2. јун

2. јун (2.6.) је 153. дан године по грегоријанском календару (154. у преступној години). До краја године има још 212 дана.

Догађаји

јун
П	У	С	Ч	П	С	Н
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30

• 455. — Вандали упали у Рим и започели двонедељну пљачку која ће доцније послужити као основа термина вандализам.
• 1098. — У склопу Првог крсташког рата завршила се вишемесечна опсада Антиохије у којој су победили крсташи.
• 1771. — Русија је у рату са Турском преузела полуострво Крим.
• 1790. — У Новом Саду је отворена прва књижара. Власник Емануел Јанковић штампао је у својој штампарији и први каталог књига.
• 1924. — Амерички Конгрес признао је држављанство Индијанцима, староседеоцима на територији на којој су створене САД.
• 1946. — Италијани су се на референдуму изјаснили за републику и тиме одбацили монархију Савојске династије.
• 1949. — Држава Трансјорданија је променила назив у Хашемитска краљевина Јордан.
• 1953. — Британска краљица Елизабета II крунисана је у Вестминстерској катедрали у Лондону. То је било прво крунисање у историји које је преносила телевизија.
• 1955. — Југословенски и совјетски лидер Јосип Броз Тито и Никита Хрушчов потписали су Београдску декларацију којом су нормализовани односи Југославије и СССР, нарушени резолуцијом Информбироа из 1948. године.
• 1965. — У експлозији мине у јапанском руднику угља близу Фукуоке погинуло је најмање 200 рудара.
• 1966. — Амерички васионски брод "Сервејер" извео је прво успешно меко спуштање на месец и почео да шаље прве слике месечеве површине.
• 1967. — Протести студената у Западном Берлину против посете персијског шаха током којих је полиција убила студента Беноа Онезорга. Његова смрт имала је за последицу стварање терористичког покрета Покрет 2. јун.
• 1969. — У судару аустралијског носача авиона "Мелбурн" и америчког разарача "Френк Е. Еванс" у Јужнокинеском мору погинула су 74 америчка морнара.
• 1979. — Папа Јован Павле II стигао је у Пољску, у прву посету папе једној комунистичкој земљи.
• 1983. — СССР је са сателита у земљиној орбити лансирао нову васионску сонду за истраживање планете Венере.
• 1992. — Данци су се на референдуму изјаснили против Мастрихтског уговора Европске уније.
• 1993. — На првим слободним изборима у Бурундију Мелхиор Ндадаје победио је војног председника Пјера Бујоју, чиме је у тој афричкој земљи први пут шеф државе постао припадник већинског племена Хуту.
• 1997. — Тимоти Маквеј проглашен је кривим за подметање бомбе у федералну зграду у Оклахома Ситију 1995, када је погинуло 168 људи. Маквеј је осуђен на смрт и погубљен на електричној столици 10. јуна 2001.
• 1998. — Српска полиција у Београду пресрела је и претукла студенте који су кренули према згради владе Србије да изразе протест због новог Закона о универзитету.
• 1999. — Жене Јапана избориле су се за употребу пилула за контрацепцију, три деценије након што се пилула појавила на Западу.
• 2000. — Главни тужилац Међународног суда за ратне злочине у Хагу Карла дел Понте изјавила је у Савету безбедности УН да нема основа за покретање истраге о евентуалним ратним злочинима НАТО-а током бомбардовања СР Југославије 1999.
• 2001. — Колумбијска влада и побуњеници, припадници левичарског ФАРЦ покрета, потписали споразум којим је дозвољена прва размена затвореника у 37 година дугом рату.
• 2002. — На референдуму у Швајцарској усвојен је предлог да се ублажи изузетно строг закон о побачају, чиме би се законодавство у тој области приближило правној регулативи других европских држава.

Рођења

• 1624. — Јан III Собјески, пољски војсковођа и краљ.
• 1740. — Донасјен Алфонс Франсоа де Сад, француски писац, познат као Маркиз де Сад.
• 1840. — Томас Харди, енглески писац.
• 1857. — Едвард Вилијам Елгар, енглески композитор и виолиниста
• 1904. — Џони Вајсмилер, амерички олимпијски шампион и филмски глумац
• 1940. — Константин II, грчки краљ, последњи монарх Грчке.
• 1950. — Момчило Вукотић, рекордер по броју утакмица у дресу ФК Партизан.
• 1972. — Вентворт Милер, енгл. глумац.
• 1990. — Невена Ристић, српска глумица.

Смрти

• 1882. — Ђузепе Гарибалди, италијански револуционар.
• 1961. — Џорџ С. Кауфман, амерички драмски писац, двоструки добитник Пулицерове награде.
• 1969. — Радивој Кораћ, југословенски кошаркаш (* 1938)
• 1987. — Андрес Сеговија, шпански гитариста.
• 1997. — Јелен Јакобс, америчка тенисерка

Празници и дани сећања

• Српска православна црква слави:
  • Светог мученика Талалеја
  • Светог мученика Аскалона
  • Преподобног Стефана Пиперског

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума