljenje i izraze protest”. I Vrščani su se danas okupili i blokirali saobraćaj u tom gradu. Prema rečima prisutnih, bilo je okupljenih oko 30 ljudi, a prisustvovali su i pripadnici MUP-a[141].
Protesti protiv nasilja u Beogradu 28. novembra[uredi | uredi izvor]
Sledećeg dana, grupa građana "Eko straža" organizovala je mnogo veći protest u centru Beograda zbog zagađenosti vazduha u gradovima širom Srbije. Održana i protestna šetnja centralnim gradskim ulicama. Okupilo se oko 40000 ljudi. Sve je proteklo bez incidenata. Aleksandra Kirilić iz organizacije "Eko straža" istakla je u uvodnom obraćanju na Terazijama, gde je skup počeo, da je Beograd najzagađeniji grad u Evropi, a 15 gradova u Srbiji je među najzagađenijima na starom kontinentu. Izjavila je da su se okupili treći put kako bi ukazali na neaktivnost institucija i vlasti u Srbiji, ali pre svega jer je u septembru, kako tvrdi, otkriveno da je Institut za javno zdravlje "Batut" godinu dana skrivao podatak o "crnim tačkama", odnosno najzagađenijim delovima Srbije. Posle obraćanja govornika, građani su sa Terazija krenuli u protestnu šetnju centralnim gradskim ulicama. Prošli su pored Skupštine grada, preko Kralja Milana i Slavije. Iako su prethodno najavili da je cilj protestne šetnje Institut "Batut" u Ulici doktora Subotića starijeg, građani su se zaustavili kod Karađorđevog parka u Bulevaru oslobođenja, gde je protest i završen. Kako su naveli, u Ulicu doktora Subotića starijeg nisu ušli zbog pacijenata koji su hospitalizovani u okolnim klinikama. Saobraćaj je zatvaran u ulicama kojima se kreću građani i po njihovom prolasku je normalizovan. Kako javlja reporter RTS-a sa lica mesta, sve je proteklo bez ikakvih incidenata. "Eko straža" prethodno je navela da na protest nije bilo dozvoljeno donositi obeležja političkih stranaka i ističu da je reč o građanskim protestima. Organizatori poručuju da će donosiocima odluka dati rok 30 dana da reaguju ili će uslediti sledeći protest koji će, dodaju, imati za cilj obustavu saobraćaja na radni dan u takozvanom špicu[144]. Pod parolom "Stop režimskom nasilju" aktivisti pokreta "Ne davimo Beograd" održali su protestni skup na Trgu Republike. Okupljanje je organizovano kao reakcija na, kako kažu organizatori, nasilje i hapšenja građana širom Srbije, tokom blokade puteva. Kao organizatori skupa potpisuju se "Ne davimo Beograd", Otvorena građanska platforma "Akcija", "Zajedno za Srbiju" i Ekološki ustanak. Okupljeni zahtevaju i hitno privođenje vozača bagera, kao i privođenje osoba koje su palicama i čekićem napali građane koji su protestovali u Šapcu. Predsednik stranke "Zajedno za Srbiju" Nebojša Zelenović zatražio je sa protesta "momentalno puštanje na slobodu" Dragana Milovanovića Crnog, koji je u Šapcu juče sprečio vozača bagera koji je krenuo na narod okupljen u blokadi saobraćaja, "kao i ime čoveka koji je dao naređenje da se policija povuče, a nastupe batinaši". Učesnici protesta krenuli su u šetnju do zgrade Radio-televizije Srbije i traže da se pročita proglas o tome šta se desilo tokom jučerašnjih protesta. Pored toga, organizatori su pozvali građane da sledeći dan u 10 sati dođu u Loznicu gde će biti održana sednica Skupštine opštine na čijem dnevnom redu je prostorni plan za projekat "Jadar"[145].
Protesti u Loznici 29. novembra[uredi | uredi izvor]
Građani su se okupili u ponedeljak (29. novembra) u Loznici, u zapadnoj Srbiji, da zahtevaju povlačenje prostornog plana grada, koji predviđa izgradnju rudnika litijuma Rio Tinto. Oni su se okupili ispred zgrade Opštine Loznica, sa zahtevom da podnesu peticiju sa više od 5.000 potpisa za povlačenje tog plana. Kako prenosi agencija Beta, sednica parlamenta tog grada, na kojoj je trebalo da bude ponovo razmatran prostorni plan, prema saznanjima lokalnih aktivista, ali bez zvanične potvrde, odložena je[129].
Protesti i blokade puteva u Beogradu i više gradova Srbije 4. decembra[uredi | uredi izvor]
Građani koji su protestovali protiv Zakona o eksproprijaciji i Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, blokirali su 4. decembra saobraćajnice u Beogradu i više gradova Srbije, a razišli su se oko 16 sati. Tokom blokada zabeleženo je nekoliko incidenata. Okupljanje građana na poziv organizacija "Kreni Promeni" i više ekoloških udruženja počelo je oko podne u Beogradu ispred Sava centra, a grupa demonstranata je zatim izašla i blokirala saobraćaj na auto-putu. U okolini nije bilo vidljivih pripadnika policije u uniformi niti je demonstrante iko sprečavao da blokiraju put, a propustili su vozilo Hitne pomoći. Demonstranti su se razišli kod mosta Gazela, Sava centra, i u drugim delovima Beograda. Saobraćaj na mostu Gazela je potpuno normalizovan nakon protesta i funkcioniše u oba pravca. Zrenjaninski put, koji je bio blokiran na raskrsnici Borča-Ovča, pušten je za saobraćaj nakon oko sat vremena. Bili su blokirani i kružni tok Slavija, Brankov most, Pančevački most, Pupinov most, kao i kružni tok kod Opštine Novi Beograd. Mediji prenose i da je tokom blokade saobraćajnice kod Pupinovog mosta u Zemunu došlo do tuče. Kako navode, vozač automobila je pokušao da probije blokadu građana i tada se sukobio sa jednim muškarcem, a okupljeni su ih razdvojili. Došlo je do verbalnog sukoba, kada je do učesnika protesta došla grupa žena, koje su držale fotografije Dragana Đilasa. Grupa muškaraca sa kapuljačama i maskama zapalila je na nekoliko minuta baklje na nadvožnjaku preko autoputa, kod Sava centra, a neki od njih bacili su nekoliko petardi prema demonstrantima, koji su se nalazili ispod nadvožnjaka. Fizičkih incidenata nije bilo. Na Novom Beogradu je napadnut novinar Foneta Davor Lukač.
Dvočasovno okupljanje održano je i u drugim gradovima kao što su Šabac, Čačak, Novi Sad, Subotica, Niš, Novi Pazar, Kragujevac, Kruševac, itd.
U Šapcu je protest protekao mirno i bez incidenata. Demonstranti su propustili nekoliko vozila hitnih službi.
U Novom Sadu, gde je bio blokiran most Slobode, građani se takođe razilaze, nakon protesta koji je trajao nešto manje od dva sata. Tokom blokade puteva došlo je do nekoliko incidenata, jedan od njih se dogodio u Novom Sadu gde je došlo do tuče dve grupe građana, a kako javlja izveštač Tanjuga, letele su i kamenice. Izveštač navodi, pozivajući se na očevice, da je povređena jedna osoba. Mediji su preneli da je došlo do kraćeg fizičkog obračuna između desetak mladića koji su izašli iz blokiranih automobila i sukobili se sa građanima na blokadi.
Održan je i protest u Preljini, kod Čačka, gde su građani i predstavnici ekoloških organizacija blokirali Ibarsku magistralu i time ulazak na auto put „Miloš Veliki“. U jednom trenutku manja grupa blokirala je put koji prolazi kroz varošicu u Preljini, gde ih je policija legitimisala, ali su se oni, na poziv organizatora protesta, ubrzo razišli. Demonstranti su, između ostalog, uzvikivali „Znamo da ne damo“ i „Rio Tinto napolje“. Paralelno sa protestom u Preljini, oko 30 građana blokiralo je Slobodinu raskrsnicu u Čačku.
U Kragujevcu je protest završen bez incidenata.
Blokiran su bili i magistralni putevi Kovin-Smederevo i Kragujevac-Kraljevo.
U Kraljevu su učesnici protesta blokirali raskrsnicu ulica Jovana Deroka i Vojvode Stepe i Zelene Gore, kojom prolaze kamioni u tranzitu kroz taj grad.
Protesti su održani i u Jagodini, Somboru, Užicu, Kraljevu i Subotici i drugim gradovima u Srbiji.
Prema navodima medija, u Subotici je oko sat vremena bila blokirana najprometnija raskrsnica kod Nove opštine. Učesnici su nosili transparent „Širimo virus slobode“ i uzvikivali „Srbijo, budi se“. Protest je protekao bez incidenata, uz nekoliko verbalnih okršaja sa vozačima koji nisu mogli da prođu.
U Valjevu skup koji je predviđen da se realizuje bez blokade saobraćaja u 14 časova u organizaciji narodnog pokreta "Marš s Kolubare" nije ni započeo jer je u isto vreme grupa od oko 200 građana blokirala saobraćajnicu Valjevo-Beograd. Ministarstvo unutrašnjih poslova je ponovilo da je svaka blokada saobraćaja kršenje zakona, kao i održavanje neprijavljenih skupova.
"Podvlačimo da svu odgovornost za sve što može da se desi na skupovima koji nisu prijavljeni ili odobreni u skladu sa zakonom od strane nadležnih organa, snose isključivo organizatori neprijavljenih skupova", naveo je MUP u saopštenju[146].
Vraćanje Zakona o eksproprijaciji, predložene izmene Zakona o referendumu 8. decembra[uredi | uredi izvor]
Vlada Srbije je 8. decembra na sednici donela odluku da iz skupštinske procedure povuče Zakon o eksproprijaciji, koji je Skupštini Srbije na ponovno odlučivanje vratio predsednik Aleksandar Vučić. Na istoj sednici Vlada je predložila izmene i dopune Zakona o referendumu. Na istoj sednici, vlada je predložila Narodnoj skupštini izmene i dopune Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, u članovima 7, 20, 43 i 44. Pomenuti članovi odnose se na overu potpisa, predstavnike ovlašćenog predlagača u organu za sprovođenje referenduma i na rok za ponovno raspisivanje referenduma. U predlogu vlade ukida se taksa za overu potpisa, omogućava se da predstavnici ovlašćenih predlagača bude deo organa za sprovođenje referenduma. Takođe, prema predlogu neće biti moguće raspisati referendum o istom pitanju u roku kraćem od četiri godine kao i da Skupština Srbije u roku od četiri godine neće moći da donese odluku drugačiju od one koja je potvrđena na referendumu[147].
Protesti i blokade puteva u Beogradu i više gradova Srbije 11. decembra[uredi | uredi izvor]
Dana 11. decembra, učesnici protesta, koji su se okupili na poziv Ekološkog ustanka, blokirali su ponovo autoput kod mosta Gazela u Beogradu u oba pravca, kao i više putnih pravaca u drugim gradovima Srbije. Na ulicama se okupio manji broj građana nego prethodne subote, koji su puteve blokirali na sat vremena, a u većini gradova protest je protekao mirno. U Beogradu je blokada počela nešto pre 14 časova, a na autoputu se formirala kolona vozila. Aleksandar Jovanović Ćuta iz Ekološkog ustanka ponovio da je osnovni zahtev protesta povlačenje i brisanje projekta "Rio Tinta" iz prostornog plana Loznice i zabrana eksploatacije litijuma na teritoriji čitave Srbije.
U Novom Sadu građani su blokirali kružni tok na raskrsnici Bulevara Evrope i Bulevara patrijarha Pavla.
U Kragujevcu učesnici protesta su blokirali magistralni put Kragujevac-Kraljevo u centru grada, kao i prethodne subote.
Predstavnici nekoliko ekoloških organizacija, građanskih inicijativa i građani blokirali su Ibarsku magistralu u Preljini kod Čačka.
Blokirani su pojedini putevi i u Šapcu, Valjevu, Nišu, Užicu, Leskovcu, Smederevu...
Vlast je usvojila prvobitne zahteve organizatora protesta da se izmene zakoni o referendumu i eksproprijaciji, a zahtev novog protesta je da se međunarodnoj rudarskoj kompaniji „Rio Tinto“ ne dozvoli eksploatacija litijuma[148].
Protest ispred zgrade Vlade Srbije 18. decembra[uredi | uredi izvor]
Građani i ekološki aktivisti, koji se protive projektu "Rio Tinta" u Srbiji, okupili su se 18. decembra ispred Vlade Srbije, na poziv pokreta Ekološki ustanak i blokirali saobraćaj u ulicama Kneza Miloša i Nemanjinoj. Iz Ekološkog ustanka su ranije najavili da će umesto blokada puteva, koje su organizovane protekla tri vikenda, danas u 14 časova održati protest ispred Vlade Srbije i sedišta lokalnih samouprava u drugim gradovima u Srbiji. Protestu u Nemanjinoj pridružio se predsednik stranke Zajedno za Srbiju Nebojša Zelenović koja će, u okviru Zeleno-leve kolone, zajedno sa Ekološkim ustankom učestvovati na izborima 3. aprila sledeće godine. Neke od parola koje okupljeni drže su "Stop investitorima, spasimo prirodu", "Istinu, progovori državo"...[149]
Tok 2022[uredi | uredi izvor]
3. januar 2022[uredi | uredi izvor]
Nakon Vučićevog komentara da projekat Jadar neće biti ukinut[150], SEOS je najavio da će 3. januara organizovati proteste[151]. „Ekološki ustanak“ i „Skupština slobodne Srbije“ su izjavili da će se pridružiti protestima[152][153], dok su „Kreni-Promeni“ samo najavili podršku protestima[154]. Najavljeno je da će protesti početi u 13:00 (UTC+01:00) i da će trajati ukupno tri sata[155]. Održani su u Gornjim Nedeljicama i drugim gradovima širom Srbije, kao iu Londonu, ispred zgrade Rio Tinto[156].
Protesti, u kojima je učestvovalo nekoliko hiljada demonstranata, uglavnom su protekli mirno[157]. Demonstranti u Novom Sadu su protestnu šetnju započeli oko 14 časova, a završena je nešto pre 16 časova[158]. U Preljini, selu kod Čačka, dogodio se incident u kome je ženu udario automobil[159]. U Beogradu je grupa antivaks aktivista blokirala autoput na oko 15 minuta[160]. Ćuta i Zelenović su najavili da će se protesti nastaviti sve dok „Rio Tinto ne napusti Srbiju“[161][162]. Vučić je posle protesta izjavio da je „vlast ispunila zahteve, a nastavak protesta je samo politički“[163][164].
8–12. januar[uredi | uredi izvor]
Posle protesta 3. januara, „Ekološki ustanak” je prokomentarisao da će vlada organizovati duže blokade puteva i radikalizovati proteste, ukoliko ne objavi dokumente o Rio Tintu u javnosti[165]. Ministarka Mihajlović je odgovorila da takvi dokumenti ne postoje[166]. Policija je najavila da će snimati demonstrante tokom protesta[167]. Ovoga puta protesti su održani samo na sedam lokacija širom Srbije[168].
Neposredno pre protesta, premijerka Brnabić je izjavila da je vlada blizu poništenja svih dozvola koje su date Rio Tintu[169]. „Ekološki ustanak” je saopštio da „pre nego što vlast poništi dozvole, treba da objavi svaki potpisani dokument u javnosti”[170]. Tokom protesta dogodio se incident u Novom Sadu, a kasnije iu Beogradu[171][172]. Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević kritikovao je proteste[173], uključujući i ministarku Mihajlović, koja je tvrdila da „demonstranti žele da zaustave razvoj Srbije“[174]. Drugi protest održan je dan kasnije u Gornjem Milanovcu[175][176]. Grupa aktivista „Ne damo Jadar“ je 10. januara gađala zgradu Rio Tinto jajima, a jedan aktivista je kasnije priveden[177][178]. Ćuta je izjavio da ćemo „ako vlast ne prihvati naše zahteve organizovati generalni štrajk“[179].
Protesti koji su održani ispred zgrade Vlade Srbije nastavljeni su 12. januara[180][181]. Njih su dan ranije pozvali „Ekološki ustanak“ i SEOS[182][183], i tražili su od vlade da javnosti objavi potpisana dokumenta koja se odnose na Rio Tinto i da ukine prostorni plan Rio Tinta[184]. Oni su izjavili da „ako vlada ne objavi dokumente, ponovo ćemo nastaviti blokade puteva“[180]. Istog dana, „Ekološki ustanak“ je najavio proteste za 15. januar[185].
15–16. januar[uredi | uredi izvor]
Ćuta je 13. januara najavio da će 15. januara biti organizovane blokade puteva širom Srbije[186]. Ovoga puta protesti su održani samo na jedanaest lokacija, a prisustvovalo im je nekoliko hiljada demonstranata[187][188][189]. Prvobitno nije bilo nikakvih incidenata, ali je kasnije oko 14:00 (UTC+01:00) grupa ljudi pokušala da prođe kroz masu demonstranata kod Preljine[190], a u Beogradu je vozač pokušao da prođe kroz masu, ali bio primoran da se vrati nazad[187][191]. U Šapcu je vozač pokušao da prođe kroz demonstrante i na kraju je povredio jednog od njih[192][193]. Protesti su završeni sat kasnije[194]. Marčelo, koji je takođe učestvovao na protestima 2018–2020, učestvovao je na protestima u Beogradu[195].
Brnabićeva je ubrzo posle protesta tvrdila da „ove proteste kontrolišu političari“[196]. Dan kasnije, grupa građana Srbije održala je protest u Briselu[197].
18–22. januar[uredi | uredi izvor]
Ispred zgrade Narodne skupštine dogodio se incident 18. januara, kada su Savo Manojlović i drugi aktivisti "Kreni-Promeni" hteli da zatraže hitnu proveru narodne inicijative u parlamentu o zabrani eksploatacije litijuma[198][199]. Manojlovića je potom kontaktirao predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić kako bi organizovao raspravu o inicijativi, iako je Manojlović to odbio[200], a kasnije najavio proteste za 20. januar, sa zahtevima da Vlada ukine Rio Tintov prostorni plan i da se uvede moratorijum na zabranu iskopavanja litijuma i bora u narednih 20 godina[199][201][202]. Aktivisti i organizacije su takođe izrazili podršku uvođenju moratorijuma[203].
Protest je održan ispred Novog dvora i protekao je mirno[204], iako je na kraju protesta grupa policajaca od nekih demonstranata tražila da im ukažu lična dokumenta[205]. Manojlović je potvrdio svoju podršku uvođenju moratorijuma[206]. Istog dana protesta, premijerka Brnabić je ukinula prostorni plan[207][208][209]. Manojlović i Ćuta su izjavili da je „ukidanje prostornog plana izvršeno na pravno neispravan način i da će se Rio Tinto vratiti nakon aprilskih izbora“[210][211].
Još jednu seriju blokada puteva najavili su SEOS i „Ekološki ustanak” za 22. januar u Loznici[212][213], iako je pokret „Ekološki ustanak” takođe naveo da su „naši glavni zahtevi ispunjeni i da obustavljamo blokade puteva u Beogradu“[214][215]. Skupština slobodne Srbije (SSS) pozvala je organizacije da formulišu jedinstvenu strategiju za predstojeće proteste[216]. Protestu je prisustvovala grupa aktivista i ekoloških organizacija, a trajao je sat vremena[217][218]. Organizacija "Kreni-Promeni" saopštila je da će proteste organizovati 27. januara[219].
27. januar–3. februar[uredi | uredi izvor]
Dan pre protesta, objavljeno je da će australijska korporacija „Volt Resources” početi da buši u oblasti doline Jadar krajem 2021. godine[220]. Proteste je uglavnom organizovala organizacija „Kreni-Promeni“ zajedno sa ostalim ekološkim aktivistima[221][222][223]. Počelo je ispred zgrade Predsedništva, nakon čega je održana protestna šetnja koja je završena ispred zgrade Vlade[224]. Manojlović je takođe potvrdio stav za uvođenje moratorijuma na 20 godina, ali je odbio i primenu jednogodišnjeg[225][226].
Inicijativa „Eko garda“ organizovala je proteste 30. januara na kojima je prisustvovalo nekoliko stotina demonstranata[227].[304] Za razliku od prethodnih protesta, organizatori su imali samo jedan zahtev od vlade, a to je da poštuje već postojeći Zakon o kvalitetu vazduha. Protestima su prisustvovali i članovi organizacije „Kreni-Promeni“ i pokreta Ne davimo Beograd[227]. Na Novom Beogradu je 1. februara održan manji protest[228]. Manojlović je naveo da će protesti biti nastavljeni do raspuštanja Narodne skupštine[229], koje je bilo 15. februara[230].
Dalji masovni protesti nastavljeni su u Valjevu 2. februara u organizaciji „Kreni-Promeni“[231]. Manojlovića je dan kasnije kontaktirala policija u kojoj je policija navela da će se dalji organizovani protesti smatrati nezakonitim. Manojlović je to ignorisao i pozvao da se istog dana održe protesti u Beogradu[232]. Protestima je prisustvovalo nekoliko hiljada demonstranata[233][234], koji su izneli svoje zahteve, dok je Manojlović izjavio da će se, ukoliko vlada ne sprovede moratorijum, protesti nastaviti do opštih izbora u aprilu[235].[312] Takođe je izjavio da će dalji protesti biti radikalizovani[236]. Član koalicije Moramo Dragoljub Bakić izrazio je podršku radikalizaciji protesta[237].
8–15. februar[uredi | uredi izvor]
SEOS i „Kreni-Promeni“ održali su proteste u Kragujevcu 8. februara, gde su najavili da će kampovati ispred zgrade Novog dvora dok Vlada ne uvede moratorijum na iskopavanje litijuma i bora[238]. Manojlović je naveo da oni zahtevaju da se to uradi do raspuštanja Narodne skupštine, koje je održano 15. februara[239]. Protest je organizovan i 10. februara, na kome su učestvovali aktivisti, poput uzbunjivača Aleksandra Obradovića, i političari, a na njemu je učestvovalo ukupno oko hiljadu demonstranata[240][241]. Nakon obraćanja demonstrantima, održali su protestnu šetnju koja je završena ispred zgrade Novog dvora[241].
Ćuta je takođe učestvovao u protestima[242], i obišao aktiviste koji su kampovali ispred zgrade Novog dvora[243]. Aktivisti su najavili održavanje novih protesta 13. februara[244], a protesti su ostali mirni[245]. Dan pre raspuštanja Narodne skupštine, Manojlović je najavio da će 15. februara biti organizovani protesti ispred Palate Srbija[246]. Na dan protesta, oko Palate Srbija je postavljen kordon policije kako bi sprečio aktiviste da priđu zgradi[247], i došlo je do više incidenata; jednog od demonstranata je udario automobil u pokretu, dok je još dvojicu demonstranata pregazio drugi automobil[248][249].
Reakcije od strane vlade[uredi | uredi izvor]
Premijerka Ana Brnabić rekla je da najoštrije osuđuje vandalizam političara koji stoje iza nasilnog upada u Skupštinu Srbije u trenutku kada se država i zdravstveni sistem suočavaju sa najtežim udarom koronavirusa od početka pandemije i da će država zaštititi ustavni poredak [250]. Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka saobraćaja Zorana Mihajlović najoštrije je osudila nasilni pokušaj upada u Skupštinu, pozvavši građane da ne pribegavaju bilo kakvom nasilju i da se pridržavaju mera. Ministar zdravlja Zlatibor Lončar reagovao je na informaciju da je ekipa Hitne pomoći zaustavljena u obavljanju svog posla, tokom protesta ispred Skupštine i zatražio hitnu reakciju nadležnih organa. Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović ocenjuje da ono što se događa u Beogradu, posebno trenutak koji je izabran za nasilje nad institucijama države, ukazuje na krajnje opasne namere. Reagujući na dešavanja ispred Skupštine, potpredsednica GO SNS Marija Obradović ocenila je da nasilno ponašanje "Đilasovih fašista i batinaša" mora biti sankcionisano. Lider SPS-a i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić osudio je nasilni upad u Skupštinu i rekao je da "nema nikakve dileme da je ovo odgovor opozicije na Vučićev poziv na jedinstvo u borbi protiv koronavirusa". Predsednik Pokreta socijalista i ministar odbrane Aleksandar Vulin izjavio je da su "Đilasovi zaposleni optužili Vladu Srbije i predsednika Vučića da su prerano ublažili mere borbe protiv kovida 19, a sada su promenili stav i napadaju predsednika Vučića, jer traži pooštravanje mera". Predsednik skupštinskog Odbora za kontrolu službi bezbednosti i poslanik SNS Igor Bečić ističe da je nasilje "nespojivo sa zdravim razumom". Predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma pokušaj ulaska u parlament nazvao je terorističkim aktom[251]. Direktor policije Vladimir Rebić kaže za RTS da policija kontroliše situaciju ispred Skupštine Srbije gde je u toku protest građana nezadovoljnih najavom novih mera. Nećemo dozvoliti huligansko ponašanje, ulazak u Narodnu skupštinu niti u bilo koji štićeni objekat u Republici Srbiji ili nasilje na ulicama, poručuje Rebić. Vladimir Rebić je gostujući na RTS-u naveo da je jedan broj učesnika protesta ispred Skupštine nasrnuo na policijske službenike i da je nekoliko policajaca povređeno. Ukazao je da su oni nasrnuli na policijske službenike i gađali ih kamenicama. Naveo je da je jedan broj lica zadržan na licu mesta i uhapšen. "Među njima je i Damnjan Knežević za koga procenjujemo da je uz Srđana Noga jedan od organizatora i oni su pozivali građane da sa njima uđu u Skupštinu Srbije", dodao je direktor policije. Istakao je da su u toku konsultacije sa nadležnim javnim tužiocem i očekuje se stav da li u njihovim radnjama ima elemenata prekršaja i krivičnog dela. Na pitanje može li da pojasni ko su ljudi koji su upali u hol Skupštine, Rebić je rekao da su "procene da su to sledbenici Noga i Kneževića". Poručio je da neće dozvoliti da bilo ko ugrožava zdravlje i život građana Srbije i pripadnika policije i da će zaštiti imovinu države i imovinu svih građana. Naveo je da nisu imali nikakvih najava ovakvih skupova i da u ostalim gradovima nije bilo ni približno kao u Beogradu. Poručio je svim građanima da su bezbedni i da svi koji poštuju zakon nemaju razloga za bilo kakvu brigu.
"Svi oni koji misle da na ovakav način sebi mogu učiniti neku pogodnost ili korist, to im neće uspeti", izjavio je Rebić[252].
Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović poručio je 8. jula da svako ima pravo da protestuje, ali nema pravo da kamenicama zasipa policijske službenike. Nebojša Stefanović je rekao da su napadi na policajce nedopustivi te dodao da neće biti tolerisani. Navodi da su sinoć 43 policijska službenika povređena, jer su, kaže, neki huligani očigledno mislili da je razbijanje glava pripadnika MUP-a poželjno i normalno ponašanje. Istakao je da grupa nasilnika nije pokazala ni trunku poštovanja, "hteli su da ruše zgradu Narodne skupštine, palili su automobile i kontejnere, lomili Beograd". Takvo ponašanje uvek će naići na oštru reakciju policije[253]. Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović kaže da su sinoćni događaji pred Narodnom skupštinom i posebno pokušaj njenog nasilnog zauzimanja odraz nemoći ekstremnih političkih krugova koji nisu u stanju da na izborima osvoje minimalan broj glasova[254]. Predsednik Aleksandar Vučić obratio se medijima 8. jula u 15 časova i izjavio da su lica desničarske orijentacije, iako je na skupu bilo na početku i onih koji su mislili da su tu zbog korone, napali Narodnu skupštinu. Bilo je svakovrsnog upliva i stranih bezbednosnih službi, napomenuo je Vučić. Poručio je da će policija biti u stanju da zaštiti državu od političkog ekstremizma, desničarskih i profašističkih grupa. Naveo je da učesnici demonstracija govorili o migrantima, "zemlji kao ravnoj ploči", 5G mreži. Vučić je naveo da je protest bio protivzakonit i neprijavljen, u suprotnosti sa svim opštim i posebnim pravnim aktima. Prema njegovim rečima, podbacio je deo bezbednosnih službi Srbije, jer se tek kasnije videlo da je bilo svakovrsnog upliva stranih bezbednosnih službi. Na pitanje odakle ruski i crnogorski državljani sinoć na protestu, rekao je da postoje dokazi, ali da se čeka konačni stav službi. Odgovarajući na konstataciju novinara da je kamera snimila policiju koja tuče građane koji nisu bili nasilni, Vučić je odgovorio da za sve postoji zakon, pa tako i za policiju, ali da se, kako ističe, činjenice ne smeju izvrtati, jer je policija bila napadana sve vreme i morala je da reaguje. Poručio je da će svaki pripadnik policije koji je sinoć prekršio svoja ovlašćenja za to i odgovarati. Kako je naveo, nekoliko stotina lica je učestvovalo u nemirima, pet policijskih automobila je uništeno, 43 policajca povređena, jedan ima frakturu lobanje. Upitan za reakcije političara iz Hrvatske na protest, posebno bivše premijerke Jadranke Kosor, koja je rekla da će tražiti izbacivanje SNS-a iz grupacije EPP, Vučić je odgovorio da oni znaju da je policija u svim zemljama Evrope reagovala deset puta oštrije. Policija je, kako je naveo, odgovorila tek kada su demonstranti zauzeli objekat i kad su ih pogodile mnoge kamenice. Vučić je rekao da će pojedini političari iz Hrvatske i drugih zemalja podržati bilo koga, bez obzira na stavove, ukoliko na taj način mogu da pokušaju da napakoste Srbiji i njemu. Predsednik je naveo da su neki mediji na protestu predstavljali kao heroje ljude sa kriminalnom prošlošću, kao i da je notorna laž koju je izrekao jedan momak da mu je otac umro zato što u Zemunskoj bolnici nije bilo respiratora. To je, kako je rekao, "jeziva laž", pošto su lekari koristili i invazivne i neinvazivne metode i prebacivali tog čoveka u intenzivnu negu sa respiratorom. Ističe da je Zemunska bolnica druga ili treća u Srbiji po broju respiratora i da tu nije nedostajao nikada nijedan respirator. Vučić je dodao i da je taj momak osoba vrlo loše prošlosti, osuđivana za prekšajna i krivična dela. "Drugo lice na koje su se pozvali ima nadimak Robija, lažno se predstavlja kao poljoprivrednik iz Pazove, a u stvari je sa Novog Beograda, višestruko osuđivan", naveo je Vučić[255]. Predsednik Skupštinskog Odbora za kontrolu Službi bezbednosti Igor Bečić izjavio je istog dana da postoje jasne indicije o umešanosti bezbednosnih službi iz regiona u protest ispred parlamenta i izrazio nadu da su građani svesni te opasnosti[256]. Istog dana oko 23 sata u obraćanju javnosti potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović rekao je da je policija uspela da uspostavi kontrolu, ali da su desetorica pripadnika MUP-a večeras povređena, od kojih su jednom polomljene obe noge. Nebojša Stefanović se obratio javnosti povodom nereda na demonstracijama u Beogradu i drugim gradovima i ocenio da se večeras videlo "ogoljeno nasilje", pokušaj da se mimo volje naroda, bez izbora i van demokratski uređene procedure preuzme vlast. Kaže da su svi mogli da vide da je policija bila mirna i da nisu reagovali kada su ih gađali bakljama, teškim kamenicama i ciglama. Reagovali su tek kada im je život bio ugrožen, rekao je ministar. Naveo je da je policija uspela da uspostavi kontrolu i da će tokom noći na ulicama biti snažne patrole. Uvek će država bii jača od nasilja, poručio je Stefanović. Kaže da je protest nezakonit i da ga niko nije ni tražio niti prijavio. "Tim ljudima je očigledno trebala provokacija, sukob sa policijom, koja je samo štitila narodnu imovinu, da bi pokušali da dođu na vlast". Stefanović je rekao da policija nije bacila suzavac ispred Skupštine Srbije, već da je suzavac došao iz mase demonstranata. Rekao je da je policija trpeljiva i da se reaguje samo kada moraju da se odbrane životi. Stefanović je naveo da je 10 policajaca večeras povređeno, od kojih jedan teško. Njemu su obe noge prelomljene, pošto su ga, kako je naveo ministar, gurali niz stepenice[257]. Predsednik Skupštinskog Odbora za kontrolu Službi bezbednosti Igor Bečić izjavio je danas da postoje jasne indicije o umešanosti bezbednosnih službi iz regiona u protest ispred parlamenta i izrazio nadu da su građani svesni te opasnosti. Kaže da mora da istakne veoma odmerenu i suzdržanu reakciju policije, koja nije odgovarala na provokacije i napade sve dok oni nisu počeli da ugrožavaju živote samih policajaca. Dodao je da nijednog momenta ne spori da je noćas na ulicama bilo i građana nezadovoljnih mogućim karantinom, ali je, kako navodi, mnogo više onih drugih instruiranih i plaćenih od strane raznih centara moći. Bečić je naveo da je kroz istoriju Srbija mnogo puta bila poprište za potkusurivanje velikih sila. Pozvao je sve građane da se suzdrže od napada na policiju, koji samo rade svoj posao, obezbeđuju red i mir[256].
Aleksandar Vučić je 9. jula u video-snimku objavljenom na Instagram nalogu buducnostsrbijeav komentarisao demonstracije u Srbiji. Poručio je građanima Srbije da će država zaštititi mir i zamolio ih da se ne suprotstavljaju "batinašima".
"Dragi građani, obećao sam vam da ćemo umeti da zaštitimo mir i stabilnost uprkos kriminalnim huliganskim nasilničkim napadima kojima smo svi šokirani".
Predsednik je dodao da "smo šokirani jer u Novom Sadu 1941. godine, kada su hortijevske fašističke jedinice upale, nisu oštetile fasadu zgrade Gradske kuće", a da neki ljudi sinoć jesu.
"Ja samo molim sve naše ljude u Beogradu, Novom Sadu i drugim gradovima da se ne suprotstavljaju batinašima. To ćemo da radimo mi kao država. Radićemo i pobedićemo. Sačuvaćemo mir za našu zemlju. Predaja nikad nije bila opcija, a ja sad letim u Pariz da se borim za našu zemlju. Srbija pobeđuje", poručio je Vučić[258]. Istoga dana je zamenik gradonačelnika Goran Vesić izjavio je da je na protestima tokom prethodne dve večeri u centru Beograda šteta pričinjena na javnoj imovini od 30 miliona dinara i dodao da je Grad Beograd zbog toga podneo dve krivične prijave. Goran Vesić je na konferenciji za novinare u Starom dvoru rekao da tu ne računa uništene privatne automobile, potpuno demolirane bašte ugostiteljskih objekata, uništene izloge...odnosno štetu na privatnoj imovini. Vesić je rekao da je Beograd dve večeri zaredom meta vandalskih napada organizovane grupe huligana. Dodao je da svako ima pravo da izražava svoje političke stavove što podrazumeva i pravo na proteste, ali da oni moraju da budu prijavljeni, da se sprovode u skladu sa zakonom i da ne smeju biti nasilni[259]. U službene prostorije Ispostave BIA Savski venac dovedena su dvojica stranih državljana koji su juče tokom protesta zatečeni kako vuku džakove šuta na kolovoz, odnosno izvlače na ulicu kontejnere koje su prevrnuli i pokušali da zapale[69]. Nebojša Stefanović je rekao da mora da konstatuje da i večeras ima kršenja zakona i neprijavljenih skupova, kršenja epidemioloških mera, ali i incidenata u pojedinim gradovima, navedeno je u saopštenju. Ministar dodaje da će policija učiniti sve da identifikuje svakoga od tih ljudi[260].
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić se povodom nereda na protestima u Beogradu obratio i 10. jula gde je rekao da će nasilnici biti poraženi, i da će dobar deo biti pohapšen.
"Moraće da odgovaraju za sva zlodela koja su počinili i u to nema sumnje. Mislim da su sve maske pale", naveo je Vučić za Pink. Kako je rekao, "večeras se policija sklonila, a onda su desničari i levičari počeli međusobno da se tuku. Kad je došlo do međusobnih obračuna, taj koji se uplašio i koji je ubo nekoga je pobegao preko ograde moleći policiju za pomoć. Pa je i taj koji je izboden molio za pomoć. I njemu je policija pomogla. Uhapšeni su i jedan i drugi, policija je omogućila medicinsku pomoć licu koje je ubodeno", rekao je Vučić. Vučić je rekao da su "neki koji su tobož bojkotovali izbore pozivali ljude da zatvore auto-put kod Novog Sada". "Ponosan sam na Srbiju što je trpeljiva i strpljiva i što im niko ne odgovara", rekao je Vučić i zahvalio se policajcima.
Rekao je da će država da pobedi nasilnike i tajkunsku politiku i da je crvena linija ugrožavanje institucija i života ljudi. Zamolio je ljude da ne izlaze na demonstracije zbog situacije sa koronavirusom[261].
Dana 11. jula, Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković najoštrije je osudila najnovije brutalno nasilje ispred zgrade parlamenta a članica Predsedništva SNS i ministarka pravde Nela Kuburović izjavila je da je Beograd nekoliko večeri poprište strašnog nasilja i poručila da će država pobediti nasilnike.
"Slike huligana koji bacaju šok bombe na policiju, razbijaju bezbednosne kamere na Skupštini Srbije, i imovinu koja pripada svim građanima naše zemlje, pa sve do nacističkog pozdrava, pokazuju da su maske potpuno pale i da inspiratori ovih nereda ne prezaju da pribegnu najgnusnijem nasilju kao poslednjem izlazu, jer ih napredak Srbije i rast njenog ugleda i snage boli i pogađa, navela je predsednica Skupštine Maja Gojković u saopštenju. Građani Srbije, kako je naglasila, jako dobro razumeju i raspoznaju prave motive koji se kriju iza lažnog pozivanja na patriotizam i tobožnje brige za nacionalne interese. Svi oni moraju da znaju da na vlast ne mogu doći ni zauzimanjem autoputeva, ni nasiljem na ulicama i mimo volje građana Srbije, već samo izborima, na kojima su građani 21. juna nedvosmisleno iskazali svoje mišljenje", navela je Maja Gojković.
Ministarka pravde Nela Kuburović pozvala je nadležne organe da hitno privedu pravdi počinioce bezumnog nasilja, kao i njihove nalogodavce. Ona je ocenila da takvo nasilje ne samo da predstavlja udar na državu i njene institucije i destabilizuje društvo suočeno sa velikim problemima, već unosi dodatni nemir među građane.
"Nasilje ovolikih razmera zato ne sme biti tolerisano", poručila je ministarka.
Ona je istakla da će država uspeti da se odbrani od, kako je rekla, gnusnih napada nasilnika i tajkuna i uspeti da se izbori za očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta zemlje, kao i za očuvanje života građana u situaciji kada se epidemija kovida 19 širi.
Dana 12. jula, poslanik SNS-a Vladimir Orlić kao inspiratora nereda na protestima u Beogradu označio je jednog od lidera Saveza za Srbiju Dragana Đilasa. Vladimir Orlić je tako odgovorio na tvrdnju izrečenu na konferenciji za novinare Saveza za Srbiju ispred Skupštine Srbije u kojoj se između ostalog navodi da su visoki funkcioneri MUP-a neosnovano tukli i privodili građane.
"Svaka bačena kamenica, svaka upaljena baklja, svaki bačeni Molotovljev koktel, svaki povređeni policajac, svako uništavanje javne i privatne imovine ljudi u ovoj zemlji neposredno idu na obraz, dušu i odgovornost Draganu Đilasu", izjavio je Orlić[262].
Samo brutalan odgovor je „lek protiv fašista”[uredi | uredi izvor]
Član predsedništva SNS-a i ministar Zoran Đorđević poručio je 11. jula da huligani koji četvrti dan prave nerede jer se protive vlasti, fizički napadaju, nanose materijalnu štetu i pokušavaju da blokiraju auto-put, moraju da budu odmah uhapšeni i osuđeni za sva dela koja rade protiv naše države.
"Samo brutalan odgovor je najbolji lek protiv fašista", poručio je Đorđević u saopštenju.
Đorđević je istakao da će policija da zaštiti državu i narod, ali podvukao da je potrebno hitno hapšenje svih koji hoće da unište Srbiju.
"To je slika opozicije-grupa ljudi koji bi da unište ne samo spomenike, parlament, već celu Srbiju. Oni žele zlo građanima, oni fizički napadaju ljude koji su morali da budu na ulici jer rade svoj posao - policiju i predstavnike medija. Moramo da ih zaustavimo i moraju biti uhapšeni svi koji rade protiv države, jer organizovanje ovih protesta nije ništa drugo osim toga", podvukao je Đorđević. Ono što se događa na našim ulicama užasava i svakog pristojnog čoveka čini ozlojeđenim, rekao je funkcioner SNS Marko Đurić povodom nasilja na protestima građana ispred Skupštine Srbije. "Dosta! Da li će nasilnici rušiti dok sve ne poruše? Srbija to neće i ne može dozvoliti", napisao je direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju na svom Fejsbuk profilu.
On je naglasio da ono što nije dopušteno huliganima i fašistima u drugim demokratskim društvima, ne može biti dopušteno ni u Srbiji[263].
Vučić: Molim građane za disciplinu, pobedićemo koronu[uredi | uredi izvor]
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je dana 12. jula u obraćanju javnosti izjavio da Srbija ima dovoljno medicinske opreme i odgovorne zdravstvene radnike. Pobedićemo koronu, kao u prvom, tako ćemo i drugom talasu, poručio je Vučić. Istakao je da penzije i plate u javnom sektoru neće biti smanjivane. Na današnjem video-sastanku je, navodi predsednik, dogovoreno da u četvrtak u Briselu prve teme budu interno raseljena lica i nestale osobe, uz ekonomiju. Najavio je da će sastav nove vlade biti poznat pre kraja avgusta. Aleksandar Vučić je zamolio večeras sve građane Srbije za disciplinu i odgovornost. "Pobedićemo koronu, garantujem", rekao je Vučić za TV Pink. Istakao je da su članovi Kriznog štaba časni i odgovorni ljudi. Predsednik je zamolio građane da veruju državi i lekarima, koji su vrhunski, i ukazao da su bolnice danas mnogo bolje nego ranije. Osvrnuo se i na opremu, dodajući da je nedavno na RTS-u pročitao jedan broj respiratora, navodeći da je dodato još 264.
"Imamo, sa slobodnima, još 1.136 čistih kliničkih, stacionarnih respiratora. Ne pričam o pumpama za anesteziju. To pokazuje koliko je država spremna. Ovo sve je u skladištu u Krnjiševcima. Tamo imamo dodatnih mobilnih respiratora 115, aparata za anesteziju 102, monitora 467, infuzionih pumpi 891, defibrilatora 154, EKG aparata 57, dekontaminatora vazduha 54, sterilizatora 16 itd..", objasnio je predsednik. Ljudi, kako je istakao, ne treba da brinu, jer država ima medicinsku opremu i odgovorne lekare. Naveo je da ima 185.000 testova, a da za dva dana stiže novih 65.000, podsećajući da je Srbija testirala pola miliona građana, ubedljivo najviše.
Ukazao je da, ako priliv ljudi u bolnice bude velik neće biti mesta da se smeste. Naveo je da trenutno u Areni ima 137 pacijenata, i dodao da su ugroženo mlađi koji su gojazni ili imaju druge bolesti, ali i da stariji i dalje sve više umiru.
"Nemojte da brinete, pobedićemo koronu, kao i u prvom tako ćemo i drugom talasu. Samo je potrebno da pokažemo tu vrstu jedinstva i zajedništva, i da razumemo da je taj protivnik veoma opasan", ponovio je Vučić.
Vučić je rekao da nije želeo da insistira na ponovnom uvođenju policijskog časa, jer je video da su drugi bili protiv, ali da i dalje smatra da bi to bio pravi potez. "Moram da imam i pokažem poverenje u saradnike i sve druge, jer su pre svega lekari rekli Ani (Brnabić) i meni da misle da je moguće drugačije", rekao je Vučić.
Komentarišući to što deo javnosti krivi Krizni štab što je dozvolio održavanje utakmice i izbora, Vučić je rekao da može da preuzme odgovornost da se niko nije zarazio na izborima[264].
"Na izborima se niko nije zarazio, možda neko u kampanji jeste, ali za to ne mogu da preuzmem odgovornost. Nijedan skup nismo organizovali, nikoga nismo dovodili u Novi Sad, Niš, Beograd", naveo je Vučić.
Napominje da se u svakoj demokratskoj državi održavaju izbori, da su održani ili će biti održani, između ostalog, u Španiji, Poljskoj, Severnoj Makedoniji, Francuskoj, Hrvatskoj... Vučić kaže i da nakon derbija nije došlo do velikog skoka broja zaraženih i da je tada bila povoljnija epidemiološka situacija. Vučić je rekao da je ove sedmice "izmišljao ko je šta stigao", i ocenio da su neke od lažnih vesti bile sasvim besmislene, a neke ciljane da utiču na javno mnjenje. Najavio je da su uskoro sednice organa SNS-a i da će on biti samo predsednik građana. Povodom nasilnih protesta ispred Doma Narodne skupštine poslednjih dana, rekao je da razume da su ljudi nezadovoljni, nervozni, da je svakom teško, i da je zato zamolio da policija pusti ljude i da samo u poslednjem trenutku, ako mora, interveniše. Upitan o odluci suda o puštanju Srđana Noga, za koga se navodi da je predvodio nasilje, da se brani sa slobode, i da li je za očekivati da se počinioci ovakvih prekršaja i krivičnih dela puštaju iz pritvora, Vučić je rekao da ne želi da ulazi u ocenu suda. Naveo je da su učesnici protesta besomučno tukli i gađali policajce, da su sve to planirali za dan uoči izbora, pa potom sedam dana kasnije, ali da se očigledno nešto dogodilo, pa su pomerili i sačekali trenutak da sakupe 3.000 ili 4.000 ljudi. Povodom snimka prebijanja mladića na klupi u parku kod parlamenta, Vučić je upitao šta su oni radili pre nego što su seli na klupu. "Mislite da policajci ne znaju, da su oni obesni kreteni da će da tuku bez razloga", naveo je Vučić i dodao da oni koji upotrebljavaju prekomernu silu moraju da odgovaraju. Predsednik je, povodom snimka dečaka od 14 godina koji je učestvovao u neredima ispred Skupštine, da svi moramo da razmislimo šta mu nismo pružili i koju budućnost mu nudimo. Odbacio je tvrdnje da su i huligani i policajci "njegovi" i da su huligane doveli da bi rasterali proteste. Smatra da su najbolji "rasterivači" protesta "tajkunski političar i njegova svita". Takođe, odbacio je spekulacije da je vladika Grigorije umešan u proteste, mada se, kaže Vučić, vladika nada i raduje protestima. Policajac Nebojša Apostolović, kojem su polomljene obe noge na protestima u Beogradu, biće odlikovan, rekao je predsednik, navodeći da je na protestima povređeno deset puta više policajaca nego demonstranata. Vučić je rekao da je Apostolović postao simbol hrabrosti i časnog obavljanja državne dužnosti, a da ide na čast onima koji su mislili da će povređivanjem policajaca nešto moći da urade. Upitan da li su Rusi ili drugi stranci umešani u proteste, predsednik je rekao da ne želi da optužuje nijednu zemlju, a ističe da je sastanak sa ruskim ambasadorom otkazan iz tehničkih razloga i da će biti održan sutra. Kaže da nije srećan zbog onoga što rade i ruski i nemački mediji, ali da je Srbija nezavisna zemlja i da je srećan da je to tako. Najviše je, kaže, bilo crnogorskih državljana, ali ne misli da njihova služba ima veze sa tim. Ističe da su najčudniji dvoje Izraelaca, jer je kod njih pronađena zanimljiva oprema, kao i državljanin Britanije, inače Škot. Upitan otkud tolika "gužva" na tako malom prostoru, kaže da uvek ima raznih "probisveta", ali i da ne treba biti naivan.
"Neki su tu slučajno, neki sa namerom. Naše službe će sve da ispitaju", poručio je predsednik. Povodom tvrdnje da je bilo i navijača Hajduka, Torcide, kaže da je video neku pesmu, ali da Hrvati to rade drugačije i da se po njihovim medijima vidi da je u pitanju kompletno logistička podrška za rušenje vlasti u Srbiji.
"Ta logistika protiv Srbije je žešća i jača nego ikada. Panika ih je uhvatila, jer će Srbija da ih pretekne iduće godine po BDP-u. Pre nego što odem sa vlasti pretećićemo Hrvatsku po BDP-u i nikada se vratiti nazad", rekao je Vučić.
Povodom informacija o učešću nekih ljudi bliskim socijalistima na protestima, Vučić je rekao da ima funkcionera SPS-a kojima je kriv jer im pokvario planove i manje mogu da kradu.
Nije zadovoljan objašnjenjima lidera SPS-a Ivice Dačića i ministra Gorana Trivana o umešanosti sina Petra Škundića, odnosno savetnika u ministarstvu ekologije u nasilne proteste u Beogradu, odnosno izjave da ti ljudi nemaju veze sa SPS-om, mada veruje da je Dačić bio iskren.
Nezadovoljan Dačićevim objašnjenjem da Petar Škundrić nije član SPS-a, Vučić je rekao da je Trivanovo objašnjenje "još gluplje" s obzirom na to da je reč o savetniku kojem je "omogućio da uzme pola miliona evra".
Upitan da li će to uticati na buduću saradnju sa SPS-om, Vučić je rekao da će gledati da budu zajedno. "Gledaćemo da budemo zajedno, uvek smo ih uzimali i kada nam nisu bili potrebni"[264].
Reakcija vlade povodom blokada puteva[uredi | uredi izvor]
Mihajlović: Blokada nema veze s ekologijom[uredi | uredi izvor]
Potpredsednica Vlade Srbije, Zorana Mihajlović izjavila je 27. novembra međunarodnih saobraćajnica nije način da se neko bori za ostvarenje svojih političkih ciljeva, jer time nanosi štetu svim građanima, kao i privredi.
"Blokada auto-puta nema nikakve sa ekologijom i oni koji se služe takvim sredstvima samo pokazuju koliko su neodgovorni u pokušaju da ostvare svoje političke ciljeve. Postoji mnogo drugih načina za to, a najvažniji jeste borba programima i izlazak na izbore", istakla je Mihajlovićeva.
Prema njenim rečima, sve drugo može samo da vodi čitavu zemlju u haos koji ne priliči jednoj demokratskoj državi, koja teži da se infrastrukturno poveže sa susedima i da se brže razvija u korist svih svojih građana, navodi se u saopštenju.
"Auto-putevi služe da se povežemo unutar Srbije i da povežemo Srbiju sa svetom, i trebalo je mnogo godina da vratimo Srbiju na mesto koje joj geografski pripada, a to je da bude tranzitni koridor", istakla je Mihajlovićeva[143].
Vučić: Reakcija policije bila je takva da sve prođe mirno[uredi | uredi izvor]
Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je 27. novembra da su ljudi koji su blokirali puteve u subotu prekršili Ustav, da nisu čak ni prijavili skup u skladu sa zakonom, ali da je reakcija policije bila takva da sve prođe mirno, kako bi i trebalo da bude. Na pitanje kako komentariše to što policija u subotu nije sprečila blokadu i time na neki način kršila Ustav i zakone, Aleksandar Vučić je konstatovao da oni koji blokiraju nekoga krše Ustav, elementarnu normu, a to je sloboda kretanja. "Oni ugrožavaju slobode drugih ljudi, nisu čak ni najavili svoje proteste u skladu sa zakonom, pa čak i kada je policija došla i zamolila da to ne rade, oni su i to prekršili i uradili", dodao je Vučić. Predsednik Vučić konstatovao je da u Srbiji nema vodenih topova, kao odgovor policije kada neko protestuje na ulici, ali da možda ima "malo viška demokratije", jer je moguće da neko blokira saobraćajnice, što je suprotno Ustavu. "Što se tiče protesta i nasilja, to je mnogo imanentnije vama u EU nego nama ovde. Mi nemamo ni vodene topove, ništa živo ne koristimo od toga i srećan sam što to sve normalno funkcioniše u Srbiji", rekao je Vučić odgovarajući na pitanje novinara RTV Slovenije, nakon sastanka sa slovenačkim predsednikom Borutom Pahorom. Vučić je dodao da u Srbiji ima možda "malo viška demokratije", jer svi mogu da zatvaraju lokalne i auto-puteve. "Misle da imaju to pravo, što kod vas naravno nemaju. Ali, valjda ćemo i mi dostići taj demokratski nivo kao vi sada, pada jednom neko shvati da nije normalno da to radi ni ovde u Srbiji", rekao je Vučić. Onda se, kaže, postavlja pitanje da li da policija ide u intervenciju u skladu sa Ustavom i zakonom, onako kako to rade u svim evropskim zemljama, a što su svi mogli da vide prethodnih nedelja u Belgiji, Holandiji, Nemačkoj... - ili da se ponaša drugačije i da pusti da "to tako prođe". "Odluka je bila ta... To je bio mali broj ljudi juče... Oni se hvale da su najveći skupovi kada skupe 3.000 ljudi, da skupite i 5.000 nije bog zna šta... Juče je Gazelu blokiralo 70 ljudi sa jedne i 50 sa druge strane, a u Beogradu živi dva miliona ljudi...", konstatovao je Vučić i dodao: "To je pitanje sloboda. Videćemo kako će policija da reaguje u budućnosti. Ja mislim da treba da reaguje tako da bude mirno, jer mi nemamo problem sa tim. Imaju građani kad ih neko blokira, ali država, državni organi nemaju problem"[265].
Brnabić: razbijene prostorije Opštinskog odbora SNS Mladenovac[uredi | uredi izvor]
Premijerka Srbije Ana Brnabić saopštila je 4. decembra da su razbijene prostorije Opštinskog odbora SNS Mladenovac. Nedugo zatim oglasio se i beogradski Odbor SNS, koji je saopštio „da su huligani uništili stranačke prostorije u Mladenovcu“[266].
Vučić: Rok od pet dana prekratak[uredi | uredi izvor]
U odluci Predsednika Srbije Aleksandra Vučića kojom je Narodnoj skupštini vratio 8. decembra na ponovno odlučivanje Zakon o izmenama i dopunama Zakon o eksproprijaciji, od 26. novembra, on je ukazao da se izmenama oblast eksproprijacije ne uređuje na odgovarajući način. Podsetio je da je pravo na imovinu zagarantovano Ustavom Srbije, kao i međunarodnim dokumentima, a ukazao je i na više odluka Evropskog suda za ljudska prava i Suda pravde Evropske unije. Zbog toga smatra da propisivanjem prekratkog roka za izjašnjenje nije ispoštovan proceduralni zahtev, inherentan pravu na imovinu iz člana 58. Ustava Republike Srbije – da sopstveniku nepokretnosti koja je predmet eksproprijacije bude data razumna prilika da pripremi i iznese svoje izjašnjenje o predlogu za eksproprijaciju[267].
Reakcije opozicije[uredi | uredi izvor]
Lider Saveza za Srbiju Dragan Đilas izjavio je da su tokom u Beogradu protesta 10. jula uhapšene 42 osobe. Povodom tih dešavanja su se ispred Skupštine obratili lideri Saveza za Srbiju. Pokazali su fotografije koje, kako tvrde, dokazuju da visoki funkcioneri MUP-a neosnovano tuku i privode građane. Od nadležnih očekuju da budu procesuirani, a privedenima će, kažu, pružiti besplatnu pravnu pomoć[268]. Stranka slobode i pravde (SSP) je saopštenju 3. avgusta zatražila puštanje na slobodu bivših poslanika Srđana Noga i Zorana Radojičića koji su uhapšeni po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo pozivanje na nasilnu promenu ustavnog ustavnog uređenja. SSP smatra da je reč o besmislenim i neosnovanim optužbama, i navodi da se oni suštinski razlikuju od Noga i njegovih sledbenika i u ideologiji i u načinu borbe za promene u Srbije, ali, navode da neće ćutati pred rušenjem pravnog poretka koje kako kažu svaki dan sprovode Vučić i "njegovi jurišnici". U saopštenju SSP poziva na nenasilno pružanje otpora vlasti Aleksandra Vučića, sa ciljem kako objašnjavaju bi ga što pre "primorali na slobodne izbore"[94].
Reakcije SPC[uredi | uredi izvor]
Patrijarh Porfirije: Mogu samo da molim sve da čuvamo jedni druge, a ne da se bijemo[uredi | uredi izvor]
Patrijarh Porfirije izjavio je 28. novembra da je juče sa tugom pratio "kako su među nama, pripadnicima istog naroda, ali i građanima Srbije, nezavisno od toga kom narodu pripadaju, izbili fizički sukobi". Moramo znati da nemiri, ma koliko hteli da donesu mir, neumitno proizvode nove i nove nemire, poručio je patrijarh Srpske pravoslavne crkve, obraćajući se vernicima na početku Božićnog posta[269].
Diplomatske aktivnosti i inostrane reakcije[uredi | uredi izvor]
EU — 8. jul 2020. — Evropska komisija pozvala je, povodom protesta koji su se prethodne noći dogodili u Beogradu, na poštovanje odluka vlasti o merama za borbu protiv kovida 19, ali i poštovanje ljudskih prava i sloboda. O reakciji policije, u Briselu ukazuju i na činjenicu da restriktivne mere koje se uvode radi smanjenja zaraze kovidom 19 ne smeju da imaju disproporcionalni uticaj na ljudska prava i slobode. U Evropskoj komisiji povodom napada demonstranata na Skupštinu Srbije zaključuju da se nepovredivost demokratskih institucija uvek mora poštovati i sačuvati[270]. Poslanici Socijaldemokrata u Evropskom parlamentu Tanja Fajon, Kati Piri i Tonino Picula kažu da su zabrinuti zbog "slika nasilja policije nad demonstrantima" tokom sinoćnjih protesta u Beogradu. Poslanici Fajon, Picula i Piri ocenjuju da je predsednik Srbije do sada "ignorisao bezbednost ljudi zbog političke dobit". Isti poslanici iz grupe socijalista i demokrata u Evropskom parlamentu ranije su navodili da u Srbiji postoji nedostatak demokratije i pozivali na blokadu pristupnog procesa Srbije[271].- EU — 16. decembar 2021. — Evropski parlament podržao je 16. decembar većinom glasova rezoluciju kojom se izražava zabrinutost zbog stanja ljudskih prava vijetnamskih radnika u kineskoj fabrici "Linglong" u Zrenjaninu, kao i povodom ekoloških protesta u Srbiji[272].
Kina — 17. decembar 2021. — Rezolucija Evropskog parlamenta o kineskim preduzećima u Srbiji je neosnovana i na osnovu lažnih informacija diskredituje kineska preduzeća i kinesko - srpsku saradnju, ocenila je danas u saopštenju Ambasade NR Kine u Beogradu[273].
Vidi još[uredi | uredi izvor]
- Protest protiv diktature
- Jedan od pet miliona
- Ne da(vi)mo Beograd
- Ekološki protesti u Srbiji 2021— 2022.
Napomene[uredi | uredi izvor]
- ^ Mnogi izvori, poput BBC-ja na srpskom, dnevnog lista Danas i tabloida Alo!, navode oblik sa razmakom — korona virus.[18][19][20] S druge strane, Marina Nikolić sa Instituta za srpski jezik SANU na lingvističkom sajtu Jezikofil preporučuje sastavljeno pisanje — koronavirus.[21] Ipak, Odbora za standardizaciju srpskog jezika preporučuje upotrebu oblika „virus korona”.[22]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b „U delovima Beograda „buka protiv diktature“ glasnija od aplauza (VIDEO)”. Dnevni list Danas. 26. 4. 2020. Arhivirano iz originala 17. 08. 2020. g. Pristupljeno 19. 11. 2020.
- ^ a b „Upozorenje na zloupotrebu vanrednog stanja, vlast napada neimenovane kritičare”. Rs.n1info.com. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 16. 4. 2020.
- ^ „Za Vaskrs zabrana kretanja od petka do utorka”. RTS.com. 14. 4. 2020. Arhivirano iz originala 16. 05. 2020. g. Pristupljeno 7. 5. 2020.
- ^ „Kontraprotest u 20.30 h, simpatizeri SNS palili baklje na krovovima zgrada”. B92.net. 29. 4. 2020. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 7. 5. 2020.
- ^ „Vučić: Izbori 21. juna, izvesno da u maju neće biti skupova, bar ne većih”. N1 Srbija. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 19. 11. 2020.
- ^ „SNS-u više od 60 odsto glasova, u parlament ulaze SPS-JS i Šapićeva lista”. www.rts.rs. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 19. 11. 2020.
- ^ „RTS :: U Beogradu situacija alarmantna, nove mere i policijski čas za vikend”. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 19. 11. 2020.
- ^ „Kule u pesku srpske ekonomije”. Radio Slobodna Evropa. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 19. 11. 2020.
- ^ „Naslovne strane za nedelju, 15. mart 2020. godine | Novinska agencija Beta”. Arhivirano iz originala 27. 11. 2020. g. Pristupljeno 19. 11. 2020.
- ^ „RTS :: Ukinuto vanredno stanje, šta se sme, a šta se ne sme”. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 19. 11. 2020.
- ^ a b „RTS :: Sukobi i suzavac na protestima u Beogradu i Novom Sadu, povređeno 10 policajaca”. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 19. 11. 2020.
- ^ „ODLAGANJE DO DALJNJEG Nakon 15 meseci, subotnji građanski protest u prestonici se OTKAZUJE”. Blic.rs. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 19. 11. 2020.
- ^ „Protesti subotom otkazani zbog virusa korona”. www.021.rs. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 19. 11. 2020.
- ^ „Privremeno se obustavljaju protesti u Kragujevcu zbog korona virusa”. Dnevni list Danas. 11. 3. 2020. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 19. 11. 2020.
- ^ „Figaro: Opozicija bojkotuje izbore, odbija da prizna autokratski režim Vučića”. N1 Srbija. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 19. 11. 2020.
- ^ „Vučić: Parlamentarni izbori 26. aprila, želim svima uspeh - IZBORI - Dnevni list Danas”. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 19. 11. 2020.
- ^ „U Srbiji proglašeno vanredno stanje zbog koronavirusa”. N1 Srbija. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 19. 11. 2020.
- ^ „Najsmrtonosniji dan: 97 ljudi umrlo od korona virusa”. BBC na srpskom. 10. 2. 2020. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 10. 2. 2020.
- ^ „Kineski ambasador u SAD: Korona virus nije biološko oružje”. Danas. 9. 2. 2020. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 10. 2. 2020.
- ^ „Otkriveno da li je korona virus stigao u Srbiju”. Alo!. 8. 2. 2020. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 10. 2. 2020.
- ^ „Koronavirus(i)”. Jezikofil. 7. 2. 2020. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 10. 2. 2020.
- ^ „Pisanje naziva jednog virusa” (PDF). isj.sanu.ac.rs. Arhivirano (PDF) iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 28. 2. 2020.
- ^ Reuters (6. 3. 2020). „Serbia Reports First Case of Coronavirus-Health Minister”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 18. 04. 2020. g. Pristupljeno 6. 3. 2020 — preko NYTimes.com.
- ^ a b RTS, Radio-televizija Srbije (6. 3. 2020). „Potvrđen prvi slučaj koronavirusa u Srbiji”. www.rts.rs. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 6. 3. 2020.
- ^ „Serbia reports first case of coronavirus - health minister”. Reuters. 6. 3. 2020. Arhivirano iz originala 28. 07. 2020. g. Pristupljeno 6. 3. 2020 — preko www.reuters.com.
- ^ Health, P. M. N. (6. 3. 2020). „Serbia reports first case of coronavirus – health minister”. Arhivirano iz originala 19. 08. 2020. g. Pristupljeno 6. 3. 2020.
- ^ RTS, Radio-televizija Srbije. „Proglašeno vanredno stanje u Srbiji, od sutra nema škole”. www.rts.rs. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 15. 3. 2020.
- ^ „Prvi put policijski čas od Drugog svetskog rata, građani uglavnom poslušni”. rs.n1info.com/. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 29. 3. 2020.
- ^ Informer. „PROGLAŠENA EPIDEMIJA KORONAVIRUSA U SRBIJI! Ministar zdravlja izdao naredbu, odluka stupila na snagu!”. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 20. 3. 2020.
- ^ „Prva žrtva koronavirusa u Srbiji”. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 20. 3. 2020.
- ^ „Pozivi na proteste sa prozora u Novom Sadu i Beogradu”. www.021.rs. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 19. 11. 2020.
- ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 12. 05. 2020.
- ^ „Protest građana na Dorćolu zbog gradnje trolejbuske mreže tokom policijskog časa”. N1 Srbija. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 19. 11. 2020.
- ^ „Lupanje u šerpe, muzika i petarde "protiv diktature"”. N1 Srbija. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 19. 11. 2020.
- ^ „"Buka protiv diktature" ne jenjava već šesti dan, bakljade tek ponegde”. N1 Srbija. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 19. 11. 2020.
- ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 13. 05. 2020.
- ^ „Kontraprotest u 20.30 h, simpatizeri SNS palili baklje na krovovima zgrada”. N1 Srbija. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 19. 11. 2020.
- ^ „Opozicija ispred Skupštine: Ustav i zakoni da važe za sve - i za funkcionere”. N1 Srbija. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 19. 11. 2020.
- ^ „Protest ispred Predsedništva”. www.rts.rs. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 19. 11. 2020.
- ^ „Protest pod nazivom "Bojkot sistema"”. www.rts.rs. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 19. 11. 2020.
- ^ „Protest ispred RTS-a, traže odlaganje izbora”. www.rts.rs. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 19. 11. 2020.
- ^ „Izbori u Srbiji 21. juna”. www.srbija.gov.rs. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 19. 11. 2020.
- ^ „Tri štrajka glađu ispred Skupštine iz tri razloga”. www.rts.rs. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 19. 11. 2020.
- ^ „Martinović i Božićeva štrajkuju glađu ispred parlamenta”. www.rts.rs. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 19. 11. 2020.
- ^ „Ševarlić: Razmišljam da prekinem štrajk glađu”. www.rts.rs. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 19. 11. 2020.
- ^ „Ševarlić prekinuo štrajk glađu, Obradović, Martinović i Božić nastavljaju, žandarmerija razdvojila pristalice SNS i Dveri”. JMU Radio-televizija Vojvodine. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 19. 11. 2020.
- ^ „Štrajk poslanika ispred Skupštine – jedan odustao, ostalo ih troje”. www.rts.rs. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 19. 11. 2020.
- ^ „RTS :: Vučić: Pozivam građane na jedinstvo i molim da se ne okupljaju do kraja maja”. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 19. 11. 2020.
- ^ „Kod Skupštine bilo napeto: Žandarmerija razdvajala pristalice, Đilas za razgovor”. N1 Srbija. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 19. 11. 2020.
- ^ „Uhapšen muškarac koji je fizički nasrnuo na ženu ispred Narodne skupštine VIDEO”. B92.net. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 19. 11. 2020.
- ^ „Pristalice SNS-a i pokreta Dveri napustile plato ispred Skupštine”. www.rts.rs. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 19. 11. 2020.
- ^ „RTS :: Martinović prekida štrajk glađu”. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 19. 11. 2020.
- ^ „RTS :: Obradović nastavlja štrajk glađu, pridružio mu se Ivan Kostić”. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 19. 11. 2020.
- ^ „Obradović i Kostić prekinuli štrajk glađu”. N1 Srbija. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 19. 11. 2020.
- ^ „Još 91 zaraženi u Srbiji, preminula jedna osoba”. www.rts.rs. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 19. 11. 2020.
- ^ „RTS :: Kon: Situacija u Beogradu preteća, uskoro nove mere”. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 19. 11. 2020.
- ^ „Broj zaraženih u Srbiji raste, učinite što je do vas da se zaštitite”. www.rts.rs. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 19. 11. 2020.
- ^ „RTS :: Protest studenata ispred Skupštine Srbije”. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 19. 11. 2020.
- ^ „RTS :: Završen protest studenata, dobili obećanje da će im zahtevi biti ispunjeni”. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 19. 11. 2020.
- ^ „Studentima dodatni ispitni rok, za zaražene i naknadni rokovi”. www.rts.rs. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 19. 11. 2020.
- ^ „RTS :: Najteži dan od početka epidemije, čeka nas teško leto i još teža jesen”. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 19. 11. 2020.
- ^ „Protest u Beogradu protiv najavljenih mera”. www.rts.rs. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 19. 11. 2020.
- ^ „Neredi u centru Beograda, zapaljena policijska vozila”. www.rts.rs. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 19. 11. 2020.
- ^ „Bilans sinoćnjih nereda u Beogradu – desetine povređenih, zapaljena policijska vozila”. www.rts.rs. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 19. 11. 2020.
- ^ „Rebić za RTS: Policija krajnje uzdržano postupala tokom nereda, uhapšene 23 osobe”. www.rts.rs. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 19. 11. 2020.
- ^ „Rebić: Jedan policajac sa frakturom lobanje i potresom mozga”. www.rts.rs. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 19. 11. 2020.
- ^ „Napadi na ekipe RTS-a u Novom Sadu i Nišu, povređeni snimatelji”. www.rts.rs. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 19. 11. 2020.
- ^ „Bilans protesta u Beogradu – 19 policajaca i 17 demonstranata povređeno”. www.rts.rs. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 19. 11. 2020.
- ^ a b „RTS: Mirni protesti nezadovoljnih građana u više gradova Srbije”. Arhivirano iz originala 10. 07. 2020. g. Pristupljeno 19. 11. 2020.
- ^ „Suzavac, kamenice i baklje ispred Skupštine – više od 70 demonstranata privedeno, na meti napada i novinarske ekipe”. www.rts.rs. Arhivirano iz originala 17. 10. 2020. g. Pristupljeno 19. 11. 2020.
- ^ „Protesti peto veče zaredom”. www.rts.rs. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 19. 11. 2020.
- ^ „Mirni protesti u nekoliko gradova Srbije”. www.rts.rs. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 19. 11. 2020.
- ^ „RTS: Protesti i večeras u nekoliko gradova Srbije”. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 19. 11. 2020.
- ^ „Još jedan protest ispred Centralnog zatvora”. www.rts.rs. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 19. 11. 2020.
- ^ „RTS: Protesti i večeras u više gradova u Srbiji”. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 19. 11. 2020.
- ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 02. 12. 2020. g. Pristupljeno 03. 12. 2020.
- ^ Danas: "Protest radnika na internetu sutra ispred Vlade Srbije"
- ^ 021.rs: "Frilenseri najavili veliki protest ispred Skupštine 16. januara"
- ^ „Protest protiv izgradnje MHE na Staroj planini 13. juna u Beogradu - Društvo - Dnevni list Danas”. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 19. 11. 2020.
- ^ „Protest ispred Vlade pristalica Pokreta "Odbranimo reke Stare planine" (VIDEO) - Društvo - Dnevni list Danas”. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 19. 11. 2020.
- ^ „Protest protiv izgradnje mini hidroelektrana: „Ne moramo biti mnogo pametni da shvatimo koliki je problem" - BBC News na srpskom - Dnevni list Danas”. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 19. 11. 2020.
- ^ „Narod predvođen Čelikom proglasio Narodnu Republiku Srbiju i smenio Vučića”. SRBIN.INFO. 14. 6. 2020. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 19. 11. 2020.
- ^ „Srbija: Aktivisti onesposobili cev za mini-hidroelektranu u Rakiti”. Radio Slobodna Evropa. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 19. 11. 2020.
- ^ „Migrant mokrio nasred ulice u centru grada, a onda je naišla narodna patrola... (VIDEO)”. alo. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 19. 11. 2020.
- ^ „Policija ispituje pretnje migrantima: Tužilaštvo naložilo da se utvrdi šta rade "narodne patrole" na ulicama | Novosti”. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 19. 11. 2020.
- ^ „STOP MIGRANTSKOM NASILjU: Veliki narodni miting ispred Vlade Srbije (VIDEO) | SRBIN.INFO”. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 19. 11. 2020.
- ^ „Centar grada pun policije:Protest "Narodnih patrola" protiv migranata(FOTO)”. Mondo Portal. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 19. 11. 2020.
- ^ „Komesar za izbeglice: Protesti protiv migranata sramota za Srbiju”. Radio Slobodna Evropa. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 19. 11. 2020.
- ^ „Beograd: Dva skupa podrške sveštenstvu SPC u Crnoj Gori”. Arhivirano iz originala 08. 06. 2020. g. Pristupljeno 19. 11. 2020 — preko www.slobodnaevropa.org.
- ^ „Danas protest protiv progona Joanikija i u Beogradu | Beograd | Direktno”. direktno.rs. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 19. 11. 2020.
- ^ „Nastavljamo Litije iduće subote (16.05.2020.)… Podržimo profesora Miladina Ševarlića ispred Skupštine…”. 10. 5. 2020. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 19. 11. 2020.
- ^ „Protest pokreta Dosta je bilo ispred Skupštine”. www.rts.rs. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 19. 11. 2020.
- ^ „Protest ispred Skupštine za vreme konstitutivne sednice”. www.rts.rs. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 19. 11. 2020.
- ^ a b „Uhapšeni bivši poslanici Srđan Nogo i Zoran Radojičić”. JMU Radio-televizija Vojvodine. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 19. 11. 2020.
- ^ „Ispred Skupštine protest: Sloboda za Noga i Radojičića (VIDEO)”. SRBIN.INFO. 3. 8. 2020. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 19. 11. 2020.
- ^ „Nogo i Radojičić pušteni da se brane sa slobode - JMU Radio-televizija Vojvodine”. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 19. 11. 2020.
- ^ „VIDEO: Protest ispred Batuta zbog najavljenog testiranja vakcina protiv korone”. www.021.rs. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 19. 11. 2020.
- ^ „Roditelji nestalih beba na protestu u Beogradu: Naša borba traje predugo”. N1 Srbija. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 19. 11. 2020.
- ^ „Protest studenata 24. septembra na Platou, traže pravičnu cenu studija”. Dnevni list Danas. 22. 9. 2020. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 19. 11. 2020.
- ^ „Protest studenata zbog školarina, dali rok do utorka (FOTO/VIDEO) - Društvo - Dnevni list Danas”. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 19. 11. 2020.
- ^ „Profesori i studenti Filološkog fakulteta protestuju zbog obustave procesa izbora novog dekana”. Politika Online. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 19. 11. 2020.
- ^ https://www.slobodnaevropa.org/a/31027267.html
- ^ https://www.slobodnaevropa.org/a/31048872.html
- ^ а б N1: "Protest u Nišu protiv bahate vožnje zbog nesreće u kojoj su stradala dva pešaka"
- ^ а б Danas: "Nišlije na mestu pogibije pešaka protestovale zbog bahatih vozača"
- ^ https://www.slobodnaevropa.org/a/protest-u-beogradu-i-evropi-protiv-covid19-i-vakcina/31161237.html
- ^ https://rs.n1info.com/vesti/u-beogradu-protest-protiv-epidemioloskih-mera-zatvaranja-privrede-i-skola/
- ^ https://rs.n1info.com/vesti/porodicna-setnja-u-beogradu/
- ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/4517530/protest-antivaksera-i-antiglobalista-u-beogradu-kordoni-policije-na-vise-punktova.html
- ^ https://www.danas.rs/vesti/drustvo/protest-advokata-zbog-novog-zakona-o-parnicnom-postupku-traze-njegovo-povlacenje/
- ^ https://nova.rs/vesti/hronika/advokati-najavili-novi-protest-zbog-izmena-zakona-1-juna/
- ^ https://www.slobodnaevropa.org/a/beograd-protest-advokati-zakon-parnicni-postupak/31284691.html
- ^ https://www.danas.rs/vesti/drustvo/poceo-protest-advokata-traze-potpuno-povlacenje-nacrta-zakona-o-parnicnom-postupku/
- ^ https://www.danas.rs/vesti/drustvo/advokati-najavljuju-protest-za-1-jul/
- ^ https://www.slobodnaevropa.org/a/protest-advokata-beograd/31336006.html
- ^ https://rs.n1info.com/vesti/protest-advokata-ispred-skupstine-zbog-pokusaja-tumacenja-zakona-u-korist-banaka/
- ^ https://www.danas.rs/vesti/drustvo/u-beogradu-danas-protest-zbog-stava-vks-o-troskovima-obrade-bankarskih-kredita/
- ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/4516788/vrhovni-kasacioni-sud-troskovi-obrade-kredita.html
- ^ https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-58823792
- ^ https://www.portalanalitika.me/clanak/advokati-blokirali-ulicu-u-beogradu-ako-treba-s-klijentima-cemo-srusiti-sud
- ^ https://rs.n1info.com/vesti/jednodnevna-obustava-rada-advokata-protest-ispred-vks/
- ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/4535338/advokati-gradjani-banke-protest-ustavni-sud.html
- ^ https://rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/4552943/protest-advokati-banke-tuzbe.html
- ^ https://rs.sputniknews.com/20211020/sputnjik-otkriva-kako-ce-se-primenjivati-kovid-propusnice-koje-se-uvode-u-srbiji-1130826210.html
- ^ https://rs.sputniknews.com/20211020/protest-u-beogradu-zbog-odluke-o-kovid-propusnicama-1130845256.html
- ^ https://rs.n1info.com/vesti/kovid-propusnice-protest-beograd/
- ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 25. 10. 2021. g. Pristupljeno 27. 10. 2021.
- ^ https://www.danas.rs/vesti/drustvo/gradjani-se-okupili-ispred-zgrade-predraga-kona-uzvikuju-uhapsite-kona-video/
- ^ а б slobodnaevropa.org/a/loznica-protest-zbog-najave-rudnika-litijuma/31584869.html
- ^ Danas: "Počeo protest ua bezopasan vazduh ispred Vlade Srbije"
- ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/4326544/frilenseri-beograd-protest-setnja.html
- ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/4328530/protest-ekoloski-ustanak-ispred-skupstine.html
- ^ https://www.danas.rs/politika/ekoloski-ustanak-danas-u-centru-beograda/
- ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/4579530/ekoloski-ustanak-protest-rts.html
- ^ https://rs.n1info.com/vesti/protest-ispred-rts-zbog-neemitovanja-spota-protiv-rio-tinta/
- ^ https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-59405008
- ^ „Usvojene izmene i dopune Zakona o eksproprijaciji”. Radio-televizija Srbije (na jeziku: srpski). 26. 11. 2021. Pristupljeno 28. 11. 2021.
- ^ „Referendumska kampanja - razlozi za i protiv stizaće građanima na kućnu adresu”. Radio-televizija Srbije (na jeziku: srpski). 26. 11. 2021. Pristupljeno 28. 11. 2021.
- ^ „Srbija i protesti: Blokade autoputeva i mostova zbog usvojenih zakona, incidenti u Šapcu, Beogradu i Novom Sadu”. BBC (na jeziku: srpski). 27. 11. 2021. Pristupljeno 28. 11. 2021.
- ^ https://www.slobodnaevropa.org/a/loznica-protest-zbog-najave-rudnika-litijuma/31584869.html
- ^ a b v https://www.danas.rs/vesti/drustvo/pocelo-okupljanje-gradjana-ispred-palate-pravde-pred-najavljenu-blokadu/
- ^ https://www.danas.rs/vesti/drustvo/protest-ispred-policijske-uprave-u-sapcu/
- ^ a b https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/4607070/protest-blokada-puteva-beograd-srbija-gradovi.html
- ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/4607677/u-beogradu-protest-zbog-zagadjenja-vazduha.html
- ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/4607996/protest-reakcija-hapsenje.html
- ^ https://rs.sputniknews.com/20211204/pocela-blokada-puteva-u-srbiji-1132179846.html
- ^ https://rs.sputniknews.com/20211208/zakon-o-eksproprijaciji-povucen-iz-skupstinske-procedure-1132300189.html
- ^ https://rs.sputniknews.com/20211211/protest-ispred-centra-sava-1132390443.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211218/protest-ispred-zgrade-vlade-srbije-blokirane-nemanjina-i-kneza-milosa-1132582930.html
- ^ „Vučić: Projekat Jadar neće biti povučen”. NOVA portal (на језику: српски). 2021-12-27. Приступљено 2022-01-10.
- ^ Savić, Danilo (2021-12-28). „Ekološki aktivisti najavili blokadu puteva 3. januara”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2022-01-10.
- ^ Savić, Danilo (2021-12-28). „Ćuta: Pridružićemo se blokadi 3. januara”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2022-01-10.
- ^ Nastevski, Aleksandar (2022-01-02). „Skupština slobodne Srbije podržala blokade: Okupljamo se da sprečimo zločin”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2022-01-10.
- ^ Latković, Nataša (2021-12-28). „Savo Manojlović neće učestvovati u organizaciji protesta 3. januara”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2022-01-10.
- ^ Jelovac, Jelena (2021-12-29). „OTKRIVAMO 3. januara biće blokiran ovaj autoput”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2022-01-10.
- ^ „Gde su danas planirane blokade puteva: Od Gornjih Nedeljica do Londona”. NOVA portal (на језику: српски). 2022-01-03. Приступљено 2022-01-10.
- ^ Novaković, Ana (2022-01-03). „Protesti i blokade u više mesta, manji incidenti i najavljena radikalizacija”. N1 (на језику: српски). Приступљено 2022-01-10.
- ^ „Održana trosatna blokada zbog Rio Tinta, demonstranti najavili dalje proteste”. N1 (на језику: српски). 2022-01-03. Приступљено 2022-01-10.
- ^ „Protesti ekoloških aktivista i građana, blokirani putevi u nekoliko gradova”. Radio Television of Serbia (на језику: српски). 2022-01-03. Приступљено 2022-01-10.
- ^ „Blokade saobraćaja u Srbiji zbog rudnika litijuma”. Radio Free Europe (на језику: српски). 2022-01-03. Приступљено 2022-01-10.
- ^ „Ćuta: Nastavićemo da se okupljamo dok Rio Tinto ne ode iz Srbije”. N1 (на језику: српски). 2022-01-03. Приступљено 2022-01-10.
- ^ Sokić, Ljubica (2022-01-03). „Zelenović u Preljini: Nećemo prestati sa blokadama dok ne ode Rio Tinto”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2022-01-10.
- ^ „Vučić o blokadama: Vlast ispunila zahteve, nastavak protesta je politička igra”. N1 (на језику: српски). 2022-01-03. Приступљено 2022-01-10.
- ^ „Vučić o blokadama i protestima: Vlast ispunila zahteve, ljudi su besni”. NOVA portal (на језику: српски). 2022-01-03. Приступљено 2022-01-10.
- ^ „Ekološki ustanak: Ako do sutra ne objave dokumenta o Rio Tintu - radikalizacija”. N1 (на језику: српски). 2022-01-06. Приступљено 2022-01-10.
- ^ „Mihajlović: Ne postoji ugovor između Rio Tinta i Srbije”. NOVA portal (на језику: српски). 2022-01-05. Приступљено 2022-01-10.
- ^ Savić, Danilo (2022-01-07). „Policija najavila da će snimati učesnike protesta protiv Rio Tinta”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2022-01-10.
- ^ „MAPA Stop za Rio Tinto: Lokacije današnjih blokada u Srbiji”. NOVA portal (на језику: српски). 2022-01-08. Приступљено 2022-01-10.
- ^ „Brnabić: Vlada blizu odluke da poništi sve dozvole date Rio Tintu”. N1 (на језику: српски). 2022-01-08. Приступљено 2022-01-10.
- ^ „Ekološki ustanak: Pre poništavanja dozvola Rio Tintu, staviti na uvid potpisano”. N1 (на језику: српски). 2022-01-08. Приступљено 2022-01-10.
- ^ Lukić, Filip; Mirković, Jelena; Nikić, Milan (2022-01-08). „Završene blokade u Beogradu i Novom Sadu, najavljena radikalizacija protesta”. N1 (на језику: српски). Приступљено 2022-01-10.
- ^ „Ekološki protesti širom Srbije protiv Rio Tinta i projekta Jadar”. N1 (на језику: српски). 2022-01-08. Приступљено 2022-01-10.
- ^ „Vučević: Koliko treba da budete budala da se hvalite što ste blokirali autoput”. N1 (на језику: српски). 2022-01-08. Приступљено 2022-01-10.
- ^ „Mihajlović o protestima zbog Rio Tinta: Žele da zaustave razvoj Srbije”. N1 (на језику: српски). 2022-01-08. Приступљено 2022-01-10.
- ^ Nikić, Milan (2022-01-09). „Poruka sa protesta u Gornjem Milanovcu: Brnabić, ništa ti ne verujemo”. N1 (на језику: српски). Приступљено 2022-01-10.
- ^ Sokić, Ljubica (2022-01-09). „Brnabić, ništa ti ne verujemo: Poruka sa protesta u Gornjem Milanovcu”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2022-01-10.
- ^ „Rio Tinto's building in western Serbia pelted with eggs; Police detain activist”. N1 (на језику: српски). 2022-01-10. Приступљено 2022-01-10.
- ^ Tatalović, Žaklina (2022-01-10). „Kokanović: Gađali smo jajima Rio Tinto, jer jaja su za "jajare"”. N1 (на језику: српски). Приступљено 2022-01-10.
- ^ Jelovac, Jelena (2022-01-10). „Ćuta najavljuje: Ako ne prihvate naše zahteve, organizujemo generalni štrajk”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2022-01-10.
- ^ а б Ranković, Rade (2022-01-12). „Ekološke organizacije protestovale ispred Vlade i najavile blokadu granice”. Voice of America (на језику: српски). Приступљено 2022-01-16.
- ^ „Protest ispred Vlade Srbije, predati zahtevi u vezi sa Rio Tintom”. Euronews (на језику: српски). 2022-01-12. Приступљено 2022-01-16.
- ^ „Ekološki ustanak najavio blokadu zgrade Vlade Srbije”. N1 (на језику: српски). 2022-01-11. Приступљено 2022-01-16.
- ^ Spasić, Vladimir (2022-01-11). „Ekološke organizacije pozivaju na protest protiv Rio Tinta ispred Vlade Srbije u 12 sati”. Balkan Green Energy News (на језику: српски). Приступљено 2022-01-16.
- ^ „Ispred Vlade Srbije održani protesti: Zatraženo ukidanje realizacije projekta eksploatacije i prerade minerala jadarit "Jadar"”. Dnevni Avaz (на језику: Bosnian). 2022-01-12. Приступљено 2022-01-16.
- ^ „Nestorović: U subotu okupljanje kod Sava centra, blokada i kod graničnog prelaza”. N1 (на језику: српски). 2022-01-12. Приступљено 2022-01-16.
- ^ Lazarević, Andrija (2022-01-13). „Ćuta: U subotu blokiramo i granični prelaz”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2022-01-16.
- ^ а б „Srbija ponovo bila blokirana - verbalni incidenti, udaren jedan demonstrant”. N1 (на језику: српски). 2022-01-15. Приступљено 2022-01-16.
- ^ „Ćuta: Vučić zna šta mu je činiti, isteraćemo mečku iz rupe sa sve mečićima”. N1 (на језику: српски). 2022-01-15. Приступљено 2022-01-16.
- ^ „Serbia: Activists block roads to protest lithium mine”. Deutsche Welle (на језику: енглески). 2022-01-15. Приступљено 2022-01-16.
- ^ Božović, Nenad (2022-01-15). „Na blokadi kod Preljine umalo tuča, vozači pokušali da prođu kroz grupu ljudi”. N1 (на језику: српски). Приступљено 2022-01-16.
- ^ „Održani protesti širom Srbije: Blokada prvi put i na graničnom prelazu, nekoliko incidenata”. 021.rs (на језику: српски). 2022-01-15. Приступљено 2022-01-16.
- ^ „Incident na blokadi u Šapcu, vozač udario kolima demonstranta”. N1 (на језику: српски). 2022-01-15. Приступљено 2022-01-16.
- ^ „Ovaj čovek je bukvalno pregažen: Incident u Šapcu, reagovala i Hitna pomoć”. NOVA portal (на језику: српски). 2022-01-15. Приступљено 2022-01-16.
- ^ Gajić, Petar (2022-01-15). „Završena blokada kod Sava Centra, auto-put prohodan u oba smera”. N1 (на језику: српски). Приступљено 2022-01-16.
- ^ „Marčelo: Da razumemo i one koji žele da prođu kroz blokadu, i za njih se borimo”. N1 (на језику: српски). 2022-01-15. Приступљено 2022-01-16.
- ^ „Brnabić o protestima: Pitajte Đilasa i Tepić šta su uradili za životnu sredinu”. N1 (на језику: српски). 2022-01-15. Приступљено 2022-01-16.
- ^ Radišić, Nikola (2022-01-16). „Građani Srbije u Briselu održali skup podrške ekološkim protestima”. N1 (на језику: српски). Приступљено 2022-01-16.
- ^ Tatalović, Žaklina (2022-01-18). „Napadnuti aktivisti Kreni-promeni, Manojlović pozvao na nove proteste”. N1 (на језику: српски). Приступљено 2022-01-21.
- ^ а б Todorović, Igor (2022-01-19). „Kreni-promeni odustao od narodne inicijative zbog napada – sutra protest ispred Predsedništva”. Balkan Green Energy News (на језику: српски). Приступљено 2022-01-21.
- ^ Božinović, Milica (2022-01-18). „Dačić pisao Manojloviću, on poručio: Nema svrhe, izlazimo na ulicu”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2022-01-21.
- ^ „Manojlović: Dva zahteva na protestu, ne postoje uslovi za prikupljanje potpisa”. N1 (на језику: српски). 2022-01-19. Приступљено 2022-01-21.
- ^ „Serbia's activist announces new protests to make regime keeps its word”. N1 (на језику: српски). 2022-01-19. Приступљено 2022-01-21.
- ^ „Activists want Serbia's Government to ban lithium exploration for good”. N1 (на језику: српски). 2022-01-21. Приступљено 2022-01-21.
- ^ Savić, Danilo (2022-01-20). „Završen protest: Ispred Vlade ostavljena karta u jednom pravcu za Rio Tinto”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2022-01-21.
- ^ Latković, Nataša (2022-01-20). „Policajci na protestu slikali lične karte, Manojlović odbio da je pokaže”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2022-01-21.
- ^ Savić, Danilo (2022-01-20). „Neće biti iskopavanja litijuma, ta priča tone, a oni biraju da tonu s njom”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2022-01-21.
- ^ „Serbia cancels plan for lithium mine following protests”. Deutsche Welle (на језику: енглески). 2022-01-20. Приступљено 2022-01-21.
- ^ Ambrose, Jillian (2022-01-21). „Serbia scraps plans for Rio Tinto lithium mine after protests”. The Guardian (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-21.
- ^ Stojanović, Dušan (21. 1. 2022). „Serbia scraps planned Rio Tinto lithium mine after protests”. ABC News (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-21.
- ^ „Manojlović: Način ukidanja uredbe je prevara, vraćaju Rio Tinto nakon izbora”. N1 (на језику: српски). 2022-01-22. Приступљено 2022-01-23.
- ^ „Ćuta: Odluka o Rio Tintu zbog izbora, bez novih blokada - za sada”. N1 (на језику: српски). 2022-01-22. Приступљено 2022-01-23.
- ^ „Ekološki pokreti pozvali sve na blokadu autoputa u Beogradu u subotu”. NOVA portal (на језику: српски). 2022-01-18. Приступљено 2022-01-21.
- ^ „Ekološki ustanak: Čestitamo građanima, u subotu u 13h ispred Sava centra”. N1 (на језику: српски). 2022-01-20. Приступљено 2022-01-21.
- ^ Kovačević, Emina (2022-01-21). „Različite reakcije ekoloških organizacija na odluku o projektu "Jadar"”. N1 (на језику: српски). Приступљено 2022-01-21.
- ^ Savić, Danilo (2022-01-21). „Sutra protest u Loznici, nema blokade kod Sava centra u Beogradu”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2022-01-21.
- ^ „Skupština slobodne Srbije za formulisanje jedinstvene strategije protesta”. N1 (на језику: српски). 2022-01-20. Приступљено 2022-01-21.
- ^ „Protest u Loznici: Povlačenje uredbe mali korak, treba ostaviti stražu da motri”. N1 (на језику: српски). 2022-01-22. Приступљено 2022-01-23.
- ^ Savić, Danilo (2022-01-22). „Protest u Loznici: Zabraniti kopanje litijuma, stop guzonjama u Beogradu”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2022-01-23.
- ^ „Kreni-Promeni nastavlja proteste do ispunjenja svih zahteva, četvrtkom u 19:00 h ispred Predsedništva”. Danas (на језику: српски). 2022-01-21. Приступљено 2022-01-23.
- ^ „Danas: Australijski Volt od jeseni buši na području Jadar Sever”. N1 (на језику: српски). 2022-01-26. Приступљено 2022-01-28.
- ^ „Serbia's green activists rally to demand moratorium on lithium mining”. Reuters (на језику: енглески). 2022-01-27. Приступљено 2022-01-28.
- ^ Savatović, Mladen (2022-01-27). „Ekološki aktivisti i Kreni-Promeni: Ako treba, blokada i na izbore”. N1 (на језику: српски). Приступљено 2022-01-28.
- ^ Savić, Danilo (2022-01-27). „Završen protest: "Vlast će doživeti kraj ako se ne zaustavi Rio Tinto"”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2022-01-28.
- ^ Savić, Danilo (2022-01-27). „Šta će sve u Beogradu biti blokirano zbog večerašnjeg protesta”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2022-01-28.
- ^ „Manojlović: Uvesti moratorijum na eksploataciju litijuma, protest sutra u 19h”. N1 (на језику: српски). 2022-01-26. Приступљено 2022-01-28.
- ^ „Manojlović: Ne prihvatamo moratorijum od godinu dana - drži vodu dok izbori odu”. N1 (на језику: српски). 2022-01-28. Приступљено 2022-01-28.
- ^ а б Miljuš, Stefan (2022-01-30). „Održan protest protiv zagađenja vazduha, građani prošetali do Skupštine i Vlade”. N1 (на језику: српски). Приступљено 2022-02-01.
- ^ Komazec, Marija (2022-02-01). „Stanari Bloka 8 brane svoj kraj: Nova zgrada bi nam uzela zelenu površinu”. N1 (на језику: српски). Приступљено 2022-02-01.
- ^ „Environmentalists: Protests in Serbia until dissolution of Parliament”. N1 (на језику: српски). 2022-02-02. Приступљено 2022-02-05.
- ^ „Ivica Dačić: Rok za raspuštanje skupštine 15. februar”. Tanjug (на језику: српски). 29. 12. 2021. Приступљено 2022-02-05.
- ^ Kuzmanović, Milena (2022-02-02). „Protest u Valjevu protiv istraživanja litijuma: Srbija nije na prodaju”. N1 (на језику: српски). Приступљено 2022-02-06.
- ^ „Manojlović: Policija zabranila skup, ali će protest biti održan”. N1 (на језику: српски). 2022-02-03. Приступљено 2022-02-06.
- ^ Lazarević, Andrija (2022-02-03). „Završen protest: Najavljena radikalizacija i kampovanje ispred Predsedništva”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2022-02-06.
- ^ Gotev, Georgi (2022-02-04). „Serbia's green activists rally against lithium mining”. Euractiv (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-06.
- ^ Lukić, Filip (2022-02-03). „Protest ekoloških aktivista u Beogradu, najavljena tri koraka”. N1 (на језику: српски). Приступљено 2022-02-06.
- ^ Lazarević, Andrija (2022-02-02). „Kreni-Promeni: Radikalizacija protesta do raspuštanja Narodne skupštine”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2022-02-06.
- ^ „Bakić: Nismo više ovce, radikalizujemo proteste i dobićemo rat protiv Rio Tinta”. N1 (на језику: српски). 2022-02-05. Приступљено 2022-02-06.
- ^ Nikić, Milan (2022-02-08). „Održan protest u Kragujevcu, najavljeno "kampovanje ispred Predsedništva Srbije"”. N1 (на језику: српски). Приступљено 2022-02-16.
- ^ „Manojlović: Na protestu u Beogradu i meštani Jadra, spremamo šatore i grejalice”. N1 (на језику: српски). 2022-02-09. Приступљено 2022-02-16.
- ^ Sovrlić, Sanja (2022-02-10). „Aktivisti kampuju ispred Predsedništva, traži se trajna zabrana za litijum i bor”. N1 (на језику: српски). Приступљено 2022-02-16.
- ^ а б Savić, Danilo (2022-02-10). „Završen protest, aktivisti počinju kampovanje ispred Predsedništva”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2022-02-16.
- ^ Savić, Danilo (2022-02-10). „Ćuta: Vidimo se večeras ispred Predsedništva, da zajedno oteramo Rio Tinto”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2022-02-16.
- ^ Lazarević, Andrija (2022-02-12). „Ćuta za Nova.rs: Neko bi da kopa zlato za minđuše Zorane Mihajlović”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2022-02-16.
- ^ Savić, Danilo (2022-02-12). „Sutra protest ispred Predsedništva u 14 sati, građani idu do zgrade RTS”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2022-02-16.
- ^ Tatalović, Žaklina (2022-02-13). „Protest podrške "kamperima" ispred Predsedništva: Srbija nije na prodaju”. N1 (на језику: српски). Приступљено 2022-02-16.
- ^ „Manojlović: U utorak u 12h ćemo blokirati Palatu Srbiju i delove Novog Beograda”. N1 (на језику: српски). 2022-02-14. Приступљено 2022-02-16.
- ^ „Police cordon stops environmental activists’ march”. N1 (на језику: српски). 2022-02-15. Приступљено 2022-02-16.
- ^ Savić, Danilo (2022-02-15). „Gaženje, tenzije i incidenti obeležili protest ispred Palate Srbija”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2022-02-16.
- ^ Gec, Jovana (15. 2. 2022). „Serbia: Mine protesters block roads near Statehood Day event”. ABC News (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-16.
- ^ „РТС :: Брнабић: Држава ће заштити правни поредак”. Архивирано из оригинала 19. 11. 2020. г. Приступљено 19. 11. 2020.
- ^ „РТС :: Реаговања на протесте и нереде у Београду”. Архивирано из оригинала 19. 11. 2020. г. Приступљено 19. 11. 2020.
- ^ „Ребић: Нећемо дозволити хулиганско понашање и насиље на улицама”. www.rts.rs. Архивирано из оригинала 19. 11. 2020. г. Приступљено 19. 11. 2020.
- ^ „Стефановић: Подржавам све припаднике МУП-а”. www.rts.rs. Архивирано из оригинала 19. 11. 2020. г. Приступљено 19. 11. 2020.
- ^ „Мировић: Насиље и мржња никада неће добити народну подршку”. www.rts.rs. Архивирано из оригинала 19. 11. 2020. г. Приступљено 19. 11. 2020.
- ^ „Вучић: Најбруталније политичко насиље у последњих неколико година”. www.rts.rs. Архивирано из оригинала 19. 11. 2020. г. Приступљено 19. 11. 2020.
- ^ а б „Бечић: Јасне индиције да су стране службе умешане у протест”. www.rts.rs. Архивирано из оригинала 19. 11. 2020. г. Приступљено 19. 11. 2020.
- ^ „Стефановић: Полицајци реаговали тек када су били животно угрожени, једном поломљене обе ноге”. www.rts.rs. Архивирано из оригинала 19. 11. 2020. г. Приступљено 19. 11. 2020.
- ^ „Вучић са лета у Париз: Држава ће заштитити мир”. www.rts.rs. Архивирано из оригинала 19. 11. 2020. г. Приступљено 19. 11. 2020.
- ^ „Весић: Штета на јавној имовини 30 милиона динара”. www.rts.rs. Архивирано из оригинала 19. 11. 2020. г. Приступљено 19. 11. 2020.
- ^ „Стефановић: Инциденти у појединим градовима”. www.rts.rs. Архивирано из оригинала 19. 11. 2020. г. Приступљено 19. 11. 2020.
- ^ „Вучић: Насилници ће бити поражени”. www.rts.rs. Архивирано из оригинала 19. 11. 2020. г. Приступљено 19. 11. 2020.
- ^ „РТС :: Орлић: Свака бачена каменица иде на образ Драгану Ђиласу”. Архивирано из оригинала 19. 11. 2020. г. Приступљено 19. 11. 2020.
- ^ „Осуде насиља на протестима”. www.rts.rs. Архивирано из оригинала 19. 11. 2020. г. Приступљено 19. 11. 2020.
- ^ а б „Вучић: Молим грађане за дисциплину, победићемо корону”. www.rts.rs. Архивирано из оригинала 19. 11. 2020. г. Приступљено 19. 11. 2020.
- ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/4607876/vucic-rekacija-policija-blokada-putevi.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211204/pocela-blokada-puteva-u-srbiji-1132179846.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211209/objavljena-vuciceva-odluka-rok-od-pet-dana-prekratak-1132339337.html
- ^ „SzS: Visoki funkcioneri MUP-a neosnovano privodili i tukli građane”. www.rts.rs. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 19. 11. 2020.
- ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/4607961/patrijarh-porfirije-poruka-sukobi-protest.html
- ^ „EK: Pravo na mirne proteste, ali i na garantovani javni red”. www.rts.rs. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 19. 11. 2020.
- ^ „Socijalisti u EP kritikuju upotrebu sile u Beogradu”. www.rts.rs. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 19. 11. 2020.
- ^ rs.sputniknews.com/20211216/ep-usvojio-rezoluciju-o-radnicima-linglonga-i-protestima-u-srbiji-sta-pise-u-dokumentu-1132537391.html
- ^ Srbija, Sputnik (20211217T1205+0100). „„Zlokobna namera neće uspeti“: Kineska ambasada u Beogradu se oglasila povodom rezolucije EP”. Sputnik Srbija (na jeziku: rs). Pristupljeno 2022-04-04. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|date=(pomoć)
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
Protesti protiv vlasti Aleksandra Vučića | |||
|---|---|---|---|
 | | ||